III Делатност бмпо и организација здравствених служби које обављају делатност бмпо
Члан 13 Делатност БМПО
(1) Делатност БМПО обухвата тестирање, добијање, обраду, замрзавање, одмрзавање, очување, складиштење и дистрибуцију репродуктивних ћелија, зигота и ембриона, као и увоз, односно извоз репродуктивних ћелија.
(2) У оквиру делатности БМПО из става 1. овог члана спроводе се поступци:
- 1) унутар телесно оплођење, и то:
(1) уношење семених ћелија у полне органе жене,
(2) уношење јајних ћелија заједно са семеним ћелијама у полне органе жене;
- 2) вантелесно оплођење које подразумева спајање јајних и семених ћелија изван тела жене у циљу стварања зигота, односно ембриона и преношење истих у полне органе жене.
(5) Начин и услове за обављање делатности тестирања, добијања, обраде, очувања, складиштења, дистрибуције репродуктивних ћелија, ткива и ембриона, као и увоза или извоза репродуктивних ћелија прописује министар надлежан за послове здравља.
Члан 14 Здравствене службе које обављају делатност БМПО
(1) Делатност БМПО обавља:
- 1) здравствена установа која обавља здравствену делатност у области гинекологије из Плана мреже здравствених установа који доноси Влада (у даљем тексту: План мреже);
- 2) здравствена установа основана у приватној својини која обавља здравствену делатност у области гинекологије;
- 3) приватна пракса која обавља здравствену делатност у области гинекологије.
(2) Делатност банке репродуктивних ћелија, ткива и ембриона за хетерологну употребу из члана 3. тачка 34) овог закона обавља само здравствена установа из става 1. тачка 1) овог члана (у даљем тексту: Банка), а делатност центра за БМПО из члана 3. тачка 35) обављају здравствене установе, односно приватна пракса из става 1. овог члана.
Члан 15 Издавање дозволе за делатности БМПО
(1) Захтев за добијање дозволе за обављање делатности из члана 13. овог закона здравствена установа, односно приватна пракса из члана 14. овог закона подноси Управи за биомедицину која је основана у складу са законом којим се уређује трансплантација органа (у даљем тексту: Управа).
(2) На основу захтева здравствене установе, односно приватне праксе директор Управе издаје дозволу за обављање делатности БМПО, у складу са овим законом, ако:
- 1) здравствена установа, односно приватна пракса испуњава услове за обављање делатности за одређену врсту здравствене установе, односно приватне праксе, у складу са законом којим се уређује здравствена заштита и прописима донетим за спровођење тог закона;
- 2) здравствена установа, односно приватна пракса обавља гинеколошку делатност;
- 3) здравствена установа, односно приватна пракса испуњава услове за обављање поступака БМПО, у складу са овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона.
(3) Уз захтев за издавање дозволе из става 1. овог члана здравствена установа, односно приватна пракса дужна је да поднесе доказе о испуњености услова из става 2. овог члана, укључујући и писмене уговоре са трећим лицима за обављање свих послова који утичу на квалитет и безбедност репродуктивних ћелија, ткива и ембриона у складу са чланом 43. овог закона.
(4) На основу налаза инспектора за биомедицину о испуњености услова за обављање поступака БМПО директор Управе решењем издаје дозволу за обављање делатности БМПО, у складу са законом.
(5) Само она здравствена установа, односно приватна пракса која је добила дозволу из става 4. овог члана (у даљем тексту: Центар за БМПО), може да обавља делатност БМПО.
(6) Дозвола из става 4. овог члана издаје се за сваку делатност БМПО на неодређено време.
(7) Дозволу за Банку, директор Управе издаје само једном центру за БМПО на територији Републике Србије уколико испуњава услове за обављање делатности Банке из члана 14. став 2. овог закона и става 4. овог члана.
(8) Центар за БМПО, односно Банка који је добио дозволу за обављање једне од делатности БМПО прописане чланом 13. овог закона, не може да мења начин обављања делатности без претходне писмене сагласности директора Управе.
(9) Ближе услове и начин подношења захтева за обављање делатности БМПО из става 1. овог члана, као и услове у погледу кадра, простора, опреме и система квалитета које треба да испуни центар за БМПО и Банка прописује министар надлежан за послове здравља.
Члан 16 Одузимање дозволе
(1) Директор Управе центру за БМПО, односно Банци може да одузме дозволу за обављање делатности БМПО из члана 15. овог закона ако:
- 1) престане да испуњава услове за обављање здравствене делатности за одређену врсту здравствене установе, односно приватне праксе прописане законом којим се уређује здравствена заштита и прописима донетим за спровођење тог закона;
- 2) престане да испуњава услове за обављање здравствене делатности из области гинекологије за одређену врсту здравствене установе, односно приватне праксе прописане законом којим се уређује здравствена заштита и прописима донетим за спровођење тог закона;
- 3) престане да испуњава услове за обављање делатности БМПО, у складу са овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона;
- 4) се у поступку инспекцијског надзора над радом, утврди да поступа супротно закону и правилима медицинске струке;
- 5) се у поступку непрекидног праћења квалитета утврди да је квалитет делатности БМПО у здравственој установи или приватној пракси испод утврђених националних стандарда квалитета.
(2) Националне стандарде квалитета из става 1. тачка 5) овог члана доноси министар надлежан за послове здравља, на предлог Републичке стручне комисије за БМПО.
Члан 17 Доношење решења о издавању, односно одузимању дозволе
(1) Директор Управе доноси решење о издавању, односно одузимању дозволе, у складу са овим законом и законом којим се уређује општи управни поступак.
(2) Против решења из става 1. овог члана дозвољена је жалба министру надлежном за послове здравља.
(3) Решење из става 2. овог члана коначно је у управном поступку и против њега се може покренути управни спор.
Члан 18 Систем квалитета
(1) Центар за БМПО, односно Банка морају успоставити систем квалитета и управљати квалитетом по начелима добре праксе.
(2) Систем квалитета из става 1. овог члана мора да садржи најмање стандардне оперативне процедуре, смернице, приручник за обуку, обрасце извештавања, записе о даваоцима, податке о коначном одредишту репродуктивних ћелија, ткива и ембриона.
Члан 19 Здравствени радници и здравствени сарадници који учествују у делатности БМПО
(1) У обављању делатности БМПО у центру за БМПО, односно Банци учествују следећи здравствени радници и здравствени сарадници:
- 1) доктор медицине – специјалиста гинекологије са ужом специјализацијом из фертилитета и стерилитета;
- 2) стручњак из подручја ембриологије који има диплому из области биолошких наука са предметом из биологије анималних ћелија или медицинских, односно здравствених наука и то сви профили са предметом из биологије анималних ћелија (у даљем тексту: ембриолог);
- 3) доктор медицине – специјалиста урологије;
- 4) медицинска сестра – техничар, односно лабораторијски техничар.
(2) Сви здравствени радници и здравствени сарадници из става 1. овог члана, као и сви други здравствени радници, односно здравствени сарадници који обављају послове директно везане за делатност БМПО морају бити стручни за обављање тих послова, и редовно похађати обуке о савременим приступима релевантним за обављање тих послова.
(3) Ближе услове у погледу радног искуства које треба да испуне здравствени радници и здравствени сарадници, начин формирања тима за поступке БМПО, као и спровођење усавршавања из става 2. овог члана прописује министар надлежан за послове здравља.
Члан 20 Лице задужено за делатности БМПО
(1) У сваком центру за БМПО и Банци директор именује лице задужено за делатност БМПО.
(2) За лице задужено за делатност БМПО именује се доктор медицине или ембриолог са пет година искуства у делатностима БМПО.
(3) Лице из става 1. овог члана задужено је:
- 1) да се репродуктивне ћелије, ткива и ембриони намењени за употребу у БМПО прикупљају, тестирају, обрађују, складиште и дистрибуирају у складу са овим законом и подзаконским актима;
- 2) за спровођење поступка добијања дозволе за обављање делатности БМПО;
- 3) да омогући вршење инспекцијског надзора од стране инспектора за биомедицину у Центру за БМПО или Банци;
- 4) за вођење документације и извештаја у складу са чланом 22. и чланом 58. став 2. овог закона и свако друго информисање о делатностима БМПО на захтев Управе;
- 5) за праћење, бележење и извештавање о озбиљним нежељеним догађајима и реакцијама у складу са чланом 24. овог закона;
- 6) да се избор и процена даваоца и добијање репродуктивних ћелија врши у складу са чланом 21. овог закона;
- 7) за успостављање и управљање системом квалитета у делатностима БМПО у складу са чланом 18. овог закона;
- 8) за организацију и спровођење континуиране едукације здравствених радника и здравствених сарадника који учествују у поступку БМПО у складу са чланом 19. став 2. овог закона;
- 9) за документације о прихватању репродуктивних ћелија, ткива и ембриона;
- 10) за односе са правним и физичким лицима.
(4) Центар за БМПО, односно Банка морају Управи доставити податке (име и презиме, контакт) о лицу задуженом за делатност БМПО, као и податке о свакој промени лица и података без одлагања.
Члан 21 Избор и процена даваоца и добијање репродуктивних ћелија и ембриона
(1) Центар за БМПО, односно Банка, обавезна је пре добијања репродуктивних ћелија и ембриона да изврши избор, тестирање и процену даваоца.
(2) За дароване ембрионе из члана 30. став 3. овог закона Банка мора извршити избор, тестирање и процену оба партнера од чијих репродуктивних ћелија је створен ембрион, према условима за избор, тестирање и процену даваоца репродуктивних ћелија за хетерологну употребу.
(3) Резултати процене и тестирања из става 1. овог члана морају бити писмено документовани, а сваки налаз који одступа од референтног (нормална вредност) мора бити саопштен даваоцу у складу са чланом 37. овог закона.
(4) Ближе услове, критеријуме и начин избора, тестирања и процене даваоца из става 1. овог члана прописује министар надлежан за послове здравља.
Члан 22 Вођење документације и извештаја
(1) Центар за БМПО, односно Банка мора водити документацију о својим активностима која садржи најмање податке о врсти и броју тестираних, добијених, обрађених, очуваних, складиштених и дистрибуираних или на други начин решених репродуктивних ћелија, оплођених јајних ћелија и ембриона, податке о количини и начину решавања репродуктивних ткива, као и податке о пореклу и употреби репродуктивних ћелија, ткива и ембриона за људску употребу.
(2) Податке из става 1. овог члана центар за БМПО, односно Банка достављају Управи у годишњем извештају о активностима из става 1. овог члана до марта текуће године за претходну годину.
(3) Годишњи извештаји о активностима из става 1. овог члана доступни су јавности.
Члан 23 Медицинска документација
Центар за БМПО, односно Банка, мора водити следећу медицинску документацију:
- 1) податке о личности корисника права на БМПО који се подвргавају поступку БМПО из члана 45. став 2. тач. 2) и 3) овог закона;
- 2) врсту поступка БМПО који се изводи, као и број добијених, односно оплођених јајних ћелија, укупан број развијених ембриона, број враћених ембриона, број сувишних ембриона, број биохемијских трудноћа, број замрзнутих јајних ћелија, број замрзнутих семених ћелија, број замрзнутих ембриона;
- 3) начин добијања семених ћелија и налаз спермограма;
- 4) податке добијене из јединственог регистра дарованих репродуктивних ћелија које су у употреби у поступку БМПО;
- 5) податке о обавештењу, саветовању и о писменом пристанку даваоца за одређени поступак БМПО;
- 6) податке о обавештењу, саветовању и о писменом пристанку супружника, односно ванбрачних партнера за одређене поступке БМПО;
- 7) податке о почетку и трајању поступка, као и потврди трудноће;
- 8) податке о здравственим радницима и здравственим сарадницима који су учествовали у поступцима БМПО;
- 9) податке о лековима који су коришћени у току контролисане стимулације јајника;
- 10) податке неопходне за спровођење поступка БМПО код примене одређених нових технологија у складу са законом.
Члан 24 Праћење озбиљних нежељених реакција и озбиљних нежељених појава
(1) Центар за БМПО, односно Банка дужна је да успостави ефикасан и проверен систем за праћење и пријаву озбиљних нежељених догађаја и озбиљних нежељених реакција, као и систем за повлачење из употребе репродуктивних ћелија, ткива или ембриона који су изазвали или могу изазвати озбиљан нежељени догађај или озбиљну нежељену реакцију.
(2) Центар за БМПО, односно Банка дужна је да о сваком озбиљном нежељеном догађају и озбиљној нежељеној реакцији писменим путем, без одлагања, обавести Управу, као и здравствену установу из које су достављене репродуктивне ћелије, ткива или ембриони, као и да без одлагања предузме све расположиве мере за смањење штете настале услед било којег озбиљног нежељеног догађаја и озбиљне нежељене реакције о чему писменим путем обавештава Управу.
(3) Центар за БМПО, односно Банка морају успоставити тачну, ефикасну и проверену процедуру повлачења репродуктивних ћелија, ткива или ембриона повезаних с озбиљним нежељеним догађајима, односно озбиљним нежељеним реакцијама из ст. 1. и 2. овог члана.
(4) Годишњи извештај о пријављеним озбиљним нежељеним догађајима и озбиљним нежељеним реакцијама Управа доставља Европској комисији за здравље и безбедност хране (у даљем тексту: Европска комисија) до 30. јула текуће године за претходну годину.
(5) Ближе услове и начин праћења озбиљних нежељених догађаја и озбиљних нежељених реакција, начин вођења евиденција и рокове у којима треба обавестити Управу, образац годишњег извештаја из става 5. овог члана, као и начин и поступак достављања обрасца прописује министар надлежан за послове здравља.
Члан 25 Корисници права на БМПО
(1) Право на поступак БМПО имају пунолетна и пословно способна жена и мушкарац којима је потребна помоћ поступцима БМПО у лечењу неплодности, а који воде заједнички живот у складу са законом којим се уређују породични односи – супружници, односно ванбрачни партнери и који су способни да врше родитељску дужност и у таквом су психосоцијалном стању на основу кога се оправдано може очекивати да ће бити способни да обављају родитељске дужности, у складу са законом, у интересу детета.
(2) Изузетно, право на поступке БМПО има и пунолетна и пословно способна жена која живи сама и која је способна да врши родитељску дужност и у таквом је психосоцијалном стању на основу кога се оправдано може очекивати да ће бити способна да обавља родитељске дужности, у складу са законом, у интересу детета.
(3) Поред лица из ст. 1. и 2. овог члана којима је потребна помоћ поступцима БМПО у лечењу неплодности, право на поступак БМПО у хомологној оплодњи има и пословно способна жена, односно мушкарац који су употребу својих репродуктивних ћелија одложили због постојања могућности смањења или губитка репродуктивне функције, а који испуњавају услове прописане у ставу 1. овог члана.
(4) Постојање медицинских индикација из ст. 1. и 3. овог члана утврђује надлежни специјалиста из члана 19. став 1. овог закона.
Члан 26 Обавештење корисницима права на БМПО
(1) О избору поступака БМПО из члана 13. став 2. овог закона одлучују супружници, односно ванбрачни партнери из члана 25. ст. 1. и 3. овог закона, односно жена из члана 25. став 2. овог закона заједно са доктором медицине из члана 19. став 1. тачка 1) овог закона (у даљем тексту: надлежни специјалиста).
(2) Надлежни специјалиста из става 1. овог члана дужан је да обавести лица која се подвргавају поступку БМПО, пре давања писменог пристанка тих лица, о свим подацима који се тичу поступка БМПО, а посебно о стању њиховог здравља, дијагнози, прогнози лечења, могућим последицама и опасностима за жену, мушкарца и дете, као и могућности правног и психосоцијалног саветовања.
(3) Правно и психосоцијално саветовање из става 2. овог члана обавезно је у поступцима са дарованим репродуктивним ћелијама, односно ембрионима.
(4) Надлежни специјалиста из става 1. овог члана дужан је да лицима која се подвргавају поступку БМПО, саопшти и друге могућности за решавање или ублажавање узрока неплодности, укључујући и оне које тај Центар за БМПО не обавља, као и да их упозна са немедицинским избором као што су усвојење или напуштање лечења.
(5) Надлежни специјалиста дужан је да лица из става 2. овог члана поучи о чувању репродуктивних ћелија и ембриона, као и да се упозна са њиховом жељом у погледу рока чувања и одлуком о неупотребљеним ембрионима.
(6) Пре започињања поступка БМПО са дарованим репродуктивним ћелијама, односно ембрионима, дипломирани правник из члана 31. став 3. овог закона, дужан је да супружнике, односно ванбрачне партнере, односно жену из члана 25. став 2. овог закона упозна са правним последицама пристанка на поступак и рађање детета зачетог путем БМПО са донираним репродуктивним ћелијама, односно ембрионима.
(7) Пре започињања поступка БМПО са дарованим репродуктивним ћелијама, односно ембрионима, дипломирани психолог из члана 31. став 3. овог закона, дужан је да супружнике, односно ванбрачне партнере, односно жену из члана 25. став 2. овог закона заједно, упозна са могућим психичким последицама поступака БМПО.
(8) О спроведеним саветовањима из ст. 6. и 7. овог члана, дипломирани правник, односно дипломирани психолог сачињавају записник.
(9) Обавештења из ст. 2, 4. и 5. овог члана дају се у писменом облику и садрже изјаву о пристанку из члана 27. овог закона, као и повлачење изјаве пристанка из члана 28. овог закона које потписују сва лица која се подвргавају поступку БМПО и које се чува као медицинска документација у складу са законом.
(10) Садржај обрасца обавештења из става 9. овог члана прописује министар надлежан за послове здравља.
Члан 27 Писмени пристанак
(1) За извођење БМПО потребан је писмени пристанак свих лица која се подвргавају поступку БМПО, пре започињања поступка БМПО.
(2) Пристанак из става 1. овог члана даје се посебно за свако извођење БМПО.
(3) Пристанак из става 1. овог члана коме нису претходила обавештења дата на начин и по поступку прописаном овим законом, ништаван је.
Члан 28 Повлачење писменог пристанка
(1) Супружници, односно ванбрачни партнери, односно жена из члана 25. став 2. овог закона могу да повуку раније дату изјаву о пристанку из члана 27. овог закона све док се семене или јајне ћелије, зиготи, односно ембриони не унесу у тело жене.
(2) Након повлачења пристанка из става 1. овог члана супружници, односно ванбрачни партнери, односно жена из члана 25. став 2. овог закона морају дати писмени пристанак о даљем поступању са репродуктивним ћелијама, ткивима или ембрионима.
(3) Пре сваког уношења семених ћелија, зигота или ембриона надлежни специјалиста из члана 19. став 1. овог закона мора проверити да ли изјава о пристанку постоји, односно да ли је повучена.
Члан 29 Давање репродуктивних ћелија и ембриона
(1) Када у поступку БМПО није могуће користити сопствене репродуктивне ћелије једног од супружника, односно ванбрачног партнера јер нема изгледа да би до зачећа могло доћи уз употребу репродуктивних ћелија супружника, односно ванбрачних партнера, када су други поступци БМПО били неуспешни, односно када је то потребно ради спречавања преношења тешке наследне болести на дете, у поступцима БМПО могу се употребити дароване репродуктивне ћелије.
(2) За поступке из става 1. овог члана дозвољена је употреба дарованих репродуктивних ћелија само код једног супружника, односно ванбрачног партнера, као и код жене из члана 25. став 2. овог закона.
(3) У случајевима из става 1. овог члана, у поступку БМПО могу се користити и даровани ембриони супружника, односно ванбрачних партнера насталих у поступку хомологне оплодње, када супружници, односно ванбрачни партнери од којих потичу ембриони не желе да их користе за сопствену оплодњу, уз њихов изричит писмени пристанак.
Члан 30 Употреба дарованих репродуктивних ћелија
(1) Репродуктивне ћелије једног даваоца, као и даровани ембриони једног пара супружника, односно ванбрачних партнера могу се употребљавати за поступак БМПО за оплодњу једног пара супружника, односно ванбрачних партнера, као и једне жене из члана 25. став 2. овог закона.
(2) Ако након завршених поступака БМПО из става 1. овог члана не дође до рођења детета, репродуктивне ћелије даваоца, као и даривани ембриони пара супружника, односно ванбрачних партнера се могу употребити за поступке БМПО следећег пара супружника, односно ванбрачних партнера, као и следеће жене из члана 25. став 2. овог закона.
(3) У случају да дође до рађања детета, односно деце дарованим репродуктивним ћелијама, односно ембрионима, преостале репродуктивне ћелије даваоца се могу употребити искључиво за поновљени поступак БМПО код истог пара супружника, односно ванбрачних партнера, као и исте жене из члана 25. став 2. овог закона.
Члан 31 Стручна комисија за употребу дарованих репродуктивних ћелија у поступку БМПО
(1) Сваки поступак БМПО са дарованим репродуктивним ћелијама врши се на предлог доктора медицине – специјалисте гинекологије и акушерства из члана 19. став 1. тачка 1) овог закона.
(2) О предлогу специјалисте из става 1. овог члана мишљење даје стручна саветодавна комисија за употребу дарованих репродуктивних ћелија у поступку БМПО (у даљем тексту: стручна комисија) која се образује у центру за БМПО.
(3) Стручну комисију из става 2. овог члана чине доктор медицине специјалиста гинекологије и акушерства са субспецијализацијом из фертилитета и стерилитета, односно уже специјализације из фертилитета и стерилитета, ембриолог, дипломирани психолог и дипломирани правник које именује директор овлашћене здравствене службе.
(4) Доктор медицине из става 1. овог члана не може бити члан стручне комисије када се даје мишљење за његов предлог.
Члан 32 Забрана стицања користи од поступка БМПО
(1) Забрањено је нуђење, односно даривање репродуктивних ћелија, односно ембриона ради стицања имовинске или било које друге користи.
(2) Забрањена је трговина репродуктивним ћелијама, односно ембрионима, као и употреба репродуктивних ћелија, односно ембриона до којих се дошло трговином у поступку БМПО.
(3) Забрањено је посредовање у нуђењу, даровању, односно трговини репродуктивним ћелијама, односно ембрионима ради стицања имовинске или било које друге користи.
(4) Здравствени радник и здравствени сарадник који учествује у поступку БМПО уколико посумња да су репродуктивне ћелије, односно ембриони прибављени на један од начина из ст. 1. до 3. овог члана, дужан је да обустави учешће у поступку БМПО, као и да без одлагања усмено или писмено обавести надлежне државне органе, као и Управу.
(5) Забране из ст. 1. до 3. овог члана не односе се на:
- 1) накнаду зараде за време привремене спречености за рад осигураника која је у вези са поступком БМПО и накнаду трошкова превоза у вези са коришћењем здравствене заштите у поступку БМПО;
- 2) накнаду у случају прекомерне штете која је настала као последица даровања репродуктивних ћелија.
(6) Накнада из става 5. тачка 1) овог члана обезбеђује се у складу са законом којим се уређује обавезно здравствено осигурање и прописима донетим за спровођење тог закона.
(7) Накнада из става 5. тачка 2) овог члана обезбеђује се у складу са законом којим се уређује накнада штете.
Члан 33 Забрана рекламирања, односно оглашавања
(1) Забрањено је рекламирати, односно оглашавати потребу за репродуктивним ћелијама жене и мушкарца, односно давање репродуктивних ћелија, са или без нуђења, односно давања новчане накнаде или друге материјалне или нематеријалне користи, као и оглашавање, односно рекламирање здравствених установа и здравствених радника који обављају поступак БМПО, као и Банке у средствима јавног информисања, као и на другим носиоцима огласних порука, односно на било који други начин.
(2) Забрана оглашавања, односно рекламирања из става 1. овог члана не односи се на промоцију добровољног давалаштва репродуктивних ћелија и ткива, односно БМПО која се организује и спроводи у складу са законом.
(3) На забрану оглашавања, односно рекламирања примењују се одредбе закона којим се уређује рекламирање, односно оглашавање здравствених услуга и здравствених установа и приватне праксе.
Члан 34 Давалац репродуктивних ћелија
(1) Давалац јајних ћелија је жена чије се јајне ћелије употребљавају за оплодњу друге жене.
(2) Давалац јајних ћелија може бити и жена која учествује у поступку БМПО из кога је настао вишак њених јајних ћелија, које она жели да да.
(3) Давалац семених ћелија је мушкарац чије се семене ћелије употребљавају за оплодњу жене која није његова супруга, односно ванбрачна партнерка.
(4) Даваоци из ст. 1, 2. и 3. овог члана морају бити пунолетна, здрава и пословно способна лица.
(5) Даваоци из ст. 1, 2. и 3. овог члана морају дати писмени пристанак за даривање.
Члан 35 Даваоци ембриона
(1) Даваоци ембриона су супружници, односно ванбрачни партнери који су одустали од коришћења свог ембриона насталог за њихову оплодњу.
(2) Даваоци из става 1. овог члана морају дати писмени пристанак за употребу свог ембриона у оплодњи других супружника, односно ванбрачних партнера, односно жене из члана 25. став 2. овог закона.
Члан 36 Давање информација даваоцу
(1) Банка је дужна да обезбеди да се пре давања репродуктивних ћелија давалац упозна са правним последицама давања репродуктивних ћелија, односом према зачетом, односно рођеном детету, као и са сврхом и временом чувања дариваних репродуктивних ћелија, у складу са законом, а уз загарантовану анонимност.
(2) Начин саопштавања података из става 1. овог члана прописује министар надлежан за послове здравља.
Члан 37 Подаци о личности даваоца репродуктивних ћелија
Здравствени радник дужан је да даваоцу репродуктивних ћелија да потпуне информације о начину заштите и чувања, као и начину употребе његових података о личности који се прикупљају и чувају у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.
Члан 38 Писмени пристанак даваоца
(1) Даровање репродуктивних ћелија обавља се само на основу писменог пристанка даваоца.
(2) Даровање ембриона може се обавити само на основу писменог пристанка оба супружника, односно ванбрачних партнера од чијих је репродуктивних ћелија креиран ембрион.
(3) Изјава о пристанку даје се пред здравственим радником, у Банци или у Центру за БМПО и представља медицинску документацију у складу са законом.
(4) Банка доставља податке о даваоцу и репродуктивним ћелијама, односно ембрионима Управи у року од осам дана од дана давања изјаве о пристанку, односно од дана даровања репродуктивних ћелија, односно ембриона.
(5) Садржај обрасца изјаве о пристанку даваоца прописује министар надлежан за послове здравља.
Члан 39 Повлачење писменог пристанка даваоца
(1) Писмени пристанак из члана 38. овог закона давалац може да повуче у сваком моменту до момента почетка употребе дарованих репродуктивних ћелија, односно ембриона без навођења разлога.
(2) Изјава о повлачењу писменог пристанка даје се у писменој форми у Банци, пред здравственим радником, односно здравственим сарадником.
(3) Повлачењем пристанка за даровање ембриона сматра се изјава о повлачењу пристанка само једног супружника, односно једног ванбрачног партнера од чијих је репродуктивних ћелија створен ембрион.
(4) Повлачење изјаве о пристанку евидентира се у центру за БМПО, односно Банци у којој је писмени пристанак раније дат и који одмах по потписивању повлачења датог писменог пристанка обавештавају Управу.
(5) Пре употребе дарованих репродуктивних ћелија здравствени радник, односно здравствени сарадник дужан је да провери да ли је изјава о пристанку повучена или не.
(6) У случају повлачења изјаве о пристанку, раније дароване репродуктивне ћелије морају се без одлагања уништити, односно даровани ембриони се спонтано разграђују и уништавају, уз сачињавање записника, а у складу са законом.
(7) На захтев даваоца центар за БМПО, односно Банка издаје писмену потврду о повлачењу раније дате изјаве о пристанку, као и потврду о уништавању из става 6. овог члана.
(8) Садржај обрасца изјаве о повлачењу пристанка даваоца из става 2. овог члана, као и потврду из става 7. овог члана прописује министар надлежан за послове здравља.
Члан 40 Права и обавезе давалаца
Давалац нема правне или друге обавезе, као ни права према детету, односно деци зачетој и рођеној употребом дарованих репродуктивних ћелија нити ембриона у поступку БМПО.
Члан 41 Употреба репродуктивних ћелија, односно ембриона живих давалаца
У поступку БМПО дозвољено је употребљавати репродуктивне ћелије, односно ембрионе давалаца који су живи.
Члан 42 Следивост репродуктивних ћелија, ткива и ембриона
(1) Центар за БМПО, односно Банка дужни су да обезбеде да се све добијене, обрађене, складиштене и дистрибуиране репродуктивне ћелије, ткива и ембриони, као и релевантни подаци о њима, као и материјали који су били у контакту с њима, могу следити од даваоца до примаоца и обратно.
(2) Следивост свих репродуктивних ћелија, ткива и ембриона обезбеђује се увођењем система доделе јединствене идентификационе ознаке за свако давање и за све репродуктивне ћелије, ткива и ембрионе настале из давања.
(3) Репродуктивне ћелије, ткива и ембриони морају бити означени на начин који осигурава везу с подацима о добијању, обради, складиштењу и дистрибуцији.
(4) Центар за БМПО, односно Банка чувају све податке потребне за обезбеђење следивости репродуктивних ћелија, ткива и ембриона у свим фазама делатности БМПО.
(5) Документацију из става 4. овог члана центар за БМПО, односно Банка, дужан је да чува у писменом или електронском облику 50 година после употребе репродуктивних ћелија, ткива и ембриона.
(6) Ближе услове у погледу начина обезбеђивања и спровођења следивости и означавања репродуктивних ћелија, ткива и ембриона прописује министар надлежан за послове здравља.
Члан 43 Однос између центра за БМПО и Банке
(1) Центар за БМПО, односно Банка закључује писмене уговоре са трећим лицима за обављање свих послова који утичу на квалитет и безбедност репродуктивних ћелија, ткива и ембриона а који се обрађују у сарадњи са трећим лицима, посебно у следећим случајевима:
- 1) када центар за БМПО, односно Банка једну од фаза у обради репродуктивних ћелија, ткива и ембриона повери трећем лицу;
- 2) када треће лице испоручује производе или услуге који утичу на обезбеђивање квалитета и безбедности репродуктивних ћелија, ткива и ембриона, укључујући и њихово дистрибуирање;
- 3) када центар за БМПО, односно Банка пружају услуге другом центру за БМПО;
- 4) када центар за БМПО, односно Банка дистрибуира репродуктивне ћелије, ткива и ембрионе које је обрадило треће лице.
(2) Центар за БМПО, односно Банка дужни су да оцењују и бирају трећа лица са којима закључују уговоре из става 1. овог члана на основу њихове способности да задовоље услове прописане овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона.
(3) Центри за БМПО и Банка воде списак свих уговора из става 1. овог члана.
(4) У уговору из става 1. овог члана утврђују се и обавезе трећих лица и детаљни стандардни оперативни поступци.
(5) Центри за БМПО и Банка дужни су да на захтев Управе доставе копије уговора са трећим лицима из става 1. овог члана.
Члан 44 Државни регистар делатности БМПО
(1) Управа води јединствени регистар поступака БМПО за територију Републике Србије (у даљем тексту: Државни регистар).
(2) Државни регистар из става 1. овог члана садржи податке и идентификациони број о:
- 1) центру за БМПО, односно Банци;
- 2) корисницима БМПО поступка, о врсти, почетку и трајању поступка БМПО, рођењу детета зачетог у поступку БМПО;
- 3) даваоцу репродуктивних ћелија и ембриона, као и примаоцу;
- 4) дарованим репродуктивним ћелијама, ткивима и ембрионима према одредбама овог закона.
(3) Сви подаци у Државном регистру чувају се трајно.
(4) Ближе услове и начин рада Државног регистра, као и начин доделе и уписа јединственог индентификационог броја прописује министар надлежан за послове здравља.
Члан 45 Подаци у Државном регистру
(1) Подаци из члана 44. став 2. тачка 1) овог закона који чине садржај Државног регистра су подаци о:
- 1) центру за БМПО, односно Банци, и то:
(1) јединствени идентификациони број,
(2) назив,
(3) седиште.
(5) Подаци из члана 44. став 2. тачка 2) овог закона који чине садржај Државног регистра су подаци о корисницима БМПО, и то:
- 1) јединствени идентификациони број корисника БМПО;
- 2) лични подаци супружника, ванбрачних партнера, односно жене из члана 25. став 2. (име и презиме, име оца, датум рођења, јединствени матични број грађана, држава рођења, место рођења, држављанство, број личне карте, односно број пасоша, брачно стање (у браку; у ванбрачној заједници), узроци неплодности (поремећаји сперматогенезе, азооспермија, постојање генетских болести, непознато, поремећаји са стране женског партнера (навести));
- 3) лична и породична анамнеза (број свих ранијих трудноћа природним путем; укупан број живорођене деце из трудноћа природним путем, број свих ранијих трудноћа из БМПО поступака „ин витро” фертилизације или интраутерине инсеминације (у даљем тексту: ИВФ/ИУИ); укупан број живорођене деце из трудноћа из БМПО поступака (ИВФ/ИУИ), број свих ранијих трудноћа из хомологних поступака; укупан број живорођене деце из трудноћа из хомологних поступака, трајање неплодности (у годинама), дијагноза, узрок стерилитета (поремећаји функције јајовода, ендометриоза, поремећаји функције материце, поремећаји функције јајника, менопауза, постојање генетских болести, непознато, мушки узрок неплодности, друго (навести), опште здравствено стање, здравствено стање родитеља, сродника;
- 4) врста поступака;
- 5) почетак и трајање БМПО;
- 6) о детету (јединствени идентификациони број корисника БМПО, јединствени идентификациони број детета, датум порођаја (дан/месец/година), пол детета (м/ж), име и презиме детета, место рођења, држава рођења, назив здравствене установе у којој је дете рођено, здравствено стање новорођенчета, и то: (живо; мртворођено; неонатална смрт), тежина (у грамима), урођене аномалије (нема, нејасно - потребно праћење, постоје)).
(6) Подаци из члана 44. став 2. тачка 3) овог закона који чине садржај Државног регистра су подаци о даваоцу репродуктивних ћелија, и то:
- 1) јединствени идентификациони број;
- 2) лични подаци даваоца (име и презиме, име једног родитеља, девојачко презиме, датум рођења, јединствени матични број грађана, место рођења; држава рођења, држављанство, број личне карте, односно број пасоша, брачно стање (у браку; у ванбрачној заједници; разведен/а; удовац/ица, самац/ица), деца (да/не; колико од тога – мушке/женске деце), висина (у центиметрима), тежина (у килограмима), боја очију (плава, зелена, смеђа, црна, друге боје), боја косе - природна (светло-плава; тамно-плава, светло-смеђа; тамно-смеђа; црна; црвена, друге боје), структура косе (равна, коврџава, валовита), боја коже (врло-светла, средње-светла, тамна, црна), крвна група (А, Б, АБ, 0), Рх фактор (Рх +, Рх -), раса (бела, црна, жута), да ли је давалац усвојен (да/не), да ли је зачет дарованим репродуктивним ћелијама;
- 3) лична и породична анамнеза (телесне повреде, онеспособљености, душевне болести или потешкоће у учењу код даваоца или у његовој биолошкој породици);
- 4) резултати урађених прегледа и тестова и то: ХИВ инфекција, симптоматски или асимптоматски облик Б и Ц хепатитиса, хумани Т– лимфоропни вирус Тип И, II, III, (у даљем тексту: ХТЛВ), цитомегаловирус (у даљем тексту: ЦМВ вирус), сифилис, гонореја, инфекције хламидије, микоплазме или уреаплазме, хемофилија и други поремећаји коагулације, скрининг на цистичну фиброзу, а у односу на историју болести, анамнезу и на генетску процену и одређене тропске болести,
- 5) датум давања изјаве за донирање и коришћење репродуктивних ћелија,
- 6) датум прикупљања репродуктивних ћелија,
- 7) датум повлачења пристанка за донирање и коришћење репродуктивних ћелија (да/не),
- 8) датум последње провере да ли је донор репродуктивних ћелија жив.
(7) Подаци из члана 44. став 2. тачка 4) овог закона који чине садржај Државног регистра су подаци о узетом узорку, и то:
- 1) идентификациони број репродуктивних ћелија;
- 2) дан, месец и година узимања репродуктивних ћелија;
- 3) број узетих репродуктивних ћелија;
- 4) број употребљених репродуктивних ћелија, оплођених јајних ћелија;
- 5) број узетих ембриона;
- 6) број употребљених ембриона;
- 7) број чуваних ембриона;
- 8) исход поступка.
Члан 46 Број оплођених јајних ћелија у поступку БМПО
(1) У поступку БМПО могу се оплодити све јајне ћелије узете у истом поступку.
(2) Укупан број раних ембриона који се уносе у тело жене не сме прећи онај број који у складу са савременом медицинском науком, професионалним искуством и праксом обећава успешност поступка БМПО и колико је то могуће ограничава ризик вишеплодне трудноће.
(3) Преостали квалитетни рани ембриони добијени у једном поступку, чувају се и могу се касније унети у тело жене у новом поступку БМПО, у складу са овим законом.
(4) О броју раних ембриона који се уносе у тело жене потребна је заједничка писмена сагласност оба супружника, односно ванбрачна партнера.
(5) Сагласност из става 4. овог члана представља медицинску документацију и чува се у складу са овим законом.
Члан 47 Преимплантациона генетска дијагноза у поступку БМПО
(1) У поступцима БМПО преимплантациона генетска дијагноза дозвољена је искључиво у случају опасности од преношења наследне болести, дијагностике хромозомске и генетске болести или ако је то потребно због понављаног неуспешног поступка БМПО.
(2) Дозволу за дијагностички поступак из става 1. овог члана даје Управа, на основу мишљења мултидисциплинарног конзилијарног већа за питања дијагностике, основаног у складу са законом којим се уређује превенција и дијагностика генетичких болести, генетички условљених аномалија и ретких болести.
Члан 48 Промоција добровољног давалаштва репродуктивних ћелија
(1) Министарство надлежно за послове здравља врши промоцију добровољног давалаштва репродуктивних ћелија, односно ембриона (у даљем тексту: промоција), у складу са овим законом.
(2) Министарство надлежно за послове здравља, ради промоције, обезбеђује све информације у вези са давалаштвом репродуктивних ћелија, односно ембриона стручној и општој јавности.
(3) Давање информација из става 2. овог члана не сматра се рекламирањем, односно оглашавањем.
(4) Информације из става 2. овог члана садрже све потребне медицинске, законске, социјалне, етичке и друге податке који су од значаја за промоцију, податке који се односе на овлашћене здравствене установе, као и друге информације од значаја за поступке БМПО.
(5) Програм промоције из става 1. овог члана доноси министар надлежан за послове здравља.
(6) Средства за спровођење програма из става 5. овог члана обезбеђују се у буџету Републике Србије.