Хартије од вредности и дигитална имовина
31 члан. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС 46/1996-17.
Чек садржи:
(1) Чек који је платив у земљи може се трасирати само на банку*.
(2) Чек платив ван земље може се према закону места плаћања трасирати на друга лица.
Измењен: Сл. гласник РС 12/1965
(1) Исправа у којој не би било ма којег од састојака побројаних у чл. 1. или која није трасирана према чл. 2. овог закона не вреди као чек, осим у случајевима који су одређени у следећим ставовима.
(2) Ако није нарочито одређено, важи као место плаћања оно место које је означено поред трасатовог имена.
(3) Чек у коме није назначено место издања сматра се да је издат у месту које је означено поред трасантовог имена.
(4) Одређивање камате у чеку сматра се као да није написано.
(1) Чек се сме трасирати само на оно лице (чл. 2. овог закона) код кога трасант има покриће којим може располагати путем чека на основу изричног или прећутног споразума са тим лицем.
(2) Трасант који изда непокривен чек дужан је дати имаоцу чека потпуно обештећење.
(1) Чек може гласити на име, по наредби или на доносиоца.
(2) Чек на име који садржи назначење „или доносиоцу”, односно други израз који то исто значи, вреди као чек на доносиоца.
(3) Исто тако чек без означења лица коме се има платити (корисник, ремитент) вреди као чек на доносиоца.
(4) Чек може гласити и на име или по наредби самога трасанта.
(5) Не вреди чек на доносиоца у коме су трасант и трасат једно исто лице.
Трасант одговара за исплату. Свака одредба којом би се он ослобођавао одговорности за исплату сматра се да није ни написана.
(1) Чек на доносиоца преноси се простом предајом. Сваки други чек, па ма и не био изрично трасиран по наредби, преноси се индосаментом.
(2) Чек, у коме је трасант ставио речи: „не по наредби” или други израз који значи то исто, преноси се само у облику и са дејствима обичног уступљења (цесије).
(3) Чек на доносиоца може се претворити у чек на име или у чек по наредби одговарајућим пуним индосаментом.
(1) Индосамент мора бити безуслован. Сваки услов који би био стављен сматра се као да није написан.
(2) Делимичан индосамент је ништаван.
(3) Исто тако ништаван је и трасатов индосамент.
(4) Индосамент „на доносиоца” вреди као бланко индосамент.
(5) Ко год, изузимајући трасата, стави на полеђини чека издатог на доносиоца свој потпис, не исписујући одредбу о индосаменту, одговара као трасантов авалиста. Чек овим не губи својство чека на доносиоца.
(6) Индосамент на трасата вреди као признаница о исплати *.
Измењен: Сл. гласник РС 52/1973
Изјава о акцепту, која би се на чек ставила, нема чековно-правног дејства.
(1) Исплата чека може се за целу чековну своту или за известан њен део обезбедити јемством (авалом).
(2) Изузимајући трасата, ово обезбеђење може дати свако треће лице, па и оно које је чек потписало.
(1) Чек се плаћа по виђењу.
(2) Не вреди као чек исправа у којој би доспелост била друкчије назначена.
(1) Чек који се има платити у нашој земљи мора се трасату поднети на исплату, и то рачунајући од дана издања:
(2) Изузетно од предњих прописа циркуларни чек може се поднети на исплату и у року од шест месеци од дана издања.
(3) Сматра се да је чек поднет на исплату и онда кад је поднет неком обрачунском заводу чији је трасат члан или код кога има заступника.
Када се чек трасира из једног места на неко друго место и када у тим местима не важе исти календари, онда се дан издања доводи на дан који му одговара у календару важећем у месту плаћања, па се према томе одређује доспелост.
(1) Немају никаквог утицаја на дејство чека смрт трасантова ни његова чековна неспособност за обвезивање, кад наступе после издања чека.
(2) Трасат мора одбити исплату чека ако зна да је над имовином трасанта отворен стечај.
(1) Опозивање чека дејствује:
(2) Кад нема опозивања трасату је дужност према трасанту да чек исплати и пошто протече рок за подношење, осим ако не постоји друкчији споразум.
(3) Трасант, који би после истека рока за подношење, располагао покрићем, мада није пуноважно опозвао чек, одговара за накнаду штете.
(1) Приликом исплате чека трасат може захтевати да му ималац преда чек с потврдом на њему да је исплаћен.
(2) Ималац чека може одбити делимичну исплату.
(3) У случају делимичне исплате трасат може захтевати да се она забележи на чеку и да му се уз то изда признаница на исплаћену своту.
(1) Чек који је с предње стране прецртан двема упоредним цртама може ималац чека наплатити само преко банке* (чл. 2. овог закона). Ово прецртавање може извршити било трасант било ималац чека.
(2) Прецртај може бити општи или посебан.
(3) Прецртај је општи ако између двеју његових црта није ништа назначено или ако је написано „банка”*, односно какав други израз који значи то исто. Прецртај је посебан ако је између његових црта написано име неке одређене банке*.
(4) Општи прецртај може се претворити у посебан, а посебан не може у општи.
(5) Чек са посебним прецртајем може ималац чека наплатити само преко банке* означене у прецртају. Али она може одредити неку другу банку* да ту наплату изврши.
(6) Брисање прецртаја или имена означене банке* сматра се као да није извршено.
(7) Трасат који у случају општег прецртаја не исплати чек банци*, него коме другом лицу, или који у случају посебног прецртаја исплати чек коме другом а не у прецртају означеној банци*, одговара за проузроковану штету. Накнада штете не може бити већа од чековне своте.
Измењен: Сл. гласник РС 12/1965
(1) Трасант, а и сваки ималац чека, може забранити да се чек исплати у готовом новцу. Тога ради он мора да на предњој страни чека, преко слога напише „само за обрачун” или други какав израз који значи то исто.
(2) У том случају чек се може измирити само путем обрачуна са трасатом или са лицем које има код трасата рачун или са чланом обрачунског завода који постоји у месту плаћања. Ако трасат није члан таквог завода, он може приликом подношења чека означити на њему неког члана тога завода у сврху обрачунавања. Овакав обрачун вреди као исплата.
(3) Назначење „само за обрачун” не може се опозвати.
(4) Ако не поступи по одредби за обрачун, трасат одговара највише до износа чековне своте за штету коју би на овај начин проузроковао.
(1) Ималац чека може вршити регрес против индосаната, трасанта и авалиста ако буде одбијена исплата чека који је поднесен на време (чл. 12. овог закона).
(2) Подношење на исплату и неисплата морају бити утврђени:
(3) Протест због неисплате мора се подићи пре него што протече рок за подношење. Али, за чек поднет на исплату последњег дана рока за подношење, ако не буде исплаћен, протест се може подићи још и првог радног дана који за овим даном долази.
(1) Чек издат у земљи а платив ван ње може се издати у два или више истоветних примерака. У слогу савког примерка мора се ставити његов текући број; ако се то не учини, сваки примерак важи као посебан чек.
(2) Чек на доносиоца не може се умножавати.
(1) Регресни захтеви имаоца чека против индосаната и против трасаната застаревају за шест месеци од протека рока за подношење на исплату.
(2) Регресни захтеви индосаната једних против других и против трасаната застаревају за шест месеци од дана кад је индосант искупио чек или од дана кад је против њега код суда поступљено.
(1) Уместо да подигне регресну тужбу (чл. 19. овог закона), ималац чека, ако није друкчије уговорено, може уз повраћај чека остварити у редовној парници против трасанта или свога непосредног индосанта тражбину проистеклу из правног односа који је био основ издавања или преноса чека.
(2) Остварење тражбине из основног односа ималац чека може вршити и онда кад нису испуњени услови за регрес или је овај застарео. Али у овом случају имаоцу се од његовог потраживања одбија износ штете коју је тужени дужник претрпео због неблаговремено учињеног или због пропуштеног подношења чека.
На чек се, сходно његовој природи, примењују следећи прописи Закона о меници:
За судско остваривање чековно-правних регресних захтева вреде исти прописи о надлежности и поступку који вреде за менично-правне регресне захтеве.
(1) Новчаном казном од 2% до 10% од чековног износа, а најмање* 15.000 нових динара**, казниће се за прекршај* предузеће** или друго правно лице:
(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у* предузећу** или у другом правном лицу новчаном казном од 1% до 5% од чековног износа, а најмање* 900 нових динара**.
Измењен: Сл. гласник РС 52/1973
(1) Новчаном казном од 10% до 20% од непокривеног чековног износа, а најмање* 15.000 нових динара**, казниће се за прекршај* предузеће** или друго правно лице:
(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у* предузећу** или у другом правном лицу новчаном казном од 2% до 10% од непокривеног чековног износа, а најмање* 900 нових динара**.
Измењен: Сл. гласник РС 52/1973, 46/1996
Брисан је (види члан 3. Закона – 12/1965-412)
Измењен: Сл. гласник РС 52/1973, 46/1996
За чек вреде прописи чл. 111, 112. и 114. Закона о меници.
(1) Изузетно од чл. 2. Закона о неважности правних прописа донетих пре 6. априла 1941. године и за време непријатељске окупације („Службени лист ФНРЈ” бр. 86 од 25. октобра 1946. године), за чекове издате пре ступања на снагу овог закона вреде прописи Чековног закона од 29. новембра 1928. године.
(2) По Чековном закону од 29. новембра 1928. године исто тако просуђује се облик и дејство чековних изјава које су после ступања на снагу овог закона дате на чековима пре тога идзатим. Ово вреди и за чињења потребна за одржавање и остваривање чековних права.
Измењен: Сл. гласник РС 46/1996
Овај закон ступа на снагу даном објављивања у „Службеном листу Федеративне Народне Републике Југославије”.
Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.