Закон о давању гаранције Републике Србије у корист Банке Поштанска штедионица, акционарско друштво, Београд по основу задужења Акционарског друштва за железнички превоз робе „Србија Карго” Београд

Члан 1

Република Србија преузима обавезу да као гарант измири обавезе Акционарског друштва за железнички превоз робе „Србија Карго” Београд (у даљем тексту: „Зајмопримац”) по основу уговора о кредиту одобреног од стране Банке Поштанска штедионица, акционарско друштво, Београд (у даљем тексту: Банка) у износу који не може бити већи од динарског износа индексираног у еврима, у износу до 15.000.000 евра (словима: петнаестмилиона евра) увећаног за износ припадајуће уговорене камате и трошкова.

Члан 2

Гаранцију из члана 1. овог закона Република Србија издаје у корист Банке на име обавеза из Уговора о дугорочном кредиту број 360052458280221812, у износу до 15.000.000 евра (словима: петнаестмилиона евра) у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије увећаног за номиналну каматну стопу која је варијабилна и износи шестомесечни ЕУРИБОР плус каматна маржа која износи 4% на годишњем нивоу, закљученог између Зајмопримца и Банке, дана 28. јула 2023. године (у даљем тексту: Уговор).

Члан 3

(1) Република Србија (у даљем тексту: Гарант) овим неопозиво, безусловно, без приговора и на први позив гарантује да ће измирити дуг Зајмопримца према Банци, односно све плативе износе о њиховом доспећу, у свему на начин и у складу са условима из Уговора, са роком важности који ће бити дужи за месец дана од рока доспећа кредита, чиме се ствара обавеза отплате дуга насталог по основу дате гаранције да плати доспелу а неизмирену обавезу уколико Зајмопримац не изврши ту своју обавезу благовремено, у складу са Уговором.

(2) Уколико Гарант не изврши своје обавезе у року из става 1. овог члана, Банка ће имати право да прогласи доспелим све износе који су плативи у складу са одредбама Уговора.

(3) У случају активирања гаранције из члана 1. овог закона, Банка ће имати право да од Гаранта наплати износ својих доспелих, а неизмирених потраживања. Гарант се обавезује да ће обезбедити у буџету за одговарајућу фискалну годину средства неопходна за извршавање преузетих обавеза по овој гаранцији.

Члан 4

(1) Отплату кредита врши Зајмопримац према Банци у динарима индексирано према вредности евра, све у складу са одредбама Уговора.

(2) Средства за отплату кредита обезбедиће Зајмопримац из сопствених прихода.

(3) Зајмопримац је дужан да средства за отплату кредита обезбеђује према плану отплате, у износу који укључује главницу, обрачунату камату и пратеће трошкове задуживања.

Члан 5

(1) Ако по основу гаранције из члана 1. овог закона Гарант изврши обавезу уместо Зајмопримца, Гарант ће од Зајмопримца имати право на повраћај главнице, камате, пратећих трошкова задуживања и пратећих трошкова који настану због неизвршења, односно неблаговременог извршења обавезе, као и свих других трошкова који могу настати у вези са извршавањем обавеза уместо Зајмопримца, до висине износа измирене обавезе, као и право да од Зајмопримца наплати обрачунату законску затезну камату. Гарант своје право повраћаја од Зајмопримца неће остваривати пре потпуног намирења потраживања Банке, нити ће поступати противно њиховим интересима.

(2) Право на повраћај средстава из става 1. овог члана Гарант ће остварити тако што ће иницирати наплату са рачуна Зајмопримца на основу овлашћења добијеног од Зајмопримца или других инструмената обезбеђења, у складу са прописима којима се уређује платни промет.

Члан 6

Средства зајма која су Зајмопримцу стављена на располагање на основу Уговора за које се издаје гаранција по овом закону уплатиће се на наменски рачун Зајмопримца који ће се отворити код Народне банке Србије, након ступања на снагу овог закона. Средства са рачуна користиће се за плаћање обавеза Зајмопримца само уз сагласност министра надлежног за послове финансија.

Члан 7

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.