Закон о давању гаранције Републике Србије у корист Банке Поштанска штедионица, акционарско друштво Београд, за измиривање обавеза Акционарског друштва за железнички превоз путника „Србијавоз” Београд, по основу уговора о дугорочном кредиту ради спровођења пројекта набавке 30 нових електромоторних возова за градско-приградски железнички систем
7 чланова. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС 56/2026.
Република Србија преузима обавезу да као гарант измири обавезе Акционарског друштва за железнички превоз путника „Србијавоз” Београд (у даљем тексту: Зајмопримац), по основу Уговора о дугорочном кредиту бр. 200083000000100632, закљученог између Зајмопримца и Банке Поштанска штедионица, акционарско друштво Београд, дана 11. маја 2026. године (у даљем тексту: Уговор о дугорочном кредиту), у износу који не може бити већи од 5.500.000.000,00 динара (словима: пет милијарди пет стотина милиона динара), увећаног за номиналну каматну стопу која је варијабилна и износи једномесечни БЕЛИБОР, плус каматна маржа која износи 1,90% на годишњем нивоу и пратеће трошкове задуживања.
Гаранцију из члана 1. овог закона Република Србија издаје у корист Банке Поштанска штедионица, акционарско друштво Београд, на име обавеза из Уговора о дугорочном кредиту.
(1) Република Србија (у даљем тексту: Гарант) овим неопозиво, безусловно, без приговора и на први позив гарантује да ће измирити дуг Зајмопримца према Банци Поштанска штедионица, акционарско друштво Београд (у даљем тексту: Банка), односно свих плативих износа о њиховом доспећу, у свему на начин и у складу са условима из Уговора о дугорочном кредиту, са роком важности који ће бити дужи за месец дана од рока доспећа кредита, чиме се ствара обавеза отплате дуга насталог по основу дате гаранције да плати доспелу, а неизмирену обавезу, уколико Зајмопримац не изврши ту своју обавезу благовремено, у складу са Уговором о дугорочном кредиту са Банком.
(2) Уколико Гарант не изврши своје обавезе, у року из става 1. овог члана, Банка ће имати право да прогласи доспелим све износе који су плативи у складу са одредбама Уговора о дугорочном кредиту.
(3) У случају активирања гаранције из члана 1. овог закона, Банка ће имати право да од Гаранта наплати износ својих доспелих, а неизмирених потраживања. Гарант се обавезује да ће обезбедити у буџету за одговарајућу фискалну годину, средства неопходна за извршавање преузетих обавеза по овој гаранцији.
(1) Отплату кредита врши Зајмопримац према Банци у динарима, а све у складу са одредбама Уговора о дугорочном кредиту.
(2) Средства за отплату кредита обезбедиће Зајмопримац из сопствених прихода.
(3) Зајмопримац је дужан да средства за отплату кредита обезбеђује према плану отплате, у износу који укључује главницу, обрачунату камату и пратеће трошкове задуживања.
(1) Ако по основу гаранције из члана 1. овог закона Гарант изврши обавезу уместо Зајмопримца, Гарант ће од Зајмопримца имати право на повраћај главнице, камате, пратећих трошкова задуживања и свих пратећих трошкова који настану због неизвршења, односно неблаговременог извршења обавезе, као и свих других трошкова који могу настати у вези са извршавањем обавеза уместо Зајмопримца, до висине износа измирене обавезе, као и право да од Зајмопримца наплати обрачунату законску затезну камату. Гарант своје право повраћаја од Зајмопримца неће остваривати пре потпуног намирења потраживања од стране Банке, нити ће поступати противно њиховим интересима.
(2) Право на повраћај средстава из става 1. овог члана Гарант ће остварити тако што ће иницирати наплату са рачуна Зајмопримца на основу овлашћења добијеног од Зајмопримца или других инструмената обезбеђења, у складу са прописима којима се уређује платни промет.
Средства зајма која су Зајмопримцу стављена на располагање на основу Уговора о дугорочном кредиту за које се издаје гаранција по овом закону уплатиће се на наменски рачун Зајмопримца који ће се отворити код Народне банке Србије, након ступања на снагу овог закона. Средства са рачуна користиће се за плаћање обавеза Зајмопримца само уз сагласност министра надлежног за послове финансија.