Закон о давању гаранције Републике Србије у корист ОТП банке Србија а.д. Нови Сад за измиривање обавеза Јавног предузећа „Србијагас” Нови Сад по основу Уговора о дугорочном кредиту за изградњу разводног гасовода Лесковац–Врање
7 чланова. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС 59/2021.
Република Србија преузима обавезу да као гарант измири обавезе Јавног предузећа „Србијагас” Нови Сад (у даљем тексту: „Зајмопримац”) по основу Уговора о дугорочном кредиту за изградњу разводног гасовода Лесковац–Врање, број 00-429-0300047.8/ОЛ2021/1190, закљученог између Зајмопримца и ОТП банке Србија АД Нови Сад, дана 11. маја 2021. године (у даљем тексту: Уговор о дугорочном кредиту), у износу који не може бити већи од динарског износа индексираног у еврима, у износу до 28.000.000 евра (словима: двадесет осам милиона евра) увећаног за износ номиналне каматне стопе која је варијабилна и износи тромесечни ЕУРИБОР плус каматна маржа која износи 1,78% на годишњем нивоу.
Гаранцију из члана 1. овог закона Република Србија (у даљем тексту: Гарант) издаје у корист ОТП банке Србија АД Нови Сад, на име обавеза из Уговора о дугорочном кредиту.
(1) Гарант овим неопозиво, безусловно, без приговора и на први позив гарантује да ће измирити дуг Зајмопримца према ОТП банци Србија АД Нови Сад (у даљем тексту: Банка), односно свих плативих износа о њиховом доспећу, у свему на начин и у складу са условима из Уговора о дугорочном кредиту, са роком важности који ће бити дужи за месец дана од рока доспећа кредита, чиме се ствара обавеза отплате дуга настала по основу гаранције да плати доспелу, а неизмирену обавезу уколико Зајмопримац не изврши ту своју обавезу благовремено у складу са Уговором о дугорочном кредиту са Банком.
(2) Уколико Гарант не изврши своје обавезе, у року који је наведен у ставу 1. овог члана, Банка ће имати право да прогласи доспелим све износе који су плативи у складу са одредбама Уговора о дугорочном кредиту.
(3) У случају активирања гаранције из члана 1. овог закона, Банка ће имати право да од Гаранта наплати износ својих доспелих, а неизмирених потраживања. Гарант се обавезује да ће обезбедити у буџету за одговарајућу фискалну годину, средства неопходна за извршавање преузетих обавеза по овој гаранцији.
(1) Отплату кредита врши Зајмопримац према Банци у динарима индексирано према вредности евра, а све у складу са одредбама Уговора о дугорочном кредиту.
(2) Средства за отплату кредита обезбедиће Зајмопримац, из сопствених прихода.
(3) Зајмопримац је дужан да средства за отплату кредита обезбеђује према плану отплате, у износу који укључује главницу, обрачунату камату и пратеће трошкове задуживања.
(1) Ако по основу гаранције из члана 1. овог закона Гарант изврши обавезу уместо Зајмопримца, Гарант ће од Зајмопримца имати право на повраћај главнице, камате, пратећих трошкова задуживања и пратећих трошкова који настану због неизвршења, односно неблаговременог извршења обавезе, као и свих других трошкова који могу настати у вези са извршавањем обавеза уместо Зајмопримца, до висине износа измирене обавезе, као и право да од Зајмопримца наплати обрачунату законску затезну камату. Гарант своје право повраћаја од Зајмопримца неће остварити пре потпуног намирења потраживања од стране Банке, нити ће поступати противно њеним интересима.
(2) Право на повраћај средстава из става 1. овог члана Гарант ће остварити тако што ће иницирати наплату са рачуна Зајмопримца на основу овлашћења добијеног од Зајмопримца или других инструмената обезбеђења, у складу са прописима којима се уређује платни промет.
Средства зајма која су Зајмопримцу стављена на располагање на основу Уговора о дугорочном кредиту, за које се издаје гаранција по овом закону уплатиће се на наменски рачун Зајмопримца који ће се отворити код Народне банке Србије, након ступања на снагу овог закона. Средства са рачуна користиће се за плаћање обавеза Зајмопримца само уз сагласност министра надлежног за послове финансија.