Закон о давању контрагаранције Републике Србије Србији и Црној Гори као гаранту према Европској банци за обнову и развој по зајму граду Крагујевцу, граду Нишу и граду Новом Саду
9 чланова. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС 18/2003.
Република Србија као контрагарант преузима обавезу да измири обавезе Србије и Црне Горе као гаранта по споразуму о зајму између Европске банке за обнову и развој као зајмодавца и зајмопримца:
1) града Крагујевца у висини од 5.000.000 евра, на основу Споразума о зајму између Европске банке за обнову и развој и града Крагујевца закљученог 27. јуна 2002. године за Програм за реконструкцију општинске инфраструктуре града Крагујевца;
2) града Ниша у висини од 6.000.000 евра, на основу Споразума о зајму између Европске банке за обнову и развој и града Ниша закљученог 27. јуна 2002. године за Програм за реконструкцију општинске инфраструктуре града Ниша;
3) града Новог Сада у висини од 5.000.000 евра, на основу Споразума о зајму између Европске банке за обнову и развој и града Новог Сада закљученог 27. јуна 2002. године за Програм реконструкције општинске инфраструктуре града Новог Сада.
Обавезе Србије и Црне Горе из члана 1. овог закона, јесу обавезе које је Србија и Црна Гора преузела:
1) Законом о потврђивању Споразума о гаранцији између Савезне Републике Југославије и Европске банке за обнову и развој за зајам у висини од 5.000.000 евра за финансирање Програма за реконструкцију општинске инфраструктуре града Крагујевца („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 9/2002);
2) Законом о потврђивању Споразума о гаранцији између Савезне Републике Југославије и Европске банке за обнову и развој за зајам у висини од 6.000.000 евра за финансирање Програма за реконструкцију општинске инфраструктуре града Ниша („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 9/2002);
3) Законом о потврђивању Споразума о гаранцији између Савезне Републике Југославије и Европске банке за обнову и развој за зајам у висини од 5.000.000 евра за финансирање Програма за реконструкцију општинске инфраструктуре града Новог Сада („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 9/2002).
(1) Редовна каматна стопа утврђиваће се за отплату сваке транше, на дан утврђивања камате, одређивањем каматне стопе на начин одређен споразумима о зајму из члана 1. овог закона, по стопи ЕУРИБОР + маржа (1%) на годишњем нивоу.
(2) Затезна каматна стопа зарачунаваће се, у случају неблаговременог плаћања, почев од датума доспећа обавезе до извршеног плаћања, по стопи ЕУРИБОР + маржа (1%) + 2% на годишњем нивоу.
(3) Остали трошкови који укључују професионалне, банкарске, трансферне и друге трошкове, који настану у припреми, извршењу, достављању или регистрацији споразума о зајму из члана 1. овог закона или докумената који се на њих односе, падају на терет зајмопримца из члана 1. овог закона на којег се односи.
(1) Код споразума о зајму из члана 1. тач. 1) и 3) овог закона главница се плаћа полугодишње, и то 7. јуна и 7. децембра сваке године, почев од 7. јуна 2005. године до 7. децембра 2015. године.
(2) Код споразума о зајму из члана 1. тачка 2) овог закона главница се плаћа полугодишње, и то 22. марта и 22. септембра сваке године, почев од 22. марта 2005. године до 22. септембра 2015. године.
(3) Стопа комисионе провизије код споразума о зајму из ст. 1. и 2. овог члана је 0,5% годишње.
(4) Код споразума о зајму из става 1. овог члана главница се отплаћује у једнаким траншама по 225.000 евра почев од 7. јуна 2005. године до 7. јуна 2015. године, а последња транша у износу од 275.000 евра и плаћа се 7. децембра 2015. године.
(5) Код споразума о зајму из става 2. овог члана главница се отплаћује у једнаким траншама по 270.000 евра почев од 22. марта 2005. године и завршно са 22. мартом 2015. године, а последња транша у износу од 330.000 евра и плаћа се 22. септембра 2015. године.
Члан 5Отплата камате и рок отплате укупних обавеза
(1) Код споразума о зајму из члана 1. овог закона камата се плаћа полугодишње за сваку траншу, почев од датума повлачења транше.
(2) Код споразума о зајму из члана 1. тач. 1) и 3) овог закона, рок отплате обавеза је 13 година, укључујући и период почека до 7. јуна 2005. године.
(3) Код споразума о зајму из члана 1. тачка 2) овог закона, рок отплате је 13 година, укључујући период почека до 22. марта 2005. године.
Последњи дан за коришћење зајма из члана 1. тач. 1) и 3) овог закона јесте 31. март 2005. године, а зајма из члана 1. тачка 2) овог закона јесте 31. децембар 2004. године.
(1) Отплату обавеза по споразумима о зајму врши зајмопримац из члана 1. овог закона.
(2) Обавезе из става 1. овог члана, зајмопримац из члана 1. овог закона је дужан да уплаћује у шестомесечном периоду у којем отплаћује главницу, односно камату, и то сваког првог дана у месецу, у висини једне шестине обавеза за тај период, у динарској противвредности, по званичном средњем курсу централне емисионе установе, на рачуне које за ту намену отвори контрагарант.
(3) Износ из става 2. овог члана, на дан отплате обавеза за шестомесечни период, мора да буде једнак динарској противвредности укупног износа обавезе за тај период.