Закон о давању контрагаранције Републике Србије Србији и Црној Гори по зајму Европске инвестиционе банке за финансирање Пројекта обнове железница

Члан 1 Контрагаранција Републике Србије

Република Србија преузима обавезу да као контрагарант измири обавезе Србије и Црне Горе по зајму Европске инвестиционе банке, у делу који се односи на Републику Србију, у висини до 70 милиона евра, по основу Уговора о финансирању између Савезне Републике Југославије и Европске инвестиционе банке, закљученог 19. марта 2002. године у Београду, за финансирање Пројекта обнове железница.

Члан 2 Обавеза Републике Србије

Контрагаранција из члана 1. овог закона даје се Србији и Црној Гори на име обавезе из Закона о задужењу Савезне Републике Југославије код Европске инвестиционе банке за Пројекат обнове железница („Службени лист СРЈ”, број 36/02 – у даљем тексту: Закон о задужењу), којим се Савезна Република Југославија задужује у своје име, а за рачун Републике Србије, у висини до 70 милиона евра, за финансирање одређених компонената Пројекта обнове железнице у Републици Србији, наведених у члану 3. став 1. Закона о задужењу и Закона о потврђивању Уговора о финансирању између Савезне Републике Југославије и Европске инвестиционе банке за Пројекат обнове железница („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 6/02).

Члан 3 Корисник зајма

Корисник зајма из члана 1. овог закона у Републици Србији је Јавно железничко транспортно предузеће „Београд” (у даљем тексту: Корисник зајма).

Члан 4 Начин повлачења средстава зајма

Средства зајма повлаче се по захтеву Корисника зајма, преко Министарства финансија, на специјални рачун – „ЕИБ Р.Р.П. Лоан Ф.Р.Y. (Србија)”, који ће бити отворен у име Републике Србије код Народне банке Србије.

Члан 5 Отплата зајма

Отплата зајма врши се по налогу зајмопримца, преко Народне банке Србије, у еврима.

Члан 6 Обавезе Корисника зајма

(1) Средства за отплату зајма обезбедиће Корисник зајма.

(2) Корисник зајма дужан је да средства за отплату зајма обезбеђује из сопствених прихода, према плану отплате за сваку повучену траншу, у износу који укључује главницу, обрачунату камату и пратеће трошкове.

(3) Ако по основу издате контрагаранције Република Србија изврши обавезу уместо Корисника зајма, има право на повраћај главнице, камате и пратећих трошкова који настану због неизвршења, односно неблаговременог извршења обавезе, до висине износа измирене обавезе, као и право да од Корисника зајма наплати обрачунату законску камату.

(4) Право на повраћај средстава из става 3. овог члана Република Србија оствариће тако што ће Кориснику зајма умањити средства од утврђених буџетских апропријација и субвенција или, ако Корисник зајма није корисник буџетских средстава Републике Србије, иницирати наплату са рачуна Корисника зајма, на основу овлашћења добијеног од Корисника зајма или других инструмената обезбеђења, у складу са прописима којима се уређује платни промет.

Члан 7 Ступање на снагу

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.