Закон о давању контрагаранције Републике Србије Србији и Црној Гори по кредиту Владе Републике Пољске за финансирање пројеката обнове Електропривреде Србије
7 чланова. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС 61/2005.
Република Србија преузима обавезу да као контрагарант измири обавезе Србије и Црне Горе по кредиту Владе Републике Пољске, у износу од 50 милиона УСД, по основу Споразума између Савезне владе Савезне Републике Југославије и Владе Републике Пољске о давању кредита, потписаног 16. октобра 2002. године у Варшави, за финансирање пројеката обнове електропривреде у Републици Србији.
Контрагаранција из члана 1. овог закона даје се Србији и Црној Гори на име обавезе из Закона о задужењу Савезне владе Савезне Републике Југославије код Владе Републике Пољске о давању кредита у износу од 50 милиона долара за пројекте обнове електропривреде Србије („Службени лист СРЈ”, број 65/02), којим се Савезна влада Савезне Републике Југославије задужује у своје име, а за рачун Републике Србије у износу од 50 милиона УСД код Владе Републике Пољске, за финансирање пројеката обнове електропривреде у Републици Србији и Закона о потврђивању Споразума између Савезне владе Савезне Републике Југославије и Владе Републике Пољске о давању кредита („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 11/02).
Средства кредита повлаче се по захтеву Корисника кредита, прослеђеног преко Војвођанске банке а.д. Нови Сад, као банке агента, путем директних плаћања која се врше од стране пољске банке пољским фирмама.
(1) Средства за отплату кредита обезбедиће Корисник кредита, преносом средстава на посебан рачун код Војвођанске банке а.д. Нови Сад.
(2) Корисник кредита дужан је да средства за отплату кредита обезбеђује према плану отплате за сваку повучену траншу, у износу који укључује главницу, обрачунату камату и пратеће трошкове.
(3) Ако по основу издате контрагаранције Република Србија изврши обавезу уместо Корисника кредита, има право на повраћај главнице, камате и пратећих трошкова који настану због неизвршења, односно неблаговременог извршења обавезе, до висине износа измирене обавезе, као и право да од Корисника зајма наплати обрачунату законску камату.
(4) Право на повраћај средстава из става 3. овог члана Република Србија оствариће тако што ће Кориснику кредита умањити средства од утврђених буџетских апропријација и субвенција или, ако Корисник кредита није корисник буџетских средстава Републике Србије, иницирати наплату са рачуна Корисника кредита, на основу овлашћења добијеног од Корисника кредита или других инструмената обезбеђења, у складу са прописима којима се уређује платни промет.