Закон о државним и другим празницима у Републици Србији

Члан 1

(1) Државни празник Републике Србије јесте Сретење – Дан државности Србије, спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издан и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Сербије.

(2) Сретење – Дан државности Србије празнује се 15. и 16. фебруара.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2011

Члан 1а

(1) Државни празници Републике Србије јесу и Нова година, Празник рада, Дан победе и Дан примирја у Првом светском рату.

(2) Нова година празнује се 1. и 2. јануара, Празник рада – 1. и 2. маја, Дан победе 9. маја а Дан примирја у Првом светском рату 11. новембра.

Измењен: Сл. гласник РС 101/2007, 92/2011

Члан 2

У Републици Србији празнују се верски празници:

1. 1) први дан Божића (7. јануар);
2. 2) Васкршњи празници почев од Великог петка закључно са другим даном Васкрса.

Члан 3

(1) У дане државних и верских празника који се празнују у Републици Србији не раде државни и други органи, привредна друштва и други облици организовања за обављање делатности или услуга, осим на Дан победе који се празнује радно.

(2) Државни и други органи, привредна друштва и други облици организовања за обављање делатности или услуга дужни су да, у складу са законом и прописима донесеним на основу закона, обезбеде непрекидно обављање делатности, односно услуга и у дане државних и верских празника који се празнују у Републици Србији ако би због прекида обављања делатности, односно услуга настале штетне последице за грађане и државу.

(3) Привредна друштва и други облици организовања за обављање делатности или услуга чија природа делатности, односно технологија процеса рада захтева непрекидан рад, могу да раде и у дане државних и верских празника који се празнују у Републици Србији.

Измењен: Сл. гласник РС 101/2007

Члан 3а

Ако један од датума када се празнују државни празници Републике Србије падне у недељу, не ради се првог наредног радног дана.

Измењен: Сл. гласник РС 101/2007

Члан 4

Запослени имају право да не раде у дане следећих верских празника, и то:

1. 1) православци – на први дан крсне славе;
2. 2) католици и припадници других хришћанских верских заједница – на први дан Божића и у дане Ускршњих празника почев од Великог петка закључно са другим даном Ускрса, према њиховом календару;
3. 3) припадници исламске заједнице – на први дан Рамазанског бајрама и први дан Курбанског бајрама;
4. 4) припадници јеврејске заједнице – на први дан Јом Кипура.

Члан 5

(1) У Републици Србији се празнује и обележава радно Свети Сава – Дан духовности, Видовдан – спомен на Косовску битку, Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату – спомен на 21. октобар 1941. године и крваву јесен 1941. године када су немачке окупационе снаге извршиле масовни ратни злочин над цивилима у Крагујевцу и широм Србије.

(2) Свети Сава празнује се 27. јануара, Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату – 22. априла, Видовдан 28. јуна, Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату – 21. октобра.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2011

Члан 6

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

1. 1) Закон о државним и другим празницима у Републици Србији („Службени гласник СРС", бр. 23/77 и 13/90 и „Службени гласник РС", бр. 78/91 и 55/96),
2. 2) члан 60. Закона о радним односима („Службени гласник РС", бр. 55/96 и 28/2001).

Члан 7

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије".