Закон о факторингу

Члан 1

Овим законом уређују се појам и предмет факторинга, учесници у факторингу, услови и начин обављања факторинга, врсте факторинга, права и обавезе учесника у факторингу, уговор о факторингу, обрнути факторинг и надзор над обављањем факторинга.

Члан 2

(1) Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1. 1) Факторинг је финансијска услуга купопродаје постојећег недоспелог или будућег краткорочног новчаног потраживања, насталог по основу уговора о продаји робе или пружања услуга у земљи и иностранству;
2. 2) Предмет факторинга може бити свако постојеће недоспело или будуће, цело или делимично, краткорочно новчано потраживање које је настало по основу уговора о продаји робе или пружања услуга, закљученог између правних лица и предузетника;
3. 3) Краткорочно потраживање је потраживање које доспева на наплату у року до годину дана од дана продаје робе, односно пружања услуге, дефинисаног уговором о продаји робе или пружања услуга;
4. 4) Учесници у факторингу су:

(1) Уступилац, који продаје фактору своје потраживање од дужника, настало по основу уговора о продаји робе или пружања услуга, је банка, привредно друштво, предузетник, задруга, регистровано пољопривредно газдинство, пословно удружење, установа и друга правна лица која делатност обављају ради стицања добити, са седиштем у Републици Србији (у даљем тексту: Република), односно та лица са седиштем у иностранству, регистрована у складу са домицилним прописима;

(2) Фактор, који купује потраживање од уступиоца, је:

(4) а) банка, у смислу закона којим се уређује пословање банака;

(5) б) привредно друштво организовано као акционарско друштво или друштво с ограниченом одговорношћу, са седиштем у Републици, које има одобрење Комисије за хартије од вредности (у даљем тексту: Комисија) за обављање послова факторинга;

(6) в) страна банка и страно привредно друштво – искључиво у међународном факторингу;

(3) Дужник је банка, привредно друштво и предузетник са седиштем у Републици, односно та лица са седиштем у иностранству, регистрована у складу са домицилним прописима.

(8) Предмет факторинга може бити и свако постојеће недоспело или будуће, цело или делимично, краткорочно новчано потраживање правног лица, предузетника, задруге, регистрованог пољопривредног газдинства, пословног удружења, установе и других правних лица која делатност обављају ради стицања добити, које је настало по основу уговора о продаји робе или пружања услуга закљученог са корисником средстава буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине или буџета јединица локалне самоуправе, као и корисником средстава организација за обавезно социјално осигурање.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 3

(1) Будуће потраживање може бити предмет факторинга само ако је одредиво и ако уговор о факторингу садржи податак о томе ко ће бити дужник таквог потраживања.

(2) Одредба у уговору о факторингу којом се врши продаја будућег потраживања производи правно дејство моментом настанка тог потраживања.

Члан 4

Предмет факторинга не може бити потраживање настало по основу продаје робе или пружања услуга за личне, породичне или потребе домаћинства.

Члан 5

(1) Привредно друштво основано у Републици ради обављања факторинга може да обавља послове из члана 2. тачка 1) овог закона ако испуњава услове прописане овим законом у погледу капитала друштва и које има одобрење за обављање посла факторинга.

(2) Привредно друштво из става 1. овог члана (у даљем тексту: факторинг друштво) може обављати само посао факторинга и са факторингом сродне или повезане послове.

Члан 6

(1) Факторинг друштво мора имати основни новчани капитал у износу који не може бити мањи од 40.000.000 динара.

(2) Капитал факторинг друштва увек мора да буде у висини која није мања од износа из става 1. овог члана.

Члан 7

(1) Захтев за издавање одобрења за обављање посла факторинга Комисији подноси оснивач, односно власник факторинг друштва или лице које он овласти.

(2) Уз захтев из става 1. овог члана подноси се:

1. 1) оснивачки акт факторинг друштва;
2. 2) подаци о оснивачима, односно власницима факторинг друштва и то:

(1) за физичка лица – оверена копија личне карте или очитана биометријска лична карта за држављане Републике, односно оверена копија пасоша за стране држављане, као и уверење надлежног органа, не старије од шест месеци од дана подношења захтева, да физичко лице није осуђено правоснажном пресудом на казну затвора дужу од шест месеци, да се против њега не води кривични поступак и да му није изречена мера безбедности забране вршења позива, делатности или дужности;

(2) за правна лица – оверена копија решења или другог акта о упису правног лица у регистар органа који је према прописима земље седишта тог правног лица надлежан за вођење регистра привредних субјеката, односно правних лица, уверење надлежног органа да правно лице, није осуђено правоснажном пресудом за кривично дело, као и да се против њега не води кривични поступак, у смислу закона којим се уређује одговорност правних лица за кривична дела, уверење да стварни власник правног лица, у смислу закона којим се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма, и сарадник није осуђен правоснажном пресудом на казну затвора дужу од шест месеци, као и да се против њега не води кривични поступак , све не старије од шест месеци од дана подношења захтева;

1. 3) оверена изјава оснивача, односно власника о износу њихових удела/акција у факторинг друштву;
2. 4) подаци о одговорном лицу факторинг друштва: оверена копија личне карте или очитана биометријска лична карта за држављане Републике, односно оверена копија пасоша за стране држављане, као и уверење надлежног органа, не старије од шест месеци од дана подношења захтева, да одговорно лице није осуђено правоснажном пресудом на казну затвора дужу од шест месеци, да се против њега не води кривични поступак и да му није изречена мера безбедности забране вршења позива, делатности или дужности;
3. 5) брисана је (види члан 2. Закона – 109/2025-107).
4. 6) оверена изјава оснивача о пореклу финансијских средстава .

(5) Сарадником, у смислу овог закона, сматра се:

1. 1) свако физичко лице које је члан органа управљања или одговорно лице у правном лицу у коме је одговорно лице факторинг друштва члан органа управљања или стварни власник, у смислу закона којим се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма;
2. 2) свако физичко лице које је стварни власник правног лица у коме је одговорно лице факторинг друштва члан органа управљања;
3. 3) свако физичко лице које с одговорним лицем факторинг друштва има стварно власништво над истим правним лицем.

(6) Комисија решењем одлучује о захтеву из става 1. овог члана у року од 15 дана од дана пријема уредног захтева, уколико је подносилац претходно доставио Комисији доказ о извршеној уплати основног новчаног капитала.

(7) Решење из става 4. овог члана коначно је у управном поступку.

(8) Против решења из става 4. овог члана може се водити управни спор.

(9) У управном спору суд не може решити управну ствар.

(10) Оснивач привредног друштва или лице које он овласти дужан је да пријаву за упис факторинг друштва у регистар привредних субјеката поднесе у року од десет дана од дана добијања решења Комисије којим се факторинг друштву издаје одобрење за обављање послова факторинга.

(11) Факторинг друштво, односно директор факторинг друштва или лице које он овласти дужан је да сваку промену података из става 2. овог члана достави Комисији одмах, а најкасније у року од десет дана од дана регистрације промене код надлежног органа.

(12) Комисија прописује ближе услове и начин издавања одобрења.

Измењен: Сл. гласник РС 30/2018, 109/2025

Члан 8

(1) Одобрење за обављање посла факторинга престаје да важи:

1. 1) на основу захтева факторинг друштва – даном доношења решења Комисије којим се захтев усваја;
2. 2) престанком факторинг друштва – даном брисања из регистра привредних друштава по основу спроведеног поступка ликвидације или принудне ликвидације ;
3. 3) даном правоснажности решења о отварању стечајног поступка;
4. 4) даном изрицања мере о одузимању одобрења за обављање делатности након спроведеног надзора.

(2) На стечај и ликвидацију факторинг друштава примењују се одредбе закона који уређују стечај и ликвидацију привредних друштава.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 9

(1) Комисија доноси решење којим се факторинг друштву одузима одобрење за обављање посла факторинга:

1. 1) ако се у поступку надзора утврди да је факторинг друштво престало да испуњава услов прописан чланом 6. овог закона;
2. 2) ако се у поступку надзора утврди да је одобрење за обављање послова факторинга дато на основу неистинитих података;
3. 3) ако се у поступку надзора утврди да је поступљено супротно члану 7. став 9. овог закона.

(2) Решење Комисије из става 1. овог члана је коначно.

(3) Против решења из става 1. овог члана може се водити управни спор.

(4) У управном спору суд не може решити управну ствар.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 10

(1) Подаци о издатим и одузетим одобрењима за обављање послова факторинга евидентирају се у Регистру факторинга (у даљем тексту: Регистар) који води Агенција за привредне регистре, преко регистратора.

(2) Регистар је јединствена, централна, електронска база података о издатим и одузетим одобрењима за обављање посла факторинга.

(3) На избор и разрешење регистратора, обим његових овлашћења и обавеза примењује се закон којим се уређује рад Агенције за привредне регистре, а на поступак регистрације закон којим се уређује поступак регистрације у Агенцији за привредне регистре.

(4) Подаци из става 1. овог члана евидентирају се у Регистру, одмах по пријему решења из члана 7. став 4. и члана 9. став 1. овог закона у Агенцији за привредне регистре.

(5) Министар надлежан за послове финансија прописује садржину Регистра.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 11

(1) У смислу овог закона факторинг може бити:

1. 1) домаћи;
2. 2) међународни.

(2) Према обавези преузимања ризика наплате потраживања, факторинг из става 1. овог члана може бити:

1. 1) факторинг без регреса;
2. 2) факторинг са регресом.

Члан 12

Домаћи факторинг је факторинг чији је предмет продаја потраживања насталог продајом робе или пружањем услуга између домаћих лица на унутрашњем тржишту.

Члан 13

(1) Међународни факторинг је факторинг чији је предмет продаја потраживања насталог у спољнотрговинском промету робе, односно услуга, у смислу закона којим се уређује спољнотрговинско пословање.

(2) Међународни факторинг се обавља:

1. 1) у једнофакторском систему, кад у факторингу учествује само један фактор;
2. 2) у двофакторском систему, кад у факторингу учествују фактор са седиштем у Републици и фактор са седиштем у иностранству.

(3) Ако је продаја потраживања у спољнотрговинском промету робе, односно услуга уређена на другачији начин другим законом, код обављања међународног факторинга примењују се одредбе овог закона.

Члан 14

(1) Фактор који обавља међународни факторинг у двофакторском систему у обавези је да:

1. 1) закључи интерфакторски уговор, користећи међународно признати и прихваћени правни и технички оквир који су развила међународна удружења, нарочито Фацторс Цхаин Интернатионал (ФЦИ) ;
2. 2) предузме радње и мере познавања и праћења странке, у складу са прописима којима се уређује спречавање прања новца и финансирање тероризма.

(2) Интерфакторски уговор, у смислу става 1. тачка 1) овог члана, представља уговор између фактора са седиштем у Републици и фактора са седиштем у иностранству.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 15

(1) Факторинг без регреса подразумева да је фактор преузео ризик наплате потраживања на себе.

(2) Ризик наплате потраживања, у смислу овог закона, обухвата ризик неспособности плаћања од стране дужника.

Члан 16

(1) Факторинг са регресом подразумева да уступилац одговара фактору за наплативост потраживања – на дан доспелости потраживања.

(2) Кад је уговорен факторинг са регресом, фактор има право да захтева намирење од дужника, уступиоца или од обојице у исто време, у границама одговорности дужника и уступиоца, ако није другачије уговорено.

(3) Кад се ради о одговорности уступиоца из става 2. овог члана, фактор је дужан да обавести уступиоца да наплата потраживања није извршена и то у року од осам дана од дана доспелости потраживања.

(4) Након оствареног регреса фактора према уступиоцу, фактор је дужан да потраживање са свим пратећим средствима обезбеђења из основног посла врати уступиоцу и да о враћању обавести дужника, у року од осам дана од дана остварења регреса.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 17

У случају кад се не може са сигурношћу утврдити да ли је уговорен факторинг са регресом или факторинг без регреса, сматраће се да је уговорен факторинг са регресом.

Члан 18

(1) Обрнути факторинг је посебна врста факторинга који се уговара између фактора и дужника из уговора о продаји робе или пружања услуга у земљи и иностранству, на основу кога фактор, преузимањем фактура од дужника, преузима његову обавезу плаћања према повериоцима, а има право наплате од дужника у року из уговора о продаји робе или пружања услуга у земљи и иностранству, односно у року из фактуре, или у другом року уговореном између фактора и дужника.

(2) Дужник је у обавези да обезбеди сагласност повериоца.

(3) На обрнути факторинг сходно се примењују одредбе овог закона којима је уређен факторинг.

(4) Корисници средстава буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине или буџета јединица локалне самоуправе, као и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање не могу бити учесници у обрнутом факторингу.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 19

(1) Факторинг се може обављати само на основу уговора закљученог у писаној или електронској форми.

(2) Уговор, чији предмет није дефинисан у складу са овим законом, не сматра се уговором о факторингу у смислу овог закона.

(3) Уговор о факторингу се не сматра уговором о кредиту или зајму, у смислу прописа Републике Србије и пословних обичаја.

(4) Уговорне стране се могу сагласити да уговор о факторингу који је закључен у писаном облику, оверен (солемнизован) код јавног бележника у складу са одредбама закона којим се уређује јавно бележништво и који садржи изричиту изјаву уступиоца, односно дужника код обрнутог факторинга, којом пристаје да фактор, на основу уговора о факторингу, након доспелости потраживања, може покренути поступак принудног извршења (клаузула извршности), има снагу извршне исправе, у смислу закона којим се уређује извршење и обезбеђење.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 20

Уговор о факторингу нарочито садржи:

1. 1) податке о уговорним странама;
2. 2) податак о врсти факторинга;
3. 3) основ и податке о потраживању које је предмет уговора;
4. 4) износ, начин обрачуна и исплате откупљеног потраживања уступиоцу;
5. 5) износ, начин обрачуна и исплате накнаде фактору;
6. 6) право фактора на камату и друге трошкове, који могу проистећи из реализације уговора;
7. 7) датум закључивања уговора;
8. 8) потписе законских заступника сваке уговорне стране, другог лица овлашћеног за потписивање уговора или пуномоћника ових лица.

Члан 21

(1) Уговор о факторингу престаје да важи истеком рока на који је закључен, а ако није закључен на одређени рок, не може престати пре него што сва продата потраживања не буду наплаћена или регресирана од стране уступиоца.

(2) За време трајања уговора о факторингу, потраживање које је предмет тог уговора не може престати пребијањем (компензацијом) између уступиоца и дужника, осим уколико уговором о факторингу није другачије дефинисано.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 22

(1) Уговори о факторингу једног уступиоца закључени са различитим факторима, а који имају за предмет продају истог потраживања, забрањени су и сваки такав накнадно закључен уговор ништав је.

(2) Одредбе уговора о факторингу и општих услова пословања уступиоца или фактора које предвиђају другачије правило у односу на правило из става 1. овог члана, ништаве су.

Члан 23

(1) Продају сваког потраживања одређеног уговором о факторингу уступилац врши уз истовремену предају фактору:

1. 1) уговора и/или фактуре и других докумената којима се доказује основ и врши идентификација потраживања;
2. 2) обавештења дужнику да је потраживање продато фактору.

(2) О предаји документације из става 1. овог члана уступилац и фактор сачињавају посебан документ.

(3) Документација која се предаје уз уговор о факторингу може бити сачињена у електронској форми.

(4) Датумом продаје потраживања сматра се датум кад је уступилац предао фактору документацију из става 1. овог члана, наведен у документу о предаји документације.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 24

(1) Уступилац је у обавези да достави дужнику обавештење о продаји потраживања у писаној или електронској форми, осим уколико се ради о потраживању које је предмет евидентирања, у смислу члана 32а овог закона.

(2) Уговором о факторингу може бити предвиђено да обавеза обавештавања дужника пређе са уступиоца на фактора, у име и за рачун уступиоца.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 25

(1) Обавештење о продаји потраживања може бити учињено за сва потраживања која су предмет уговора о факторингу, без обзира да ли она постоје у време закључења уговора или не.

(2) Обавештење из става 1. овог члана мора да садржи информације о уговору о факторингу, податке о фактору којем је дужник у обавези да плати и инструкције за плаћање.

(3) Ако се обавештење из става 1. овог члана односи на једно или више постојећих потраживања, обавештење, поред података из става 2. овог члана, мора да садржи број фактуре, износ потраживања и валуту плаћања.

Члан 26

(1) Након пријема обавештења из члана 24. овог закона, дужник је у обавези да потраживање исплати фактору.

(2) Исплатом потраживања уступиоцу дужник се не ослобађа обавезе према фактору ако је пре исплате обавештен о продаји потраживања, а уступилац мора без одлагања такву исплату пренети фактору.

Члан 26а

(1) Са потраживањем на фактора прелазе и споредна права и средства обезбеђења потраживања, као што су право првенствене наплате, права залоге, права из уговора са јемцем, права на камату, уговорну казну и слично, на начин и обим предвиђен уговором о факторингу.

(2) За пренос споредних права и средстава обезбеђења, која са потраживањем прелазе на фактора, није потребно закључење новог уговора о преносу, осим када је то прописано другим законом.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 27

Наплату доспелих потраживања фактор врши у своје име и за свој рачун.

Члан 28

(1) Фактор има обавезу да води уредну и ажурну евиденцију откупљених потраживања, коју је дужан показати надлежним органима у поступку надзора над обављањем послова факторинга.

(2) Фактор има обавезу да савесно управља откупљеним потраживањима, са пажњом доброг привредника.

Члан 29

(1) Уступилац је одговоран фактору за основаност и вредност потраживања која су предмет уговора о факторингу.

(2) Уступилац гарантује фактору да су продата потраживања ослобођена залоге, приговора, терета и осталих права трећих лица, односно да су по свим основама неспорна, осим ако није другачије уговорено.

(3) У случају кад су продата потраживања оптерећена залогом, односно на било који начин оспорена од стране дужника или трећег лица, а уговором о факторингу није искључена гаранција уступиоца из става 2. овог члана, фактор има право регреса од уступиоца и у случају кад је уговорен факторинг без регреса.

Члан 30

У случају кад је продаја потраживања забрањена уговором између уступиоца и дужника или дужниковим општим условима пословања, оваква забрана нема правног дејства на продају потраживања фактору, која је извршена на основу уговора о факторингу и у складу са овим законом, осим ако другачије није уређено међународним уговором.

Члан 31

(1) У случају да уговором о факторингу није другачије дефинисано, сматра се да је даља продаја и пренос потраживања са факторинг друштва на друго факторинг друштво дозвољена, а у складу са осталим одредбама овог закона.

(2) У случају да уговором о факторингу није другачије дефинисано, сматра се да је пренос доспелог потраживања са факторинг друштва на друго правно лице дозвољен, у складу са одредбама закона којим се уређују облигациони односи.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 32

(1) Уговор о факторингу, који представља основ преноса потраживања, и документација из члана 23. став 1. овог закона представљају веродостојну исправу у поступку извршења.

(2) Брисан је ранији став 2. (види члан 15. Закона – 109/2025-107).

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 32а ИХб ЦЕНТРАЛНА ЕВИДЕНЦИЈА ФАКТОРИНГА

(1) У циљу евиденције, транспарентности и спречавања вишеструког уступања фактура, министарство надлежно за послове финансија (у даљем тексту: Министарство) успоставља централну евиденцију факторинга, као јединствену електронску базу података о фактурама које су предмет факторинга.

(2) Предмет евиденције су уступљене електронске фактуре, издате у складу са законом којим се уређује електронско фактурисање.

(3) Изузетно од става 2. овог члана, не може бити предмет евиденције електронска фактура чије је измирење започето, ако је евидентирана у централном регистру фактура, у смислу закона којим се уређују рокови за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама.

(4) Фактор, уступилац и дужник региструју се за приступ централној евиденцији факторинга, уз примену шеме електронске идентификације високог нивоа поузданости, у складу са законом којим се уређује електронска идентификација.

(5) Приступ евидентираним подацима о предметним фактурама и њиховом преносу имају фактор, уступилац и дужник.

(6) Министарство и Комисија имају приступ евидентираним подацима само у циљу вршења надзора.

(7) Уступилац, односно дужник у случају обрнутог факторинга, дужан је да одмах након евидентирања фактуре, која је предмет уговора о факторингу, у систему електронских фактура, а најкасније наредног радног дана, изврши евидентирање предметне фактуре у централној евиденцији факторинга.

(8) У централну евиденцију факторинга уписују се, поред осталог, следећи подаци:

1. 1) порески идентификациони број и назив уступиоца, фактора и дужника;
2. 2) број и датум уговора о факторингу;
3. 3) број и датум издавања и доспећа фактуре;
4. 4) номинални износ фактуре, износ без ПДВ, износ са ПДВ;
5. 5) статус фактуре у систему електронских фактура и централној евиденцији факторинга;
6. 6) износ уступљеног потраживања (у целости или делимично).

(9) Централна евиденција факторинга остварује аутоматизовану везу са системом електронских фактура са којим размењује релевантне податке о електронским фактурама које су предмет факторинга.

(10) Министар надлежан за послове финансија ближе уређује организациони облик, начин рада, вођење централне евиденције факторинга, начин уписа података у централну евиденцију факторинга, техничке елементе система, безбедносне стандарде, начин размене података са системом електронских фактура, начин регистрације, доступност и приступ подацима, облик, садржину и структуру записа у централној евиденцији факторинга.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 33

(1) Надзор над обављањем послова факторинга код факторинг друштава врши Комисија, у складу са посебним прописима којима су утврђене њене надлежности.

(2) Комисија спроводи надзор:

1. 1) континуирано, на основу анализе извештаја које су факторинг друштва дужна да достављају Комисији;
2. 2) непосредно.

(3) Комисија по службеној дужности спроводи поступак надзора над лицима која обављају послове факторинга без одобрења.

(4) Комисија прописује начин спровођења надзора.

(5) Надзор над обављањем послова факторинга код банака врши Народна банка Србије, у складу са прописима о банкама.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 34

(1) Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај банка и привредно друштво ако:

1. 1) обавља послове факторинга супротно условима прописаним овим законом (члан 5);
2. 2) пријаву за упис у регистар привредних субјеката не поднесе у року прописаним овим законом (члан 7. став 8);
3. 3) обавља послове факторинга у међународном двофакторском систему супротно условима прописаним овим законом (члан 14. став 1);
4. 3а) након остварења регресног права не врати потраживање са пратећим средствима обезбеђења уступиоцу или не обавести дужника у року од осам дана од дана остварења регреса (члан 16. став 4);
5. 4) обавља послове факторинга без закљученог уговора (члан 19. став 1);
6. 5) закључи више уговора о факторингу који имају за предмет продају истог, целог потраживања са више од једним фактором (члан 22. став 1);
7. 6) не води уредну и ажурну евиденцију или исту не покаже у поступку надзора над обављањем послова факторинга (члан 28. став 1);
8. 7) не евидентира фактуре при централној евиденцији факторинга у складу са обавезом из члана 32а (члан 32а став 7).

(2) За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у банци и привредном друштву новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 35

Новчаном казном од 10.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако:

1. 1) обавља послове факторинга без закљученог уговора (члан 19. став 1);
2. 2) закључи више уговора о факторингу који имају за предмет продају истог, целог потраживања са више од једним факторинг друштвом (члан 22. став 1).

Члан 36

(1) Привредна друштва која обављају послове факторинга, основана пре ступања на снагу овог закона, дужна су да своје пословање ускладе са одредбама овог закона подношењем захтева из члана 7. став 1. овог закона Министарству у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

(2) Привредна друштва која обављају послове факторинга, основана пре ступања на снагу овог закона, немају обавезу достављања изјаве из члана 7. став 2. тачка 5) овог закона, већ достављају доказ о испуњености услова из члана 6. став 2. овог закона.

(3) Одредбе чл. 5–10. овог закона не примењују се на привредно друштво које је Република основала посебним законом ради финансирања извоза, а које пословање обавља у складу са тим посебним законом.

(4) Одредбе овог закона не примењују се на уговоре о факторингу закључене пре дана ступања на снагу овог закона.

Члан 37

Пропис из члана 7. став 9. овог закона донеће се најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, а пропис из члана 10. став 5. овог закона донеће се најкасније у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 38

Регистар факторинга установиће се у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 39

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредбе члана 2. став 2. овог закона, која ступа на снагу 1. маја 2014. године.