Закон о флуорисању воде за пиће

Члан 1

У циљу заштите здравља становништва вода за пиће се флуорише, односно дефлуорише на начин и под условима одређеним овим законом.

Члан 2

(1) Јавна комунална предузећа и друге организације које снабдевају водом за пиће (у даљем тексту: водоводне организације) више од 20.000 становника дужни су да обезбеде у води за пиће садржај флуора од најмање 0,8 до највише 1,2 милиграма у једном литру воде.

(2) Вода за пиће чији је природни садржај флуора мањи од 0,8 милиграма у једном литру воде флуорише се, а вода за пиће чији је природни садржај флуора већи од 1,2 милиграма дефлуорише се.

(3) Начин обезбеђивања превентивне стоматолошко-здравствене заштите у водоводним организацијама које снабдевају водом за пиће мање од 20.000 становника, утврђује министар за здравље.

Члан 3

За флуорисање воде могу се користити следећа једињења: калцијумфлуорид (СаФ2), натријумфлуорид (НаФ), силикофлуороводонична киселина (Х2СиФ6), магнезијумсиликофлуорид (МгСиФ6) и натријумсиликофлуорид (На2СиФ6).

Члан 4

(1) Ради флуорисања, односно дефлуорисања воде, водоводна организација је дужна да обезбеди потребне уређаје, средства и просторије* за флуорисање, односно дефлуорисање воде, средства за прву помоћ у случају тровања флуором, стручни кадар који ће радити на флуорисању, односно дефлуорисању воде и да предузима одговарајуће мере заштите при раду на флуорисању воде и руковању флуором.

(2) Услове из става 1. овог члана у погледу уређаја, средстава, просторија и стручних кадрова за обављање послова флуорисања, односно дефлуорисања воде, као и начин флуорисања и дефлуорисања воде за пиће, ближе уређује министар за здравље.

(3) Министарство надлежно за послове здравља утврђује, на основу мишљења Завода за заштиту здравља Србије, да ли су испуњени услови из ст. 1. и 2. овог члана.

Измењен: Сл. гласник РС 25/1996

Члан 5

(1) Ради одржавања прописаног садржаја флуора водоводне организације свакодневно контролишу воду за пиће.

(2) Садржај флуора у води контролише се у лабораторији водоводне организације или у другој за то оспособљеној лабораторији.

(3) Трошкове контроле обезбеђује водоводна организација*.

Измењен: Сл. гласник РС 38/1994

Члан 6

Од укупног броја узорака узетих на контролу у току једне календарске године дозвољено је највише код 20% узорака одступање садржаја флуора од распона из члана 2. став 1. овог закона под условом да ниједан узорак не садржи више од 1,5 милиграма флуора у једном литру воде.

Члан 7

Министарство надлежно за послове здравља забраниће коришћење воде ако се не врши флуорисање, односно* дефлуорисање, у складу са овим законом*.

Измењен: Сл. гласник РС 25/1996

Члан 8

Министар за здравље објавиће списак водоводних организација које су обавезне да флуоришу, односно дефлуоришу воду за пиће у складу са критеријумима утврђеним овим законом.

Члан 9

(1) Водоводна организација код које број узорака, у којима је утврђено одступање садржаја флуора од распона из члана 2. став 1. овог закона прелази 20% свих прегледаних узорака, казниће се за прекршај новчаном казном од 10.000 до 1.000.000 динара* (члан 6).

(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у водоводној организацији новчаном казном од 1.000 до 50.000 динара*.

Измењен: Сл. гласник РС 101/2005

Члан 10

(1) Водоводне организације из члана 2. став 1. овог закона обезбедиће флуорисање, односно дефлуорисање воде најдоцније до 31. децембра 1996. године.

(2) Водоводне организације које снабдевају више од 10.000 становника, обезбедиће флуорисање, односно дефлуорисање воде најдоцније до 2000. године.

(3) Министар за здравље може продужити* рок из става 1. овог члана ако за то постоје оправдани разлози, највише до једне године.

Измењен: Сл. гласник РС 38/1994

Члан 11

(1) Акти из члана 2. став 3, члана 4. став 2. и члана 8. овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

(2) До доношења прописа на основу овог закона примењиваће се постојећи прописи ако нису у супротности са овим законом.

Члан 12

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи: Закон о флуорисању воде за пиће („Службени гласник СРС”, бр. 1/71, 26/77, 24/85 и 6/89) и Закон о санитарној заштити врела за снабдевање водовода пијаћом водом („Службени гласник НРС”, бр. 55/48 и 12/52).

Члан 13

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.