Закон о интероперабилности железничког система

Члан 1 Предмет закона

(1) Овим законом уређују се услови које треба да испуни железнички систем у Републици Србији у циљу постизања његове интероперабилности, који се односе на пројектовање, изградњу, пуштање у рад, унапређење, обнову, експлоатацију и одржавање делова железничког система, као и на стручне квалификације, здравствене и безбедносне услове који се примењују на особље које учествује у експлоатацији и одржавању железничког система.

(2) Одредбе овог закона не примењују се на метрое, трамваје и возила лаке железнице и инфраструктуру коју искључиво користе та возила.

(3) Одредбе овог закона које се односе на техничке услове које морају да испуне инфраструктура и возила не примењују се на туристичко-музејске железнице и на музејска возила која саобраћају на јавној железничкој инфраструктури.

Члан 2 Значење појединих израза

(1) Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1. 1) варијанта типа возила је опција за конфигурацију типа возила која је успостављена током првог одобравања типа возила или промене постојећег типа возила током његовог животног циклуса које захтевају ново одобрење типа возила;
2. 2) верзија типа возила је опција за конфигурацију типа возила или варијанте типа возила или промене постојећег типа или варијанте типа возила током његовог животног циклуса као резултат промене основних пројектованих карактеристика које не захтевају ново одобрење за тип возила;
3. 3) дозвола за коришћење је исправа којом се дозвољава пуштање у рад подсистема;
4. 4) дозвола за тип возила је исправа којом се потврђује да је тип железничког возила усаглашен са прописаним техничким спецификацијама или националним прописима;
5. 5) досије о одржавању је документација коју за свако возило води лице задужено за одржавање и која садржи општу техничку документацију, документацију за одржавање и податке о коришћењу железничког возила и радовима на његовој контроли и одржавању;
6. 6) европска спецификација је заједничка техничка спецификација, европско техничко одобрење или национални стандард којим се преноси европски стандард;
7. 7) замена у оквиру одржавања је било каква измена компоненти деловима идентичних функција и перформанси у оквиру превентивног или корективног одржавања;
8. 8) железничка мрежа је скуп железничких пруга, станица, терминала и свих стабилних железничких постројења потребних за осигурање безбедног и непрекидног функционисања железничког система;
9. 9) железнички превозник је привредно друштво или друго правно лице које је регистровано за претежну делатност пружања услуга железничког превоза робе и/или путника и коме је издата лиценца, уз обавезу да обезбеди вучу, или које обезбеђује само вучу. Железничким превозником сматра се и привредно друштво или друго правно лице које обавља железнички превоз за сопствене потребе и коме је издата лиценца за превоз за сопствене потребе;
10. 10) железнички систем је целина коју чине железничка мрежа и железничка возила;
11. 11) железничко возило је возило са или без сопственог погона које се креће на сопственим точковима по железничким колосецима и које се састоји од једног или више структурних и функционалних подсистема;
12. 12) ималац железничког возила је физичко или правно лице, власник или корисник железничког возила, који користи то возило као превозно средство и који је уписан у Национални регистар железничких возила;
13. 13) именовано тело је тело надлежно за оцењивање усаглашености и погодности за употребу елемената структурних подсистема и верификацију структурних подсистема у складу са националним прописима, именовано у складу са законом којим се уређују технички захтеви за производе и оцењивање усаглашености;
14. 14) интероперабилност железнице је способност железничког система да омогући безбедно и несметано кретање возова који остварују захтеване нивое перформанси;
15. 15) лице задужено за одржавање је лице задужено за одржавање железничког возила, уписано у Национални регистар железничких возила;
16. 16) лице које управља променом је носилац дозволе за тип возила, ималац железничког возила или лице које су они одредили;
17. 17) мобилни подсистеми су подсистем возна средства и подсистем контрола, управљање и сигнализација – део у возилу;
18. 18) наручилац је лице које наручује пројектовање, изградњу, обнову или унапређење подсистема;
19. 19) национални прописи су сви прописи донети у Републици Србији, који садрже захтеве у вези безбедности железнице или техничке захтеве који се примењују на железничке превознике, управљаче инфраструктуре или трећа лица; национални прописи не обухватају техничке спецификације интероперабилности;
20. 20) носилац дозволе за тип возила је физичко или правно лице које је поднело захтев и добило одобрење за тип возила или његов правни наследник;
21. 21) обнова подсистема је већа замена на подсистему или делу подсистема којом се не мењају његове основне карактеристике;
22. 22) овлашћени заступник је свако правно или физичко лице са седиштем у Републици Србији које је произвођач или наручилац писмено овластио да у његово име обавља одређене радње;
23. 23) основни захтеви су сви услови које треба да испуне железнички систем, подсистеми, чиниоци интероперабилности и елементи структурних подсистема, укључујући и интерфејсе;
24. 24) основни параметри су сви регулаторни, технички или експлоатациони услови који су кључни за интероперабилност и као такви наведени у одговарајућим техничким спецификацијама интероперабилности;
25. 25) особа са инвалидитетом и особа са смањеном покретљивошћу је свака особа која има трајно или привремено телесно, душевно, интелектуално или оштећење чула које, у интеракцији с различитим препрекама, може ометати ту особу да потпуно и ефикасно користи превоз на равноправној основи са осталим путницима или чија је покретљивост у превозу смањена због старости;
26. 26) отворена питања означавају техничке аспекте везане за основне захтеве који нису експлицитно обухваћени техничким спецификацијама интероперабилности;
27. 27) оцењивање усаглашености је поступак којим се доказује да ли су испуњени захтеви који се односе на производ, поступак, услугу, подсистем, лице или тело;
28. 28) погодност за употребу је способност производа да достигне и задржи захтеване перформансе током животног века;
29. 29) подносилац захтева је физичко или правно лице које тражи одобрење, без обзира да ли се ради о железничком превознику, управљачу инфраструктуре или било ком другом лицу или правном субјекту, као што су произвођач, наручилац, њихов овлашћени заступник, власник или ималац;
30. 30) подручје употребе означава железничку мрежу или мреже једне или више држава на којима се намерава да се употребљава железничко возило;
31. 31) подсистеми су структурни или функционални делови железничког система;
32. 32) постојећи железнички систем је структура састављена од железничких пруга и стабилних постројења постојеће железничке мреже, као и од возила свих врста и порекла која саобраћају по тој инфраструктури;
33. 33) пријављено тело је тело надлежно за оцењивање усаглашености и погодности за употребу чинилаца интероперабилности и за поступак ЕЗ верификације подсистема према техничким спецификацијама интероперабилности и које је пријављено Генералном секретару Међувладине организације за међународни превоз железницом (у даљем тексту: ОТИФ) или Европској комисији у складу са законом којим се уређују технички захтеви за производе и оцењивање усаглашености;
34. 34) прихватљив национални начин постизања усклађености означава необавезујућа мишљења која издаје надлежни орган у циљу дефинисања начина постизања усклађености с националним прописима;
35. 35) производ је резултат производног процеса и укључује чиниоце интероперабилности, елементе структурних подсистема и подсистеме;
36. 36) произвођач је свако физичко или правно лице које производи производ у облику чинилаца интероперабилности, елемената подсистема, подсистема или возила или које наручује пројектовање или производњу производа и које тај производ ставља на тржиште под својим именом или заштитним знаком;
37. 37) пројекат у поодмаклој фази развоја је пројекат чији је степен планирања или изградње достигао тачку на којој би промена техничких спецификација угрозила одрживост планираног пројекта;
38. 38) пројектовано радно стање подразумева уобичајени начин рада и предвидљиве отежане услове рада (укључујући трошење) у обиму и под условима употребе наведеним у техничкој документацији и документацији о одржавању;
39. 39) пуштање у рад су све радње којима се подсистем ставља у оперативну употребу;
40. 40) серија железничких возила је одређени број идентичних железничких возила једног типа;
41. 41) специфични случајеви су делови железничког система који захтевају посебне одредбе у техничким спецификацијама интероперабилности, привременог или трајног карактера, због географских, топографских или урбанистичких ограничења или ограничења која утичу на усклађеност са постојећим системом (железничке пруге и железничке мреже које су изоловане од остатка железничке мреже, товарни профил, ширина колосека, размак оса колосека, железничка возила која су искључиво намењена за локалну, регионалну или историјску употребу и сл.);
42. 42) стабилни подсистеми су подсистем инфраструктура, подсистем енергија и подсистем контрола, управљање и сигнализација – пружни део;
43. 43) стављање на тржиште је прво стављање на тржиште чиниоца интероперабилности, подсистема или возила које је спремно да функционише у пројектованом стању употребе;
44. 44) тело за оцењивање усаглашености је тело које је пријављено или именовано као тело одговорно за послове оцењивања усаглашености, укључујући калибрацију, испитивање, сертификацију и провере;
45. 45) техничка документација је документација која садржи све неопходне документе о карактеристикама подсистема и, кад је потребно, све документе о сертификацији чинилаца интероперабилности; техничка документација такође треба да садржи све услове коришћења и ограничења и сва упутства за опслуживање, стално или рутинско праћење, подешавање и одржавање;
46. 46) техничка спецификација је документ којим се утврђују технички захтеви које мора да испуни производ, подсистем, процес или услуга;
47. 47) тип возила обухвата основне пројектне карактеристике железничког возила одобрене сертификатом о испитивању типа или сертификатом о испитивању пројекта, описаним у одговарајућим модулима за верификацију;
48. 48) унапређење подсистема је значајнија измена подсистема или дела подсистема којом се побољшавају његове основне карактеристике и која захтева измену техничке документације која се прилаже уз декларацију о верификацији;
49. 49) управљање конфигурацијом је систематски организациони, технички и административни поступак који је успостављен за цели животни циклус возила и/или типа возила којим се обезбеђује да се доследност документације и следивост промена успоставе и одржавају тако да:

(1) су испуњени захтеви из меродавних прописа,

(2) се промене надзиру и документују у техничкој документацији или документацији која се прилаже уз издато одобрење,

(3) су информације и подаци ажурни и тачни,

(4) су одговарајуће стране обавештене о променама, када је то потребно;

1. 50) управљач инфраструктуре је друштво капитала (друштво са ограниченом одговорношћу или акционарско друштво) или предузетник који је овлашћен за успостављање, управљање и одржавање јавне железничке инфраструктуре или инфраструктуре индустријске железнице, укључујући регулисање и управљање саобраћајем и подсистемом контрола, управљање и сигнализација;
2. 51) хармонизовани стандард је стандард, односно техничка спецификација, који је усвојен од Европског комитета за стандардизацију (ЦЕН) или Европског комитета за електротехничку стандардизацију (ЦЕНЕЛЕЦ) као признатих надлежних тела и који је развијен на захтев, односно по мандату Европске комисије, а који је објављен као национални стандард (без икаквих измена) од стране националних организација за стандардизацију;
3. 52) чинилац интероперабилности је свака компонента, група компонената, подсклоп или склоп опреме у целини, као и софтвер, уграђен или намењен уградњи у подсистем, од кога интероперабилност железничког система зависи директно или индиректно; појам чиниоца обухвата опипљиве и неопипљиве делове као што је софтвер.

(6) Изрази употребљени у овом закону, који нису дефинисани у ставу 1. овог члана, имају значење одређено законом којим се уређује железница и законом којим се уређује безбедност железничког саобраћаја.

Члан 3 Железнички систем

(1) Железнички систем може да буде:

1. 1) конвенционални железнички систем, пројектован за брзине до 200 км/х;
2. 2) железнички систем за велике брзине, пројектован за брзине веће од 200 км/х.

(2) Железнички систем чине:

1. 1) железничка мрежа;
2. 2) железничка возила.

Члан 4 Железничка мрежа

(1) Железничку мрежу чине:

1. 1) посебно изграђене пруге за велике брзине опремљене за брзине од 250 км/х или веће;
2. 2) посебно унапређене пруге за велике брзине опремљене за брзине реда од око 200 км/х;
3. 3) посебно унапређене железничке пруге за велике брзине са посебним техничким карактеристикама, на којима брзина мора да буде прилагођена услед топографских, рељефних или урбанистичких ограничења. Ова категорија, такође, укључује железничке пруге које спајају мреже железничког система великих брзина и конвенционалне мреже, железничке пруге на подручју железничких службених места (у даљем тексту: службено место), прикључне железничке пруге за терминале, депое, и сл. на којима возила за велике брзине саобраћају конвенционалним брзинама;
4. 4) конвенционалне пруге намењене за превоз путника;
5. 5) конвенционалне пруге намењене за мешовити превоз (превоз путника и превоз робе);
6. 6) конвенционалне пруге намењене за превоз робе;
7. 7) чворишта за превоз путника;
8. 8) чворишта за превоз робе, укључујући и интермодалне терминале;
9. 9) пруге које спајају елементе из тач. 1)–8) овог става.

(2) Железничка мрежа укључује системе управљања саобраћајем, системе за праћење и навигацију, техничка постројења за обраду података и телекомуникације предвиђене за даљински превоз путника и робе у циљу безбедног и усклађеног одвијања саобраћаја и ефикасног управљања саобраћајем.

Члан 5 Железничка возила

(1) Железничка возила обухватају сва возила која саобраћају на целој железничкој мрежи или неком њеном делу:

1. 1) локомотиве и путничка возна средства, укључујући дизел и електро локомотиве, дизел и електро моторне возове са сопственим погоном и путничка кола;
2. 2) теретна кола, укључујући нископодна кола пројектована за целу мрежу и кола пројектована за превоз камиона;
3. 3) железничка возила за посебне намене као што су пружна возила, возила за испитивање и одржавање пруга и сл.

(2) Железничка возила обухватају и возила посебно пројектована за саобраћај на различитим типовима пруга великих брзина наведених у члану 4. овог закона.

Члан 6 Подсистеми

(1) Железничке системе чине структурни и функционални подсистеми.

(2) Структурни подсистеми су:

1. 1) инфраструктура – железнички колосеци, скретнице, објекти на прузи (мостови, тунели и сл.) и припадајућа инфраструктура у службеним местима (перони, подручја приступа, укључујући и делове намењене лицима са смањеном покретљивошћу и сл), безбедносна и заштитна опрема;
2. 2) енергија – уређаји намењени напајању електричном енергијом, укључујући контактну мрежу и пружну опрему за мерење потрошње електричне енергије;
3. 3) контрола, управљање и сигнализација – пружни део – сва опрема постављена дуж железничке пруге која је потребна да се осигура безбедност као и за контролу и управљање кретањем возова одобреним за саобраћај на мрежи;
4. 4) контрола, управљање и сигнализација – део у возилу – опрема у возилу која је потребна да се осигура безбедност и за контролу и управљање кретањем возова одобреним за саобраћај на мрежи;
5. 5) возна средства – структура, системи контроле и управљања за сву возну опрему, одузимачи струје, уређаји за вучу и конверзију енергије, опрема за мерење потрошње електричне енергије у возилу, опрема за кочење, квачење, трчање (обртно постоље, осовине и сл.) и вешање, врата, интерфејс човек/машина (возно особље и путници, укључујући и потребе лица са смањеном покретљивошћу), пасивни и активни безбедносни уређаји и средства потребна за здравље путника и возног особља.

(3) Функционални подсистеми су:

1. 1) регулисање и управљање саобраћајем – поступци и додатна опрема која омогућава усклађени рад разних структурних подсистема у току редовног или отежаног рада, посебно укључујући састављање возова, вожњу возова, планирање и управљање саобраћајем, као и стручна оспособљеност која се може захтевати за извршавање услуга у прекограничном саобраћају;
2. 2) одржавање – поступци, додатна опрема, радионице за одржавање и залихе резервних делова које омогућавају обавезне поправке и превентивно одржавање ради обезбеђења интероперабилности железничког система и гарантовања захтеваних перформанси;
3. 3) телематске апликације за превоз путника и робе:

(1) апликације за превоз путника, укључујући системе који путницима пружају информације пре и у току вожње, системе за резервацију и плаћање, системе за управљање пртљагом и управљање везама између железнице и других видова саобраћаја,

(2) апликације за превоз робе, укључујући информационе системе (праћење робе и возова у реалном времену), ранжирне системе и системе усмеравања возова, системе резервације, плаћања и фактурисања, управљање везама са другим видовима саобраћаја и израду електронских пратећих докумената.

Члан 7 Захтеви за обезбеђење интероперабилности

Железнички систем, подсистеми, чиниоци интероперабилности и елементи структурних подсистема морају испуњавати основне захтеве.

Члан 8 Основни захтеви

(1) Основни захтеви за обезбеђење интероперабилности обухватају опште и посебне захтеве.

(2) Општи захтеви које мора да испуни железнички систем су:

1. 1) безбедност:

(1) пројектовање, градња или склапање, одржавање и праћење компоненти битних за безбедност, а посебно компоненти везаних за кретање воза, морају да осигурају безбедност на нивоу који одговара циљевима постављеним за мрежу, укључујући циљеве за специфичне погоршане услове,

(2) параметри везани за контакт точак/шина морају да испуњавају захтеве стабилности који обезбеђују безбедно кретање највећом дозвољеном брзином, а параметри кочница морају да осигурају заустављање на одређеном зауставном путу при највећој дозвољеној брзини,

(3) коришћене компоненте морају током века употребе да издрже сва предвиђена нормална или гранична оптерећења; погодним средствима мора да се обезбеди да се последице непредвиђених отказа одрже у одређеним границама,

(4) пројектовање стабилних постројења и возила и избор коришћених материјала морају да буду такви да у случају пожара ограниче настанак, ширење и дејства ватре и дима,

(5) сваки уређај предвиђен да се њиме рукује мора да буде тако пројектован да се у случају коришћења на предвидив начин, чак и ако коришћење није у складу са датим упутствима, не наруши рад уређаја или здравље и безбедност лица која њиме рукују;

1. 2) поузданост и доступност – праћење и одржавање стабилних или покретних компоненти, које су укључене у кретање воза, морају да буду организовани, изведени и квантификовани тако да одрже њихов рад у предвиђеним условима;
2. 3) здравље – материјали који због начина употребе могу да представљају здравствени ризик за лица која су са њима у додиру, не могу да се користе у возовима и на железничкој инфраструктури (у даљем тексту: инфраструктура) и морају да се бирају, обраде и користе тако да се ограничи емитовање штетног и опасног дима или гасова, посебно у случају пожара;
3. 4) заштита животне средине:

(1) утицај који успостављање и експлоатација железничког система имају на животну средину мора се проценити и узети у обзир у фази пројектовања система, у складу са прописима којима се уређује процена утицаја на животну средину,

(2) материјали који се користе у возовима и на инфраструктури морају да спрече емитовање дима или гасова који су штетни и опасни за животну средину, нарочито у случају пожара,

(3) возна средства и системи за напајање енергијом морају да буду пројектовани и грађени тако да се постигне електромагнетна компатибилност са постројењима и уређајима јавних и приватних мрежа које би могли да ометају,

(4) пројектовање и експлоатација железничког система не смеју довести до недозвољеног нивоа буке у подручјима у близини железничке инфраструктуре као ни у управљачници вучног возила,

(5) експлоатација железничког система не сме да проузрокује недозвољени ниво вибрација тла за активности и подручја у близини инфраструктуре које се одржава у складу са прописима;

1. 5) техничка усклађеност – техничке карактеристике инфраструктуре и стабилних постројења морају да буду усклађене међусобно, као и са карактеристикама возова који се користе у железничком систему, што укључује и безбедну интеграцију подсистема који чине возило са инфраструктуром. Ако се утврди да се техничка усклађеност инфраструктуре и стабилних постројења са карактеристикама возова који се користе у железничком систему на одређеним деловима мреже постиже уз велике тешкоће, могу да се уведу привремена решења којима се обезбеђује та усклађеност у неком будућем периоду;
2. 6) приступачност – подсистеми инфраструктуре и возних средстава морају да буду приступачни особама са инвалидитетом и особама са смањеном покретљивошћу у циљу обезбеђења њиховог приступа под истим условима као и осталим лицима, спречавањем постављања или уклањањем препрека, као и применом одговарајућих мера. Ово укључује пројектовање, изградњу, обнову, унапређење, одржавање и експлоатацију предметних делова подсистема који су приступачни јавности. Подсистем регулисања и управљања саобраћајем и подсистем телематских апликација за превоз путника морају да предвиде неопходну функционалност потребну за олакшавање приступа особама са инвалидитетом и особама са смањеном покретљивошћу под истим условима као и осталим лицима, спречавањем постављања и уклањањем, као и применом одговарајућих мера.

(13) Посебни захтеви за поједине подсистеме су:

1. 1) инфраструктура:

(1) безбедност:

(15) – морају да се предузму одговарајуће мере да се спречи неовлашћени приступ или нежељени упади у постројења,

(16) – потребно је да се предузму мере како би се смањила опасност којој су изложена лица, посебно при проласку возова кроз службена места,

(17) – инфраструктура која је доступна јавности мора да буде пројектована и грађена на такав начин да се ограничи ризик по безбедност људи (стабилност, пожар, приступ, евакуација, перони и сл.),

(18) – морају да се донесу одговарајуће мере које узимају у обзир посебне безбедносне услове у дугачким тунелима и на вијадуктима;

(2) приступачност – делови подсистема инфраструктура који су доступни јавности морају да буду приступачни особама са инвалидитетом и особама са смањеном покретљивошћу;

1. 2) енергија:

(1) безбедност – експлоатација система за снабдевање енергијом не сме да угрози безбедност возова и људи (путника, оперативног особља, становника уз железничку пругу и трећих лица),

(2) заштита животне средине – рад система за снабдевање електричном или топлотном енергијом не може да утиче на животну средину изнад утврђених граница,

(3) техничка усклађеност – системи за снабдевање електричном/топлотном енергијом морају да буду такви да возовима омогуће постизање предвиђених перформанси а системи за снабдевање електричном енергијом морају да буду усклађени са уређајима за одузимање енергије уграђеним на возове;

1. 3) контрола, управљање и сигнализација:

(1) безбедност:

(24) – постројења и процедуре за контролу, управљање и сигнализацију морају да омогуће кретање возова на нивоу безбедности предвиђеном за ту мрежу,

(25) – системи контроле, управљања и сигнализације морају да омогуће наставак безбедног кретања возова и у отежаним условима;

(2) техничка усклађеност:

(27) – нова инфраструктура и нова возила која се изграде или развију после усвајања усклађених система контроле, управљања и сигнализације, морају да буду прилагођени за коришћење тих система,

(28) – уређаји за контролу, управљање и сигнализацију који су уграђени у управљачнице вучних возила морају да омогуће редован рад у оквиру задатих услова у целом железничком систему;

1. 4) возна средства:

(1) безбедност:

(30) – структура возила и спојева између возила мора да буде пројектована на такав начин да се у случају судара или исклизнућа заштите простори за путнике и управљачнице,

(31) – електрична опрема не сме да угрози безбедност и функционисање постројења за контролу, управљање и сигнализацију,

(32) – техника кочења и при том настала оптерећења морају да буду усклађени са конструкцијом железничке пруге, објеката на прузи и сигналних система,

(33) – потребно је да се предузму мере које онемогућавају приступ уређајима под напоном,

(34) – у случају опасности одређени уређаји морају да омогуће путницима да обавесте машиновођу, а пратеће особље да ступи у везу са њим,

(35) – мора се осигурати безбедност путника који улазе или излазе из воза а системи затварања и отварања врата морају да гарантују безбедност путника,

(36) – морају да постоје посебно означени излази за случај опасности,

(37) – морају да се донесу одговарајуће мере које узимају у обзир посебне безбедносне услове у дугачким тунелима,

(38) – обавезно се уграђује систем осветљења у случају опасности довољне снаге и капацитета,

(39) – возови морају да буду опремљени системом разгласа за комуникацију возног особља са путницима,

(40) – путницима се дају лако разумљиве и свеобухватне информације о правилима која се на њих примењују, у станицама, као и у возовима;

(2) поузданост и доступност – витална опрема возила, трчећи, вучни и кочиони уређај, као и контролно-управљачки систем морају да буду пројектовани тако да у специфичним отежаним ситуацијама омогуће возу наставак вожње без негативних последица за опрему која ће се и даље користити;

(3) техничка усклађеност:

(43) – електрична опрема мора да буде усклађена са радом постројења за контролу, управљање и сигнализацију,

(44) – код електричне вуче, карактеристике уређаја за одузимање струје морају да омогућавају возовима кретање по железничком систему са одговарајућим системом напајања електричном енергијом,

(45) – карактеристике возних средстава морају да буду такве да омогуће кретање на свим предвиђеним железничким пругама, узимајући у обзир климатске услове;

(4) надзор – возови морају да буду опремљени уређајем за регистровање информација. Подаци прикупљени помоћу тог уређаја и њихова обрада морају да буду усклађени;

(5) приступачност – делови подсистема возних средстава који су доступни јавности морају да буду приступачни особама са инвалидитетом и особама са смањеном покретљивошћу;

1. 5) одржавање:

(1) здравље и безбедност – рад техничких постројења и поступци на местима где се обавља одржавање морају да омогуће безбедан рад подсистема и не смеју да представљају опасност за здравље и безбедност лица,

(2) заштита животне средине – рад техничких постројења и поступци на местима где се обавља одржавање не смеју да прелазе допуштене нивое штетних дејстава на окружење,

(3) техничка усклађеност – постројења за одржавање возних средстава морају да омогуће извођење радова на безбедан, нешкодљив и несметан начин на свим возним средствима за која су пројектована;

1. 6) регулисање и управљање саобраћајем:

(1) безбедност:

(52) – усклађеност оперативних прописа за мрежу и квалификација машиновођа, возопратног особља и особља које управља саобраћајем мора да буде таква да омогућава безбедан рад, имајући у виду различитост захтева прекограничних услуга превоза и услуга превоза у Републици Србији,

(53) – радови на одржавању, интервали одржавања, обука и квалификације особља у центрима за одржавање и у управљачким центрима, као и систем обезбеђивања квалитета успостављен у центрима за одржавање и управљачким центрима морају да буду такви да обезбеђују висок ниво безбедности,

(2) поузданост и доступност – радови на одржавању, интервали одржавања, обука и квалификације особља у центрима за одржавање и управљачким центрима, као и систем обезбеђивања квалитета успостављен у центрима за одржавање и управљачким центрима морају да буду такви да омогућују висок ниво поузданости и доступности система,

(3) техничка усклађеност – усклађеност оперативних прописа за мрежу и квалификација машиновођа, возопратног особља и особља које управља саобраћајем морају да омогуће ефикасан рад у железничком систему, имајући у виду различитост захтева прекограничних услуга превоза и услуга превоза у Републици Србији,

(4) приступачност – предузимају се одговарајуће мере како би се прописима са којима се уређује железнички саобраћај предвидело обезбеђивање приступа особама са инвалидитетом и особама са смањеном покретљивошћу;

1. 7) телематске апликације за услуге у превозу робе и путника:

(1) техничка усклађеност – основни захтеви за телематске апликације осигуравају минимум квалитета услуга путницима и корисницима превоза робе, посебно у смислу техничке усклађености. Код тих апликација потребно је да се обезбеди:

(58) – да базе података, програмска опрема и протоколи за пренос података омогућавају што је могуће већу размену података између различитих апликација и између различитих превозника са изузетком поверљивих пословних информација,

(59) – да је корисницима превоза омогућен једноставан приступ информацијама,

(2) поузданост и доступност – методе коришћења, управљања, ажурирања и одржавања база података, програмске опреме и протокола за пренос података морају да обезбеде њихову ефикасност и квалитет услуга,

(3) здравље – интерфејси између корисника и система морају да буду у складу са минималним правилима ергономске и здравствене заштите,

(4) безбедност – за меморисање или пренос одговарајућих информација у вези са безбедношћу морају да се обезбеде одговарајући нивои интегритета и поузданости,

(5) приступачност – предузимају се одговарајуће мере да телематске апликације за услуге у превозу путника обезбеђују потребну функционалност тако да буду приступачне особама са инвалидитетом и особама са смањеном покретљивошћу.

Члан 9 Појам

(1) Техничке спецификације интероперабилности (у даљем тексту: ТСИ) су техничке спецификације којима је обухваћен сваки подсистем или део подсистема железничког система у циљу испуњавања основних захтева и обезбеђивања интероперабилности железничког система.

(2) За сваки подсистем израђује се по једна ТСИ. Према потреби, један подсистем може да буде обухваћен са више ТСИ, а једна ТСИ може да обухвата неколико подсистема.

(3) Подсистеми морају да буду усаглашени са ТСИ и националним прописима на снази у тренутку њиховог пуштања у рад, унапређења или обнове, у складу са овим законом. Ова усаглашеност треба трајно да се одржава док се сваки подсистем користи.

(4) Дирекција за железнице (у даљем тексту: Дирекција) објављује ТСИ у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Члан 10 Област примене

(1) ТСИ се примењују на новоизграђена, унапређена или обновљена возила намењена саобраћају на јавној железничкој инфраструктури Републике Србије и у међународном саобраћају, као и на новоизграђене, унапређене или обновљене железничке пруге јавне железничке инфраструктуре Републике Србије.

(2) ТСИ се могу примењивати и на индустријске колосеке и индустријске железнице и на возила која се на њима користе.

(3) Министар надлежан за послове саобраћаја у сарадњи са Дирекцијом доноси план имплементације ТСИ за Републику Србију.

(4) Изузетно од става 1. овог члана ТСИ не морају да се примењују уколико се пројекат реализује фазно, односно по деоницама, али морају бити примењене по завршетку свих радова на комплетној прузи од почетне станице до крајње станице, у складу са прописом којим се уређује категоризација железничких пруга које припадају јавној железничкој инфраструктури.

Члан 11 Одступање од примене ТСИ

(1) Одступање од примене ТСИ или њихових делова је дозвољено у следећим случајевима:

1. 1) за предложени нови подсистем или његов део, за унапређење или обнову постојећег подсистема или његовог дела или за било који елемент из члана 1. став 1. овог закона који је у поодмаклој фази развоја пројекта или је предмет уговора о извођењу радова који се спроводи на дан почетка примене одговарајуће ТСИ;
2. 2) ако после несреће или природне непогоде услови за брзу обнову железничке мреже, економски или технички, не допуштају делимичну или потпуну примену одговарајућих ТСИ; у том случају одступање од примене ТСИ ограничено је на период потребан за обнову мреже;
3. 3) за свако предложено унапређење, обнову или проширење постојећег подсистема или његовог дела, уколико би примена ТСИ довела у питање економску оправданост пројекта и/или усклађеност са постојећим железничким системом у Републици Србији (нпр. товарни профил, ширина колосека, међуколосечно растојање или систем напајања електричном енергијом).

(2) У случајевима одступања од ТСИ из става 1. овог члана примењују се национални прописи.

(3) У случајевима из става 1. тачка 1) овог члана, наручилац је у обавези да у року од десет месеци од доношења сваке ТСИ достави министарству надлежном за послове саобраћаја (у даљем тексту: Министарство) списак пројеката који се налазе у поодмаклој фази развоја, а Министарство у року од 12 месеци од доношења сваке ТСИ, доставља Европској комисији списак пројеката у Републици Србији, који су по његовом мишљењу, у поодмаклој фази развоја.

(4) У случајевима из става 1. тач. 1) и 2) овог члана, Министарство доставља Европској комисији одлуку да неће примењивати једну или више ТСИ или њених делова.

(5) У случајевима из става 1. тач. 1) и 3) овог члана наручилац или његов овлашћени заступник подноси Министарству захтев за одступање, уз који се прилаже документација којом се образлаже разлог за одступање и наводе одредбе националног прописа које ће се примењивати уместо ТСИ.

(6) Министарство прописује податке које садржи захтев за одступање од примене ТСИ из става 5. овог члана, формат и начин доставе захтева и образац за представљање пројекта у поодмаклој фази развоја.

Члан 12 Стављање на тржиште

(1) Чиниоци интероперабилности могу се стављати на тржиште само ако:

1. 1) обезбеђују да се у оквиру железничког система постигне интероперабилност и ако испуњавају основне захтеве из члана 8. овог закона;
2. 2) се користе у области за коју су намењени и ако се на одговарајући начин уграђују и одржавају.

(2) Одредба става 1. овог члана не спречава стављање на тржиште чинилаца интероперабилности који се користе у друге сврхе.

(3) Не може се забрањивати, ограничавати или спречавати стављање на тржиште чинилаца интероперабилности који су произведени у складу са овим законом, а посебно се не може захтевати поновно вршење провера које су већ извршене као део поступка за издавање декларације о усаглашености и декларације о погодности за употребу.

Члан 13 Усаглашеност и погодност за употребу

(1) Чинилац интероперабилности испуњава основне захтеве ако је у складу са условима наведеним у одговарајућој ТСИ или припадајућој европској спецификацији развијеној у циљу усклађивања са тим условима.

(2) Декларацијом о усаглашености или декларацијом о погодности за употребу потврђује се да је чинилац интероперабилности подвргнут поступку оцењивања усаглашености или поступку оцене погодности за употребу, прописаним у одговарајућој ТСИ.

(3) Уз декларацију о усаглашености, када то захтева ТСИ, прилаже се сертификат о усаглашености чиниоца интероперабилности, посматраног изоловано, са техничким спецификацијама, који издаје пријављено тело.

(4) Уз декларацију о погодности за употребу, када то захтева ТСИ, прилаже се сертификат о погодности за употребу чиниоца интероперабилности у свом железничком окружењу, нарочито када су у питању функционални захтеви, а који издаје пријављено тело.

(5) Декларације из става 2. овог члана потписује и датира произвођач или његов овлашћени заступник.

(6) Резервни делови за подсистеме који су пуштени у рад пре ступања на снагу одговарајућих ТСИ могу се уградити у ове подсистеме, а без примене поступака из става 2. овог члана.

(7) У ТСИ се може предвидети прелазни период за железничке производе који су у њима одређени као чиниоци интероперабилности и који су стављени на тржиште пре ступања на снагу ТСИ. Такви чиниоци интероперабилности морају испуњавати захтеве прописане чланом 12. став 1. овог закона.

Члан 14 Оцењивање усаглашености и погодности за употребу чинилаца интероперабилности

(1) Ради издавања декларације о усаглашености или декларације о погодности за употребу чинилаца интероперабилности, произвођач или његов овлашћени заступник у Републици Србији примењује одредбе овог закона, подзаконских аката и одговарајућих ТСИ.

(2) Када то захтева ТСИ, оцењивање усаглашености и погодности за употребу чинилаца интероперабилности обавља пријављено тело, коме је произвођач или његов овлашћени заступник поднео захтев.

(3) Захтев за оцењивање погодности за употребу може се поднети после издавања сертификата о усаглашености и декларације о усаглашености.

(4) Основ за оцењивање погодности за употребу чинилаца интероперабилности је експлоатационо испитивање.

(5) Ради оцене погодности за употребу чиниоца интероперабилности пријављеном телу мора да се омогући праћење подсистема у који је чинилац интероперабилности уграђен.

(6) Оцењивање погодности за употребу чинилаца интероперабилности обавезно је ако је прописано одговарајућим ТСИ.

(7) Ако оцењивање погодности за употребу чинилаца интероперабилности није прописано одговарајућим ТСИ, то оцењивање може да се обави по захтеву произвођача.

(8) Подносилац захтева плаћа цену услуга управљачу инфраструктуре, односно железничком превознику за обављање експлоатационог испитивања.

(9) Висина цене из става 8. овог члана зависи од врсте, обима и трајања експлоатационог испитивања, одговара реалним трошковима управљача инфраструктуре, односно железничког превозника и не може се утврђивати у циљу стицања профита.

(10) Пријављено тело потврђује усаглашеност и погодност за употребу чинилаца интероперабилности издавањем сертификата о усаглашености и сертификата о погодности за употребу, након чега произвођач или његов овлашћени заступник издаје декларацију о усаглашености и декларацију о погодности за употребу.

(11) Када се на чиниоце интероперабилности примењују прописи који се односе на усаглашеност и погодност за употребу, декларација о усаглашености и декларација о погодности за употребу садржи констатацију да чиниоци интероперабилности испуњавају и захтеве тих прописа.

(12) Исправе о усаглашености издате у другим државама у складу са међународним споразумом који се примењује на Републику Србију и које су издала тела пријављена Генералном секретару ОТИФ-а, важе у Републици Србији.

(13) Исправе о усаглашености издате у другим државама у складу са међународним споразумом који се примењује на Републику Србију и које су издала тела пријављена Европској комисији, важе у Републици Србији.

(14) Уколико произвођач или његов овлашћени заступник не поступи у складу са одредбама ст. 1. и 10. овог члана, онда је те обавезе дужно да испуни лице које чиниоце интероперабилности ставља на тржиште.

(15) Одредба става 14. овог члана примењује се и на лице које склапа чиниоце интероперабилности или њихове делове из различитих извора или производи чиниоце интероперабилности за сопствене потребе.

(16) Уколико установи да су декларације непрописно састављене, Дирекција ће предузети мере да се чинилац интероперабилности не стави на тржиште и захтеваће од произвођача или његовог овлашћеног заступника у Републици Србији да доведе чинилац интероперабилности у стање усаглашености на начин прописан овим законом.

(17) Дирекција прописује начин и модуле за оцењивање усаглашености и погодности за употребу чинилаца интероперабилности који подлежу оцењивању усаглашености и погодности за употребу, техничку документацију која прати декларацију о усаглашености и декларацију о погодности за употребу, садржину и образац сертификата о усаглашености и сертификата о погодности за употребу, садржину и образац декларације о усаглашености и садржину и образац декларације о погодности за употребу.

Члан 15 Неусаглашеност са основним захтевима

(1) Уколико утврди да чинилац интероперабилности обухваћен декларацијом о усаглашености или декларацијом о погодности за употребу и стављен на тржиште тренутно не испуњава основне захтеве за предвиђену употребу, Дирекција ће решењем ограничити његово подручје примене, забранити његову употребу, наложити његово повлачење са тржишта или га опозвати.

(2) Дирекција без одлагања обавештава Европску комисију, Агенцију Европске уније за железнице (у даљем тексту: Агенција) и државе чланице Европске уније о предузетим мерама и даје образложење за своју одлуку, наводећи посебно да ли је разлог неусаглашености:

1. 1) неиспуњење основних захтева;
2. 2) неправилна примена европских спецификација у случају где се оне примењују;
3. 3) неадекватност европских спецификација.

(3) Дирекција о предузетим мерама из става 1. овог члана без одлагања обавештава и државе уговорнице ОТИФ-а.

(4) Ако се покаже да чинилац интероперабилности за који је издата декларација о усаглашености није усклађен са основним захтевима, против пријављеног тела које је издало сертификат о усаглашености и против лица које је саставило декларацију примењују се одредбе овог закона о прекршајима и прекршајној одговорности.

(5) Решење о предузетим мерама из става 1. овог члана доставља се лицу које је издало декларацију о усаглашености и пријављеном телу које је издало сертификат о усаглашености.

(6) Решење о предузетим мерама коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.

Члан 16 Усаглашеност и погодност за употребу

(1) Дирекција прописује елементе структурних подсистема који подлежу оцењивању усаглашености и погодности за употребу, начин и модуле за оцењивање усаглашености и погодности за употребу, техничку документацију која прати декларацију о усаглашености и декларацију о погодности за употребу, садржину и образац сертификата о усаглашености и сертификата о погодности за употребу, садржину и образац декларације о усаглашености и садржину и образац декларације о погодности за употребу.

(2) Захтев за оцењивање погодности за употребу може се поднети после издавања сертификата о усаглашености и декларације о усаглашености.

(3) Оцењивање погодности за употребу елемената структурних подсистема обавезно је ако је прописано одговарајућим националним прописима.

(4) Ако оцењивање погодности за употребу елемената структурних подсистема није прописано одговарајућим националним прописима, то оцењивање може да се обави по захтеву произвођача.

(5) Основ за оцењивање погодности за употребу елемената структурних подсистема је експлоатационо испитивање.

(6) Подносилац захтева плаћа цену услуга управљачу инфраструктуре, односно железничком превознику за обављање експлоатационог испитивања.

(7) Висина цене из става 6. овог члана зависи од врсте, обима и трајања експлоатационог испитивања, одговара реалним трошковима управљача инфраструктуре, односно железничког превозника и не може се утврђивати у циљу стицања профита.

(8) Одредбе члана 12. овог закона сходно се примењују на стављање на тржиште елемената структурних подсистема.

Члан 17 Оцењивање усаглашености и погодности за употребу елемената структурних подсистема

(1) Оцењивање усаглашености и погодности за употребу елемената структурних подсистема обавља именовано тело, коме је произвођач или његов овлашћени заступник поднео захтев.

(2) Именовано тело потврђује усаглашеност и погодност за употребу елемента структурног подсистема издавањем сертификата о усаглашености и сертификата о погодности за употребу. Након издавања тих сертификата, произвођач или његов овлашћени заступник издаје декларацију о усаглашености и декларацију о погодности за употребу.

(3) Када се на елементе структурних подсистема примењују прописи који се односе на усаглашеност и погодност за употребу, онда декларација о усаглашености и декларација о погодности за употребу садржи констатацију да елементи структурних подсистема испуњавају и захтеве тих прописа.

(4) Именовано тело води евиденцију о издатим сертификатима о усаглашености и сертификатима о погодности за употребу која садржи:

1. 1) број издатог сертификата;
2. 2) назив правног лица коме је издат сертификат;
3. 3) назив елемента структурног подсистема за који се издаје сертификат;
4. 4) датум издавања сертификата;
5. 5) рок важења сертификата.

(5) За издавање сертификата о усаглашености и сертификата о погодности за употребу плаћа се такса.

(6) Висина таксе за издавање сертификата из става 5. овог члана утврђена је законом којим се уређују републичке административне таксе.

(7) Решење о издавању, односно о одбијању издавања сертификата о усаглашености и сертификата о погодности за употребу коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.

(8) Уколико се утврди да елемент структурног подсистема обухваћен декларацијом о усаглашености или погодности за употребу и стављен на тржиште не испуњава основне захтеве током предвиђене употребе, Дирекција ће ограничити његово подручје примене, забранити његову употребу, наложити његово повлачење са тржишта или га опозвати.

(9) Решење о предузетим мерама, доставља се лицу које је издало декларацију о усаглашености и именованом телу које је издало сертификат о усаглашености.

Члан 18 Слободно кретање подсистема

(1) Не може се забрањивати, ограничавати или ометати изградња, пуштање у рад и експлоатација структурних подсистема који чине део железничког система и испуњавају основне захтеве, а посебно се не може захтевати поновно обављање провера које су већ извршене:

1. 1) у оквиру поступка за стицање декларације о верификацији;
2. 2) у државама чланицама Европске уније или државама уговорницама ОТИФ, у циљу верификације усклађености са идентичним захтевима у идентичним радним условима.

(2) Додатне провере се могу захтевати само када Дирекција, прегледом документације у поступку издавања дозволе за коришћење, утврди да структурни подсистем није у целини усклађен са одредбама овог закона или закона којим се уређује безбедност железничког саобраћаја и не испуњава све основне захтеве.

Члан 19 Поступак верификације подсистема и декларација о верификацији подсистема

(1) Верификација подсистема је поступак у коме пријављено тело проверава и потврђује издавањем сертификата о верификацији да подсистем испуњава основне захтеве и да је у складу са ТСИ.

(2) Сертификат о верификацији садржи упућивање на ТСИ у односу на које је усаглашеност оцењена.

(3) Одредба става 1. овог члана не доводи у питање обавезу подносиоца захтева да испуни и услове прописане другим прописима и изврши верификације које захтевају други прописи.

(4) Када није оцењена усаглашеност подсистема са свим одговарајућим ТСИ (нпр. у случају одступања, делимичне примене ТСИ код унапређења или обнове, прелазног раздобља у ТСИ или у специфичном случају), у сертификату о верификацији наводи се прецизно упућивање на ТСИ или њихове делове чију усаглашеност пријављено тело није испитало у току поступка верификације.

(5) У циљу издавања декларације о верификацији подсистема која је неопходна за пуштање подсистема у рад, подносилац захтева бира тело коме ће поднети захтев за верификацију подсистема. Подносилац захтева може да буде наручилац или произвођач или њихов овлашћени заступник.

(6) Пријављено тело проверава подсистем, или одређене делове подсистема, у свакој од следећих фаза:

1. 1) пројектовање;
2. 2) изградња подсистема, укључујући посебно грађевинске радове, производњу, склапање саставних делова, подешавање целог подсистема;
3. 3) коначно испитивање подсистема и његово прихватање пре пуштања у рад.

(7) Пријављено тело, на основу расположивих информација у одговарајућим ТСИ и регистрима из чл. 47–49. овог закона, врши и верификацију интерфејса, односно проверу и оцењивање поступака пројектовања и производње тог подсистема, као и усклађеност предметног подсистема са системом у који се уграђује.

(8) Свако пријављено тело које учествује у верификацији подсистема саставља документацију која обухвата обим његових активности.

(9) Подносилац захтева саставља декларацију о верификацији подсистема пошто пријављено тело изда сертификат о верификацији.

(10) Подносилац захтева дужан је да обједини техничку документацију која се прилаже уз декларацију о верификацији подсистема.

(11) Техничка документација из става 10. овог члана садржи податке везане за карактеристике подсистема, за услове и ограничења коришћења и упутства у вези са опслуживањем, праћењем, подешавањем и одржавањем и, по потреби, сва документа којима се потврђује усаглашеност чинилаца интероперабилности.

(12) У декларацији о верификацији подсистема подносилац захтева изјављује под својом искључивом одговорношћу да подсистем испуњава захтеве овог закона, ТСИ и примењивих националних прописа. Подносилац захтева потписује и датира декларацију о верификацији.

(13) Подносилац захтева мора да чува копију техничке документације која се прилаже декларацији о верификацији током целог радног века подсистема, која на захтев мора да се пошаље надлежним телима држава чланица Европске уније и Агенцији.

(14) Подносилац захтева копију техничке документације из става 13. овог члана мора да пошаље и надлежним телима држава уговорница ОТИФ-а.

(15) У случају модификације подсистема обухваћеног сертификатом о верификацији, пријављено тело спроводи само испитивања и тестирања која су релевантна и нужна, односно оцена се односи само на делове подсистема који су промењени и њихове интерфејсе према непромењеним деловима подсистема.

(16) У случају обнове или унапређења подсистема које за последицу има измену техничке документације и које утиче на валидност већ спроведених поступака верификације, подносилац захтева процењује потребу за новом декларацијом о верификацији.

(17) Ако одговарајућа ТСИ то омогућава, пријављено тело може издати сертификате о верификацији за један или више подсистема или одређених делова тих подсистема.

(18) Ако подносилац захтева то тражи, верификације могу да се спроведу за делове подсистема или могу да буду ограничене на одређене фазе поступка верификације (пројектовање, укључујући типска испитивања, односно изградњу или производњу), целог подсистема као и његових делова, при чему се резултати верификације документују у прелазној изјави о верификацији (у даљем тексту: ПИВ).

(19) ПИВ садржи упућивање на ТСИ у односу на које је усаглашеност оцењена.

(20) Подносилац захтева може да поднесе захтев за ПИВ за било који од делова на које одлучи да подели подсистем. Сваки део подсистема проверава се у свакој фази наведеној у ставу 6. овог члана.

(21) У случајевима из ст. 18. и 20. овог члана, пријављено тело издаје ПИВ, а подносилац захтева саставља ПИВ декларацију.

(22) Када је издат ПИВ, пријављено тело одговорно за верификацију подсистема узима у обзир ПИВ и, пре издавања сертификата о верификацији:

1. 1) проверава да ли ПИВ исправно покрива одговарајуће захтеве ТСИ;
2. 2) проверава све аспекте који нису обухваћени ПИВ-ом;
3. 3) проверава коначно испитивање подсистема као целине.

(23) Исправе о усаглашености издате у другим државама у складу са међународним споразумом који се примењује на Републику Србију и које су издала тела пријављена Генералном секретару ОТИФ-а, важе у Републици Србији.

(24) Исправе о усаглашености издате у другим државама у складу са међународним споразумом који се примењује на Републику Србију и које су издала тела пријављена Европској комисији, важе у Републици Србији.

(25) Пријављено тело одговорно за проверу производње има право приступа свим градилиштима, складиштима, производним погонима, постројењима за префабрикацију и испитивање и сличним објектима. Пријављеном телу се у ту сврху мора дати на увид сва потребна документација која се односи на подсистем.

(26) Пријављено тело одговорно за проверу имплементације је дужно да врши периодичне провере да би потврдило усаглашеност са техничком документацијом из става 10. овог члана. Пријављено тело издаје произвођачу или наручиоцу извештај о извршеној провери. Присуство пријављеног тела се може захтевати у појединим фазама изградње.

(27) Пријављено тело може обавити ненајављене посете местима извођења радова или производним погонима. У току тих посета пријављено тело може изводити потпуне или делимичне провере. Одговорнима за имплементацију, пријављено тело доставља извештај о прегледу, или, кад је потребно, извештај о провери.

(28) Дирекција прописује начин и модуле за верификацију подсистема, техничку документацију која се прилаже уз декларацију о верификацији подсистема, начин верификације у случају промене у подсистему, начин верификације у случају промене у подсистему пуштеном у рад без декларације о верификацији, садржину и образац сертификата о верификацији подсистема, садржину и образац декларације о верификацији подсистема, садржину и образац декларације о верификацији измењеног дела подсистема пуштеног у рад без декларације о верификацији и садржину и образац прелазне изјаве о верификацији.

(29) Пријављено тело мора периодично да објављује информације о:

1. 1) примљеним захтевима за верификацију подсистема и њихових делова и захтевима за издавање ПИВ;
2. 2) захтевима за оцену усаглашености или погодности за употребу чинилаца интероперабилности;
3. 3) одобреним или одбијеним захтевима за издавање ПИВ;
4. 4) одобреним или одбијеним захтевима за издавање сертификата о усаглашености и погодности за употребу;
5. 5) одобреним или одбијеним захтевима за издавање сертификата о верификацији подсистема.

(30) Министарство именује тело за оцењивање усаглашености и погодности за употребу чинилаца интероперабилности и за поступак верификације подсистема из реда привредних друштава, установа или других правних лица која испуњавају услове прописане чл. 37–40. и чланом 43. овог закона.

(31) Министарство надлежно за послове техничких прописа, стандардизације, акредитације и метрологије, на предлог Министарства, врши пријављивање тела из става 30. овог члана:

1. 1) Европској комисији и државама чланицама Европске уније;
2. 2) Генералном секретару ОТИФ-а.

(32) Одузимање одобрења телу за оцењивање усаглашености које не испуњава услове из чл. 37–40. и члана 43. овог закона врши се на начин прописан законом којим се уређују технички прописи за производе и оцењивање усаглашености.

(33) О одузетим одобрењима обавештавају се органи и државе из става 31. овог члана.

Члан 20 Поступак верификације подсистема и декларација о верификацији подсистема на које се примењују национални прописи

(1) Именовано тело спроводи верификацију подсистема или његовог дела по поступку прописаном чланом 19. овог закона и издаје сертификат о верификацији подсистема или његовог дела, којим потврђује да је подсистем или његов део усаглашен са националним прописима.

(2) Сертификат из става 1. овог члана садржи прецизно упућивање на националне прописе у односу на које је усаглашеност оцењена.

(3) У случају примене националних прописа који се односе на подсистеме који чине железничко возило, именовано тело поделиће сертификат на два дела:

1. 1) део који садржи упућивање на националне прописе који се искључиво односе на техничку усклађеност возила и мреже;
2. 2) део који се односи на све остале националне прописе.

(4) Подносилац захтева саставља декларацију о верификацији подсистема након издавања сертификата о верификацији од стране пријављеног тела.

(5) Документација коју је саставило именовано тело, а која се прилаже уз декларацију о верификацији у случају примене националних прописа, мора бити укључена у техничку документацију која се прилаже уз декларацију о верификацији подсистема и садржати техничке податке релевантне за оцену усаглашености подсистема са националним прописима.

(6) Именовано тело води евиденцију о издатим сертификатима о верификацији која садржи:

1. 1) број издатог сертификата;
2. 2) назив правног лица коме је издат сертификат;
3. 3) назив подсистема за који се издаје сертификат;
4. 4) датум издавања сертификата;
5. 5) рок важења сертификата.

(7) За издавање сертификата о верификацији подсистема или његовог дела плаћа се такса.

(8) Висина таксе за издавање сертификата из става 7. овог члана утврђена је законом којим се уређују републичке административне таксе.

(9) Решење о одбијању издавања сертификата о верификацији подсистема или његовог дела коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.

Члан 21 Усаглашеност са ТСИ и националним прописима

(1) Структурни подсистеми који су обухваћени декларацијом о верификацији сматрају се усклађеним са основним захтевима.

(2) Декларација из става 1. овог члана може упућивати на:

1. 1) ТСИ;
2. 2) националне прописе, или
3. 3) на ТСИ и националне прописе.

(3) Национални прописи за испуњавање основних захтева и, према потреби, прихватљиви национални начини постизања усклађености, примењују се у следећим случајевима:

1. 1) ако ТСИ не обухватају или не обухватају у потпуности одређене аспекте који одговарају основним захтевима, укључујући отворена питања;
2. 2) одступања од примене ТСИ предвиђених у члану 11. став 1. овог закона;
3. 3) да специфични случај захтева примену техничких прописа који нису садржани у ТСИ;
4. 4) уколико описују постојеће системе, у циљу оцењивања техничке услађености возила са мрежом;
5. 5) уколико за железничке мреже и возила није обавезна примена ТСИ;
6. 6) као нужна привремена превентивна мера, посебно након несрећа.

Члан 22 Пријављивање националних прописа из области интероперабилности

(1) Европској комисији и Агенцији пријављују се следећи национални прописи:

1. 1) важећи национални прописи;
2. 2) свака измена важећих националних прописа;
3. 3) национални прописи који ће се примењивати када се поднесе нови захтев за одступање од примене ТСИ у складу са чланом 11. овог закона;
4. 4) национални прописи који престану да важе после објављивања или ревизије одговарајућих ТСИ.

(2) Национални прописи из става 1. овог члана достављају се у пуном тексту.

(3) Списак прописа из става 1. овог члана Дирекција објављује на својој интернет страници.

(4) Нови национални прописи доносе се у следећим случајевима:

1. 1) када ТСИ не испуњава у потпуности основне захтеве;
2. 2) као хитну превентивну меру, нарочито после несреће.

(5) Нацрт новог националног прописа подноси се Агенцији и Европској комисији правовремено, а најмање два месеца пре очекиваног ступања на снагу предложеног новог националног прописа, уз образложење за његово доношење.

(6) Нови национални пропис се након доношења пријављује Агенцији и Европској комисији.

(7) При пријављивању националних прописа из става 1. овог члана даје се образложење потребе за тим прописом како би се испунио основни захтев који још није обухваћен одговарајућим ТСИ.

(8) Дирекција доставља националне прописе из ст. 1. и 6. овог члана министарству надлежном за послове техничких прописа, стандардизацију, акредитацију и метрологију ради пријављивања Европској комисији и Агенцији.

(9) Прописи и ограничења који се примењују само на локалном нивоу не пријављују се Агенцији и Европској комисији. Ти прописи и ограничења наводе се у изјави о мрежи.

Члан 23 Неусклађеност подсистема са основним захтевима

(1) Уколико сматра да структурни подсистем за који је издата декларација о верификацији подсистема није у целости усклађен са одредбама овог закона, а нарочито ако подсистем не испуњава основне захтеве из члана 8. овог закона, Дирекција може да захтева од лица које је издало декларацију о верификацији подсистема извршавање допунских провера и контрола.

(2) О захтеву за допунске провере и контроле одмах се обавештава Европска комисија, уз одговарајуће образложење.

(3) У обавештењу из става 2. овог члана наводи се да ли је неусклађеност последица:

1. 1) неусклађености са основним захтевима из члана 8. овог закона или са ТСИ;
2. 2) неадекватних ТСИ.

(4) Уколико допунске контроле и провере покажу да је подсистем неусклађен са одредбама овог закона, за подсистем не може да буде издата дозвола за коришћење, а у случају већ одобрених подсистема, она ће бити суспендована или повучена.

(5) Чиниоци интероперабилности, елементи подсистема и подсистеми који су усаглашени са хармонизованим стандардима или њиховим деловима сматрају се усаглашеним са основним захтевима обухваћеним тим стандардима или њиховим деловима.

Члан 24 Дозвола за коришћење стабилних подсистема

(1) Стабилни подсистеми могу се пустити у рад само ако су пројектовани, изграђени и уграђени тако да су испуњени основни захтеви и ако имају дозволу за коришћење коју издаје Дирекција на обрасцу прописаном актом из става 12. овог члана, као и у облику решења.

(2) Уз захтев за издавање дозволе за коришћење стабилних подсистема прилаже се документација која укључује документоване доказе о:

1. 1) декларацијама о верификацији из члана 19. односно члана 20. овог закона;
2. 2) техничкој усклађености подсистема са системом у који се интегришу, утврђеној на основу одговарајућих ТСИ, националних прописа и регистара;
3. 3) безбедној интеграцији подсистема, утврђеној на основу одговарајућих ТСИ, националних прописа и заједничких безбедносних метода утврђених законом којим се уређује безбедност у железничком саобраћају.

(3) Изузетно од става 2. овог члана, уколико се пројекат реализује фазно, односно по деоницама, структурни подсистем се може пустити у рад на основу дозволе за коришћење са роком важења до годину дана.

(4) У случају из става 3. овог члана, целокупна документација о усаглашености са одговарајућим ТСИ доставља се по завршетку свих радова на комплетној прузи, а пре издавања дозволе за коришћење стабилног подсистема.

(5) Услове за издавање дозвола из става 3. овог члана ближе одређује Дирекција.

(6) Дирекција у року од месец дана од дана пријема захтева из става 2. овог члана обавештава подносиоца захтева да је документација потпуна или тражи одговарајуће додатне информације, за чије достављање одређује разуман рок.

(7) Дирекција проверава потпуност и доследност документације и издаје дозволу за коришћење стабилних подсистема или доноси решење о одбијању издавања дозволе за коришћење стабилних подсистема најкасније у року од четири месеца од пријема свих одговарајућих информација.

(8) Решење о одбијању издавања дозволе за коришћење стабилних подсистема коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.

(9) Дозвола за коришћење може садржати посебне услове коришћења или друга ограничења.

(10) Захтев за издавање дозволе за коришћење могу да поднесу произвођач или његов овлашћени заступник у Републици Србији, управљач инфраструктуре и наручилац.

(11) Дирекција води евиденцију о издатим дозволама за коришћење стабилних подсистема, која садржи:

1. 1) број дозволе;
2. 2) назив правног лица коме је издата дозвола;
3. 3) назив подсистема за који се издаје дозвола;
4. 4) ограничења за коришћење;
5. 5) датум издавања дозволе.

(12) Дирекција прописује начин и услове за издавање дозволе из става 1. овог члана, документацију која се прилаже уз захтев за издавање дозволе за коришћење, садржину и образац дозволе за коришћење и нумерацију дозволе за коришћење у складу са европским идентификационим бројем.

(13) За издавање дозволе из става 1. овог члана плаћа се такса чија је висина утврђена законом којим се уређују републичке административне таксе.

Члан 25 Дозвола за коришћење мобилних подсистема

(1) Мобилни подсистеми могу се пустити у рад само ако су пројектовани, изграђени и уграђени тако да су испуњени основни захтеви и ако имају дозволу за коришћење.

(2) Подносилац захтева обезбеђује одговарајућу декларацију о верификацији.

(3) Дозволу за коришћење мобилних подсистема издаје Дирекција на прописаном обрасцу и у облику решења.

(4) Дирекција прописује образац, начин и услове издавања дозволе за коришћење мобилних подсистема.

(5) Дирекција издаје дозволу за коришћење мобилних подсистема на обрасцу из става 3. овог члана, као и у облику решења.

(6) Решење о одбијању издавања дозволе за коришћење мобилних подсистема коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.

(7) За издавање дозволе из става 1. овог члана плаћа се такса чија је висина утврђена законом којим се уређују републичке административне таксе.

Члан 26 Дозвола за тип возила

(1) Типови свих врста возила било ког произвођача за које Дирекција издаје дозволу за коришћење, морају да буду одобрени.

(2) Дозволу за тип возила издаје Дирекција на обрасцу прописаном актом из става 12. овог члана, као и у облику решења.

(3) Изузетно од става 2. овог члана, дозвола за тип возила које је потпуно усклађено са одговарајућим ТСИ, а коју је издао надлежни орган државе чланице Европске уније, важи у Републици Србији.

(4) Изузетно од става 2. овог члана, дозвола за тип возила које је потпуно усклађено са одговарајућим ТСИ, а коју је издао надлежни орган државе уговорнице ОТИФ, важи у Републици Србији.

(5) Решење о одбијању издавања дозволе за тип возила коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.

(6) За издавање дозволе из става 2. овог члана плаћа се такса чија је висина утврђена законом којим се уређују републичке административне таксе.

(7) Дирекција води евиденцију о издатим дозволама за тип возила која садржи:

1. 1) број дозволе;
2. 2) назив правног лица коме је издата дозвола;
3. 3) назив типа возила;
4. 4) назив произвођача возила;
5. 5) датум издавања дозволе.

(8) За возила која одговарају одобреном типу морају да буду издате појединачне дозволе за коришћење које се издају на основу спроведеног поступка којим се верификује припадност одобреном типу и декларације о усаглашености са одобреним типом возила.

(9) У случају измена одговарајућих одредаба у ТСИ и националним прописима на основу којих је тип возила одобрен Дирекција одлучује да ли већ издата дозвола за тип остаје важећа или је потребно да се изда нова. Предмет провера у случају издавања нових дозвола за тип возила односи се само на делове прописа који су промењени.

(10) Дозволе за коришћење возила које су издате на основу претходно одобрених типова возила остају на снази и након издавања нових дозвола за тип возила.

(11) Ако подносилац захтева тражи дозволу за тип возила и у другим државама Дирекција сарађује са телима којима су поверени послови везани за безбедност на железници тих држава у циљу поједностављења поступка и смањења административних послова.

(12) Дирекција прописује начин и услове за издавање дозволе за тип возила, садржину захтева за издавање дозволе за тип возила, садржину и образац декларације о усаглашености са типом возила, садржину и образац дозволе за тип возила.

(13) Образац дозволе за тип возила намењеног међународном саобраћају издаје се и на енглеском, француском или немачком језику.

(14) Све промене одобреног типа возила анализирају се и категоришу као само једна од следећих промена и подлежу одобравању на следећи начин:

1. 1) промена која не проузрокује одступање од техничке документације приложене декларацији о верификацији подсистема. У том случају не спроводи се нова верификација, а првобитне декларације о верификацији подсистема и дозволе за тип возила остају важеће и непромењене;
2. 2) промена која проузрокује одступање од техничке документације приложене декларацији о верификацији подсистема због које могу да буду потребне нове провере и верификација у складу са примењивим модулима за оцењивање усаглашености, али која нема утицај на основне пројектоване карактеристике типа возила и због које није потребна нова дозвола за тип возила;
3. 3) промена основних пројектованих карактеристика типа возила због које није потребна нова дозвола у складу са критеријумима прописаним чланом 36. став 3. овог закона;
4. 4) промена због које је потребна нова дозвола у складу са критеријумима прописаним чланом 36. став 3. овог закона.

(15) У случају промена из става 14. тач. 1) и 2) овог члана, техничка документација приложена декларацији о верификацији подсистема мора да се ажурира, а носилац дозволе за тип возила мора на захтев Дирекције да достави одговарајуће информације.

(16) У случају промене из става 14. тачка 3) овог члана, носилац дозволе за тип возила дужан је да изради нову верзију типа возила или нову верзију варијанте типа возила и да Дирекцији достави одговарајуће информације.

(17) Дирекција пријављује Агенцији нове верзије типа возила или нове верзије варијанте типа возила ради уноса у Европски регистар одобрених типова возила.

(18) Ако лице које управља променом није носилац дозволе за тип возила, а промене постојећег типа возила обухватају и промене прописане ставом 14. тач. 2)–4) овог члана, примењује се следеће:

1. 1) лице које управља променом дужно је да изради нови тип возила и поднесе захтев за одобрењем новог типа возила;
2. 2) лице које управља променом постаје подносилац захтева;
3. 3) захтев за одобрење за нови тип возила може да буде заснован на постојећем типу возила, а дозвола за коришћење возила издаје се на основу декларације о усаглашености са одобреним новим типом возила.

(19) Прелиминарни поступак покреће се на захтев подносиоца захтева пре подношења захтева за одобравање типа возила. Циљ прелиминарног поступка је да се подносиоцу захтева детаљно објасни поступак издавања дозволе за тип возила, који прописи морају бити примењени и која документација мора бити приложена уз захтев за издавање дозволе за тип возила, како би подносиоц захтева благовремено испунио све услове пре подношења захтева за издавање дозволе за тип возила.

(20) Дирекција прописује документацију која се прилаже уз захтев за прелиминарни поступак.

(21) Одлука подносиоца захтева за прелиминарни поступак, о подношењу захтева за прелиминарни поступак, обавезујућа је до тренутка кад:

1. 1) подносилац захтева поднесе захтев за одобрење за тип возила; или
2. 2) истекне рок од издавања мишљења из става 24. овог члана до тренутка када подносилац захтева поднесе захтев за одобрење за тип возила у складу са ставом 19. овог члана; или
3. 3) подносилац захтева затражи завршетак прелиминарног поступка.

(22) У било ком тренутку током прелиминарног поступка подносилац захтева може да поднесе захтев за одобрење типа возила. У том случају фаза прелиминарног поступка се прекида.

(23) У року од месец дана од дана пријема захтева за прелиминарни поступак, Дирекција обавештава подносиоца захтева да је документација за прелиминарни поступак потпуна или тражи одговарајуће додатне информације и одређује разуман рок за њихово достављање.

(24) Ако је подносилац захтева обавештен да је документација потпуна, Дирекција најкасније два месеца од потврде да је документација потпуна издаје мишљење о приступу који је подносилац захтева предложио у захтеву за прелиминарни поступак. Издатим мишљењем успоставља се основ прелиминарног поступка, укључујући одређивање верзије ТСИ и националних прописа који ће се примењивати за накнадни захтев за одобрење.

(25) Рок од издавања мишљења из става 24. овог члана до тренутка када подносилац захтева поднесе захтев за одобрење за тип возила не може бити дужи од 84 месеца.

(26) У случају промена које утичу на документацију за прелиминарни поступак и које су одговарајуће за основ прелиминарног поступка подносилац захтева доставља измењени и ажурирани захтев за прелиминарни поступак у коме се разматрају само промене и везе са неизмењеним деловима. Подносилац захтева доставља измењени и ажурирани захтев за прелиминарни поступак у следећим случајевима:

1. 1) у случају промене пројекта или методологије оцењивања које произлазе из већих безбедносних недостатака;
2. 2) у случају промене прописа и основа за прелиминарни поступак; или
3. 3) у случају било којих промена које је подносилац захтева својевољно увео.

(27) За издавање мишљења о приступу који је подносилац захтева предложио у захтеву за прелиминарни поступак плаћа се такса чија је висина утврђена законом којим се уређују републичке административне таксе.

Члан 27 Дозвола за коришћење возила која су усаглашена са ТСИ

(1) Дирекција издаје дозволу за коришћење возила која су усаглашена са ТСИ на обрасцу прописаном актом из става 5. овог члана, као и у облику решења, без додатних провера на основу декларације о усаглашености са одобреним типом возила.

(2) Решење о одбијању издавања дозволе за коришћење возила која су усаглашена са ТСИ коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.

(3) Уз захтев за издавање дозволе из става 1. овог члана прилаже се документација која садржи:

1. 1) доказе о извршеној верификацији свих подсистема од којих се возило састоји, односно сертификате о верификацији и декларације о верификацији у складу са чланом 19. овог закона;
2. 2) доказе о техничкој усклађености подсистема од којих се возило састоји, утврђеној на основу одговарајућих ТСИ и, према потреби, националних прописа;
3. 3) доказе о безбедној интеграцији подсистема од којих се возило састоји, утврђеној на основу одговарајућих ТСИ, националних прописа и заједничких безбедносних метода утврђених законом којим се уређује безбедност у железничком саобраћају;
4. 4) доказе о техничкој усклађености возила са железничком инфраструктуром Републике Србије;
5. 5) декларацију подносиоца захтева о усаглашености са одобреним типом возила.

(4) У дозволи из става 1. овог члана наводи се:

1. 1) подручје употребе;
2. 2) вредности параметара утврђених у ТСИ и, ако је применљиво, у националним прописима, за проверу техничке усклађености између возила и подручја употребе;
3. 3) усклађеност возила са одговарајућим ТСИ и националним прописима, који се односе на параметре из тачке 2) овог става;
4. 4) услови за коришћење возила и друга ограничења.

(5) Дирекција прописује начин и услове за издавање дозволе из става 1. овог члана, документацију која се прилаже уз захтев за издавање дозволе за коришћење, садржину и образац дозволе за коришћење.

(6) За издавање дозволе из става 1. овог члана плаћа се такса чија је висина утврђена законом којим се уређују републичке административне таксе.

Члан 28 Додатна дозвола за коришћење за возила која су усаглашена са ТСИ

(1) Возила за која је издата дозвола за коришћење у другој држави, која су потпуно усаглашена са свим ТСИ који обухватају све аспекте подсистема и нису предмет специфичних случајева, отворених питања или одступања од примене ТСИ, која се односе на техничку усклађеност возила и мреже, не подлежу издавању додатне дозволе за коришћење, под условом да се употребљавају на мрежи која је усаглашена са ТСИ или под условима наведеним у одговарајућим ТСИ.

(2) За вучна возила из става 1. овог члана за која је издата дозвола за коришћење у другој држави, ако се не употребљавају на мрежи која је усаглашена са ТСИ или под условима наведеним у одговарајућим ТСИ, Дирекција издаје додатне дозволе за коришћење таквих возила у Републици Србији, на прописаном обрасцу и у облику решења.

(3) Решење о одбијању издавања додатне дозволе за коришћење возила која су усаглашена са ТСИ коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.

(4) Подносилац захтева доставља Дирекцији техничку документацију о возилу и предвиђеном подручју употребе на мрежи Републике Србије која садржи:

1. 1) доказ да је за возило издата дозвола за коришћење у другој држави;
2. 2) примерак техничке документације о возилу која прати декларацију о верификацији, што укључује, у случају возила опремљених региструјућим уређајима, информације о поступку прикупљања података са омогућавањем читања и процене, ако те информације нису усклађене са одговарајућим ТСИ;
3. 3) евиденције које приказују историју одржавања возила и, по потреби, техничке измене извршене након издавања дозволе за коришћење;
4. 4) доказе о техничким и експлоатационим карактеристикама који показују да је возило усклађено са инфраструктуром и стабилним постројењима, укључујући климатске услове, систем напајања енергијом, систем контроле, управљања и сигнализације, ширину колосека и профиле, максималну допуштену масу по осовини и остала ограничења мреже.

(5) Дирекција при одлучивању о поднетом захтеву проверава техничку усклађеност возила и мреже, укључујући националне прописе који се примењују на отворена питања у циљу обезбеђења те усклађености.

(6) Дирекција може да захтева достављање додатних информација, анализу ризика или спровођење испитивања на мрежи ради провере из става 5. овог члана.

(7) Дирекција ће са подносиоцем захтева одредити обим и садржину додатних информација, анализе ризика и потребних испитивања на мрежи. Управљач инфраструктуре је дужан да, након консултације са подносиоцем захтева, обезбеди извршење испитивања у року од три месеца од подношења захтева.

(8) Извештај о спровођењу испитивања на мрежи из става 7. овог члана Дирекцији доставља управљач инфраструктуре.

(9) Дирекција одлучује о издавању дозволе из става 2. овог члана:

1. 1) у року од два месеца након достављања докумената из става 4. овог члана;
2. 2) у року од месец дана по подношењу додатних информација или анализе ризика или резултата испитивања на мрежи, уколико су потребни.

(10) Дозвола из става 1. овог члана садржи услове коришћења и друга ограничења, ако постоје.

(11) Уколико Дирекција не одлучи о издавању дозволе за коришћење у року прописаном ставом 9. овог члана, сматраће се да је за возило издата дозвола за коришћење после три месеца од истека тог рока. Ово возило може се користити само на мрежи која је наведена у захтеву за издавање дозволе.

(12) Дирекција прописује начин и услове за издавање дозволе из става 2. овог члана, документацију која се прилаже уз захтев за издавање дозволе за коришћење, садржину и образац дозволе за коришћење.

(13) За издавање дозволе из става 2. овог члана плаћа се такса чија је висина утврђена законом којим се уређују републичке административне таксе.

Члан 29 Дозвола за коришћење возила која нису усаглашена са ТСИ

(1) Дирекција издаје дозволу за коришћење возила која нису усаглашена са ТСИ на обрасцу прописаном актом из става 6. овог члана, као и у облику решења.

(2) Решење о одбијању издавања дозволе за коришћење возила која нису усаглашена са ТСИ коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.

(3) Уз захтев за издавање дозволе из става 1. овог члана прилаже се документација која садржи:

1. 1) доказе о извршеној верификацији свих подсистема од којих се возило састоји, односно сертификате о верификацији и декларације о верификацији у складу са чланом 20. овог закона;
2. 2) доказе о техничкој усклађености подсистема од којих се возило састоји, утврђеној на основу одговарајућих националних прописа;
3. 3) доказе о безбедној интеграцији подсистема од којих се возило састоји, утврђеној на основу одговарајућих националних прописа и заједничких безбедносних метода утврђених законом којим се уређује безбедност у железничком саобраћају;
4. 4) доказе о техничкој усклађености возила са железничком инфраструктуром Републике Србије;
5. 5) декларацију подносиоца захтева о усаглашености са одобреним типом возила.

(4) У дозволи из става 1. овог члана наводи се:

1. 1) подручје употребе;
2. 2) вредности параметара утврђених у националним прописима, за проверу техничке усклађености између возила и подручја употребе;
3. 3) усклађеност возила са одговарајућим националним прописима, који се односе на параметре из тачке 2) овог става;
4. 4) услови за коришћење возила и друга ограничења.

(5) Изузетно од става 1. овог члана, за возила која су била у експлоатацији до 5. маја 2005. године и у власништву привредног субјекта регистрованог у Републици Србији, а за која власник односно ималац возила не може да прибави дозволу за коришћење ради уписа возила у Национални регистар железничких возила, Дирекција издаје дозволу за коришћење ако је подносилац захтева приложио:

1. 1) доказ о власништву;
2. 2) техничку документацију која садржи:

(1) технички опис са диспозиционим цртежом возила,

(2) основне техничке и експлоатационе карактеристике,

(3) конструктивне цртеже потребне за одржавање,

(4) упутство за коришћење и одржавање,

(5) каталог резервних делова;

1. 3) доказ да су возила одржавана:

(1) извештај са последње редовне оправке и извештај са периодичног прегледа највишег ранга, који се врши на сваких 12 месеци, извршеног у складу са роковима прописаним у досијеу о одржавању,

(2) ако досије о одржавању није формиран – извештај са последње редовне оправке не старији од пет година и извештај са периодичног прегледа највишег ранга према документацији из тачке 2) подтачка (4) овог става, коме није истекао рок важности,

(3) ако је од последње редовне оправке прошло мање времена од времена потребног за обављање наредног периодичног прегледа највишег ранга – извештај са последње редовне оправке;

1. 4) извештај о извршеном техничком прегледу који садржи позитивно мишљење о функционалној исправности и способности возила за безбедну употребу у саобраћају.

(14) Дирекција прописује начин и услове за издавање дозволе из става 1. овог члана, документацију која се прилаже уз захтев за издавање дозволе за коришћење, садржину и образац дозволе за коришћење.

(15) За издавање дозволе из става 1. овог члана плаћа се такса чија је висина утврђена законом којим се уређују републичке административне таксе.

Члан 30 Додатна дозвола за коришћење возила која нису усаглашена са ТСИ

(1) Возила која су одобрена за коришћење у другој држави, а која нису усаглашена са ТСИ, морају да имају додатну дозволу за коришћење у Републици Србији, коју издаје Дирекција на обрасцу прописаном актом из става 13. овог члана, као и у облику решења.

(2) Решење о одбијању издавања дозволе за коришћење возила која нису усаглашена са ТСИ коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.

(3) Подносилац захтева за издавање дозволе из става 1. овог члана доставља Дирекцији техничку документацију о возилу заједно са подацима о предвиђеном подручју употребе на мрежи Републике Србије.

(4) Документација из става 3. овог члана садржи:

1. 1) доказе да је коришћење возила одобрено у другој држави заједно са документацијом примењеном у поступку, у циљу доказивања да возило испуњава важеће безбедносне захтеве, укључујући, по потреби, информације о коришћеним или одобреним одступањима;
2. 2) техничке податке, програм одржавања и експлоатационе карактеристике, што укључује, у случају возила опремљених региструјућим уређајима, информације о поступку прикупљања података, са омогућавањем читања и процене;
3. 3) евиденције које приказују историју одржавања возила и, по потреби, техничке измене извршене након издавања дозволе за коришћење;
4. 4) доказе о техничким и експлоатационим карактеристикама који показују да је возило усклађено са инфраструктуром и стабилним постројењима, укључујући климатске услове, систем напајања енергијом, систем контроле, управљања и сигнализације, ширину колосека и профиле, максималну допуштену масу по осовини и друга ограничења мреже.

(5) Дирекција прописује основне параметре које је потребно проверити у вези са издавањем додатне дозволе за коришћење возила која нису усаглашена са ТСИ.

(6) Дирекција на својој интернет страници објављује листу националних прописа у вези са параметрима из става 5. овог члана.

(7) Докази из става 4. тач. 1) и 2) овог члана могу да се оспоре једино ако Дирекција докаже постојање значајног ризика за безбедност.

(8) Дирекција може захтевати додатне информације, анализе ризика или спровођење испитивања на мрежи како би се проверило да ли је документација из става 4. тач. 3) и 4) овог члана у складу са важећим националним железничким техничким прописима.

(9) Дирекција ће, након консултације са подносиоцем захтева, одредити обим и садржину додатних информација, анализе ризика и потребних испитивања. Управљач инфраструктуре је дужан да, након консултације са подносиоцем захтева, обезбеди извршење испитивања у року од три месеца од дана подношења захтева.

(10) Извештај о спровођењу испитивања на мрежи из става 9. овог члана Дирекцији доставља управљач инфраструктуре.

(11) Дирекција одлучује о издавању дозволе из става 1. овог члана:

1. 1) у року од четири месеца након достављања докумената из става 3. овог члана;
2. 2) у року од два месеца по подношењу додатних информација или анализе ризика или резултата испитивања на мрежи.

(12) Дозвола из става 1. овог члана садржи услове коришћења и друга ограничења, ако постоје.

(13) Дирекција прописује начин и услове за издавање дозволе из става 1. овог члана, документацију која се прилаже уз захтев за издавање дозволе за коришћење, садржину и образац дозволе за коришћење.

(14) За издавање дозволе из става 1. овог члана плаћа се такса чија је висина утврђена законом којим се уређују републичке административне таксе.

Члан 31 Изузеци од издавања додатне дозволе за коришћење возила

Додатна дозвола за коришћење возила не издаје се:

1. 1) за возила одобрена у другим државама пре ступања на снагу одговарајућих ТСИ која носе ознаку РИЦ или РИВ;
2. 2) за половна возила из тачке 1) овог члана која се увозе.

Члан 32 Заједничке одредбе о издавању дозвола за коришћење возила

(1) Дирекција у року од месец дана од дана пријема захтева за издавање дозвола из чл. 27–30. овог закона обавештава подносиоца захтева да је документација потпуна или тражи одговарајуће додатне информације, за чије достављање одређује разуман рок.

(2) Дирекција издаје дозволе из става 1. овог члана или доноси решење о одбијању издавања дозвола из чл. 27. и 29. овог закона најкасније у року од четири месеца од пријема свих одговарајућих информација.

(3) За издавање дозвола из става 1. овог члана плаћа се такса чија је висина утврђена законом којим се уређују републичке административне таксе.

(4) Решење о одбијању захтева за издавање дозвола из става 1. овог члана коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.

(5) Дирекција прописује начин и услове за издавање дозвола из става 1. овог члана, документацију која се прилаже уз захтев за издавање дозвола, начин израде и садржину извештаја о процени примљене документације, начин поступања у случају измена на возилу за које је већ издата дозвола за коришћење, документацију која се прилаже уз захтев за издавање дозвола, садржину и образац дозволе за коришћење возила у међународном и унутрашњем саобраћају и нумерацију дозволе за коришћење у складу са европским идентификационим бројем.

(6) Образац дозвола за коришћење возила намењеног међународном саобраћају издаје се и на енглеском, француском или немачком језику.

(7) Ималац дозволе одговоран је за означавање возила бројем који му је додељен у дозволи за коришћење.

(8) Одредбе члана 26. ст. 19–27. овог закона сходно се примењују на издавање дозвола за коришћење возила.

Члан 33 Провере пре употребе одобрених возила

(1) Железнички превозник пре него што употреби возило проверава да ли је:

1. 1) за возило издата дозвола за коришћење у складу са чл. 27-30. овог закона и да ли је возило прописно регистровано;
2. 2) возило усклађено са трасом на основу регистра инфраструктуре, релевантних ТСИ-ја или било којих релевантних информација које управљач инфраструктуре мора да достави без накнаде и у разумном року, ако регистар инфраструктуре не постоји или је непотпун;
3. 3) возило правилно уврштено у састав воза у коме ће саобраћати, узимајући у обзир:

(1) одредбе закона којим се уређује безбедност у железничком саобраћају и прописа донетих на основу њега,

(2) одговарајуће процедуре из свог система за управљање безбедношћу прописаног законом којим се уређује безбедност у железничком саобраћају,

(3) одредбе ТСИ Регулисање и управљање саобраћајем.

(5) Железнички превозник може, у циљу провере из става 1. тачка 2) овог члана, да спроведе потребна испитивања у сарадњи са управљачем инфраструктуре.

(6) Управљач инфраструктуре, у консултацији са подносиоцем захтева, омогућава спровођење свих потребних испитивања у року од три месеца од дана пријема захтева подносиоца.

Члан 34 Неусклађеност возила или типова возила са основним захтевима

(1) Када железнички превозник током употребе утврди да возило које користи не испуњава неки од основних захтева, предузима потребне корективне мере како би осигурао усклађеност тог возила са основним захтевима. Осим тога, може да обавести Дирекцију о предузетим мерама.

(2) Ако железнички превозник има доказ да је неусклађеност постојала већ у тренутку издавања дозволе за коришћење возила, о томе обавештава Дирекцију.

(3) Ако Дирекција утврди у оквиру поступка надзора прописаног законом којим се уређује безбедност у железничком саобраћају да возило или тип возила, за које је издала дозволу за коришћење, када се употребљава у складу с његовом наменом, не испуњава неки од основних захтева, о томе обавештава железничког превозника који употребљава то возило или тип возила и од њега тражи да предузме потребне корективне мере како би обезбедио усклађеност тог возила или тих возила са основним захтевима.

(4) У случају из става 3. овог члана, Дирекција обавештава Агенцију и заинтересована национална тела за безбедност из држава чланица Европске уније, укључујући тела у чијим државама је у току поступак издавања дозвола за коришћење возила истог типа.

(5) У случају из става 3. овог члана Дирекција обавештава заинтересована национална тела за безбедност из држава уговорница ОТИФ-а, укључујући тела у чијим државама је у току поступак издавања дозвола за коришћење возила истог типа.

(6) Када корективне мере из ст. 1. и 3. овог члана које је применио железнички превозник не обезбеде усклађеност са основним захтевима и та неусклађеност доведе до озбиљног безбедносног ризика, Дирекција у оквиру надзора из става 3. овог члана може решењем да наложи привремене безбедносне мере као што је суспензија дозволе за тип возила или суспензија дозволе за коришћење возила.

(7) Решење из става 6. овог члана коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.

(8) Дирекција у случајевима из става 6. овог члана, после преиспитивања делотворности мера предузетих ради уклањања озбиљног безбедносног ризика, може да одлучи да решењем одузме или измени дозволу за коришћење возила или дозволу за тип возила, када се докаже да у тренутку издавања дозволе није био испуњен одређени основни захтев.

(9) Дирекција о одлуци из става 8. овог члана обавештава носиоца дозволе за коришћење возила односно носиоца дозволе за тип возила.

(10) Решење из става 8. овог члана коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.

(11) Дирекција о одузетим дозволама за коришћење возила одмах обавештава Агенцију и образлаже своју одлуку.

(12) Одлука Дирекције о одузимању дозволе за коришћење уноси се у регистар возила из члана 47. овог закона.

(13) Дирекција у случају одузимања дозволе за тип возила подноси пријаву за унос у Европски регистар одобрених типова возила из члана 48. овог закона.

(14) Дирекција обавештава све железничке превознике који користе возила истог типа као што је возило или тип који подлеже одузимању дозволе. Железнички превозници проверавају да ли њихова возила имају исти проблем неусклађености са основним захтевима. У том случају, примењује се поступак прописан овим чланом.

(15) Возило за које је одузета дозвола за коришћење не сме да се користи.

(16) Када се одузме дозвола за тип возила, возила која одговарају том типу не смеју да се стављају на тржиште, а ако су већ стављена на тржиште морају да се повуку са тржишта.

(17) Нова дозвола за коришћење појединачних возила може се тражити у складу са чл. 27–30. овог закона, а нова дозвола за тип возила може се тражити у складу са чланом 26. овог закона.

(18) Ако је у случајевима из ст. 1–3. овог члана неусклађеност с основним захтевима ограничена на део подручја употребе предметног возила и ако је та неусклађеност постојала већ у тренутку издавања дозволе за коришћење, дозвола за коришћење се мења тако да се из ње искључе одређени делови подручја употребе.

Члан 35 Одузимање и суспензија дозволе за коришћење возила

(1) Дирекција, осим у случајевима из члана 34. овог закона, одузима дозволу за коришћење уколико се надзором над системима за управљање безбедношћу железничког превозника и управљача инфраструктуре или по пријави републичког инспектора за железнички саобраћај утврди:

1. 1) да железничко возило више није у складу са:

(1) ТСИ или националним прописима,

(2) одобреним одступањима у складу са чланом 11. овог закона,

(3) прописима о конструкцији или опреми наведеним у Конвенцији о међународним железничким превозима (ЦОТИФ) – Додатку Ц – Правилник о међународном железничком превозу опасне робе (РИД);

1. 2) да ималац није испунио захтев Дирекције да исправи недостатке у прописаном року;
2. 3) да се не поштују услови коришћења или ограничења наведени у дозволи.

(5) Дирекција суспендује дозволу за коришћење уколико се:

1. 1) надзором над системима за управљање безбедношћу железничког превозника и управљача инфраструктуре или по пријави републичког инспектора за железнички саобраћај утврди да се одржавање железничког возила не врши у складу са досијеом о одржавању, ТСИ, националним прописима, прописима о конструкцији и опреми наведеним у Конвенцији о међународним железничким превозима (ЦОТИФ) – Додатку Ц – Правилник о међународном железничком превозу опасне робе (РИД) или уколико се не поштују прописани рокови за одржавање;
2. 2) у случају тешког оштећења железничког возила не испуни налог Дирекције за стављање возила на увид.

(6) Дозвола за коришћење ће бити суспендована до поновног испуњавања свих услова за њено издавање.

(7) Решење о одузимању, односно суспензији дозволе коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.

(8) О повлачењу железничког возила из саобраћаја (касација и сл.) ималац возила обавештава Дирекцију без одлагања, а најкасније у року од осам дана од дана повлачења из саобраћаја.

(9) Дозвола за коришћење постаје неважећа од дана обавештавања Дирекције о повлачењу железничког возила из саобраћаја, у складу са ставом 5. овог члана.

Члан 36 Обнављање или унапређење структурног подсистема

(1) У случају обнове или унапређења структурног подсистема наручилац или произвођач доставља Дирекцији документацију која садржи опис пројекта, а Дирекција у року од месец дана обавештава наручиоца или произвођача да ли је документација комплетна или тражи додатне информације, одређујући довољан рок за њихово достављање.

(2) Дирекција одлучује, узимајући у обзир план имплементације ТСИ за Републику Србију, да ли обим радова захтева нову дозволу за коришћење структурног подсистема или нову дозволу за коришћење возила.

(3) Нова дозвола за коришћење структурног подсистема потребна је увек када:

1. 1) због предвиђених радова постоји опасност од смањења укупног нивоа безбедности тог подсистема;
2. 2) то захтевају одговарајуће ТСИ;
3. 3) се измене вредности параметара дефинисаних у ТСИ/националним прописима на основу којих је већ издата дозвола за коришћење;
4. 4) то захтева план имплементације ТСИ за Републику Србију.

(4) У случају из става 2. овог члана, Дирекција је дужна да одлучи најкасније у року од четири месеца након што наручилац или произвођач достави захтевану документацију.

(5) Ако је потребно да се изда нова дозвола за коришћење, а да се приликом њеног издавања ТСИ не примене у потпуности, Дирекција доставља информације Европској комисији о:

1. 1) разлозима због којих ТСИ нису у потпуности примењене;
2. 2) техничким карактеристикама примењеним уместо ТСИ;
3. 3) телима која су у случају тих карактеристика надлежна за верификацију подсистема.

(6) За промене већ одобреног возила које су повезане са заменом у оквиру одржавања није потребна нова дозвола за коришћење.

(7) Све друге промене возила анализирају се и категоришу у складу са чланом 26. став 14. овог закона.

(8) Ако лице које управља променама на већ одобреном возилу категорисаним у складу са чланом 26. став 14. тач. 2) и 3) овог закона није носилац дозволе за тип возила, оно мора да:

1. 1) оцени одступања од техничке документације која се прилаже уз декларацију о верификацији подсистема;
2. 2) утврди да ни један од критеријума утврђених у ставу 3. овог члана није испуњен;
3. 3) ажурира техничку документацију која се прилаже уз декларацију о верификацији подсистема;
4. 4) обавести Дирекцију, као издаваоца дозволе за коришћење, о променама.

(9) Дирекција може у року од четири месеца од дана пријема обавештења из става 8. овог члана да донесе решење којим се налаже подношење захтева за издавање дозволе за коришћење у случају погрешне категоризације или непотпуних информација.

(10) Свака промена возила подлеже управљању конфигурацијом за које је одговоран ималац возила или субјект којег је именовао.

Члан 37 Услови које мора да испуни пријављено тело за оцењивање усаглашености

(1) Пријављено тело има својство правног лица.

(2) Пријављено тело способно је да обавља све послове оцењивања усаглашености прописане одговарајућим ТСИ за које је пријављено, без обзира на то да ли пријављено тело непосредно обавља послове за које је пријављено или се ти послови обављају у његово име, а пријављено тело је одговорно за њихово обављање.

(3) У сваком тренутку, за сваки посебни поступак оцењивања усаглашености и сваку врсту или категорију производа за које је пријављено, пријављено тело мора да има на располагању:

1. 1) потребно особље са техничким знањем и довољним и одговарајућим искуством за обављање послова оцењивања усаглашености;
2. 2) одговарајуће описе поступака у складу са којима се оцењивање усаглашености спроводи, а којима осигурава транспарентност и способност примене тих поступака. Мора да има и успостављена одговарајућа правила и поступке за одвајање послова које обавља као пријављено тело од других активности;
3. 3) одговарајуће поступке за обављање активности којима води рачуна о величини привредног друштва, сектору у којем делује, његовој структури, степену сложености технологије производа и масовној или серијској природи производног процеса;
4. 4) средства потребна за обављање техничких и административних послова повезаних са пословима оцењивања усаглашености на примерен начин и мора да има приступ потребној опреми или постројењима.

(4) Пријављено тело је осигурано од одговорности.

(5) Особље пријављеног тела мора да чува као пословну тајну све информације добијене приликом обављања послова на основу одговарајућих ТСИ или прописа Републике Србије.

(6) Пријављена тела учествују у одговарајућим активностима стандардизације и активностима координационе групе пријављених тела Европске уније или обезбеђују да је њихово особље које спроводи оцењивање усаглашености обавештено о тим активностима.

(7) Тела која су пријављена за оцењивање усаглашености пружног дела и/или дела у возилу подсистема контрола, управљање и сигнализација учествују у активностима групе за ЕРТМС (Европски систем за управљање железничким саобраћајем) Европске уније или обезбеђују да је њихово особље које спроводи оцењивање усаглашености обавештено о тим активностима.

(8) Пријављено тело мора да испуњава захтеве прописане у ст. 1–5. овог члана и у чл. 38. и 39. овог закона.

Члан 38 Непристраност пријављеног тела

(1) Пријављено тело има својство екстерног тела и независно је од организације произвођача чији производ оцењује.

(2) Тело које припада пословној асоцијацији или струковном савезу који представља привредна друштва укључена у пројектовање, производњу, испоруку, склапање, употребу или одржавање производа које то тело оцењује, може се сматрати телом за оцењивање усаглашености само под условом да је доказана његова независност и непостојање сукоба интереса.

(3) Пријављено тело, његово руководство и особље одговорно за спровођење оцењивања усаглашености не смеју бити пројектант, произвођач, добављач, уграђивач, купац, власник, корисник или одржавалац производа које оцењују, као ни овлашћени заступник било које од тих странака. То не искључује употребу оцењених производа који су потребни за рад пријављеног тела или употребу таквих производа за личну намену.

(4) Пријављено тело, његово руководство и особље одговорно за спровођење оцењивања усаглашености нису директно укључени у пројектовање, производњу или градњу, стављање на тржиште, уграђивање, употребу или одржавање производа чију усаглашеност оцењују и не учествују у тим активностима. Не учествују у било каквој активности која може да буде у сукобу с независношћу њихове процене у односу на послове оцењивања усаглашености за које су пријављени, а нарочито у случају услуга саветовања.

(5) Пријављено тело обезбеђује да активности његових огранака или подизвођача не утичу на поверљивост, објективност или непристраност њиховог оцењивања усаглашености.

(6) Пријављено тело и његово особље спроводе активности оцењивања усаглашености на највишем степену професионалности и потребне техничке стручности у одређеном подручју, без притисака и подстицаја, нарочито финансијских, који би могли утицати на њихову процену или резултате њихове оцене усаглашености, посебно у вези са лицима или групама лица које су заинтересоване за резултате тих активности.

Члан 39 Особље пријављеног тела

(1) Особље одговорно за спровођење активности оцењивања усаглашености има следеће вештине:

1. 1) добру техничку и стручну оспособљеност којом су обухваћене све активности оцењивања усаглашености за које је тело за оцењивање усаглашености пријављено;
2. 2) задовољавајуће познавање захтева повезаних са оцењивањима која спроводе и одговарајуће овлашћење за спровођење тих оцењивања;
3. 3) одговарајуће знање о основним захтевима, примењеним хармонизованим стандардима и одговарајућим одредбама међународног права и разумевање тих захтева, стандарда и одредаба;
4. 4) способност израде потврда, белешки и извештаја којима се доказује да су оцењивања спроведена.

(2) Накнада за рад руководства и особља које спроводи оцењивање не зависи од броја спроведених оцењивања нити од резултата оцењивања.

Члан 40 Подизвођачи и огранци пријављеног тела

(1) Ако пријављено тело додели уговором подизвођачу одређене послове повезане са оцењивањем усаглашености или се определи да те послове обави његов огранак, оно обезбеђује да подизвођач или огранак испуњава захтеве прописане чл. 37–39. овог закона и о томе на одговарајући начин обавештава тело које спроводи пријављивање.

(2) Пријављено тело преузима пуну одговорност за послове које обављају подизвођачи или огранци, без обзира на то где им је седиште.

(3) Активности пријављеног тела могу се доделити подизвођачу или их може обавити огранак само уз пристанак клијента.

(4) Пријављено тело ставља на располагање телу које спроводи пријављивање одговарајућа документа која се односе на оцењивање квалификација подизвођача или огранака и послова које они обављају у складу са одговарајућим ТСИ.

Члан 41 Акредитована интерна тела

(1) Подносиоци захтева могу користити акредитована интерна тела за оцењивање усаглашености ради спровођења поступака одређених у модулима СА1 и СА2, који су прописани Јединственим техничким прописима – Поступци оцене (модули) које доноси ОТИФ.

(2) Интерно тело представља посебан и издвојен део организације подносиоца захтева који не учествује у пројектовању, производњи, испоруци, уградњи, употреби или одржавању производа које оцењује.

(3) Акредитовано интерно тело испуњава следеће захтеве:

1. 1) акредитовано је од стране Акредитационог тела Србије;
2. 2) тело и његово особље су препознатљиви на организационом нивоу унутар привредног друштва, имају методе извештавања којима се обезбеђује њихова непристраност и то доказују Акредитационом телу Србије;
3. 3) тело и његово особље нису одговорни за пројектовање, производњу, испоруку, уградњу, рад или одржавање производа које оцењују и не обављају активности које би могле да буду у сукобу са независношћу њихове оцене у односу на њихове активности оцењивања;
4. 4) тело пружа своје услуге искључиво привредном друштву чији је део.

(4) Акредитовано интерно тело се не пријављује. Информације о његовој акредитацији пружа привредно друштво чији је део или Акредитационо тело Србије обавештава тело које спроводи пријављивање на његов захтев.

Члан 42 Идентификациони бројеви и списак пријављених тела

Додељивање идентификационих бројева и објављивање списка пријављених тела обавља се у складу са одредбама ОТИФ-а.

Члан 43 Оперативне обавезе пријављеног тела

(1) Пријављено тело спроводи оцењивање усаглашености у складу са поступцима оцењивања усаглашености прописаним у одговарајућим ТСИ.

(2) Оцењивање усаглашености спроводи се на пропорционални начин тако да се избегну непотребна оптерећења привредних субјеката. Пријављено тело при обављању својих активности води рачуна о величини привредног друштва, сектору у којем оно делује, његовој структури, степену сложености технологије производа који се оцењује и масовној или серијској природи производног процеса.

(3) Ако пријављено тело утврди да произвођач не испуњава захтеве прописане у одговарајућој ТСИ, одговарајућим хармонизованим стандардима или техничким спецификацијама, захтева да произвођач предузме одговарајуће корективне мере и не издаје сертификат о усаглашености.

(4) Ако пријављено тело током праћења усаглашености после издавања сертификата утврди да производ више није у складу са одговарајућим ТСИ или одговарајућим хармонизованим стандардима или техничким спецификацијама, захтева да произвођач предузме одговарајуће корективне мере и, ако је потребно, ограничава, суспендује или одузима сертификат.

(5) Ако корективне мере нису предузете или немају потребан ефекат, пријављено тело може да ограничи, суспендује или одузме издате сертификате.

Члан 44 Пружање информација

(1) Пријављено тело обавештава тело које спроводи пријављивање о:

1. 1) сваком одбијању, ограничавању, суспензији или одузимању сертификата;
2. 2) свим околностима које утичу на обим и услове за пријављивање;
3. 3) сваком захтеву за обавештавање који је примило од тржишне инспекције у вези с активностима оцењивања усаглашености;
4. 4) на захтев, о активностима оцењивања усаглашености спроведеним на подручју за које је пријављено и свакој другој спроведеној активности, укључујући прекограничне активности и уговоре с подизвођачима.

(2) Надлежним националним телима за безбедност држава чланица Европске уније, доставља се обавештење о сваком одбијању, ограничавању, суспензији или одузимању сертификата из става 1. тачка 1) овог члана.

(3) Надлежним националним телима за безбедност држава уговорница ОТИФ-а, доставља се обавештење о сваком одбијању, ограничавању, суспензији или одузимању сертификата из става 1. тачка 1) овог члана.

(4) Пријављено тело доставља другим пријављеним телима, која спроводе сличне активности оцењивања усаглашености којима је обухваћена иста врста производа, одговарајуће информације о питањима у вези са негативним и, на захтев, позитивним резултатима оцењивања усаглашености.

(5) Пријављено тело доставља Агенцији сертификате о верификацији подсистема, сертификате о усаглашености чинилаца интероперабилности и сертификате о погодности за употребу чинилаца интероперабилности.

Члан 45 Размена најбоље праксе и координација пријављених тела

(1) Министарство надлежно за послове техничких прописа, стандардизације, акредитације и метрологије, које је одговорно за пријављивање тела за оцену усаглашености, сарађује са институцијама надлежним за послове техничких прописа, стандардизације, акредитације и метрологије из држава чланица Европске уније у циљу размене најбоље праксе.

(2) Министарство надлежно за послове техничких прописа, стандардизације, акредитације и метрологије, које је одговорно за пријављивање тела за оцену усаглашености, сарађује са институцијама надлежним за послове техничких прописа, стандардизације, акредитације и метрологије из држава уговорница ОТИФ-а у циљу размене најбоље праксе.

(3) Пријављена тела сарађују међусобно у циљу одговарајуће координације.

Члан 46 Именовано тело

(1) Одредбе чл. 37–41. овог закона сходно се примењују на именовано тело, осим:

1. 1) у погледу вештина које особље именованог тела мора да има у складу с чланом 39. став 1. тачка 3) овог закона, с тим да именовано тело мора да има одговарајуће знање о праву Републике Србије и разумевање тог права;
2. 2) у погледу документације која се ставља на располагање телу које спроводи пријављивање у складу са чланом 40. став 4. овог закона, именовано тело дужно је да укључи документе који се односе на рад који су обавили подизвођачи или огранци у складу са одговарајућим националним прописима.

(2) Оперативне обавезе прописане чланом 43. овог закона примењују се и на именована тела, осим ако се те обавезе односе на националне прописе уместо на ТСИ.

(3) Обавеза обавештавања прописана чланом 44. став 1. овог закона примењује се и на именовано тело које на одговарајући начин обавештава Дирекцију.

Члан 47 Регистар железничких возила

(1) Дирекција води Национални регистар железничких возила.

(2) Имаоци возила свих врста за која је издата дозвола за коришћење дужни су да пре прве употребе возила без одлагања Дирекцији поднесу захтев за упис у регистар из става 1. овог члана.

(3) Број возила под којим се уписује у регистар из става 1. овог члана додељује Дирекција.

(4) Ималац возила без одлагања пријављује Дирекцији све измене података унетих у Национални регистар железничких возила, уништење возила или одлуку о престанку регистрације возила.

(5) Спецификација регистра возила прописана је у складу са Конвенцијом о међународним превозима железницама (ЦОТИФ).

(6) Упис у регистар се обавља на основу попуњеног захтева, чији образац је дат спецификацијом из става 5. овог члана.

(7) За упис у регистар возила плаћа се такса чија је висина утврђена законом којим се уређују републичке административне таксе.

Члан 48 Достављање података за Европски регистар одобрених типова возила

(1) Дирекција доставља Агенцији податке о свим одобреним типовима возила.

(2) Дирекција доставља Агенцији податке и о свим измењеним, суспендованим или повученим дозволама за тип.

Члан 49 Регистар инфраструктуре

(1) Управљач инфраструктуре доставља Агенцији податке о подсистемима инфраструктура, енергија и контрола, управљање и сигнализација (пружни део) за Регистар инфраструктуре и одговоран је за тачност, потпуност, доследност и ажурирање тих података и њихово благовремено достављање.

(2) Дирекција доставља управљачу инфраструктуре смернице за потребе достављања података из става 1. овог члана.

Члан 50

(1) Инспекцијски надзор над применом овог закона и подзаконских аката донетих на основу овог закона врши министарство надлежно за послове саобраћаја, преко републичког инспектора за железнички саобраћај (у даљем тексту: инспектор).

(2) Поверава се аутономној покрајини на њеној територији вршење послова инспекцијског надзора над применом овог закона и подзаконских аката донетих на основу овог закона.

(3) На поступак вршења инспекцијског надзора примењују се одредбе закона који уређује инспекцијски надзор, ако овим законом није другачије прописано.

Члан 51

У вршењу инспекцијског надзора инспектор има право и дужност да проверава да ли се железнички саобраћај врши на начин и под условима утврђеним овим законом, другим прописима и општим актима којима се уређује интероперабилност у железничком саобраћају.

Члан 52

У вршењу инспекцијског надзора инспектор је овлашћен да:

1. 1) забрани употребу појединачних или више структурних подсистема или њихових делова и нареди да се отклоне неправилности због којих је изрекао забрану употребе;
2. 2) забрани извршење налога који су противни одредбама овог закона, других прописа и општих аката којима се уређује интероперабилност у железничком саобраћају и нареди отклањање недостатака који су проузроковани тим налозима.

Члан 53

(1) Инспектор, у вршењу инспекцијског надзора носи службено одело и службену легитимацију.

(2) Министар надлежан за послове саобраћаја прописује изглед и коришћење службеног одела и садржину и образац службене легитимације инспектора.

Члан 54

(1) Привредно друштво или друго правно лице над којим се врши инспекцијски надзор, дужно је да инспектору омогући несметано вршење инспекцијског надзора и да без одлагања омогући увид у захтевану документацију и податке, као и несметан приступ објектима, средствима или особљу.

(2) Лица из става 1. овог члана дужна су да изврше инспекцијске мере наложене на основу инспекцијског надзора из става 1. овог члана.

Члан 55

Ако је инспектор, приликом вршења инспекцијског надзора, издао усмено наређење или изрекао усмену забрану, решење о том наређењу или забрани доставиће у року од три дана од дана издавања усменог наређења, односно изрицања усмене забране, управљачу инфраструктуре, железничком превознику, привредном друштву или другом правном лицу на које се то решење односи.

Члан 56

(1) Против решења инспектора може се изјавити жалба министру надлежном за послове саобраћаја у року од 15 дана од дана достављања писаног решења.

(2) Жалба одлаже извршење решења.

(3) Изузетно од става 2. овог члана, жалба не одлаже извршење решења када је неопходно предузимање хитних мера ради спречавања или отклањања опасности по живот или здравље људи, имовину, права и интересе запослених и радно ангажованих лица, привреду, животну средину, биљни или животињски свет, јавне приходе, несметан рад органа и организација, комунални ред или безбедност, што се посебно образлаже у решењу.

Члан 57

(1) Новчаном казном од 700.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај привредно друштво или друго правно лице ако:

1. 1) не достави министарству надлежном за послове саобраћаја списак пројеката који се налазе у поодмаклој фази развоја (члан 11. став 3);
2. 2) забрањује, ограничава или спречава стављање на тржиште чинилаца интероперабилности који су произведени у складу са овим законом или захтева поновно вршење провера које су већ извршене као део поступка за издавање декларације о усаглашености и погодности за употребу (члан 12. став 3);
3. 3) забрањује, ограничава или омета изградњу, пуштање у рад и експлоатацију структурних подсистема који чине део железничког система и испуњавају основне захтеве или захтева поновно обављање провера које су већ извршене (члан 18. став 1);
4. 4) не дозволи пријављеном телу одговорном за проверу производње право приступа свим градилиштима, складиштима, производним погонима, постројењима за префабрикацију и испитивање и сличним објектима или не да на увид сву потребну документацију која се односи на подсистем (члан 19. став 25);
5. 5) не врши периодичне провере у складу са чланом 19. став 26. овог закона;
6. 6) пусти у рад и користи на железничким пругама Републике Србије стабилне подсистеме, без дозволе за коришћење (члан 24. став 1);
7. 7) користи структурне подсистеме супротно условима коришћења и ограничењима наведеним у дозволи за коришћење (члан 24. став 1. и члан 25. став 1);
8. 8) користи стабилне подсистеме супротно условима коришћења и ограничењима наведеним у дозволи за коришћење стабилних подсистема (члан 24. став 9);
9. 9) користи возила без појединачне дозволе за коришћење (члан 26. став 8);
10. 10) не изради нову верзију типа возила или нову верзију варијанте типа возила (члан 26. став 16);
11. 11) не изради нови тип возила и не поднесе захтев за одобрењем новог типа возила (члан 26. став 18);
12. 12) користи возила супротно условима коришћења и ограничењима наведеним у дозволи за коришћење возила која су усаглашена са ТСИ (члан 27. став 1);
13. 13) користи возила супротно условима коришћења и ограничењима наведеним у додатној дозволи за коришћење возила која су усаглашена са ТСИ (члан 28. став 10);
14. 14) користи возила супротно условима коришћења и ограничењима наведеним у дозволи за коришћење возила која нису усаглашена са ТСИ (члан 29. став 1);
15. 15) користи возило без додатне дозволе за коришћење у Републици Србији (члан 30. став 1);
16. 16) користи возила супротно условима коришћења и ограничењима наведеним у додатној дозволи за коришћење возила која нису усаглашена са ТСИ (члан 30. став 12);
17. 17) без одлагања, а најкасније у року од осам дана не обавести Дирекцију о повлачењу возила из саобраћаја (члан 35. став 5);
18. 18) обнови или унапреди структурни подсистем, а претходно не достави Дирекцији документацију која садржи опис пројекта ради евентуалног прибављања нове дозволе за коришћење структурног подсистема или нове дозволе за коришћење возила (члан 36. став 1);
19. 19) не поднесе захтев Дирекцији за упис у Национални регистар железничких возила (члан 47. став 2);
20. 20) ако не поступи по налогу инспектора (члан 52).

(2) Новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара казниће се физичко лице или одговорно лице у правном лицу за прекршај из става 1. овог члана.

(3) Новчаном казном од 10.000 до 500.000 динара казниће се предузетник за прекршај из става 1. овог члана.

Члан 58

(1) Новчаном казном од 500.000 до 1.500.000 динара казниће се за прекршај привредно друштво или друго правно лице ако:

1. 1) не поднесе Министарству захтев за одступање или не приложи документе из члана 11. став 5. овог закона;
2. 2) не поступи по мерама које је наложила Дирекција (члан 15. став 1);
3. 3) ако је издало сертификат о усаглашености и ако је саставило декларацију о усаглашености за чинилац интероперабилности који није усклађен са основним захтевима (члан 15. став 4);
4. 4) не води евиденцију о издатим сертификатима о усаглашености и сертификатима о погодности за употребу (члан 17. став 4);
5. 5) не поступи по мерама које је наложила Дирекција (члан 17. став 8);
6. 6) не обједини техничку документацију која се прилаже уз декларацију о верификацији подсистема (члан 19. став 10);
7. 7) не обезбеди извршење испитивања у складу са чланом 28. став 6. овог закона;
8. 8) не обезбеди извршење испитивања у складу са чланом 30. став 8. овог закона;
9. 9) не означи возило бројем који му је додељен (члан 32. став 7);
10. 10) не изврши провере пре употребе возила (члан 33. став 1);
11. 11) без одлагања не пријави Дирекцији све измене података унетих у Национални регистар железничких возила, уништење возила или одлуку о престанку регистрације возила (члан 47. став 4).

(2) Новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара казниће се физичко лице или одговорно лице у правном лицу за прекршај из става 1. овог члана.

(3) Новчаном казном од 10.000 до 500.000 динара казниће се предузетник за прекршај из става 1. овог члана.

Члан 59 Именовање тела за оцењивање усаглашености

До именовања тела за оцењивање усаглашености, послове именованог тела из чл. 17. и 20. овог закона обављаће Дирекција.

Члан 60 Додатна дозвола за коришћење возила

Додатна дозвола за коришћење возила не издаје се за возила која су одобрена за саобраћај и обележена у складу са споразумима између железничких превозника из Републике Србије и железничких превозника из других држава закључених пре 5. децембра 2013. године.

Члан 61 Подзаконски прописи

(1) Прописи за извршавање овог закона биће донети у року од две године од дана ступања на снагу овог закона.

(2) До доношења прописа из става 1. овог члана примењиваће се прописи донети на основу Закона о интероперабилности железничког система („Службени гласник РС”, бр. 41/18 и 16/22 – аутентично тумачење), ако нису у супротности са овим законом.

Члан 62 Техничке спецификације интероперабилности

До објављивања ТСИ из члана 9. став 4. овог закона у „Службеном гласнику Републике Србије” важиће ТСИ које је објавила Дирекција на својој интернет страници.

Члан 63 Дозволе за коришћење возила

Дозволе за коришћење возила издате до дана ступања на снагу овог закона остају на снази.

Члан 64 Започети поступци

Поступци који до дана ступања на снагу овог закона нису окончани, окончаће се по одредбама прописа који је био на снази до дана ступања на снагу овог закона.

Члан 65 Захтев за одступање од примене ТСИ

До дана приступања Републике Србије Европској унији захтев за одступање из члана 11. став 5. овог закона, наручилац или његов овлашћени заступник подноси Министарству.

Члан 66 Престанак важења закона

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о интероперабилности железничког система („Службени гласник РС”, бр. 41/18 и 16/22 – аутентично тумачење).

Члан 67 Ступање на снагу

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредаба члана 11. ст. 3. и 4, члана 15. став 2, члана 19. ст. 13. и 31. тачка 1), члана 22, члана 23. ст. 2. и 3, члана 26. став 16, члана 34. ст. 4, 11. и 13, члана 36. став 5, члана 37. ст. 6. и 7, члана 44. ст. 2. и 5, члана 45. став 1, члана 48. и члана 49. које се примењују од дана приступања Републике Србије Европској унији.