Закон о јаким алкохолним пићима

Члан 1 Предмет уређивања

Овим законом уређује се производња, географска ознака, квалитет, опис, представљање и декларисање и промет јаких алкохолних пића, као и друга питања од значаја за јака алкохолна пића.

Члан 2 Јака алкохолна пића

(1) Јака алкохолна пића, у смислу овог закона, су сва пића намењена људској употреби са специфичним сензорним особинама и минималном алкохолном јачином 15% вол.

(2) Изузетно од става 1. овог члана, јаким алкохолним пићем сматра се и ликер од јаја који има минималну алкохолну јачину 14% вол.

(3) Јака алкохолна пића нису производи сврстани у царинску тарифу (ЦТ) 2203, 2204, 2205, 2206 и 2207.

Члан 3 Дефиниције

(1) Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1. 1) алкохолна јачина је однос између запремине чистог алкохола присутног у производу на 20 ºЦ и укупне запремине тог производа на истој температури;
2. 2) ароматизовање је додавање арома које се користе или су намењене за коришћење при производњи намирница да би им се дао мирис или укус и које обухватају ароматичне супстанце, ароматичне препарате, ароме термичког третмана, ароме дима и њихових мешавина, у складу са посебним прописом којим се уређује квалитет и други захтеви за ароме за намирнице;
3. 3) декларисање јесу сви описи и друге напомене, знаци, дизајн или робне марке на основу којих се јака алкохолна пића разликују, а који се налазе на једној посуди, укључујући затварач, етикету прикачену за посуду или омотач који покрива грлић боце;
4. 4) дестилат пољопривредног порекла је алкохолна течност добијена дестилацијом после алкохолне ферментације пољопривредних производа, која има карактеристике сировине од које потиче и која нема својства етил алкохола или јаког алкохолног пића;
5. 5) додавање алкохола је додавање етил алкохола пољопривредног порекла и/или дестилата пољопривредног порекла јаком алкохолном пићу;
6. 6) додавање боје је додавање једне или више боја у поступку производње јаких алкохолних пића, у складу са посебним прописом којим се уређују прехрамбени адитиви;
7. 7) додавање воде је додавање у производњи јаког алкохолног пића дестиловане, деминерализоване, дејонизоване или омекшане воде, која је одговарајућег квалитета и не мења природу производа;
8. 8) етил алкохол пољопривредног порекла је алкохол минималне алкохолне јачине 96% вол. који у погледу органолептичких својстава нема други укус осим сировине од које потиче, који не садржи фурфурал и који по хектолитру 100% вол. алкохола садржи максималну количину следећих резидуа: 1,5 г сирћетне киселине; 1,3 г естара етил-ацетата; 0,5 г алдехида; 30 г метанола; 1,5 г сувог екстракта; 0,1 г азота из испарљивих база које садрже азот; 0,5 г вишег алкохола 2-метил-1-пропанола;
9. 9) заслађивање је додавање у поступку производње јаког алкохолног пића једног или више производа, и то:

(1) полубелог шећера, белог шећера, екстра белог шећера, декстрозе, фруктозе, глукозног сирупа, шећерног раствора, инвертног шећерног раствора, инвертног шећерног сирупа,

(2) пречишћене концентроване шире грожђа, концентроване шире грожђа, свеже грожђане шире,

(3) карамелизованог шећера, производа добијеног искључиво контролисаним загревањем сахарозе без база, минералних киселина или других хемијских адитива,

(4) меда,

(5) сирупа од рогача,

(6) било које друге дозвољене природне угљенохидратне материје која служи за заслађивање;

1. 10) купажирање је поступак спајања два или више јаких алкохолних пића исте категорије која се одликују мањим разликама које су настале због начина припреме, односно уређаја за дестилацију, односно периода сазревања или старења, односно географског подручја производње, при чему јако алкохолно пиће произведено на овај начин припада истој категорији јаких алкохолних пића као и она од којих је произведено;
2. 11) место производње је место или регион где се одвија фаза производње производа која јаком алкохолном пићу даје карактеристична својства и особине;
3. 12) мешање је комбиновање два или више различитих јаких алкохолних пића да би се направило ново јако алкохолно пиће;
4. 13) опис су изрази који се користе приликом декларисања, представљања и паковања, на документима који прате јако алкохолно пиће у транспорту, трговачкој документацији (нарочито у рачунима и отпремницама) и при његовом рекламирању;
5. 14) оригинално паковање је појединачно пуњење и затварање у амбалажу и декларисање производа на прописан начин, које се након отварања не може вратити у првобитно стање;
6. 15) паковање је заштитни омотач (папир, све врсте облога, картон, сандук и слично) који се користи за једну или више посуда приликом транспорта и продаје;
7. 16) представљање означава изразе, слике, цртеже и слично који се користе на декларацији, паковању, посуди, боци и затварачу, укључујући рекламирање и промоцију продаје;
8. 17) продајни назив је назив под којим се јако алкохолно пиће ставља у промет;
9. 18) произвођач је правно лице и предузетник који се бави производњом јаких алкохолних пића и који је уписан у Регистар произвођача јаких алкохолних пића;
10. 19) Регистар произвођача јаких алкохолних пића је база података о произвођачима јаких алкохолних пића и њиховим производима;
11. 20) садржај испарљивих супстанци је количина испарљивих супстанци, осим етил алкохола и метил алкохола, садржаних у јаком алкохолном пићу које је произведено искључиво дестилацијом, а које су резултат искључиво дестилације или редестилације употребљене сировине;
12. 21) сазревање или старење је процес који се одвија у одговарајућим судовима, током којег долази до одређених природних реакција, које јаком алкохолном пићу дају органолептичке особине које раније није имало;
13. 22) сложеница је комбинација израза наведеног у називу категорије јаких алкохолних пића или географске ознаке јаког алкохолног пића, од којих потиче сав алкохол у јаком алкохолном пићу и назива једног или више прехрамбених производа, осим прехрамбених производа који су коришћени у производњи тог јаког алкохолног пића, односно придева изведених из тих назива и/или израза ликер.

Члан 4 Начин производње

(1) Јака алкохолна пића производе се:

1. 1) директно на један од следећих начина:

(1) дестилацијом природно ферментисаних производа са аромама или без њих,

(2) мацерацијом или сличном обрадом биљног материјала у етил алкохолу, дестилату пољопривредног порекла и/или јаком алкохолном пићу,

(3) додавањем арома, шећера или других заслађивача, других пољопривредних производа и/или пољопривредних прехрамбених производа у етанол, дестилат пољопривредног порекла и/или јако алкохолно пиће, или

1. 2) мешањем јаког алкохолног пића с једним или више:

(1) јаких алкохолних пића и/или,

(2) етил алкохола или дестилата пољопривредног порекла и/или,

(3) алкохолних пића и/или,

(4) пића.

Члан 5 Порекло алкохола

(1) Етил алкохол који се користи у производњи јаких алкохолних пића и свих њихових састојака мора да буде искључиво пољопривредног порекла.

(2) Етил алкохол који се користи за разблаживање или растварање боја, арома и других дозвољених адитива који се користе у производњи јаких алкохолних пића мора да буде искључиво пољопривредног порекла.

(3) Јако алкохолно пиће не сме да садржи алкохол синтетичког порекла нити други алкохол који није пољопривредног порекла.

Члан 6 Категорије јаких алкохолних пића

(1) Јака алкохолна пића произведена у складу са овим законом разврставају се у категорије дате у Прилогу – Категорије јаких алкохолних пића, који је одштампан уз овај закон и чини његов саставни део.

(2) Јака алкохолна пића која су произведена у складу са овим законом, а не могу да се разврстају у категорије, производе се од сировина пољопривредног порекла и/или прехрамбених производа намењених за људску исхрану, може да им се додаје алкохол, ароме и боје и могу да се заслађују.

Члан 7 Производња одређених категорија

(1) Јака алкохолна пића која су у складу са овим законом разврстана у категорије од 1–14. производе се алкохолном ферментацијом и дестилацијом искључиво од сировина наведених за одређену категорију јаког алкохолног пића, без додавања разблаженог или неразблаженог алкохола и без додавања арома.

(2) Јаким алкохолним пићима из става 1. овог члана као средство за подешавање боје може да се дода само карамел и могу да се заслађују само да би се употпунио коначан укус.

(3) Јака алкохолна пића која су у складу са овим законом разврстана у категорије од 15–47. производе се од сировина пољопривредног порекла.

(4) Јаким алкохолним пићима из става 3. овог члана могу да се додају боје, алкохол, ароматичне супстанце и ароматични препарати и могу да се заслађују.

Члан 8 Регистар произвођача

(1) Производњом јаких алкохолних пића може да се бави правно лице и предузетник регистрован у Регистру привредних субјеката, односно други одговарајући регистар у складу са посебним прописом и уписан у Регистар произвођача јаких алкохолних пића (у даљем тексту: Регистар произвођача) који води министарство надлежно за послове пољопривреде (у даљем тексту: Министарство).

(2) Упис у Регистар произвођача врши се на основу писаног захтева правног лица и предузетника из става 1. овог члана уз који се доставља извод из Регистра привредних субјеката, односно другог одговарајућег регистра у складу са посебним прописом.

(3) На основу захтева и извода из става 2. овог члана, министар надлежан за послове пољопривреде (у даљем тексту: министар) доноси решење о упису у Регистар произвођача.

(4) Решење министра из става 3. овог члана је коначно у управном поступку и против њега се може покренути управни спор.

(5) Министар прописује образац захтева за упис у Регистар произвођача.

Члан 9 Садржина Регистра произвођача

(1) Регистар произвођача нарочито садржи:

1. 1) податке о произвођачу (назив, седиште, адреса и др.);
2. 2) податке о производњи, промету и залихама по годинама;
3. 3) податке о добављачу дестилата пољопривредног порекла (за правна лица и предузетнике: назив, седиште, адреса и др., односно за физичка лица: име, презиме, адреса и број регистрованог пољопривредног газдинства).

(2) Подаци из Регистра произвођача, осим података из става 1. тач. 2) и 3) овог члана, су јавни и чувају се трајно.

(3) На податке садржане у Регистру произвођача примењују се прописи о заштити података о личности и прописи о заштити пословне тајне.

(4) Регистар произвођача води се у електронској форми и може се повезивати са другим базама и регистрима Министарства.

(5) Произвођач је дужан да сваку промену података из става 1. тач. 1) и 3) овог члана пријави Министарству у року од 30 дана од дана настале промене.

(6) Произвођач је дужан да до 1. марта текуће године достави Министарству годишњи извештај за претходну календарску годину о промени података о производњи, промету и залихама из става 1. тачка 2) овог члана.

(7) Министар ближе прописује садржину и начин вођења Регистра произвођача, као и образац годишњег извештаја о производњи, промету и залихама.

Члан 10 Брисање из Регистра произвођача

(1) Произвођач се брише из Регистра произвођача ако:

1. 1) донесе одлуку о престанку обављања делатности;
2. 2) је правноснажном одлуком суда изречена забрана обављања делатности;
3. 3) престане да испуњава услове прописане овим законом.

(2) Министар доноси решење о брисању из Регистра произвођача.

(3) Решење министра из става 2. овог члана је коначно у управном поступку и против њега се може покренути управни спор.

Члан 11 Подрумарска евиденција

(1) Произвођач је дужан да води подрумарску евиденцију која нарочито садржи податке о врсти, количини и јачини употребљене сировине у свим фазама производње, количини и квалитету произведеног и продатог јаког алкохолног пића и продајном називу јаког алкохолног пића, као и да чува документацију којом се потврђују одређени подаци.

(2) Произвођач је дужан да подрумарску евиденцију и документацију из става 1. овог члана чува за свако произведено јако алкохолно пиће најмање три године, рачунајући од дана у години у којој је продата последња количина одређеног јаког алкохолног пића.

(3) Подрумарска евиденција води се у писаној или у електронској форми.

(4) Министар ближе прописује садржину и начин вођења подрумарске евиденције.

Члан 12 Обележавање судова

Произвођач је дужан да обележи сваки суд у коме се налази дестилат пољопривредног порекла и јако алкохолно пиће у ринфузном стању према врсти и намени (за производњу, старење, чување и др.) и да на њему назначи количину и садржај алкохола у % вол.

Члан 13 Сазревање или старење

(1) Сазревање или старење јаког алкохолног пића одвија се у одговарајућим судовима у поступку током кога долази до одређених природних реакција, које јаком алкохолном пићу дају органолептичке особине које раније није имало.

(2) Старост јаког алкохолног пића које је сазревало одређује се према старости најмлађег додатог алкохолног састојка.

Члан 14 Географска ознака јаког алкохолног пића

(1) Географска ознака јаког алкохолног пића (у даљем тексту: географска ознака) је ознака која идентификује јако алкохолно пиће пореклом са територије Републике Србије, региона или локалитета са те територије, при чему се одређени квалитет, углед или друге карактеристике јаког алкохолног пића у суштини могу приписати његовом географском пореклу.

(2) Географска ознака која је регистрована односно призната и уписана или евидентирана као право интелектуалне својине у посебном поступку, у складу са прописом одређене државе не може постати генерички назив.

(3) Назив јаког алкохолног пића који је постао генерички не може се регистровати као географска ознака.

(4) Назив јаког алкохолног пића који је постао генерички представља назив који је, и поред повезаности са местом или регијом у којој је јако алкохолно пиће првобитно произведено или стављено у промет, постао уобичајен назив за јако алкохолно пиће.

(5) Јако алкохолно пиће са регистрованом географском ознаком мора у свему да буде у складу са техничком документацијом која је поднета при регистрацији географске ознаке.

Члан 15 Хомонимна (истоимена) географска ознака

Хомонимна географска ознака која испуњава прописане услове може да се региструје, али том приликом мора да се води рачуна посебно о локалној и традиционалној употреби и могућем ризику од забуне, а нарочито да:

1. 1) хомонимни назив који доводи у заблуду потрошача тако да верује да јако алкохолно пиће потиче са друге територије не може да се региструје, чак и ако је тај назив тачан у односу на стварно подручје, регион или место порекла производа;
2. 2) може да се дозволи употреба регистрованих хомонимних географских ознака само ако у пракси постоји јасна разлика између хомонима који је касније регистрован и већ регистрованог назива, при чему треба водити рачуна о праведном односу према произвођачима и да се потрошачи не доводе у заблуду.

Члан 16 Заштита географске ознаке

Регистроване географске ознаке уживају правну заштиту од:

1. 1) сваке директне или индиректне комерцијалне употребе за производе који нису обухваћени регистрацијом, ако су ти производи упоредиви са јаким алкохолним пићем регистрованим са том географском ознаком или ако таква употреба регистроване географске ознаке искоришћава њен углед;
2. 2) сваке погрешне употребе, имитације или подсећања, чак и када је право порекло производа наведено или од употребе географске ознаке у преводу или употребе заједно са изразима као што су „налик”, „попут”, „као”, „типа”, „у стилу”, „произведено”, „арома”, или сличним појмовима;
3. 3) употребе лажних, обмањујућих или података који доводе у заблуду потрошача у погледу изворности, порекла, природе или битних особина при опису, представљању или декларисању производа, чиме се стиче погрешан утисак о његовом пореклу;
4. 4) било којих других поступака којима се потрошач доводи у заблуду о правом пореклу производа.

Члан 17 Однос између жига и географске ознаке

(1) Жиг који садржи или се састоји од регистроване географске ознаке не може да се региструје ако би се употребом таквог жига нарушила правна заштита регистроване географске ознаке на неки од начина из члана 16. овог закона.

(2) Жиг који је регистрован, али се њиме нарушава правна заштита регистроване географске ознаке на неки од начина из члана 16. овог закона, може да се огласи ништавим у складу са законом којим се уређују жигови.

(3) Жиг чијом употребом се нарушава правна заштита регистроване географске ознаке на неки од начина из члана 16. овог закона, а који је регистрован на територији Републике Србије у складу са законом и у доброј вери, пре него што је регистрована географска ознака у складу са одредбама овог закона, може се и даље употребљавати под условом да не постоји основ за његов поништај или опозив, односно престанак жига у посебним случајевима, у складу са законом којим се уређују жигови.

(4) Географска ознака не може да се региструје ако се, имајући у виду углед, реноме и временски период током којег је жиг коришћен, регистрацијом географске ознаке потрошач доводи у заблуду о правом идентитету производа.

Члан 18 Општа одредба

(1) Географска ознака мора да буде регистрована да би могла да се употребљава и да би уживала правну заштиту у Републици Србији.

(2) Географска ознака у Републици Србији региструје се у Регистру географских ознака и овлашћених корисника географске ознаке јаких алкохолних пића (у даљем тексту: Регистар географских ознака).

Члан 19 Захтев за регистрацију географске ознаке

(1) Регистрација географске ознаке покреће се на захтев удружења произвођача, односно произвођача који се подноси Министарству.

(2) Захтев за регистрацију географске ознаке (у даљем тексту: захтев) може да се односи само на једну географску ознаку и само на једну врсту јаког алкохолног пића.

(3) Захтев садржи податке о подносиоцу захтева (назив, седиште и матични број), а ако захтев подноси удружење произвођача, податке о сваком појединачном члану удружења.

(4) Уз захтев се подноси:

1. 1) техничка документација из члана 20. овог закона;
2. 2) доказ да је јако алкохолно пиће усаглашено са главним спецификацијама техничке документације за географску ознаку.

Члан 20 Техничка документација

(1) Техничка документација садржи нарочито следеће главне спецификације:

1. 1) назив и категорију јаког алкохолног пића, укључујући географску ознаку;
2. 2) опис јаког алкохолног пића укључујући основна физичка, хемијска и/или сензорна својства, као и посебна својства тог производа која одговарају категорији јаког алкохолног пића за које се подноси захтев;
3. 3) тачно одређено географско подручје;
4. 4) опис технолошког поступка производње јаког алкохолног пића и, ако је сврсисходно, аутентичност примењеног технолошког поступка;
5. 5) детаље који указују на повезаност са географским окружењем или географским пореклом;
6. 6) сваки други податак који се односи на захтеве прописане посебним прописом;
7. 7) име и адресу подносиоца захтева;
8. 8) било коју допуну географске ознаке и/или специфична правила декларисања у складу са одређеном техничком документацијом.

(2) Министар ближе прописује начин и поступак за подношење захтева за регистрацију географске ознаке, као и садржину техничке документације.

Члан 21 Поступак са захтевом

(1) Министарство утврђује да ли је захтев потпун у року од 30 дана од дана пријема захтева.

(2) Ако је захтев непотпун, обавештава се подносилац захтева да у року од 30 дана од дана пријема обавештења достави документацију која недостаје.

(3) Ако подносилац захтева у року из става 2. овог члана не достави документацију која недостаје, министар закључком одбацује захтев.

(4) Против закључка министра из става 3. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема закључка.

Члан 22 Поступак по основаном и неоснованом захтеву

(1) Министарство утврђује да ли је захтев основан у року од дванаест месеци од дана пријема потпуног захтева.

(2) Ако је захтев потпун, односно ако је у складу са условима прописаним овим законом, министарство главне спецификације техничке документације објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”.

(3) Свако правно и физичко лице које има правни интерес и које има пребивалиште или боравиште у Републици Србији може да уложи приговор у року од 30 дана од дана објављивања документације из става 2. овог члана.

(4) Ако у року из става 3. овог члана није уложен приговор, министар доноси решење о признавању географске ознаке.

(5) Ако је захтев неоснован, односно ако није у складу са условима прописаним овим законом, министар решењем одбија захтев.

(6) Против решења министра из ст. 4. и 5. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Члан 23 Поступак поводом приговора

(1) Ако је поднет приговор на захтев, прво се утврђује да ли су испуњени формални услови из члана 22. став 3. овог закона, а затим и да ли приговор садржи разлоге због којих је поднет, као и да ли су ти разлози основани.

(2) Ако приговор не испуњава неки од услова из става 1. овог члана, министар закључком одбацује или решењем одбија приговор.

(3) Поступак за регистрацију географске ознаке се у случају из става 2. наставља тако што министар доноси решење о признавању географске ознаке.

(4) Против закључка и решења министра из ст. 2. и 3. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема закључка односно решења.

(5) Ако приговор испуњава све услове из става 1. овог члана, он се са свим прилозима доставља подносиоцу захтева који у року од 30 дана може да достави писано изјашњење на приговор.

(6) Из оправданих разлога, на писани захтев подносиоца захтева, рок за изјашњење из става 5. овог члана може да се продужи за 30 дана.

(7) Ако се подносилац захтева у року из ст. 5 и 6. овог члана не изјасни о приговору, министар доноси решење о одбијању захтева.

(8) Ако се подносилац захтева изјасни о приговору, може да се организује састанак са свим заинтересованим странама, ради постизања договора.

(9) Рок за постизање договора из става 8. овог члана не може бити дужи од 60 дана.

(10) По истеку рока из става 9. овог члана, министар доноси решење о признавању географске ознаке или одбијању захтева узимајући у обзир исход договора, општи интерес, интерес подносиоца захтева и подносиоца приговора.

(11) Решење из става 10. овог члана је коначно у управном поступку и против њега се може покренути управни спор.

Члан 24 Регистар географских ознака

(1) По правноснажности решења о признавању географске ознаке, предметна географска ознака региструје се у Регистру географских ознака који води Министарство.

(2) Регистар географских ознака садржи:

1. 1) регистарски број географске ознаке;
2. 2) географску ознаку која је регистрована;
3. 3) назив подручја или места из којег потиче јако алкохолно пиће које се обележава географском ознаком;
4. 4) категорију јаког алкохолног пића са географском ознаком;
5. 5) податке о подносиоцу захтева, односно овлашћеном кориснику географске ознаке (у даљем тексту: овлашћени корисник);
6. 6) датум доношења и број решења о признавању географске ознаке и решења о признавању права коришћења регистроване географске ознаке;
7. 7) датум уписа географске ознаке, односно овлашћеног корисника у Регистар географских ознака;
8. 8) податке о престанку географске ознаке, односно о престанку права коришћења регистроване географске ознаке, као и о основу престанка.

(3) Овлашћени корисник је дужан да сваку промену података који се односе на његов статус, промену облика организовања и других података из става 2. тачка 5) овог члана пријави Министарству у року од 30 дана од дана настале промене.

(4) Подаци из Регистра географских ознака су јавни и чувају се трајно.

(5) Регистар географских ознака се може повезивати са другим базама и регистрима Министарства.

(6) Министар ближе прописује садржину и начин вођења Регистра географских ознака.

Члан 25 Брисање из Регистра географских ознака

(1) Регистрована географска ознака брише се из Регистра географских ознака ако ниједан овлашћени корисник географске ознаке најмање пет година не производи јако алкохолно пиће са географском ознаком, ако се поништи решење о признавању географске ознаке и на основу судске одлуке.

(2) Овлашћени корисник брише се из Регистра географских ознака:

1. 1) на захтев овлашћеног корисника;
2. 2) престанком, односно брисањем регистроване географске ознаке;
3. 3) ако не производи јако алкохолно пиће са регистрованом географском ознаком у непрекидном временском периоду од пет година;
4. 4) ако престане да постоји произвођач који је уписан као овлашћени корисник.

Члан 26 Употреба регистроване географске ознаке

(1) Регистровану географску ознаку могу да употребљавају:

1. 1) удружења произвођача, односно произвођачи, подносиоци захтева за регистрацију географске ознаке;
2. 2) други произвођачи, односно удружења произвођача који јако алкохолно пиће производе у свему у складу са техничком документацијом регистроване географске ознаке.

(2) Произвођачи, односно удружења произвођача из става 1. овог члана регистровану географску ознаку могу да употребљавају само када се као овлашћени корисници регистроване географске ознаке упишу у Регистар географских ознака.

(3) Произвођач из става 1. тачка 1) овог члана уписује се у Регистар географских ознака као овлашћени корисник, на основу правноснажног решења о признавању географске ознаке.

(4) Произвођач из става 1. тачка 2) овог члана уписује се у Регистар географских ознака као овлашћени корисник, на основу правноснажног решења о признавању права на употребу регистроване географске ознаке.

Члан 27 географске ознаке

(1) Поступак за признавање права на употребу регистроване географске ознаке покреће се на захтев удружења произвођача, односно произвођача.

(2) Захтев из става 1. овог члана подноси се Министарству и нарочито садржи:

1. 1) податке о подносиоцу захтева (назив правног лица или предузетника, седиште, односно адреса и матични број);
2. 2) изјаву којом се потврђује количина произведеног јаког алкохолног пића на годишњем или месечном нивоу зависно од почетка производње;
3. 3) доказ да је јако алкохолно пиће усаглашено са главним спецификацијама техничке документације за географску ознаку.

Члан 28 регистроване географске ознаке

(1) Министарство утврђује да ли је захтев из члана 27. овог закона потпун и основан.

(2) Ако је захтев за признавање права на употребу регистроване географске ознаке основан, министар доноси решење о признавању права на употребу регистроване географске ознаке.

(3) Ако је захтев за признавање права на употребу регистроване географске ознаке неоснован, министар решењем одбија захтев.

(4) Против решења министра из ст. 2. и 3. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

(5) По правноснажности решења о признавању права на употребу регистроване географске ознаке, у Регистар географских ознака уписују се подаци о новом овлашћеном кориснику.

Члан 29 Међународно регистровање географске ознаке

На међународно регистровање географских ознака примењује се пропис којим се уређују ознаке географског порекла.

Члан 30 Верификација усаглашености са спецификацијама из техничке документације

(1) Јако алкохолно пиће са географском ознаком подлеже обавезној контроли производње и квалитета коју врши Министарство.

(2) Контрола производње и квалитета јаког алкохолног пића са географском ознаком је поступак контроле усклађености производње, сировина, квалитета и посебних својстава јаког алкохолног пића са географском ознаком са главним спецификацијама техничке документације за географску ознаку који укључује издавање документа којим се усаглашеност потврђује (у даљем тексту: контрола производње и квалитета).

(3) За обављање послова контроле производње и квалитета Министарство може да овласти сертификационо тело, које је регистровано у Регистар привредних субјеката у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката, односно други одговарајући регистар у складу са посебним прописом и које има акт о акредитацији издат од стране надлежног акредитационог тела Републике Србије за обављање послова контроле производње и квалитета (у даљем тексту: овлашћено сертификационо тело).

(4) Министар на захтев сертификационог тела решењем утврђује испуњеност услова из става 3. овог члана и овлашћује га за обављање послова контроле производње и квалитета на период до пет година.

(5) Решење министра из става 4. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

(6) Министарство објављује списак овлашћених сертификационих тела на својој интернет страници.

Члан 31 Обављање послова сертификационог тела и одузимање овлашћења

(1) Овлашћено сертификационо тело дужно је да послове контроле производње и квалитета за које је овлашћено обавља у складу са законом.

(2) Министар решењем може одузети овлашћење сертификационом телу ако престане да испуњава услове прописане овим законом, односно ако се утврди да не обавља послове у складу са законом, као и на захтев овлашћеног сертификационог тела.

(3) Решење министра из става 2. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Члан 32 пића са географском ознаком

Контрола производње и квалитета врши се на основу захтева који овлашћени корисник подноси Министарству, односно овлашћеном сертификационом телу.

Члан 33 Решење/сертификат којим се дозвољава стављање у промет

(1) Министарство или овлашћено сертификационо тело по обављеној контроли производње и квалитета сачињава извештај у коме даје мишљење да ли је јако алкохолно пиће произведено у свему у складу са главним спецификацијама техничке документације за географску ознаку, као и која количина јаког алкохолног пића из одређене производне године може да се стави у промет са географском ознаком.

(2) На основу извештаја из става 1. овог члана министар доноси решење или овлашћено сертификационо тело издаје сертификат којим се дозвољава стављање у промет одређене количине јаког алкохолног пића са географском ознаком из одређене производне године.

(3) Сертификат се доставља овлашћеном кориснику и Министарству.

Члан 34 Садржина и обим права овлашћеног корисника

(1) Овлашћени корисник има искључиво право да регистровану географску ознаку употребљава на јаком алкохолном пићу на које се регистрована географска ознака односи, као и да такво пиће означи речима „контролисана географска ознака”.

(2) Овлашћени корисник је дужан да регистровану географску ознаку употреби само за ону количину јаког алкохолног пића која је одређена у решењу, односно сертификату из члана 33. став 2. овог закона.

Члан 35 Примена општег управног поступка

На питања која овим законом нису посебно уређена, а односе се на поступак за упис у Регистар произвођача, регистрацију географске ознаке, поступак за признавање права на употребу регистроване географске ознаке и поступак контроле производње и квалитета примењују се одредбе закона којим се уређује општи управни поступак.

Члан 36 Квалитет јаких алкохолних пића

(1) Јака алкохолна пића у промету морају у погледу квалитета и безбедности да испуњавају услове прописане овим законом, односно посебним прописом.

(2) За квалитет и безбедност јаких алкохолних пића одговоран је произвођач, односно увозник.

(3) Испитивање безбедности, квалитета, као и сензорно оцењивање јаких алкохолних пића врше лабораторије овлашћене у складу са законом којим се уређује безбедност хране.

Члан 37 Очување квалитета

Јако алкохолно пиће мора да се држи и пакује ради стављања у промет у посудама чији затварачи или фолија не садрже олово.

Члан 38 Општа правила за опис, представљање и декларисање

(1) Јака алкохолна пића описују се, представљају и декларишу у складу са овим законом и посебним прописом којим се уређује декларисање хране.

(2) За декларисање јаког алкохолног пића одговоран је произвођач, односно увозник.

(3) Декларација мора бити лако уочљива, јасна и читка.

(4) Подаци који се користе на декларацији морају бити на српском језику, тако да потрошач може лако да разуме сваку поједину информацију.

(5) Дозвољено је вишејезично декларисање које одговара подацима написаним на српском језику.

(6) Називи категорија Wхискy или Wхискеy, Брандy или Wеинбранд, Раисин брандy, Хефербранд, биербранд или еау де вие де биере, Топинамбур, Геист, Гин, Лондон гин, Аквавит или аqуавит, Пастис, Пастис де Марсеилле, Анис, Биттер, Цреме де цассис, Гуигнолет, Пунцх ау рхум, Слое гин, Самбуца, Марасцхино, Маррасqуино или Мараскино, Ноцино, Адвоцаат или авоцат или адвокат, Мистра, Вäкевä глöги или Спритглöгг Беренбург или Бееренбург не смеју да се преводе на декларацији, као ни при опису и представљању јаког алкохолног пића.

(7) Приликом описивања, представљања и декларисања јаког алкохолног пића може да се наведе сировина од које дестилат потиче, ако тај дестилат потиче искључиво од наведене сировине.

(8) Изрази „купажа”, „купажирање” или „купажирано” могу се користити при опису, представљању или декларисању јаког алкохолног пића само ако је то јако алкохолно пиће у поступку производње купажирано.

(9) На декларацији јаког алкохолног пића, односно при његовом описивању и представљању може да се наведе период сазревања или старења који се односи само на најмлађи додати алкохолни састојак.

Члан 39 Опис, представљање и декларисање јаких алкохолних пића са географском ознаком

(1) Декларација јаког алкохолног пића са географском ознаком мора да садржи број решења, односно сертификата којим се дозвољава стављање у промет одређене количине јаког алкохолног пића са географском ознаком из одређене производне године.

(2) Одредбе става 1. овог члана не односе се на јака алкохолна пића са географском ознаком која се увозе.

(3) Приликом описивања, представљања и декларисања јаког алкохолног пића са географском ознаком, географска ознака се не сме преводити.

Члан 40 Опис, представљање и декларисање мешавина

(1) Када се јаком алкохолном пићу које је у складу са одредбама овог закона разврстано у категорије од 1–14 додаје алкохол, разблажен или не, тако добијена мешавина пића мора да има продајни назив „јако алкохолно пиће”.

(2) Када је јако алкохолно пиће произведено на начин из члана 4. тачка 2) овог закона, добијена мешавина пића мора да има продајни назив „јако алкохолно пиће”.

(3) Изузетно од става 2. овог члана када је јако алкохолно пиће произведено на начин из члана 4. тачка 2) овог закона и тако добијена мешавина пића може да се разврста у неку од категорија у складу са овим законом, та мешавина пића има продајни назив категорије којој припада.

(4) При описивању, представљању и декларисању јаких алкохолних пића из ст. 1–3. овог члана у истом видном пољу са продајним називом, словима истог типа и боје, која су дупло мања од величине слова којима је исписан продајни назив, наводе се речи: „мешано јако алкохолно пиће”, као и списак алкохолних састојака.

(5) Алкохолни састојци из става 4. овог члана изражавају се процентом учешћа апсолутног алкохола састојака у укупном садржају апсолутног алкохола мешавине по опадајућем редоследу.

Члан 41 Сложенице

(1) Израз „јако алкохолно пиће” не сме бити део сложенице којом се описује јако алкохолно пиће.

(2) Сложеница којом се описује јако алкохолно пиће не сме бити комбинација израза „ликер” и назива категорија од 33. до 41.

(3) Сложеница не сме да замени продајни назив јаког алкохолног пића.

(4) Сложеница којом се описује јако алкохолно пиће исписује се једнаким словима истог типа, величине и боје и не сме се прекидати текстуалним или сликовним елементима који нису њен саставни део и не сме бити исписана словима већим од продајног назива.

Члан 42 Продајни назив јаких алкохолних пића

(1) Јако алкохолно пиће које је разврстано у категорије у складу са овим законом у промету мора да има продајни назив који одговара његовој категорији.

(2) Јако алкохолно пиће произведено у складу са одредбама овог закона које не може да се разврста у категорије у складу са овим законом у промету мора да има продајни назив „јако алкохолно пиће”.

(3) Када јако алкохолно пиће може да се разврста у једну или више категорија у складу са овим законом може да има продајни назив било које од тих категорија.

(4) Продајни називи јаких алкохолних пића из става 1. овог члана и регистроване географске ознаке не могу да се користе у опису, представљању или декларисању било ког другог јаког алкохолног пића.

(5) Продајни назив јаких алкохолних пића из ст. 1. и 2. овог члана може да се допуни или замени регистрованом географском ознаком, под условом да то не доводи потрошача у заблуду.

(6) Алкохолно пиће које није разврстано у категорије у складу са овим законом, не може се описивати, представљати или декларисати асоцирајућим речима или фразама као што су: „као”, „а ла”, „налик”, „попут”, „типа”, „поступак”, „направљен”, „укус”, „сличан” или другим сличним изразима додатим уз било који продајни назив и/или географску ознаку.

(7) Продајни назив јаког алкохолног пића не сме се заменити жигом, робном марком или популарним именом.

Члан 43 Услови за стављање у промет

(1) Јака алкохолна пића која испуњавају услове у погледу безбедности и квалитета у складу са законом и која су у оригиналном паковању могу да се ставе у промет за непосредну људску потрошњу.

(2) Промет јаких алкохолних пића и дестилата пољопривредног порекла у ринфузном стању је дозвољен само за даљу дораду и прераду.

(3) Не сматра се прометом транспорт јаких алкохолних пића и дестилата пољопривредног порекла без промене власника, односно транспорт за сопствене потребе произвођача.

Члан 44 Увоз и извоз јаког алкохолног пића

(1) Јако алкохолно пиће које се у Републику Србију увози ради даље производње, односно продаје мора у погледу безбедности, квалитета и декларисања да испуњава услове прописане законом и мора да га прати одговарајући документ државе извознице о квалитету.

(2) Јако алкохолно пиће које је намењено извозу мора да испуњава услове квалитета прописане законом.

(3) Изузетно од става 2. овог члана јако алкохолно пиће може да се извози иако не испуњава све услове квалитета прописане законом, ако пропис земље увознице захтева другачији квалитет, а на основу уговореног и дефинисаног квалитета са купцем.

Члан 45 Забране

(1) Забрањено је излагање и продаја јаког алкохолног пића у ринфузном стању на сајму, пијаци, угоститељском и продајном објекту и др.

(2) Оригинално паковање јаког алкохолног пића другог произвођача не може се отварати и пиће пунити у другу амбалажу, односно друго оригинално паковање и такво јако алкохолно пиће не може се накнадно декларисати, односно не може се користити декларација другог произвођача.

Члан 46

(1) Трошкове управног поступка сноси подносилац захтева, и то за:

1. 1) издавање решења о упису у Регистар произвођача;
2. 2) издавање решења о признавању географске ознаке;
3. 3) издавање решења о признавању права коришћења регистроване географске ознаке;
4. 4) издавање решења о стављању у промет јаког алкохолног пића са географском ознаком.

(2) Средства из става 1. овог члана уплаћују се на одговарајући рачун за уплату јавних прихода буџета Републике Србије.

(3) Висина трошкова из става 1. овог члана утврђује се у складу са прописима којима се уређују републичке административне таксе.

(4) Трошкове контроле производње и квалитета јаког алкохолног пића са географском ознаком и за издавање сертификата сноси подносилац захтева.

Члан 47 Инспекцијски надзор

Инспекцијски надзор над применом овог закона и прописа донетих на основу овог закона Министарство врши преко пољопривредног инспектора.

Члан 48 Права и дужности пољопривредног инспектора

(1) У вршењу послова инспекцијског надзора, пољопривредни инспектор има право и дужност да утврђује и проверава:

1. 1) порекло етил алкохола који се користи у производњи јаких алкохолних пића;
2. 2) да ли јако алкохолно пиће садржи алкохол синтетичког порекла или други алкохол који није пољопривредног порекла;
3. 3) да ли се јака алкохолна пића која не могу да се разврставају у категорије у складу са овим законом производе на прописан начин и од одговарајућих сировина;
4. 4) да ли се јака алкохолна пића која су разврстана у категорије од 1–14. производе на прописан начин и искључиво од сировина наведених за одређену категорију јаког алкохолног пића;
5. 5) да ли се јаком алкохолном пићу које је разврстано у категорије од 1–14. додаје алкохол;
6. 6) да ли се јака алкохолна пића разврстана у категорије од 15–47. производе на прописан начин и од одговарајућих сировина;
7. 7) да ли је произвођач пријавио сваку промену података који се воде у Регистру произвођача у прописаном року;
8. 8) да ли је произвођач доставио извештај о промени података о производњи, промету и залихама за претходну календарску годину у прописаном року;
9. 9) да ли произвођач води подрумарску евиденцију и да ли ту евиденцију и пратећу документацију чува, у складу са овим законом;
10. 10) да ли произвођач подрумарску евиденцију и пратећу документацију чува у прописаном року;
11. 11) да ли је произвођач обележио сваки суд у коме се налази дестилат пољопривредног порекла и јако алкохолно пиће у ринфузном стању у складу са овим законом и да ли је на њему назначио количину и садржај алкохола;
12. 12) да ли је јако алкохолно пиће са регистрованом географском ознаком у складу са техничком документацијом која је поднета при регистрацији географске ознаке;
13. 13) да ли је регистрована географска ознака заштићена од свих злоупотреба, као и начин употребе регистрованог жига, односно да ли се употребом регистрованог жига нарушава правна заштита регистроване географске ознаке на неки од начина из члана 16. овог закона;
14. 14) да ли је географска ознака регистрована, односно регистрована у Регистру географских ознака, односно да ли може да се употребљава и ужива правну заштиту у Републици Србији;
15. 15) да ли је овлашћени корисник Министарству пријавио сваку промену података који се односе на његов статус и других података;
16. 16) да ли је произвођач јаког алкохолног пића са географском ознаком уписан у Регистар географских ознака као овлашћени корисник;
17. 17) да ли овлашћено сертификационо тело испуњава прописане услове за обављање послова контроле производње и квалитета јаког алкохолног пића са географском ознаком;
18. 18) да ли овлашћено сертификационо тело врши контролу производње и квалитета у складу са овим законом;
19. 19) да ли је сертификат о стављању у промет јаког алкохолног пића са географском ознаком издат у складу са извршеном контролом производње и квалитета, односно која количина јаког алкохолног пића из одређене производне године може да се стави у промет са географском ознаком;
20. 20) да ли искључиво овлашћени корисник употребљава регистровану географску ознаку на јаком алкохолном пићу на које се регистрована географска ознака односи и да ли такво пиће означава речима „контролисана географска ознака”;
21. 21) да ли овлашћени корисник употребљава регистровану ознаку само на ону количину јаког алкохолног пића која је одређена у решењу, односно сертификату из члана 33. став 2. овог закона;
22. 22) да ли јака алкохолна пића у промету испуњавају услове у погледу квалитета;
23. 23) да ли испитивање безбедности и квалитета, као и сензорно оцењивање јаких алкохолних пића врше лабораторије овлашћене у складу са законом којим се уређује безбедност хране;
24. 24) да ли се јако алкохолно пиће држи и пакује ради стављања у промет у посудама чији затварачи или фолија не садрже олово;
25. 25) да ли се јако алкохолно пиће декларише, описује и представља у складу са овим законом и посебним прописом којим се уређује декларисање хране;
26. 26) да ли је јако алкохолно пиће при чијем се опису, представљању или декларисању користи израз „купажа”, „купажирање” или „купажирано” у поступку производње купажирано;
27. 27) да ли је период сазревања или старења јаког алкохолног пића при опису, представљању или декларисању наведен у складу са овим законом;
28. 28) да ли декларација јаког алкохолног пића са географском ознаком не садржи број решења, односно сертификата којим се дозвољава стављање у промет одређене количине јаког алкохолног пића са географском ознаком из одређене производне године;
29. 29) да ли се географска ознака преводи приликом описивања, представљања и декларисања;
30. 30) да ли се описивање, представљање и декларисање мешавина врши у складу са овим законом;
31. 31) начин коришћења сложеница приликом описивања јаких алкохолних пића;
32. 32) да ли јака алкохолна пића имају продајни назив у складу са овим законом;
33. 33) да ли јака алкохолна пића испуњавају услове прописане овим законом за стављање у промет за непосредну људску потрошњу, односно да ли испуњавају услове у погледу безбедности и квалитета и да ли су у оригиналном паковању;
34. 34) промет јаких алкохолних пића и дестилата пољопривредног порекла у ринфузном стању;
35. 35) да ли јако алкохолно пиће које се у Републику Србију увози ради даље производње, односно продаје у погледу квалитета и декларисања испуњава услове прописане законом, односно да ли то јако алкохолно пиће прати одговарајући документ о квалитету државе извознице;
36. 36) да ли јако алкохолно пиће намењено извозу испуњава услове квалитета прописане законом;
37. 37) да ли се на сајму, пијаци, угоститељском и продајном објекту излажу и продају јака алкохолна пића у ринфузном стању;
38. 38) да ли се оригинално паковање јаког алкохолног пића другог произвођача отвара и пиће пуни у другу амбалажу, односно друго оригинално паковање и такво јако алкохолно пиће накнадно декларише, односно користи декларација другог произвођача;
39. 39) извршавање мера по овом закону.

(2) Правна лица, предузетници и физичка лица над којима се врши инспекцијски надзор дужна су да пољопривредном инспектору омогуће да узима узорке дестилата пољопривредног порекла и јаких алкохолних пића без накнаде ради испитивања и утврђивања квалитета.

Члан 49 Мере које налаже инспектор

(1) У вршењу послова из члана 48. став 1. овог закона пољопривредни инспектор је овлашћен и дужан да:

1. 1) забрани производњу јаког алкохолног пића у чијој производњи се користи етил алкохол који није пољопривредног порекла или јаког алкохолног пића које садржи алкохол синтетичког порекла или други алкохол који није пољопривредног порекла;
2. 2) забрани производњу јаког алкохолног пића које се не производи на прописан начин и/или од одговарајућих сировина;
3. 3) забрани производњу јаког алкохолног пића лицу које не испуњава услове за производњу јаких алкохолних пића;
4. 4) нареди ограничење или забрану промета до отклањања недостатака јаког алкохолног пића са географском ознаком која није регистрована;
5. 5) нареди ограничење или забрану промета јаког алкохолног пића са географском ознаком ако његов произвођач није уписан у Регистар географских ознака као овлашћени корисник;
6. 6) нареди ограничење или забрану промета до отклањања недостатака јаког алкохолног пића са географском ознаком која прелази количину која је дозвољена решењем, односно сертификатом о стављању у промет јаког алкохолног пића са географском ознаком;
7. 7) нареди забрану промета јаког алкохолног пића које не испуњава услове у погледу квалитета прописане овим законом;
8. 8) нареди уништавање јаког алкохолног пића које није безбедно;
9. 9) нареди ограничење или забрану промета до отклањања недостатака јаког алкохолног пића и јаког алкохолног пића са регистрованом географском ознаком које није декларисано, описано и представљено у складу са овим законом и другим посебним прописима;
10. 10) нареди ограничење или забрану промета до отклањања неправилности мешавина које нису описане, представљене или декларисане у складу са овим законом;
11. 11) нареди отклањање неправилности у коришћењу сложеница приликом описивања јаких алкохолних пића;
12. 12) нареди отклањање неправилности у коришћењу продајног назива јаког алкохолног пића;
13. 13) нареди уништавање јаког алкохолног пића и дестилата пољопривредног порекла у ринфузном стању који се ставља у промет, а није намењен за даљу дораду и прераду;
14. 14) нареди ограничење или забрану промета/уништавање јаког алкохолног пића и дестилата пољопривредног порекла који се излаже и продаје у ринфузном стању на сајму, пијаци, угоститељском и продајном објекту и др;
15. 15) обавести други орган ако постоје разлози за предузимање мера за које је тај орган надлежан;
16. 16) поднесе захтев за покретање прекршајног поступка, пријаву за привредни преступ и кривичну пријаву због повреде одредаба овог закона и прописа донетих на основу њега;
17. 17) нареди друге мере и предузме друге радње, у складу са овим законом.

(2) Мере из става 1. тач. 1)–14) овог члана налажу се решењем пољопривредног инспектора.

(3) Трошкови настали спровођењем мера падају на терет произвођача, односно увозника.

Члан 50 Жалба на решење инспектора

(1) На решење пољопривредног инспектора може се изјавити жалба министру у року од осам дана од дана достављања решења.

(2) Жалба не одлаже извршење решења.

Члан 51 Привредни преступи

(1) Новчаном казном од 300.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице ако:

1. 1) користи етанол који није пољопривредног порекла, односно алкохол синтетичког порекла у производњи јаких алкохолних пића (члан 5);
2. 2) не производи јака алкохолна пића на прописан начин и од одговарајућих сировина (члан 6. став 2. и члан 7);
3. 3) производи јака алкохолна пића, а није уписано у Регистар произвођача (члан 8);
4. 4) јако алкохолно пиће са географском ознаком које производи или ставља у промет није у свему у складу са техничком документацијом која је поднета при регистрацији географске ознаке (члан 14. став 5);
5. 5) регистровану географску ознаку употребљава за производе који нису обухваћени регистрацијом, односно ако употребом регистроване географске ознаке искоришћава њен углед, ако погрешно употребљава, имитира или на други начин злоупотребљава регистровану географску ознаку, односно предузима било који други поступак којим потрошача доводи у заблуду о правом пореклу производа (члан 16);
6. 6) употребом регистрованог жига нарушава правну заштиту регистроване географске ознаке на неки од начина из члана 16. овог закона, а постоје разлози за поништај или опозив односно престанак жига у посебним случајевима, у складу са законом којим се уређују жигови (члан 17. став 3);
7. 7) употребљава географску ознаку која није регистрована, односно која није регистрована у Регистру географских ознака (члан 18);
8. 8) употребљава географску ознаку, а није уписан у Регистар географских ознака као овлашћени корисник (члан 26);
9. 9) изда сертификат којим се дозвољава стављање у промет одређене количине јаког алкохолног пића са географском ознаком из одређене производне године који није у складу са извештајем о извршеној контроли производње и квалитета или изда такав сертификат, ако извештај о извршеној контроли производње и квалитета није позитиван (члан 33. ст. 1. и 2);
10. 10) као овлашћени корисник употребљава регистровану географску ознаку на јаком алкохолном пићу на које се географска ознака не односи или речима „контролисана географска ознака” означава јако алкохолно пиће за које географска ознака није регистрована, односно ако произвођач употребљава на наведени начин регистровану географску ознаку а није овлашћени корисник те регистроване географске ознаке (члан 34. став 1);
11. 11) као овлашћени корисник употребљава регистровану географску ознаку на већим количинама јаког алкохолног пића од количина одређених у решењу, односно сертификату којим се дозвољава стављање у промет одређене количине јаког алкохолног пића са географском ознаком из одређене производне године (члан 34. став 2);
12. 12) описује, представља и декларише јака алкохолна пића на начин који није у складу са овим законом и посебним прописом којим се уређује безбедност хране (члан 38. став 1);
13. 13) на декларацији, односно при описивању и представљању јаког алкохолног пића наведе да је јако алкохолно пиће сазревало или да је сазревало дуже од стварног периода сазревања (члан 38. став 9);
14. 14) описује, представља и декларише мешавине супротно члану 40. овог закона;
15. 15) употребљава сложенице приликом описивања јаког алкохолног пића супротно одредбама члана 41. овог закона;
16. 16) стави у промет јако алкохолно пиће чији продајни назив није у складу са чланом 42. овог закона;
17. 17) стави у промет за непосредну људску потрошњу јако алкохолно пиће које не испуњава услове у погледу безбедности и квалитета и које није у оригиналном паковању (члан 43. став 1);
18. 18) стави у промет јако алкохолно пиће и дестилат пољопривредног порекла у ринфузном стању, осим у случају када су намењени за даљу дораду и прераду (члан 43. став 2);
19. 19) увезе ради даље производње, односно продаје јако алкохолно пиће које у погледу безбедности, квалитета и декларисања не испуњава услове прописане законом и које не прати одговарајући документ о квалитету државе извознице (члан 44. став 1);
20. 20) изложи и продаје јако алкохолно пиће у ринфузном стању на сајму, пијаци, угоститељском и продајном објекту и др. (члан 45. став 1);
21. 21) врши препакивање оригиналног паковања јаког алкохолног пића и накнадно декларисање, односно користи декларацију другог произвођача (члан 45. став 2);
22. 22) пољопривредном инспектору не дозволи узимање узорака (члан 48. став 2).

(2) За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара и одговорно лице у правном лицу.

Члан 52 Прекршаји правног лица

(1) Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1. 1) сваку промену података о произвођачу и о лицу од кога је дестилат пољопривредног порекла набављен не пријави Министарству у року од 30 дана од дана настале промене (члан 9. став 5);
2. 2) не достави Министарству годишњи извештај за претходну календарску годину о промени података о производњи, промету и залихама (члан 9. став 6);
3. 3) не води подрумарску евиденцију, односно не чува документацију којом се потврђују одређени подаци у складу са овим законом (члан 11. став 1);
4. 4) не чува подрумарску евиденцију и документацију којом се потврђују одређени подаци за свако произведено јако алкохолно пиће у прописаном року (члан 11. став 2);
5. 5) не обележи судове у којима се налази дестилат пољопривредног порекла и јако алкохолно пиће у ринфузном стању на прописан начин (члан 12);
6. 6) јако алкохолно пиће држи и пакује ради стављања у промет у посудама чији затварачи или фолија садрже олово (члан 37);
7. 7) на декларацију јаког алкохолног пића са географском ознаком не стави број решења, односно сертификата којим се дозвољава стављање у промет одређене количине јаког алкохолног пића са географском ознаком из одређене производне године (члан 39. став 1);
8. 8) преведе географску ознаку приликом описивања, представљања и декларисања јаког алкохолног пића са географском ознаком (члан 39. став 3).

(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 20.000 до 150.000 динара и одговорно лице у правном лицу.

Члан 53 Прекршаји предузетника

(1) Новчаном казном од 150.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник, ако учини радње из члана 51. став 1. овог закона.

(2) Новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара казниће се за прекршај предузетник, ако учини радње из члана 52. став 1. овог закона.

Члан 54 Прекршај физичког лица

Новчаном казном од 20.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице, ако изложи и продаје јако алкохолно пиће у ринфузном стању на сајму, пијаци, угоститељском и продајном објекту и др. (члан 45. став 1).

Члан 55 Прелазне одредбе

(1) Правно лице и предузетник који се баве производњом и прометом јаких алкохолних пића дужни су да своје пословање ускладе са одредбама овог закона у року од две године од дана ступања на снагу овог закона.

(2) Правна лица и предузетници уписани у Регистар произвођача ракије и других алкохолних пића који је установљен у складу са Законом о ракији и другим алкохолним пићима („Службени гласник РС”, број 41/09) сматрају се уписаним у Регистар произвођача јаких алкохолних пића, у складу са овим законом.

(3) Ознаке географског порекла ракија и других алкохолних пића које су уписане у Регистар произвођача ракије и других алкохолних пића у складу са Законом о ракији и другим алкохолним пићима могу да наставе да се употребљавају најдуже пет година од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 56 Примена прописа

До доношења прописа на основу овлашћења из овог закона примењиваће се прописи донети на основу Закона о ракији и другим алкохолним пићима („Службени гласник РС”, број 41/09), ако нису у супротности са овим законом.

Члан 57 Престанак важења прописа

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи:

1. 1) Закон о ракији и другим алкохолним пићима („Службени гласник РС”, број 41/09);
2. 2) Правилник о условима у погледу објеката, просторија, одговарајуће опреме и уређаја које мора да испуњава произвођач ракије и других алкохолних пића („Службени гласник РС”, број 61/11);
3. 3) Правилник о категоријама, квалитету и декларисању ракије и других алкохолних пића („Службени гласник РС”, бр. 74/10 и 70/11).

Члан 58 Ступање на снагу

(1) Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2016. године.

(2) Прилог

(3) КАТЕГОРИЈЕ ЈАКИХ АЛКОХОЛНИХ ПИЋА

(4) 1. Рум

(5) Рум је:

1. 1) јако алкохолно пиће произведено искључиво алкохолном ферментацијом и дестилацијом меласе или сирупа произведеног током прераде шећерне трске или од самог сока шећерне трске и дестиловано на највише 96% вол, тако да дестилат има препознатљиве специфичне органолептичке карактеристике рума, или
2. 2) јако алкохолно пиће произведено искључиво алкохолном ферментацијом и дестилацијом сока шећерне трске које има арому карактеристичну за рум и садржај испарљивих састојака једнак или већи од 225 г/хл прерачунато на 100% вол. алкохола и може да се стави у промет уз израз „пољопривредни” који ближе описује продајни назив „рум”.

(6) Минимална алкохолна јачина рума је 37,5% вол.

(7) Није дозвољено додавање алкохола, разблаженог или неразблаженог.

(8) Рум не може бити ароматизован.

(9) Рум може да садржи само додат карамел као средство за подешавање боје.

(10) 2. Wхискy или Wхискеy

(11) Wхискy или Wхискеy је јако алкохолно пиће произведено искључиво:

1. 1) дестилацијом комине произведене од слада житарица са или без целих зрна других житарица, која је:

(1) зашећерена дијастазом из слада, са или без других природних ензима,

(2) ферментисана деловањем квасаца;

1. 2) једном или више дестилација на највише 94,8% вол, тако да дестилат има мирис и укус употребљених сировина;
2. 3) сазревањем коначног дестилата најмање три године у дрвеним бурадима чија запремина не прелази 700 л.

(14) Коначни дестилат, у који може да се дода вода и карамел (због боје), задржава своју боју, мирис и укус који настају у производном поступку.

(15) Минимална алкохолна јачина Wхискy или Wхискеy је 40% вол.

(16) Није дозвољено додавање алкохола, разблаженог или неразблаженог.

(17) Wхискy или Wхискеy не може да се заслађује и ароматизује.

(18) Wхискy или Wхискеy не може да садржи било који додатак, осим карамела који се користи за подешавање боје.

(19) 3. Ракија од житарица

(20) Ракија од житарица је јако алкохолно пиће које је произведено искључиво дестилацијом ферментисане комине целих зрна житарица које има сензорна својства која потичу од употребљене сировине.

(21) Минимална алкохолна јачина ракије од житарица је 35% вол, осим ракије од житарица „Корн ”.

(22) Није дозвољено додавање алкохола, разблаженог или неразблаженог.

(23) Ракија од житарица не може бити ароматизована.

(24) Ракија од житарица може да садржи само додат карамел као средство за подешавање боје.

(25) Ракија од житарица која се ставља у промет под продајним називом „житни бренди”, мора да буде произведена дестилацијом на највише 95% вол. алкохола из ферментисане комине од целог зрна житарица са сензорским својствима која потичу од употребљених сировина.

(26) 4. Ракија од вина

(27) Ракија од вина је јако алкохолно пиће:

1. 1) произведено искључиво из винског дестилата који је добијен дестилацијом вина или вина појачаног за дестилацију на садржај алкохола до 86% вол. или редестилацијом винског дестилата на садржај алкохола до 86% вол;
2. 2) које садржи испарљиве материје у количини од најмање 125 г/хл прерачунато на 100% вол. алкохола;
3. 3) има највише 200 г/хл метанола прерачунато на 100% вол. алкохола.

(28) Минимална алкохолна јачина ракије од вина је 37,5% вол.

(29) Није дозвољено додавање алкохола, разблаженог или неразблаженог.

(30) Ракија од вина не може бити ароматизована.

(31) Ракија од вина може да садржи само додат карамел као средство за подешавање боје.

(32) Ако је ракија од вина прошла период сазревања, може се и даље стављати у промет као „ракија од вина” под условом да је сазревала најмање годину дана у храстовим посудама или најмање шест месеци у храстовој буради мањој од 1.000 л.

(33) 5. Брандy или Wеинбранд

(34) Брандy или Wеинбранд је јако алкохолно пиће које:

1. 1) је произведено од ракије од вина са или без додавања винског дестилата, који је дестилован на садржај етанола од највише 94,8% вол, под условом да тај дестилат не прелази више од 50% укупног алкохола у готовом производу;
2. 2) је сазревало најмање годину дана у храстовим посудама или најмање шест месеци у храстовој буради чија је запремина највише 1.000 л;
3. 3) садржи испарљиве материје у количини од најмање 125 г/хл прерачунато на 100% вол. алкохола и које је добијено искључиво дестилацијом и редестилацијом употребљених сировина;
4. 4) има највише 200 г/хл метанола прерачунато на 100% вол. алкохола.

(35) Минимална алкохолна јачина Брандy или Wеинбранд је 36% вол.

(36) Није дозвољено додавање алкохола, разблаженог или неразблаженог.

(37) Брандy или Wеинбранд не може бити ароматизован.

(38) Брандy или Wеинбранд може да садржи само додат карамел као средство за подешавање боје.

(39) 6. Ракија од комине грожђа или комовица

(40) Ракија од комине грожђа или комовица је јако алкохолно пиће:

1. 1) које је произведено искључиво од ферментисане комине грожђа и дестиловано непосредно са воденом паром или дестиловано после додавања воде комини;
2. 2) код кога комини од грожђа може да се дода највише 25 кг винског талога на 100 кг употребљене комине од грожђа;
3. 3) код кога количина алкохола добијена из винског талога не прелази 35% од укупне количине алкохола у готовом производу;
4. 4) чија дестилација се обавља у присуству комине до највише 86% вол. алкохола;
5. 5) редестилација је допуштена највише до 86% вол. алкохола;
6. 6) садржи испарљиве материје у количини од најмање 140 г/хл прерачунато на 100% вол. алкохола и највише 1.000 г/хл метанола прерачунато на 100% вол. алкохола.

(41) Минимална алкохолна јачина ракије од комине грожђа или комовице је 37,5% вол.

(42) Није дозвољено додавање алкохола, разблаженог или неразблаженог.

(43) Ракија од комине грожђа или комовица не може бити ароматизована, осим у случају традиционалног начина производње.

(44) Ракија од комине грожђа или комовица може да садржи само додат карамел као средство за подешавање боје.

(45) 7. Ракија од комине воћа

(46) Ракија од комине воћа је јако алкохолно пиће:

1. 1) произведено искључиво ферментацијом и дестилацијом воћне комине до највише 86% вол. алкохола, са изузетком комине грожђа;
2. 2) садржи испарљиве материје у количини од најмање 200 г/хл прерачунато на 100% вол. алкохола;
3. 3) садржи највише 1.500 г/хл метанола прерачунато на 100% вол. алкохола;
4. 4) када је од комине коштичавог воћа, има максимални садржај цијановодоничне киселине 7 г/хл прерачунато на 100% вол. алкохола;
5. 5) редестилација је допуштена највише до 86% вол. алкохола.

(47) Минимална алкохолна јачина ракије од комине воћа је 37,5% вол.

(48) Није дозвољено додавање алкохола, разблаженог или неразблаженог.

(49) Ракија од комине воћа не може бити ароматизована.

(50) Ракија од комине воћа може да садржи само додат карамел као средство за подешавање боје.

(51) Продајни назив састоји се од израза „ракија од комине” и назива воћа. Ако се користи комина неколико различитих врста воћа, продајни назив такве ракије је „ракија од комине воћа”.

(52) 8. Ракија од сувог грожђа или Раисин брандy

(53) Ракија од сувог грожђа или Раисин брандy је јако алкохолно пиће произведено искључиво дестилацијом производа добијених алкохолном ферментацијом екстраката сувог грожђа сорте „Црни коринт” (Цоринтх Блацк) или „Александријски мускат” (Мосцател оф тхе Алеxандриа вариетиес), дестилованих на највише 94,5% вол, тако да дестилат има мирис и укус употребљене сировине.

(54) Минимална алкохолна јачина ракије од сувог грожђа или Раисин брандy је 37,5% вол.

(55) Није дозвољено додавање алкохола, разблаженог или неразблаженог.

(56) Ракија од сувог грожђа или Раисин брандy не може бити ароматизована.

(57) Ракија од сувог грожђа или Раисин брандy може да садржи само додат карамел као средство за подешавање боје.

(58) 9. Ракија од воћа

(59) Ракија од воћа је јако алкохолно пиће које:

1. 1) је произведено искључиво алкохолном ферментацијом и дестилацијом меснатог плода воћа или шире од тог воћа, бобица или поврћа, са или без коштица;
2. 2) је дестиловано максимално на 86% вол. алкохола, тако да дестилат има мирис и укус употребљене сировине;
3. 3) садржи испарљиве материје у количини од најмање 200 г/хл прерачунато на 100% вол. алкохола;
4. 4) када је од коштичавог воћа, има максимални садржај цијановодоничне киселине 7 г/хл прерачунато на 100% вол. алкохола.

(60) Ракија од воћа садржи максималну количину метанола од 1.000 г/хл прерачунато на 100% вол. алкохола.

(61) Изузетно од става 2. ове тачке, максимална количина метанола за поједине ракије од воћа износи:

1. 1) 1.200 г/хл прерачунато на 100% вол. алкохола добијеног од следећих врста воћа или бобица:

(62) – шљива (Прунус доместица Л.), мирабел (жута шљива, Прунус доместица Л. субсп. сyриаца (Боркх.) Јанцх. еx. Мансф.), qуетцх (плава шљива Прунус доместица Л.), јабука (Малус доместица Боркх.), крушка (Пyрус цоммунис Л.) осим крушке „Вилијамовка” (Пyрус цоммунис Л. цв „Wиллиамс”), малина (Рубус идаеус Л.), купина (Рубус фрутицосус ауцт. Аггр.), кајсија (Прунус армениаца Л.) и бресква (Прунус персица (Л.) Батсцх);

1. 2) 1.350 г/хл прерачунато на 100% вол. алкохола добијеног од следећих врста воћа или бобица:

(63) – крушка „Вилијамовка” (Пyрус цоммунис Л. цв „Wиллиамс”), црвена рибизла (Рибес рубрум Л.), црна рибизла (Рибес нигрум Л.), оскоруша (Сорбус ауцупариа Л.), бобице зове (Самбуцус нигра Л.), дуња (Цyдониа облонга Милл.) и бобице клеке (Јуниперус цоммунис Л. и/или Јуниперус оxицедрус Л.).

(64) Минимална алкохолна јачина ракије од воћа је 37,5% вол.

(65) Није дозвољено додавање алкохола, разблаженог или неразблаженог.

(66) Ракија од воћа не може бити ароматизована.

(67) Продајни назив ракије од воћа садржи назив „ракија” који прати назив воћа, бобица или поврћа од којег је произведена, као што је: ракија од трешње или кирсцх; ракија од шљиве или шљивовица; ракија од шљиве мирабеле; ракија од брескве; ракија од јабуке; ракија од крушке; ракија од кајсије; ракија од смокве; ракија од агрума, ракија од грожђа или ракија од других врста воћа.

(68) Продајни назив ракије од воћа може да буде и израз wассер у комбинацији са називом воћа.

(69) Продајни назив Wиллиамс (Вилијамовка) може се користити само за ракију произведену од крушке сорте „Вилијамовка”.

(70) Када се две или више врста воћа, бобица или поврћа заједно дестилују, продајни назив такве ракије је воћна ракија или ракија од поврћа, а тај продајни назив може бити допуњен називом коришћеног воћа, бобица или поврћа по опадајућем редоследу употребљених сировина.

(71) 10. Ракија од јабуковог вина и ракија од крушковог вина

(72) Ракија од јабуковог вина и ракија од крушковог вина су јака алкохолна пића која:

1. 1) су произведена искључиво дестилацијом вина од јабуке и крушке највише до 86% вол, тако да дестилат задржи мирис и укус употребљеног воћа;
2. 2) садржи најмање 200 г/хл испарљивих материја прерачунато на 100% вол. алкохола;
3. 3) има највише 1.000 г/хл метанола прерачунато на 100% вол. алкохола.

(73) Минимална алкохолна јачина ракије од јабуковог вина и ракије од крушковог вина је 37,5% вол.

(74) Није дозвољено додавање алкохола, разблаженог или неразблаженог.

(75) Ракија од јабуковог вина и ракија од крушковог вина не може бити ароматизована.

(76) Ракија од јабуковог вина и ракија од крушковог вина може да садржи само додат карамел као средство за подешавање боје.

(77) 11. Ракија од меда

(78) Ракија од меда је јако алкохолно пиће које је:

1. 1) произведено искључиво ферментацијом и дестилацијом медне каше;
2. 2) дестиловано на највише 86% вол, тако да дестилат има сензорска својства која потичу од употребљене сировине.

(79) Минимална алкохолна јачина ракије од меда је 35% вол.

(80) Није дозвољено додавање алкохола, разблаженог или неразблаженог.

(81) Ракија од меда не може бити ароматизована.

(82) Ракија од меда може да садржи само додат карамел као средство за подешавање боје.

(83) Ракија од меда може бити заслађена искључиво медом.

(84) 12. Хефебранд или ракија од талога

(85) Хефебранд или ракија од талога је јако алкохолно пиће произведено искључиво дестилацијом винског талога или талога ферментисаног воћа до највише 86% вол. алкохола.

(86) Минимална алкохолна јачина хефебранда или ракије од талога је 38% вол.

(87) Није дозвољено додавање алкохола, разблаженог или неразблаженог.

(88) Хефебранд или ракија од талога не може бити ароматизована.

(89) Хефебранд или ракија од талога може да садржи само додат карамел као средство за подешавање боје.

(90) Продајни назив Хефебранд или ракија од талога може се допунити називом употребљене сировине.

(91) 13. Биербранд или еау де вие де биере

(92) Биербранд или еау де вие де биере је јако алкохолно пиће добијено искључиво директном дестилацијом под нормалним притиском свежег пива са садржајем алкохола највише 86% вол, тако да добијени дестилат има сензорна својства која потичу од пива.

(93) Минимална алкохолна јачина биербранд или еау де вие де биере је 38% вол.

(94) Није дозвољено додавање алкохола, разблаженог или неразблаженог.

(95) Биербранд или еау де вие де биере не може бити ароматизована.

(96) Биербранд или еау де вие де биере може да садржи само додат карамел као средство за подешавање боје.

(97) 14. Топинамбур или ракија од јерусалимске артичоке

(98) Топинамбур или ракија од јерусалимске артичоке је јако алкохолно пиће произведено искључиво ферментацијом и дестилацијом кртоле јерусалимске артичоке са садржајем алкохола највише 86% вол.

(99) Минимална алкохолна јачина торинамбура или ракије од јерусалимске артичоке је 38% вол.

(100) Није дозвољено додавање алкохола, разблаженог или неразблаженог.

(101) Топинамбур или ракија од јерусалимске артичоке не може бити ароматизована.

(102) Топинамбур или ракија од јерусалимске артичоке може да садржи само додат карамел као средство за подешавање боје.

(103) 15. Водка

(104) Водка је јако алкохолно пиће произведено од етил алкохола пољопривредног порекла добијеног ферментацијом уз присуство квасца од кромпира и/или житарица, односно других пољопривредних сировина, дестилованих и/или ректификованих тако да се сензорске карактеристике употребљене сировине и споредних производа насталих током ферментације селективно смањују. По завршетку наведених поступака може да се изврши редестилација и/или обрада одговарајућим помоћним средствима, укључујући и обраду активним угљем, како би се добиле специфичне сензорске карактеристике.

(105) Максимална количина резидуа метанола по хектолитру етил алкохола пољопривредног порекла не сме да прелази 10 г прерачунато на 100% вол. алкохола.

(106) Минимална алкохолна јачина водке је 37,5% вол.

(107) Водка се може ароматизовати једино додавањем природних ароматичних супстанци присутних у дестилату добијеном од ферментисаних пољопривредних сировина. Добијени производ може да садржи и друга сензорска својства, осим доминантне ароме.

(108) Приликом описивања, представљања или декларисања водке која је произведена од других пољопривредних сировина потребно је назначити „произведено од” уз додатак назива сировина које су употребљене у производњи етил алкохола пољопривредног порекла.

(109) 16. Јако алкохолно пиће (са наведеним именом воћа или бобица) добијено мацерацијом и дестилацијом

(110) Јако алкохолно пиће (са наведеним именом воћа или бобица) добијено мацерацијом и дестилацијом:

1. 1) је произведено мацерацијом делимично ферментисаног или неферментисаног воћа или бобица из подтачке 2) овог става уз додатак највише 20 л етил алкохола пољопривредног порекла и/или јаког алкохолног пића и/или дестилата добијеног од истог воћа на 100 кг ферментисаног воћа или бобица, након чега је обавезна дестилација на највише 86% вол. алкохола;
2. 2) следећих врста воћа или бобица: купина (Рубус фрутицосус ауцт. Аггр.), јагода (Фрагариа спп.), боровница (Вацциниум мyртиллус Л.), малина (Рубус идаеус Л.), црвена рибизла (Рибес рубрум Л.), бела рибизла (Рибес нивеум Линдл.), црна рибизла (Рибес нигрум Л.), трњина (дивља шљива) (Прунус спиноса Л.), јаребика (Сорбус ауцупариа Л.), оскоруша (Сорбус доместица Л.), бобице божиковине (Иллеx аqуифолиум и Иллеx цассине Л.), брекиња (Сорбус торминаллис (Л.) Црантз), бобице зове (Самбуцус нигра Л.), огрозд (Рибес ува-цриспа Л. сyн. Рибес гроссулариа), америчка брусница (Вацциниум Л. субгениус Оxyцоццус), европска брусница (Вацциниум витис-идаеа Л.), високожбунаста боровница (Вацциниум цорyмбосум Л.), пасји трн (Хиппопхае рхамноидес Л.), шипак (Роса цанина Л.), Рубус цхамаеморус Л., Емпетрум нигрум Л., арктичке купине (Рубус арцтицус Л.), мирта (Мyртус цоммунис Л.), банана (Муса спп.), плод пасифлоре (Пассифлора едулис Симс), шљива „амбарела” (Спондиас дулцис Сол. еx Паркинсон), шљива „момбин” (Спондиас момбин Л.), орах (Југланс региа Л.), лешник (Цорyлус авеллана Л.), кестен (Цастанеа сатива Л.), агрум (Цитрус спп. Л.), индијска смоква (Опунтиа фицус-индица).

(111) Минимална алкохолна јачина јаког алкохолног пића (са наведеним именом воћа или бобице) добијеног мацерацијом и дестилацијом је 37,5% вол.

(112) Јако алкохолно пиће (са наведеним именом воћа или бобице) добијено мацерацијом и дестилацијом не може бити ароматизовано.

(113) Приликом описивања, декларисања и представљања јаког алкохолног пића (са наведеним именом воћа или бобице) добијеног мацерацијом и дестилацијом, речи „произведено мацерацијом и дестилацијом” морају бити написане словима исте врсте, величине и боје и у истом видном пољу као и речи „јако алкохолно пиће (са наведеним именом воћа или бобице)”, а у случају боце морају се налазити на предњој страни боце.

(114) 17. Геист (са називом употребљеног воћа или сировине)

(115) Геист (са називом употребљеног воћа или сировине) је јако алкохолно пиће добијено мацерацијом неферментисаног воћа и бобица наведених у тачки 16. став 1. подтачка 2) овог прилога или поврћа, језграстог воћа или других делова биља, као што су траве или ружине латице, у етил алкохолу пољопривредног порекла, након чега се обавља дестилација до максимално 86% вол.

(116) Минимална алкохолна јачина Геиста (са називом употребљеног воћа или сировине) је 37,5% вол.

(117) Геист (са називом употребљеног воћа или сировине) се не може ароматизовати.

(118) 18. Енцијан

(119) Енцијан је јако алкохолно пиће произведено од дестилата енцијана, који је добијен ферментацијом корена енцијана са или без додавања етил алкохола пољопривредног порекла.

(120) Минимална алкохолна јачина енцијана је 37,5% вол.

(121) Енцијан се не може ароматизовати.

(122) 19. Јако алкохолно пиће ароматизовано клеком

(123) Јако алкохолно пиће ароматизовано клеком производи се ароматизовањем етил алкохола пољопривредног порекла и/или ракије од житарица и/или житног дестилата са бобицама клеке (Јуниперус цоммунис Л. и/или Јуниперус оxицедрус Л.).

(124) Минимална алкохолна јачина јаког алкохолног пића ароматизованог клеком је 30% вол.

(125) Јако алкохолно пиће ароматизовано клеком може се додатно ароматизовати и другим ароматичним супстанцама и/или ароматичним препаратима и/или ароматичним биљем или деловима ароматичног биља, али сензорна својства клеке морају бити препознатљива.

(126) Јако алкохолно пиће ароматизовано клеком може да се стави у промет под продајним називом Wацхолдер или генебра.

(127) 20. Гин

(128) Гин је јако алкохолно пиће ароматизовано клеком произведено ароматизовањем органолептички погодног етил алкохола пољопривредног порекла са бобицама клеке (Јуниперус цоммунис Л.).

(129) Минимална алкохолна јачина гина је 37,5% вол.

(130) Гин се може додатно ароматизовати и другим ароматичним супстанцама и/или ароматичним препаратима, али сензорна својства клеке морају бити доминанта.

(131) Када не садржи додате заслађиваче изнад 0,1 г шећера по литри готовог производа, продајни назив гина може се допунити изразом „дрy” (суви).

(132) 21. Дестиловани гин

(133) Дестиловани гин је:

1. 1) клеком ароматизовано јако алкохолно пиће произведено искључиво редестилацијом органолептички погодног етил алкохола пољопривредног порекла одговарајућег квалитета са почетним садржајем алкохола најмање 96% вол, у дестилационим котловима који се традиционално користе за гин, уз присуство бобица клеке (Јуниперус цоммунис Л.) и другог биља под условом да преовлађује арома клеке, или
2. 2) мешавина производа дестилације из тачке 1) овог става и етил алкохола пољопривредног порекла истог састава, чистоће и алкохолне јачине.

(134) Дестиловани Гин се може ароматизовати и другим ароматичним супстанцама и/или ароматичним препаратима, али сензорна својства клеке морају бити доминанта.

(135) Минимална алкохолна јачина дестилованог гина је 37,5% вол.

(136) Гин произведен једноставним додавањем екстрата или арома у етил алкохол пољопривредног порекла не може имати продајни назив „дестиловани гин”.

(137) Када не садржи додате заслађиваче изнад 0,1 г шећера по литри готовог производа, продајни назив дестилованог гина може се допунити изразом „дрy” (суви).

(138) 22. Лондон гин

(139) Лондон гин је врста дестилованог гина:

1. 1) која се производи искључиво од етил алкохола пољопривредног порекла са максималним садржајем метанола 5 г/хл, прерачунато на 100% вол. алкохола, који је ароматизован искључиво кроз редестилацију етил алкохола пољопривредног порекла у традиционалним котловима уз присуство свих природних биљних делова;
2. 2) код којег настали дестилат има најмање 70% вол. алкохола;
3. 3) када се додаје било који други алкохол пољопривредног порекла, максимална количина резидуа метанола по хектолитру не сме да прелази 5 г, прерачунато на 100% вол. алкохола;
4. 4) који не садржи додате заслађиваче у количини већој од 0,1 г шећера по литри готовог производа и не садржи додате боје;
5. 5) који не садржи било које друге састојке осим воде.

(140) Минимална алкохолна јачина Лондон гина је 37,5% вол.

(141) Назив Лондон гин може да буде допуњен изразом „дрy” (суви).

(142) 23. Јако алкохолно пиће ароматизовано кимом

(143) Јако алкохолно пиће ароматизовано кимом производи се ароматизовањем етил алкохола пољопривредног порекла кимом (Царум царви Л.).

(144) Минимална алкохолна јачина јаког алкохолног пића ароматизованог кимом је 30% вол.

(145) Јако алкохолно пиће ароматизовано кимом може се додатно ароматизовати и другим ароматичним супстанцама и/или ароматичним препаратима, али сензорна својства кима морају бити доминантна.

(146) 24. Аквавит или аqуавит

(147) Аквавит или аqуавит је јако алкохолно пиће ароматизовано кимом (Царум царви Л.) и/или семеном мирођије (Анетхум гравеоленс Л.) произведено од етил алкохола пољопривредног порекла, које је ароматизовано дестилатом биља или зачина.

(148) Минимална алкохолна јачина Аквавит или аqуавит је 37,5% вол.

(149) Аквавит или аqуавит може се додатно ароматизовати и другим природно ароматичним супстанцама и/или ароматичним препаратима, осим етеричним уљима, али сензорна својства кима, односно мирођије морају бити доминантна.

(150) Горке материје не смеју преовладавати укусом, а садржај сувог екстракта не сме бити већи од 1,5 г на 100 мл.

(151) 25. Јако алкохолно пиће ароматизовано анисом

(152) Јако алкохолно пиће ароматизовано анисом произведено је ароматизовањем етил алкохола пољопривредног порекла са природним екстрактима звездастог аниса (Иллициум верум Хоок ф.), аниса (Пимпинелла анисум Л.), морача (Фоеницулум вулгаре Милл.) или било које друге биљке која садржи сличне ароматске састојке, коришћењем једног или комбинацијом следећих поступака:

1. 1) мацерацијом и/или дестилацијом;
2. 2) редестилацијом алкохола којем је додато семе или други делови звездастог аниса, аниса, морача или било које друге биљке која садржи сличне ароматске састојке;
3. 3) додавањем природних дестилованих екстраката биљака са аромом аниса.

(153) Минимална алкохолна јачина јаког алкохолног пића ароматизованог анисом је 15% вол.

(154) Само природно ароматичне супстанце и ароматични препарати могу се користити у производњи јаких алкохолних пића ароматизованих анисом.

(155) Јако алкохолно пиће ароматизовано анисом може се ароматизовати другим природним биљним екстрактима или ароматичним семеном, али сензорна својства аниса морају остати доминантна.

(156) 26. Пастис

(157) Пастис је јако алкохолно пиће ароматизовано анисом које садржи природне екстракте корена сладића (Глyцyррхиза спп.), што указује на присуство боја познатих као „чалкони”, као и глицеринске киселине чија најмања и највећа количина мора да износи од 0,05 г/л до 0,5 г/л.

(158) Минимална алкохолна јачина Растиса је 40% вол.

(159) Пастис се може ароматизовати природно ароматичним супстанцама и ароматичним препаратима.

(160) Пастис садржи највише 100 г шећера по литру, изражен као инвертни шећер, као и анетол чија најмања и највећа количина мора да износи од 1,5 г/л до 2 г/л.

(161) 27. Пастис де Марсеилле

(162) Пастис де Марсеилле је пастис који садржи 2 г/л анетола.

(163) Минимална алкохолна јачина Пастис де Марсеилле је 45% вол.

(164) Пастис де Марсеилле се може ароматизовати и природно ароматичним супстанцама и ароматичним препаратима.

(165) 28. Анис

(166) Анис је јако алкохолно пиће ароматизовано анисом чија карактеристична арома потиче искључиво од аниса (Пимпинелла анисум Л.) и/или звездастог аниса (Иллициум верум Хоок ф.) и/или морача (Фоеницулум вулгаре Милл.).

(167) Минимална алкохолна јачина Аниса је 35% вол.

(168) Анис се може ароматизовати природно ароматичним супстанцама и ароматичним препаратима.

(169) 29. Дестиловани анис

(170) Дестиловани анис је анис који садржи алкохол дестилован уз присуство аниса (Пимпинелла анисум Л.) и/или звездастог аниса (Иллициум верумХоок ф.) и/или морача (Фоеницулум вулгаре Милл.).

(171) У случају географске ознаке у производњи дестилованог аниса поред аниса и/или звездастог аниса и/или морача може се користити мастика и друго ароматично семење, биљке или воће, под условом да такав алкохол представља најмање 20% алкохолне јачине дестилованог аниса.

(172) Минимална алкохолна јачина дестилованог аниса је 35% вол.

(173) Дестиловани анис се може ароматизовати природно ароматичним супстанцама и ароматичним препаратима.

(174) 30. Горко јако алкохолно пиће или биттер

(175) Горко јако алкохолно пиће или биттер је јако алкохолно пиће претежно горког укуса које се производи ароматизовањем етил алкохола пољопривредног порекла ароматичним супстанцама и ароматичним препаратима.

(176) Минимална алкохолна јачина горког јаког алкохолног пића или биттер је 15% вол.

(177) Продајни назив горког јаког алкохолног пића или биттер може да буде и „амер” или „биттер”са или без додатка других израза.

(178) 31. Ароматизована водка

(179) Ароматизована водка је водка која има доминантну арому различиту од употребљених сировина.

(180) Минимална алкохолна јачина ароматизоване водке је 37,5% вол.

(181) Ароматизована водка се може заслађивати, мешати, ароматизовати, оставити да дозрева или бојити.

(182) Ароматизована водка може да се стави у промет и под продајним називом било које преовлађујуће ароме уз реч „водка”.

(183) 32. Ликер

(184) Ликер је јако алкохолно пиће:

1. 1) које садржи најмању количину шећера, изражену као инвертни шећер, и то:

(1) 70 г/л – за ликер од трешње/вишње код којег етил алкохол потиче искључиво од ракије од трешње/вишње,

(2) 80 г/л – за ликер од линцуре или сличне ликере припремљене од линцуре или сличног биља као једином ароматичном супстанцом,

(3) 100 г/л – за све остале ликере;

1. 2) произведено ароматизовањем етил алкохола пољопривредног порекла или дестилата пољопривредног порекла или једног или више јаких алкохолних пића или њихових мешавина, заслађено и са додатком производа пољопривредног порекла или прехрамбених производа попут павлаке, млека или других млечних производа, воћа, вина или ароматизованог вина, у складу са посебним прописом.

(188) Минимална алкохолна јачина ликера је 15% вол.

(189) У производњи ликера могу се користити ароматичне супстанце и ароматични препарати.

(190) У производњи воћних ликера од: црне рибизле, вишње/трешње, малине, дуда, боровнице, агрума, Рубус цхамаеморус, артичке купине, америчке бруснице, европске бруснице (Вацциниум витис-идеае), морске траве и ананаса, као и биљних ликера од: нане, линцуре, семена аниса, пелина и лековите биљке/детелине могу се користити само природно ароматичне супстанце и ароматични препарати.

(191) За представљање ликера за чију производњу се користи етил алкохол пољопривредног порекла могу се користити следеће сложенице:

1. 1) пруне брандy;
2. 2) оранге брандy;
3. 3) априцот брандy;
4. 4) цхеррy брандy;
5. 5) солбаерром (блацкцуррант рум).

(192) Код декларисања и представљања ликера из става 5. ове тачке сложеница се мора навести на декларацији у истом реду, једнаким словима исте врсте и боје, а реч „ликер” мора се налазити у истом видном пољу, и то словима чија величина није мања од слова сложенице. Уколико алкохол не потиче од наведеног јаког алкохолног пића, његово порекло се мора означити на декларацији у истом видном пољу уз сложеницу и реч „ликер”, тако што се наведе врста пољопривредног алкохола или израз „пољопривредни алкохол” испред којих стоји „произведено од” или „произведено употребом”.

(193) 33. Крем од (уз назив коришћеног воћа или сировине)

(194) Јако алкохолно пиће Крем од (уз назив коришћеног воћа или сировине), искључујући млечне производе, је ликер са најмањим садржајем шећера 250 г/л, изражен као инвертни шећер.

(195) Минимална алкохолна јачина Крема од (уз назив коришћеног воћа или сировине) је 15% вол.

(196) На Крем од (уз назив коришћеног воћа или сировине) примењују се правила о ароматичним супстанцама и ароматичним препаратима из тачке 32. овог прилога.

(197) Продајни назив може се допунити изразом „ликер”.

(198) 34. Цреме де цассис

(199) Цреме де цассис је ликер од црних рибизли са минималним садржајем шећера од 400 г/л изражен као инвертни шећер.

(200) Минимална алкохолна јачина Цреме де цассис је 15% вол.

(201) За Цреме де цассис примењују се правила о ароматичним супстанцама и ароматичним препаратима из тачке 32. овог прилога.

(202) Продајни назив може се допунити изразом „ликер”.

(203) 35. Гуигнолет

(204) Гуигнолет је ликер произведен мацерацијом трешања/вишања у етил алкохолу пољопривредног порекла.

(205) Минимална алкохолна јачина Гуигнолета је 15% вол.

(206) За Гуигнолет примењују се правила о ароматичним супстанцама и ароматичним препаратима из тачке 32. овог прилога.

(207) Продајни назив може се допунити изразом „ликер”.

(208) 36. Пунцх ау рхум

(209) Пунцх ау рхум је ликер чији садржај алкохола потиче искључиво од рума.

(210) Минимална алкохолна јачина Пунцх ау рхума је 15% вол.

(211) За Пунцх ау рхум примењују се правила о ароматичним супстанцама и ароматичним препаратима из тачке 32. овог прилога.

(212) Продајни назив може се допунити изразом „ликер”.

(213) 37. Слое гин

(214) Слое гин је ликер произведен мацерацијом дивље шљиве (трњине, глогиње) у гину са могућим додатком сока од дивље шљиве.

(215) Минимална алкохолна јачина Слое гина је 25% вол.

(216) Само природно ароматичне супстанце и ароматични препарати могу се користити у производњи Слое гина.

(217) Продајни назив може се допунити изразом „ликер”.

(218) 38. Јако алкохолно пиће ароматизовано дивљом шљивом

(219) или Пацхарáн

(220) Јако алкохолно пиће ароматизовано дивљом шљивом или Пацхарáн је јако алкохолно пиће произведено мацерацијом дивљих шљива (Прунус спиноса) у етил алкохолу пољопривредног порекла са додатком природних екстракта аниса и/или дестилата аниса чије органолептичке особине, боја и укус потичу искључиво од употребљеног воћа и аниса, које:

1. 1) се производи са најмање 125 г дивљих шљива по литри готовог производа;
2. 2) садржи шећер од 80 г/л до 250 г/л готовог производа, изражен као инвертни шећер;
3. 3) има преовлађујући укус дивље шљиве.

(221) Минимална алкохолна јачина јаког алкохолно пића ароматизованог дивљом шљивом или Пацхарáн је 25% вол.

(222) Продајни назив „Пацхарáн” може да има само јако алкохолно пиће произведено у Шпанији.

(223) Јако алкохолно пиће ароматизовано дивљом шљивом које није произведено у Шпанији у продајном називу може да има израз „Пацхарáн” само као допуну продајном називу „јако алкохолно пиће ароматизовано дивљом шљивом” ако су после израза „Пацхарáн” додате речи: „произведено у ....”, после чега се наводи име државе у којој је пиће произведено.

(224) 39. Самбуца

(225) Самбуца је безбојни ликер ароматизован анисом који:

1. 1) садржи дестилате аниса (Пимпинелла анисум Л.), звездастог аниса (Иллициум верум Л.) или других ароматичних биљака;
2. 2) има минимални садржај шећера 350 г/л, изражен као инвертни шећер;
3. 3) има садржај природног анетола од 1 г/л до 2 г/л.

(226) Минимална алкохолна јачина Самбусе је 38% вол.

(227) За Самбуцу се примењују правила о ароматичним супстанцама и ароматичним препаратима из тачке 32. овог прилога.

(228) Продајни назив може се допунити изразом „ликер”.

(229) 40. Марасцхино, Маррасqуино или Мараскино

(230) Марасцхино, маррасqуино или мараскино је безбојни ликер чија арома углавном потиче од дестилата вишње мараска или од производа добијеног мацерацијом вишње или делова вишње у алкохолу пољопривредног порекла, са минималним садржајем шећера 250 г/л, изражен као инвертни шећер.

(231) Минимална алкохолна јачина Марассхина, маррасqуина или мараскина је 24% вол.

(232) За Марасцхино, маррасqуино или мараскино примењују се правила о ароматичним супстанцама и ароматичним препаратима из тачке 32. овог прилога.

(233) Продајни назив може се допунити изразом „ликер”.

(234) 41. Ноцино

(235) Ноцино је ликер чија арома потиче углавном од мацерације и/или дестилације целих незрелих ораха (Југланс региа Л.), са минималним садржајем шећера 100 г/л, који је изражен као инвертни шећер.

(236) Минимална алкохолна јачина Носина је 30% вол.

(237) За Ноцино примењују се правила о ароматичним супстанцама и ароматичним препаратима из тачке 32. овог прилога.

(238) Продајни назив може се допунити изразом „ликер”.

(239) 42. Ликер од јаја адвоцаат или авоцат или адвокат

(240) Ликер од јаја адвоцаат или авоцат или адвокат је јако алкохолно пиће ароматизовано или не, произведено од етил алкохола пољопривредног порекла, дестилата и/или јаког алкохолног пића, чији су састојци квалитетно жуманце јајета, беланце јајета и шећер или мед. Минимални садржај шећера или меда мора да буде150 г/л, изражен као инвертни шећер. Минимални садржај жуманцета јајета мора да буде 140 г/л готовог производа.

(241) Минимална алкохолна јачина ликера од јаја адвоцаат или авоцат или адвокат је 14% вол.

(242) У производњи ликера од јаја адвоцаат или авоцат или адвокат могу се користити ароматичне супстанце и ароматични препарати.

(243) 43. Ликер са јајима

(244) Ликер са јајима је јако алкохолно пиће, ароматизовано или не, произведено од етил алкохола пољопривредног порекла, дестилата и/или јаких алкохолних пића са карактеристичним састојцима као што су квалитетно жуманце јајета, беланце јајета и шећер или мед. Минимални садржај шећера или меда мора да буде 150 г/л, изражен као инвертни шећер. Минимални садржај жуманцета јајета мора да буде 70 г/л готовог производа.

(245) Минимална алкохолна јачина ликера са јајима је 15% вол.

(246) Само природно ароматичне супстанце и ароматични препарати могу се користити у производњи ликера са јајима.

(247) 44. Мистра

(248) Мистра је безбојно јако алкохолно пиће ароматизовано анисовим семеном или природним анетолом које:

1. 1) садржи од 1 г/л до 2 г/л анетола;
2. 2) може да садржи и дестилат ароматичног биља;
3. 3) не садржи додате шећере.

(249) Минимална алкохолна јачина мистре је 40% вол, а максимална 47% вол.

(250) Само природно ароматичне супстанце и ароматични препарати могу се користити у производњи мистре.

(251) 45. Вäкевä глöги или Спритглöгг

(252) Вäкевä глöги или Спритглöгг је јако алкохолно пиће произведено ароматизовањем етил алкохола пољопривредног порекла аромом каранфилића и/или цимета коришћењем једног или комбинацијом следећих поступака: мацерацијом и/или дестилацијом, редестилацијом алкохола уз додатак делова каранфилића и/или цимета или додавањем природних ароматичних супстанци са аромом каранфилића и/или цимета.

(253) Минимална алкохолна јачина Вäкевä глöги или спритглöгг је 15% вол.

(254) У производњи Вäкевä глöги или Спритглöгг могу се користити друге ароме, ароматичне супстанце и/или ароматични препарати.

(255) Садржај вина или производа од вина не сме да прелази 50% од готовог производа.

(256) 46. Беренбург или Бееренбург

(257) Беренбург или Бееренбург је јако алкохолно пиће:

1. 1) произведено коришћењем етил алкохола пољопривредног порекла;
2. 2) мацерацијом воћа или биља или њихових делова;
3. 3) које садржи посебну арому дестилата корена линцуре (Гентиана лутеа Л.), бобица клеке (Јуниперус цоммунис Л.) и лишће ловора (Лаурус нобилис Л.);
4. 4) чија боја варира од светло до тамно браон;
5. 5) које може да се заслађује највише до 20 г/л, изражено као инвертни шећер.

(258) Минимална алкохолна јачина Веренбурга или бееренбурга је 30% вол.

(259) Само природно ароматичне супстанце и ароматични препарати могу се користити у производњи Веренбурга или бееренбурга.

(260) 47. Медовина или нектар од меда

(261) Медовина или нектар од меда је јако алкохолно пиће произведено ароматизовањем мешавине ферментисане медне каше и дестилата меда и/или етил алкохола пољопривредног порекла, које садржи најмање 30% вол. ферментисане медне каше.

(262) Минимална алкохолна јачина медовине или нектара од меда је 22% вол.

(263) Само природно ароматичне супстанце и ароматични препарати могу се користити у производњи медовине или нектара од меда, при чему арома меда мора да буде доминантна.

(264) Медовина или нектар од меда може бити заслађена само медом.