II Стратегије и планови
Члан 6 Документа планирања
У области климатских промена које прописује овај закон, доносе се следећа документа:
- 1) стратегија нискоугљеничног развоја;
- 2) акциони план за спровођење стратегије;
- 3) програм прилагођавања на измењене климатске услове.
Члан 7 Стратегија нискоугљеничног развоја
(1) Министарство надлежно за послове заштите животне средине (у даљем тексту: Министарство) у сарадњи са осталим надлежним министарствима и релевантним државним институцијама и телима припрема Стратегију нискоугљеничног развоја (у даљем тексту: Стратегија) ради утврђивања стратешких праваца деловања и јавне политике које се односе на ограничења емисија ГХГ из извора, као и транспарентног и тачног праћења достизања тих ограничења емисије.
(2) Стратегија се припрема за период од најмање десет година.
(3) Стратегију доноси Влада на предлог Министарства и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Члан 8 Садржај Стратегије нискоугљеничног развоја
Стратегија садржи, нарочито:
- 1) сагледавање постојећег стања, укључујући и анализу социо-економске ситуације која утиче на ниво емисија ГХГ;
- 2) пројекције са мерама и са додатним мерама које одређују различите правце нискоугљеничног развоја, које уважавају социо-економске параметре;
- 3) процене добити и трошкова различитих праваца нискоугљеничног развоја;
- 4) опште и посебне циљеве који се желе постићи (утврђивање квантитативних циљева ограничења емисија ГХГ из извора и повећања уклањања путем понора који се постижу различитим сценаријима нискоугљеничног развоја);
- 5) идентификацију препорученог правца нискоугљеничног развоја са пратећим квантитативним циљем ограничења емисија ГХГ;
- 6) идентификацију одговарајућих мера неопходних за достизање различитих праваца нискоугљеничног развоја, узрочно-последичне везе између општих и посебних циљева и мера које доприносе остварењу тих циљева и анализу ефеката тих мера на физичка и правна лица и буџет;
- 7) кључне показатеље учинка на нивоу општих и посебних циљева и мера, којима се мери ефикасност и ефективност спровођења Стратегије.
- 8) идентификацију потреба за постизање циљева ограничења емисија ГХГ на нивоу сектора, укључујући стратешке циљеве развоја;
- 9) институционални оквир и план за праћење спровођења, вредновање учинака и извештавање о спроведеним мерама и циљевима стратегије.
Члан 9 Усклађеност секторских стратегија са Стратегијом
Документи јавних политика морају садржати квантитативну процену утицаја на промену нивоа емисије ГХГ из извора и уклањање помоћу понора прорачунате у складу са прихваћеном међународном методологијом.
Члан 10 Акциони план за спровођење Стратегије
(1) Стратегија се остварује доношењем акционог плана за спровођење Стратегије (у даљем тексту: Акциони план), који садржи нарочито:
- 1) опште и посебне циљеве преузете из стратегије;
- 2) мере и активности у секторима, које је потребно предузети ради остварења циљева Стратегије уз навођење пројеката ако се мере и/или активности спроводе кроз пројекте;
- 3) институције одговорне за спровођење специфичних мера као и институцију носиоца која је одговорна за праћење спровођења и извештавање о њиховом спровођењу;
- 4) процену потребних средстава за спровођење специфичних мера, уз навођење извора финансирања за обезбеђена средства;
- 5) временске рокове, показатеље учинка на нивоу мера, а по потреби и на нивоу активности, методе и учесталост извештавања о спровођењу специфичних мера;
- 6) информације о прописима које би требало донети односно изменити како би се реализовале мере јавне политике;
- 7) методе и учесталост извештавања о остварењу Акционог плана.
(2) Акциони план усваја Влада за период од најмање пет година на предлог Министарства.
(3) Министарство прати остварење Акционог плана и по потреби предлаже његово ажурирање за потребе испуњења циљева Стратегије.
(4) Министарство ажурира Акциони план, ако Влада донесе одлуку о корективним мерама у складу са чланом 11. овог закона.
(5) На захтев Министарства надлежне институције дужне су да доставе податке и информације од значаја за израду и ажурирање Акционог плана у року од 30 дана од дана достављања захтева.
(6) Захтев за достављање података и информација из става 5. овог члана садржи врсту података и информација, временски период на који се односе, начин достављања, као и друге елементе.
Члан 11 Ограничење емисија ГХГ
(1) На основу Стратегије и Акционог плана, а у складу са обавезама које проистичу из Конвенције и других међународних докумената донетих за спровођење Конвенције, Влада прописује нивое емисија ГХГ: из извора на националном нивоу, за постројења и ваздухопловне активности и за емисије ГХГ из сектора и категорија у којима долази до сагоревања горива и фугитивних емисија из горива, индустријских процеса и употребе производа, пољопривреде и отпада.
(2) Актом из става 1. овог члана, прописују се нарочито:
- 1) сектори, категорије и извори емисија за које се утврђују нивои емисија ГХГ и период на који се односе;
- 2) начин и методологија за утврђивање нивоа емисија ГХГ;
- 3) укупне нивое емисија ГХГ из извора у односу на емисије у одређеној години;
- 4) годишње нивое емисија ГХГ за постројења и ваздухопловне активности у односу на емисије у одређеној години;
- 5) укупне нивое емисија ГХГ из извора у односу на емисије у одређеној години, без емисија из тачке 4) овог става.
(3) Актом из става 1. овог члана прописују се емисије ГХГ за период од десет година и на годишњем нивоу у овом периоду.
(4) Министарство припрема годишњи извештај о достизању емисија ГХГ у складу са актом из става 1. овог члана и у случају одступања, укључујући и дозвољене преносе у складу са чланом 12. овог закона, припрема предлог потребних корективних мера за достизање емисија ГХГ из извора до 15. новембра сваке године и доставља га Влади на усвајање.
Члан 12 Инструменти флексибилности
(1) Ако су емисије из члана 11. став 2. тачка 5) овог закона, у прописаном периоду, у одређеној години веће од прописаног годишњег нивоа емисија ГХГ, дозвољено је пренети највише до 5% годишње количине из наредне године.
(2) Ако су емисије из члана 11. став 2. тачка 5) овог закона у прописаном периоду, у одређеној години мање од прописаног годишњег нивоа емисија ГХГ, тај вишак је дозвољено пренети у наредне године за достизање годишњих нивоа емисија ГХГ до последње године тог периода.
Члан 13 Програм прилагођавања на измењене климатске услове
(1) Министарство припрема Програм прилагођавања на измењене климатске услове (у даљем тексту: Програм прилагођавања) са Акционим планом ради идентификације утицаја климатских промена на секторе и системе и утврђивања мера прилагођавања на измењене климатске услове (у даљем тексту: мера прилагођавања) за оне секторе и системе у којима је потребно смањити неповољне утицаје.
(2) Програм прилагођавања доноси Влада на предлог Министарства.
(3) Програм прилагођавања се објављује у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ.
Члан 14 Садржај Програма прилагођавања
Програм прилагођавања се израђује и усваја у складу са законом којим се уређује плански систем и нарочито садржи:
- 1) анализу социо-економске ситуације која утиче на прилагођавање на измењене климатске услове;
- 2) анализу осмотрених промена климе;
- 3) приказ очекиваних промена климе;
- 4) анализу утицаја промена климе на секторе и системе;
- 5) идентификацију сектора најпогођенијих климатским променама;
- 6) опис жељене промене коју треба постићи, њених елемената и њихових узрочно-последичних веза;
- 7) опште и посебне циљеве јавне политике који се желе постићи;
- 8) предлог мера прилагођавања;
- 9) разраду и процене добити и трошкова различитих комбинација мера прилагођавања, као и резултате спроведене анализе ефеката за сваку од комбинација мера прилагођавања;
- 10) резултате процеса спроведених консултација и додатних анализа ефеката разматраних опција на основу спроведених консултација;
- 11) листу мера прилагођавања са образложењем и начином њиховог остваривања;
- 12) институције одговорне за спровођење мера прилагођавања;
- 13) Акциони план.
Члан 15 Реализација Програма прилагођавања
(1) Документи јавних политика у секторима најпогођенијим климатским променама, као и плански документи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе израђују се узимајући у обзир циљеве Програма прилагођавања.
(2) Органи и организације надлежни за спровођење мера прилагођавања садржаних у Програму прилагођавања, као и за израду и спровођење докумената јавне политике из става 1. овог члана, дужни су да до 15. марта сваке године, а почевши од друге календарске године након године усвајања Програма прилагођавања достављају Министарству извештај о спроведеним мерама прилагођавања, као и појавама као што су поплаве, екстремне температуре, суше и друго и њиховим последицама.
(3) Влада прописује листу органа и организација као и садржину и форму извештаја, из става 2. овог члана.
Члан 16 Учешће јавности
Министарство ће о нацрту Стратегије, Акционог плана и Програма прилагођавања, обавестити јавност и омогућити давање мишљења и примедби, у складу са законом којим се прописује израда и усвајање докумената јавних политика.
Члан 17 Национални савет за климатске промене
(1) Овим законом успоставља се Национални савет за климатске промене (у даљем тексту: Савет), као саветодавно тело Владе.
(2) Чланове Савета именује Влада на период од пет година уз могућност поновног избора.
(3) Савет чине представници Министарства и других органа и организација, представници научне и стручне јавности, као и представници цивилног друштва, чија је област деловања од значаја за утврђивање и спровођење активности у области климатских промена, као и представник Повереника за заштиту равноправности.
(4) Савет доноси Пословник о свом раду.
(5) Савет води, у својству председника, министар надлежан за послове заштите животне средине (у даљем тексту: министар).
(6) Савет може у свој рад да укључи и спољне сараднике, стручне за област климатских промена.
(7) Рад чланова Савета се не плаћа.
(8) Административно-техничке послове за потребе Савета обавља Министарство.
(9) Савет је дужан да доставља Влади извештај о раду једном годишње.
IV Мониторинг, извештавање и верификација емисија гхг из постројења и ваздухопловних активности
Члан 25 Услов за почетак рада постројења
(1) Пре почетка рада постројења у којем се обавља активност која доводи до емисије ГХГ, оператер постројења дужан је да прибави дозволу за емисију ГХГ (у даљем тексту: дозвола).
(2) Изузетно од става 1. овог члана, за постројења или делове постројења који се користе за истраживање, развој и испитивање нових производа и процеса, као и за постројења која користе искључиво биомасу, није потребна дозвола.
(3) Влада прописује врсте активности и гасове из става 1. овог члана за које је потребно прибавити дозволу.
Члан 26 Захтев за издавање дозволе
(1) Оператер постројења подноси Министарству захтев за издавање дозволе.
(2) Захтев из става 1. овог члана садржи:
- 1) податке о оператеру постројења;
- 2) опис и локацију постројења и активности које се обављају у постројењу, укључујући технологије које се користе;
- 3) податке о сировинама и другим материјалима чија употреба може да доведе до емисије ГХГ;
- 4) податке о врсти и извору емисија ГХГ;
- 5) нетехнички резиме података који се односи на податке из тач. 1)–4) овог става.
(3) Оператер постројења дужан је да уз захтев из става 1. овог члана достави и план мониторинга емисија ГХГ из постројења (у даљем тексту: план мониторинга) у два примерка.
Члан 27 Разматрање захтева
(1) Министарство разматра поднети захтев и ако утврди да он не садржи прописане податке, односно уколико није достављен план мониторинга, обавестиће подносиоца захтева о утврђеним недостацима и одредиће му рок у ком је дужан да достави податке односно план мониторинга који недостају.
(2) Ако подносилац захтева у одређеном року не поступи по захтеву Министарства из става 1. овог члана и не отклони недостатке Министарство одбацује такав захтев.
Члан 28 Оцена Агенције за заштиту животне средине
(1) Министарство у року од пет дана од дана пријема потпуног захтева за издавање дозволе са планом мониторинга исти, заједно са планом мониторинга, доставља Агенцији за заштиту животне средине (у даљем тексту: Агенција).
(2) Агенција оцењује достављени план мониторинга, и у року од највише два месеца од дана пријема докумената из става 1. овог члана, доставља Министарству извештај који садржи оцену да ли је план мониторинга израђен у складу са прописима и да ли је оператер постројења у стању да обезбеди мониторинг и извештавање о емисијама ГХГ у складу са овим законом.
(3) Приликом оцене плана мониторинга Агенција може тражити од подносиоца захтева да јој у одређеном року достави додатне информације које је подносилац захтева пропустио да наведе у плану мониторинга односно уколико неке од достављених информација у плану мониторинга нису наведене, међусобно су контрадикторне или нису довољно прецизне према захтевима прописа из члана 35. став 7. овог закона.
(1) Министарство издаје дозволу у року од највише четири месеца од пријема потпуног захтева за издавање дозволе, на основу позитивне оцене Агенције из члана 28. овог закона.
(2) Дозвола садржи:
- 1) назив и адресу оператера постројења као и адресу постројења;
- 2) опис активности и емисија ГХГ из постројења;
- 3) обавезу вршења мониторинга емисије ГХГ на начин прописан планом мониторинга;
- 4) обавезу достављања верификованог извештаја о емисијама ГХГ.
(3) План мониторинга са пратећом документацијом саставни је део дозволе.
(4) Дозвола се издаје за постројење или део постројења, а може се издати и јединствена дозвола за више постројења уколико се налазе на истој локацији и њима управља исти оператер постројења.
(5) Дозвола се издаје у форми решења на које није дозвољена жалба, али се може покренути управни спор.
Члан 30 Ревизија дозволе
(1) Министарство по службеној дужности сваких пет година поново разматра издату дозволу и по потреби врши измене и допуне исте.
(2) Измене и допуне дозволе у складу са ставом 1. овог члана врше се у случају измена закона и других прописа.
Члан 31 Измена дозволе
(1) Оператер постројења обавештава Министарство о свакој намераваној промени врсте активности, промена капацитета постојећих постројења и изградња нових постројења на локацији, промена горива и главних сировина које се користе у постројењу.
(2) Министарство процењује промене из става 1. овог члана и ако утврди да су промене такве да утичу на дозволу, у року од 30 дана од дана пријема обавештења, захтева од оператера постројења да у одређеном року поднесе захтев за измену дозволе.
(3) Уз захтев из става 2. овог члана оператер постројења доставља и измењени план мониторинга, ако је Министарство проценило да је и то потребно.
(4) Ако оператер постројења у одређеном року не поднесе захтев за измену дозволе сматраће се да је одустао од промене из става 1. овог члана.
(5) На поступак измене дозволе примењују се одредбе чл. 26–29. овог закона.
(6) Сматраће се да намеравана промена не утиче на дозволу и да оператер постројења може извршити намеравану промену, ако у року од 30 дана од дана достављања Министарству обавештења о намераваној промени, не прими захтев Министарства из става 2. овог члана.
(7) Оператер постројења обавештава Министарство и о свакој намераваној промени оператера односно података о оператеру.
(8) Ако Министарство добије обавештење из става 7. овог члана, измениће дозволу у року од 30 дана од дана пријема обавештења.
Члан 32 Престанак важења дозволе
(1) Министарство доноси решење о престанку важења дозволе ако од оператера постројења прими обавештење или на други начин сазна:
- 1) о престанку важења интегрисане дозволе;
- 2) о престанку обављања активности у постројењу;
- 3) да рад постројења није могућ из техничких разлога;
- 4) да постројење не ради и његово поновно покретање није могуће;
- 5) да се у постројењу не обавља активност и оператер постројења не може да гарантује да ће постројење наставити са радом у року од шест месеци од престанка рада, односно у року од 18 месеци у случају престанка рада услед непредвиђених околности на које оператер не може да утиче.
(2) Одредба из става 1. тачка 5) овог члана не примењује се на постројења у резерви или у стању приправности и на постројења која своје активности обављају сезонски ако:
- 1) оператер постројења има дозволу из члана 29. овог закона као и интегрисану дозволу уколико је прописана за то постројење;
- 2) је технички могуће покренути обављање активности постројења без физичких промена на постројењу;
- 3) се постројење редовно одржава.
Члан 33 Достављање плана мониторинга
(1) Оператер ваздухоплова који поседује оперативну дозволу у складу са законом којим се уређује ваздушни саобраћај дужан је да Министарству достави план мониторинга најкасније четири месеца по ступању на снагу прописа из става 3. овог члана.
(2) Оператер ваздухоплова који је у поступку издавања оперативне дозволе дужан је да Министарству достави план мониторинга најкасније два месеца пре започињања ваздухопловних активности на основу оперативне дозволе.
(3) Влада прописује ваздухопловне активности и гасове за које није потребно доставити план мониторинга.
Члан 34 Одобрење плана мониторинга
(1) Министарство у року од пет дана од дана пријема плана мониторинга из члана 33. ст. 1. и 2. овог закона, исти доставља Директорату цивилног ваздухопловства Републике Србије (у даљем тексту: Директорат).
(2) Директорат оцењује достављени план мониторинга и у року од највише два месеца од дана пријема докумената из става 1. овог члана доставља Министарству извештај који садржи оцену да ли је план мониторинга израђен у складу са прописима и да ли је оператер ваздухоплова у стању да обезбеди мониторинг и извештавање о емисијама ГХГ складу са овим законом.
(3) Приликом оцене плана мониторинга Директорат може тражити од оператера ваздухоплова да му достави додатне информације у одређеном року.
(4) Министарство даје одобрење на план мониторинга у року од највише четири месеца од пријема плана мониторинга, на основу позитивне оцене Директората.
(5) Одобрење се издаје у форми решења на које није дозвољена жалба, али се може покренути управни спор.
Члан 35 План мониторинга
(1) Оператер постројења и оператер ваздухоплова (у даљем тексту: оператер) дужан је да врши мониторинг емисије ГХГ на основу одобреног плана мониторинга који је саставни део дозволе односно на који је Министарство дало одобрење.
(2) Осим обавезе из става 1. овог члана оператер ваздухоплова може да врши и мониторинг података о тонским километрима.
(3) План мониторинга састоји се нарочито од детаљних, потпуних и транспарентних података о методологији мониторинга емисије ГХГ појединачног постројења или ваздухоплова.
(4) Саставни део плана мониторинга су писане процедуре за поступке који се примењују приликом мониторинга и извештавања, као и пратећа документација.
(5) У поступку оцене плана мониторинга Агенција односно Директорат дају сагласност за примену одређених елемената методологије мониторинга, односно одређених писаних процедура односно њихових делова.
(6) Министарство на својој интернет презентацији објављује одређене елементе потребне за примену методологије мониторинга као што су стандардни фактори, методе процене за утврђивање удела биомасе и друго.
(7) Министар, а за ваздухопловне активности уз сагласност министра надлежног за послове саобраћаја, прописује садржај плана мониторинга, писане процедуре и пратећу документацију која се доставља уз план мониторинга.
Члан 36 Измена плана мониторинга
(1) Оператер је дужан да редовно проверава да ли план мониторинга одражава природу и начин рада постројења или активности ваздухоплова, као и да ли методологија мониторинга емисије ГХГ може да се побољша, те да на основу тога врши измене плана мониторинга.
(2) Оператер је дужан да о предлозима за измену плана мониторинга без одлагања обавести Министарство.
(3) Ако утврди да предложене измене плана мониторинга у конкретном случају нису значајне, Министарство обавештава оператера да је дужан да измењени план мониторинга са пратећом документацијом достави Министарству до 31. децембра текуће године.
(4) Ако утврди да су предложене измене плана мониторинга значајне, Министарство обавештава оператера да је дужан да му измењени план мониторинга са пратећом документацијом без одлагања достави на одобрење.
(5) На поступак одобрења измењеног плана мониторинга примењују се одредбе чл. 28. и 34. овог закона.
(6) Оператер је дужан да води евиденцију о свим изменама плана мониторинга.
(7) Министар, а за ваздухопловне активности уз сагласност министра надлежног за послове саобраћаја, прописује разлоге за измену плана мониторинга, значајне измене плана мониторинга, као и садржај евиденције о изменама плана мониторинга.
Члан 37 Поједностављени план мониторинга
(1) Оператер постројења који управља постројењем са ниским емисијама ГХГ може Министарству поднети захтев за одобрење коришћења поједностављеног плана мониторинга.
(2) Неће се сматрати постројењем са ниским емисијама ГХГ постројење које обавља прописане активности којима је обухваћен Н2О.
(3) Министар прописује услове које мора да испуни постројење да би се сматрало постројењем са ниским емисијама ГХГ, као и услове, активности, поступке, начине контроле и потребну документацију коју треба доставити како би оператер из става 1. овог члана могао да користи поједностављени план мониторинга.
Члан 38 Спровођење измењеног плана мониторинга
(1) Пре добијања обавештења и одобрења из члана 36. ст. 3. и 4. овог закона, оператер може да спроводи мониторинг и извештавање користећи измењени план мониторинга, ако се може претпоставити да предложене измене нису значајне, или у случају када би мониторинг у складу са првобитним планом мониторинга дао непотпуне податке о емисији ГХГ.
(2) Ако оператер може претпоставити да су предложене измене значајне, оператер је дужан да спроведе оба плана мониторинга и извештавања (првобитни и измењени), уз паралелно вођење привремене документације.
(3) Након добијања обавештења или одобрења у складу са чланом 36. овог закона, оператер је дужан да користи само податке који се односе на измењени план мониторинга и да спроводи целокупни мониторинг и извештавање користећи само измењени план мониторинга.
Члан 39 Методологије мониторинга емисије ГХГ
(1) Мониторинг емисија ГХГ врши се на основу прописане методологије.
(2) Министар прописује методологије мониторинга емисија ГХГ из постројења и услове за њихову примену.
(3) Министар уз сагласност министра надлежног за послове саобраћаја, прописује методологију мониторинга емисија ГХГ за оператере ваздухоплова.
Члан 40 Процена примене одређене методологије мониторинга
(1) Ако оператер постројења тврди, да примена одређене методологије мониторинга није технички изводљива, Агенција процењује оправданост те примедбе узимајући у обзир техничке и технолошке карактеристике тог постројења.
(2) Ако оператер постројења тврди, да примена одређене методологије мониторинга доводи до неоправдано високих трошкова, Агенција процењује оправданост те примедбе, узимајући у обзир да ли су трошкови мониторинга већи од користи.
(3) Начин процене техничке изводљивости и неоправдано високих трошкова ближе се уређују прописом који доноси министар.
Члан 41 Управљање и контрола података
(1) Оператер успоставља, документује, спроводи и одржава писане процедуре за прикупљање и коришћење података при мониторингу и извештавању о емисијама ГХГ, са ефикасним контролним системом, чиме се омогућава да се припреми извештај о емисијама ГХГ и извештај о тонским километрима без погрешно приказаних података и у складу са планом мониторинга.
(2) Оператер је дужан да редовно проверава делотворност контролног система, и да га заједно са писаним процедурама за прикупљање и коришћење података при мониторингу и извештавању о емисијама ГХГ, по потреби побољшава, узимајући у обзир и препоруке верификатора из извештаја о верификацији, као и да по потреби прилагоди план мониторинга.
(3) Министар, а за ваздухопловне активности уз сагласност министра надлежног за послове саобраћаја, прописује садржај писаних процедура и контролног система.
Члан 42 Чување докумената и података
(1) Оператер је дужан да све релевантне податке прикупљене у складу са чланом 41. овог закона као и документа сачињена и добијена у складу са обавезама из овог закона, чува најмање десет година.
(2) Подаци и документа из става 1. овог члана морају се учинити доступним на захтев Министарства, Агенције, Директората и верификатора који верификује извештај о годишњим емисијама ГХГ односно извештај о тонским километрима.
(3) Министар, а за ваздухопловне активности уз сагласност министра надлежног за послове саобраћаја, прописује минимум података и докумената, који се чувају у складу са ставом 1. овог члана.
(1) Оператер је дужан да до 31. марта текуће године достави Агенцији односно Директорату верификовани извештај о емисијама ГХГ са извештајем о верификацији за претходну календарску годину, за постројења и из сектора ваздушног саобраћаја.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, извештај о емисијама ГХГ који оператер који први пут почиње са радом подноси у првој години након добијања дозволе из члана 29. овог закона, односно одобрења из члана 34. овог закона, обухвата период од дана почетка рада до 31. децембра те године.
(3) Оператер постројења које је престало са радом, односно у случају стечаја стечајни управник, дужан је да без одлагања достави Агенцији односно Директорату верификован извештај о емисијама гасова за период од 1. јануара текуће године до дана престанка рада постројења.
(4) Оператер који је у периодима од 1. јануара до 31. децембра 2005. године, од 1. јануара 2008. до 31. децембра 2010. године и од 1. јануара 2016. до 31. децембра 2017. године обављао прописане активности најмање један дан у календарској години, доставља, уз извештај о емисијама ГХГ који први пут подноси Агенцији односно Директорату и податке о нивоу активности и емисијама из тих активности, за ове године (у даљем тексту: историјски ниво активности).
(5) Министар, а за ваздухопловне активности уз сагласност министра надлежног за послове саобраћаја, прописује форму и садржај извештаја о емисијама из ст. 1–3. овог члана, као и врсту и начин добијања података о историјском нивоу активности и емисијама из тих активности.
Члан 44 Конзервативна процена емисије ГХГ
(1) Ако оператер у року утврђеном у члану 43. овог закона не достави верификован извештај о годишњој емисији ГХГ, односно ако тај извештај није израђен или није верификован у складу са одредбама овог закона, Агенција односно Директорат врши конзервативну процену емисије ГХГ која замењује извештај о годишњој емисији ГХГ.
(2) Ако у свом извештају верификатор наведе да у извештају о емисијама ГХГ постоје погрешно приказани подаци који нису од кључног значаја, а које оператер није исправио у свом извештају, Агенција односно Директорат процењују значај погрешно приказаних података.
(3) Када утврди да су подаци из става 2. овог члана од значаја за извештавање, Агенција односно Директорат врши конзервативну процену емисије ГХГ за активности за које је утврђено да су подаци погрешно приказани.
(4) Агенција односно Директорат на основу процене из става 3. овог члана обавештава оператера о потреби и начину измене извештаја о емисији ГХГ.
(5) Оператер је дужан да о обавештењу из става 4. овог члана обавести верификатора.
Члан 45 Извештавање о побољшањима методологије мониторинга
(1) Оператер је дужан да достави Министарству извештај о побољшањима методологије мониторинга на који Министарство даје одобрење.
(2) Ако извештај о верификацији из члана 43. овог закона садржи примедбе које се односе на нетачности или неусклађености података у извештају о емисијама ГХГ или садржи предлоге за побољшање тог извештаја, оператер припрема извештај и доставља га Министарству на одобрење до 30. јуна године у којој је издат извештај о верификацији.
(3) У извештају из става 2. овог члана оператер наводи које примедбе и предлоге из извештаја о верификацији је прихватио, односно рокове у којима ће их прихватити, а за примедбе и предлоге које није прихватио, оператер је дужан да наведе образложење зашто они не доводе до побољшања методологије мониторинга, односно како доводе до неоправдано високих трошкова.
(4) Изузетно од става 2. овог члана, оператер који управља постројењем са ниским емисијама ГХГ није дужан да поднесе извештај из става 2. овог члана.
(5) На поступак давања одобрења на извештаје из ст. 1. и 2. овог члана, примењују се одредбе чл. 28. и 34. овог закона.
(6) Министар прописује рокове за подношење и садржај извештаја из става 1. овог члана.
Члан 46 Верификација извештаја
(1) Акредитовани верификатор, по прописаној процедури, врши верификацију извештаја из члана 43. овог закона и оператеру издаје извештај о верификацији.
(2) АТС по прописаној процедури, акредитује правно лице које испуњава прописане услове као верификатора.
(3) Министар прописује услове које морају да испуне верификатори, процедуру и критеријуме верификације као и садржину извештаја о верификацији.
Члан 47 Питања акредитације
На питања акредитације која нису посебно уређена овим законом, примењују се одредбе закона којим се уређује акредитација и других општих аката АТС, односно правила акредитације које објављује АТС.
Члан 48 Пријава за акредитацију
(1) Уз пријаву за акредитацију, подносилац захтева доставља документацију прописану законом којим се уређује акредитација и другим општим актима АТС, као и податке релевантне за: оцену компетентности за спровођење верификације, оцену поступка верификације као и утврђивање испуњености услова за верификаторе из прописа донетог на основу овог закона.
(2) Министар прописује податке релевантне за: оцену компетентности за спровођење верификације, оцену поступка верификације као и утврђивање испуњености услова за верификаторе из прописа донетог на основу овог закона.
Члан 49 Оцењивање верификатора
У поступку акредитације, као и у поступку надзора над радом акредитованих верификатора, АТС оцењује:
- 1) испуњеност захтева прописаних законом којим се уређује акредитација;
- 2) испуњеност услова прописаних овим законом и прописима донетим на основу овог закона;
- 3) компетентност за вршење верификације у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона;
- 4) да ли се верификација врши у складу с овим законом и прописима донетим на основу овог закона.
Члан 50 Тим за оцењивање
(1) У поступку акредитације тим за оцењивање нарочито врши:
- 1) преглед свих релевантних докумената и записа који се достављају уз пријаву за акредитацију;
- 2) обилазак просторија подносиоца захтева ради прегледа репрезентативног узорка интерне верификационе документације и оцењивања примене система менаџмента квалитетом код подносиоца захтева и верификационих процедура или процеса које успоставља подносилац пријаве;
- 3) оцену репрезентативног дела обима акредитације за који је затражена акредитација и рада и компетентности репрезентативног броја особља подносиоца пријаве које учествује у верификацији.
(2) У поступку акредитације тим за оцењивање мора да испуни услове и примени процедуре дефинисане прописима из члана 47. овог закона.
(3) Поред услова одређених прописима из члана 47. овог закона, тим за оцењивање мора да испуњава и услове у погледу састава тима за оцењивање, компетентности оцењивача који оцењује верификатора, односно вође тима, члана тима и особа које доносе одлуке о додели, проширењу или обнављању акредитације, као и услове које морају да испуне технички експерти које АТС може да укључи у оцењивачки тим.
(4) Министар прописује услове из става 3. овог члана.
Члан 51 Обавезе верификатора
(1) Верификатор је дужан да сваке године до 15. новембра АТС достави информације о планираном времену и месту верификације које је предвидео у временском плану, као и адресу и друге информације о оператерима чији извештаји о емисијама ГХГ или тонским километрима подлежу верификацији, као и о изменама тих информација, без одлагања.
(2) Информације из става 1. овог члана АТС користи за израду програма надзора над радом верификатора и извештаја о надзору над радом верификатора.
Члан 52 Програм надзора над радом верификатора
(1) АТС до 31. децембра текуће године доставља Министарству програм надзора над радом верификатора за наредну годину.
(2) Програм надзора над радом верификатора садржи попис верификатора које је акредитовао АТС и која су га у складу са одредбама члана 51. овог закона обавестили да намеравају да спроводе верификацију у Републици Србији.
(3) Програм надзора над радом верификатора садржи нарочито:
- 1) предвиђено време и место верификације;
- 2) информације о активностима које је АТС планирао за тог верификатора, посебно активности надзора и поновног оцењивања;
- 3) датуме предвиђене оцене рада у пракси, коју спроводи АТС како би оценио верификатора, укључујући адресу и друге информације о оператерима које ће обићи приликом оцењивања.
(4) АТС до 1. јуна текуће године доставља Министарству извештај о реализацији радног програма за претходну годину, који садржи податке о сваком верификатору којег је акредитовао АТС.
(5) Министар прописује форму и садржај извештаја из става 4. овог члана.
Члан 53 Административне мере и обавештавање о обиму акредитације верификатора
(1) АТС може да суспендује, повуче или смањи обим акредитације верификатора ако верификатор не испуњава захтеве из овог закона.
(2) АТС суспендује акредитацију или смањује обим акредитације у било којем од следећих случајева:
- 1) верификатор је озбиљно прекршио захтеве из овог закона;
- 2) верификатор упорно и у више наврата није испуњавао захтеве из овог закона;
- 3) верификатор је прекршио друге посебне одредбе и услов из правила акредитације и других аката АТС;
(3) АТС повлачи акредитацију ако:
- 1) верификатор није отклонио узорке на основу којих је донешена одлука о суспензији акредитације;
- 2) је члан највишег руководства верификатора проглашен кривим за превару;
- 3) је верификатор намерно дао погрешне информације.
(4) Против одлуке АТС о суспензији, повлачењу или смањењу обима акредитације у складу са ст. 2. и 3. може се поднети жалба АТС у складу са одредбама закона којим се уређује област акредитације.
(5) АТС обавештава Министарство о суспензији, повлачењу или смањењу обима акредитације верификатора, односно о прекиду суспензије или промени одлуке о суспензији, повлачењу или смањењу обима акредитације на основу жалбе.
(6) Министарство сваке године АТС доставља информације о:
- 1) резултатима провере извештаја оператера и извештаја о верификацији, посебно о утврђеним неусаглашеностима верификатора;
- 2) релевантним резултатима инспекцијских прегледа оператера који садрже утврђену неусаглашеност верификатора;
- 3) резултатима оцењивања интерне верификационе документације верификатора.
Члан 54 Приговор на верификатора
(1) Министарство, оператер или друга заинтересована страна може АТС да упути приговор који се односи на верификатора.
(2) Приговор из става 1. овог члана може се поднети и из разлога неусаглашености верификатора из члана 53. став 6. тач. 1) и 2) овог закона.
Министар прописује начин и форму достављања докумената прописаних чл. 26, 31, 33, 35, 36, 37, 43, 45. и 46. овог закона.
Члан 56 Приступ информацијама
(1) Министарство чини доступним јавности извештаје о емисији гасова у складу са прописом којим се уређује приступ информацијама од јавног значаја.
(2) Пословном тајном не могу се означити подаци који се односе на емисије, стање животне средине и могуће негативне утицаје и последице, резултате мониторинга и инспекцијски надзор.