Таксе и друге дажбине

Закон о накнадама за коришћење јавних добара

286 чланова. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС 35/2026 · историја измена · како је гласио на дан.

I Уводне одредбе

Члан 1 Предмет уређивања

Овим законом уређују се накнаде за коришћење јавних добара, и то: обвезник плаћања, основица, висина, начин утврђивања и плаћања, припадност прихода од накнаде, као и друга питања од значаја за утврђивање и плаћање накнада за коришћење јавних добара.

Члан 2 Дефиниције

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) накнада је јавни приход који се наплаћује за коришћење одређеног јавног добра;
2) јавно добро је природно богатство, односно добро од општег интереса и добро у општој употреби (у даљем тексту: јавно добро);
3) коришћење јавног добра, у смислу овог закона, подразумева непосредно коришћење јавног добра на основу закона или уговора или вршење непосредног утицаја на расположивост, квалитет или неку другу особину јавног добра чињењем или нечињењем;
4) обвезник плаћања накнаде за коришћење јавног добра је правно лице, предузетник или физичко лице (у даљем тексту: обвезник накнаде) које користи јавно добро;
5) основица за утврђивање накнаде за коришћење јавног добра (у даљем тексту: основица) је јединица мере, вредност добра које се користи или приход који се остварује;
6) висина накнаде је новчани износ за коришћење јавног добра (у даљем тексту: висина накнаде).

Члан 3 Увођење накнада

Накнаде за коришћење јавних добара могу се уводити само овим законом.

II Врсте накнада за коришћење јавних добара

Члан 4 Врсте накнада

Овим законом уводе се накнаде за коришћење јавних добара, и то:

1) накнаде за геолошка истраживања;
2) накнаде за коришћење ресурса и резерви минералних сировина;
3) накнаде за коришћење енергије и енергената;
4) накнада за промену намене пољопривредног земљишта;
5) накнаде за промену намене и коришћење шума и шумског земљишта;
6) накнада за коришћење ловостајем заштићених врста дивљачи;
7) накнаде за воде;
8) накнаде за заштиту животне средине;
9) накнаде за пловидбу и коришћење лука, пристаништа и објеката безбедности пловидбе на државном водном путу;
10) накнаде за коришћење јавних путева;
11) накнаде за коришћење јавне железничке инфраструктуре;
12) накнада за коришћење јавне површине;
13) накнада за коришћење природног лековитог фактора;
14) накнада за коришћење туристичког простора;
15) накнаде за електронске комуникације.

III Накнаде за геолошка истраживања

Члан 5 Врсте накнада

(1) Накнаде за геолошка истраживања су:

1) накнада за коришћење података и документације основних и примењених геолошких истраживања која су рађена за потребе Републике Србије која су финансирана из буџета Републике Србије, као и за коришћење података и документације геолошких истраживања који су постали јавна својина – државна својина, по основу концесионих уговора (у даљем тексту: накнада за коришћење података и документације геолошких истраживања);
2) накнада за примењена геолошка истраживања;
3) накнада за задржавање права на истражни простор.

(2) Геолошка истраживања у смислу овог закона су основна и примењена геолошка истраживања дефинисана законом којим се уређују рударство и геолошка истраживања.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 6 Обвезник накнаде

Обвезник накнаде за коришћење података и документације геолошких истраживања је корисник тих података и документације.

Члан 7 Основица

(1) Основица накнаде за коришћење података и документације геолошких истраживања је валоризована вредност изведених истраживања на одређеном истражном простору.

(2) Валоризовану вредност из става 1. овог члана утврђује министарство у чијој су надлежности послови рударства и геолошких истраживања применом коефицијента годишњег раста потрошачких цена на вредност извршених истраживања у периоду који почиње годином у којој су геолошка истраживања извршена, а завршава се годином у којој је обвезник накнаде поднео захтев за коришћење података и документације геолошких истраживања.

Члан 8 Висина накнаде

(1) Висина накнаде за коришћење података и документације геолошких истраживања утврђује се применом стопе од 5% на основицу.

(2) Изузетно од става 1. овог члана, ако не постоји спецификација изведених истраживања по врсти и обиму, односно ако није исказана вредност изведених геолошких истраживања, за коришћење података и документације геолошких истраживања изведених пре 24. јануара 1994. године, висина накнаде прописана је у Прилогу 1, Табела 1. овог закона.

Члан 9 Начин утврђивања и плаћања

(1) Накнада за коришћење података и документације геолошких истраживања, осим накнаде за геолошку документацију која се састоји од штампаних, векторизованих, скенираних и геореференцираних геолошких карата са тумачем, утврђује се решењем министарства у чијој су надлежности послови рударства и геолошких истраживања, на основу података исказаних у поднетом захтеву обвезника, по сваком поднетом захтеву.

(2) Захтев из става 1. овог члана закона садржи:

1) пословно име правног лица, адресу и седиште, матични број, ПИБ, контакт и потпис овлашћеног лица;
2) име и презиме, занимање, адресу пребивалишта, јединствени матични број, контакт и потпис подносиоца захтева, уколико захтев подноси физичко лице;
3) назив геолошке документације за коју се подноси захтев;
4) сврху за коју ће се користити геолошка документација.

(3) Утврђена обавеза из става 1. овог члана плаћа се у року од 15 дана од дана достављања решења.

(4) Решење из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

(5) Накнаду за геолошку документацију која се састоји од штампаних, векторизованих, скенираних и геореференцираних геолошких карата са тумачем утврђује и плаћа обвезник у моменту подношења захтева за коришћење предметне геолошке документације из става 1. овог члана, уз који се прилаже и доказ о плаћеној накнади.

Члан 10 Ослобођења

Ослобађају се плаћања накнаде за коришћење података и документације геолошких истраживања:

1) органи, организације и институције Републике Србије;
2) органи и организације аутономних покрајина, односно јединица локалне самоуправе;
3) установе основане од стране Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе;
4) цркве и верске заједнице, регистроване у складу са Законом о црквама и верским заједницама.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 11 Обвезник накнаде

(1) Обвезник накнаде за примењена геолошка истраживања је носилац истраживања коме је надлежни орган одобрио извођење примењених геолошких истраживања у складу са законом којим се уређују рударство и геолошка истраживања.

(2) Носилац истраживања је лице у смислу закона којим се уређују рударство и геолошка истраживања.

Члан 12 Основица

Основица накнаде за примењена геолошка истраживања је површина истражног простора изражена у километрима квадратним (км²).

Члан 13 Висина накнаде

Висина накнаде за примењена геолошка истраживања прописана је у Прилогу 1, Табела 2. овог закона.

Члан 14 Начин утврђивања и плаћања

(1) Накнаду за примењена геолошка истраживања утврђује обвезник на прописаном обрасцу за календарску годину, почев од дана достављања решења о одобрењу за вршење примењених геолошких истраживања.

(2) Образац из става 1. овог члана подноси се надлежном органу и утврђена обавеза плаћа у року од 15 дана од дана достављања решења о одобрењу за вршење примењених геолошких истраживања.

(3) Ако је решењем о одобрењу за вршење примењених геолошких истраживања одобрено извођење примењених геолошких истраживања за период који обухвата више календарских година, накнада за прву календарску годину утврђује се и плаћа у складу са ставом 2. овог члана, а за сваку наредну календарску годину накнада се утврђује и плаћа до 31. јануара године за коју се врши утврђивање и плаћање.

(4) Ако је период за који је одобрено извођење примењених геолошких истраживања краћи од календарске године, накнада се утврђује сразмерно периоду коришћења.

(5) Под надлежним органом из става 2. овог члана подразумева се орган који је издао одобрење за вршење примењених геолошких истраживања.

(6) Министар у чијој су надлежности послови рударства и геолошких истраживања ближе прописује садржину обрасца из става 1. овог члана.

Члан 15 Обвезник накнаде

Обвезник накнаде за задржавање права на истражни простор је носилац истраживања коме је надлежни орган одобрио задржавање права на истражни простор, у смислу закона којим се уређују рударство и геолошка истраживања.

Члан 16 Основица

Основица накнаде за задржавање права на истражни простор је површина истражног простора изражена у километрима квадратним (км²).

Члан 17 Висина накнаде

Висина накнаде за задржавање права на истражни простор прописана је у Прилогу 1, Табела 2. овог закона.

Члан 18 Начин утврђивања и плаћања

(1) Накнаду за задржавање права на истражни простор утврђује обвезник на прописаном обрасцу за календарску годину, почев од дана достављања решења о задржавању права на истражни простор.

(2) Образац из става 1. овог члана подноси се надлежном органу, и утврђена обавеза плаћа у року од 15 дана од дана достављања решења о задржавању права на истражни простор.

(3) Ако је решењем о задржавању права на истражни простор одобрено задржавање права на истражни простор за период који обухвата више календарских година, накнада за прву календарску годину утврђује се и плаћа у складу са ставом 2. овог члана, а за сваку наредну календарску годину накнада се утврђује и плаћа до 31. јануара године за коју се врши утврђивање и плаћање.

(4) Ако је период за који је одобрено задржавање права на истражни простор краћи од календарске године, накнада се утврђује сразмерно периоду задржавања права на истражни простор.

(5) Под надлежним органом из става 2. овог члана подразумева се орган коме се подноси захтев за задржавање права на истражни простор.

Члан 19 Припадност прихода

Приходи остварени од накнада из члана 5. овог закона припадају буџету Републике Србије.

IV Накнада за коришћење ресурса и резерви минералних сировина

Члан 20 Основ за плаћање накнаде

Накнада за коришћење ресурса и резерви минералних сировина, наплаћује се за коришћење:

1) свих врста угља и уљних шкриљаца;
2) угљоводоника у течном и гасовитом стању (нафта и гас) и осталих природних гасова;
3) радиоактивних сировина;
4) свих металичних сировина;
5) техногених сировина које су резултат експлоатације и прераде минералних сировина;
6) неметаличних сировина;
7) свих врста соли и соних вода;
8) подземних вода из којих се добијају корисне минералне сировине, као и подземних вода везаних за рударску технологију и гасове који се са њима јављају;
9) угљендиоксида.

Члан 21 Обвезник накнаде

(1) Обвезник накнаде за коришћење ресурса и резерви минералних сировина је носилац експлоатације којем је одобрено извођење рударских радова у складу са законом којим се уређује рударство и геолошка истраживања.

(2) Минералне сировине имају значење у смислу закона којим се уређује рударство и геолошка истраживања.

(3) Носилац експлоатације је лице у смислу закона којим се уређују рударство и геолошка истраживања.

Члан 22 Основица

(1) Основица накнаде за коришћење ресурса и резерви минералних сировина је:

1) приход који обвезник накнаде остварује од искоришћених или продатих минералних сировина, одређен на основу прихода оствареног од продаје непрерађене минералне сировине или прихода оствареног од продаје технолошки прерађене минералне сировине;
2) нето приход који представља приход од продаје крајњег производа умањен за трошкове топљења, рафинације, транспорта, претовара, осигурања и продаје. Нето приход се не може умањивати по основу амортизације, трошкова капитала или пореских олакшица;
3) за коришћење угљоводоника у течном и гасовитом стању (нафта и гас) и природних гасова приход који обвезник накнаде остварује од продатих непрерађених минералних сировина, односно вредност минералних сировина уколико су утрошене за потребе делатности обвезника, вреднованих у складу са трошковима насталим за њихову производњу према прихваћеним међународним рачуноводственим стандардима;
4) количина ископане неметаличне сировине за добијање грађевинског материјала изражена у тонама;
5) искоришћени угљендиоксид изражен у 1.000 м³.

(2) Министар у чијој су надлежности послови рударства и геолошких истраживања ближе уређује методологију свођења количина и одређивања цене непрерађених угљоводоника у течном и гасовитом стању (нафта и гас) и осталих природних гасова.

Члан 23 Висина накнаде

(1) Висина накнаде из члана 20. тач. 1) до 8) овог закона утврђује се применом следећих стопа:

(2) за све врсте угља и уљних шкриљаца

(3) 3% од прихода

(4) за угљоводонике у течном и гасовитом стању (нафта и гас) и остале природне гасове

(5) 7% од прихода

(6) за радиоактивне сировине

(7) 2% од прихода

(8) за металичне сировине

(9) – непречишћене (ровне) или пречишћене припремом

(10) 5% од прихода

(11) – подвргнуте пиро, хидро или електро металуршком поступку

(12) 5% од нето прихода

(13) техногене сировине које су резултат експлоатације и прераде минералних сировина

(14) 1% од прихода

(15) за неметаличне сировине, осим неметаличних сировина за добијање грађевинског материјала

(16) – непречишћене (ровне) или пречишћене припремом

(17) 5% од прихода

(18) – подвргнуте пиро, хидро или електро металуршком поступку

(19) 5% од нето прихода

(20) за све врсте соли и соних вода

(21) 1% од прихода

(22) за подземне воде из којих се добијају корисне минералне сировине, као и подземне воде везане за рударску технологију и гасове који се са њима јављају

(23) 3% од прихода

(24) Висина накнаде за неметаличне сировине за добијање грађевинског материјала по тони ископане минералне сировине прописана је у Прилогу 1, Табела 3. овог закона.

(25) Висина накнаде из члана 20. тачка 9) овог закона за 1.000 м³ искоришћеног угљендиоксида прописана је у Прилогу 1, Табела 4. овог закона.

Члан 24 Начин утврђивања и плаћања

(1) Накнаду за коришћење ресурса и резерви минералних сировина утврђује обвезник за сваку врсту коришћене, односно продате количине минералне сировине појединачно за тромесечни период, односно за календарску годину на прописаном обрасцу, почев од дана добијања одобрења за извођење рударских радова.

(2) Образац из става 1. овог члана за тромесечни период подноси се надлежном органу, и утврђена обавеза плаћа у року од 15 дана по истеку тромесечја, а образац за утврђену коначну годишњу обавезу подноси се надлежном органу, и утврђена обавеза плаћа најкасније последњег дана у фебруару текуће године за претходну годину.

(3) Ако је плаћени износ по тромесечним периодима мањи од износа утврђеног у коначном обрачуну за ту календарску годину, разлика се плаћа најкасније последњег дана у фебруару текуће године за претходну годину.

(4) Ако је у коначном обрачуну утврђена мања обавеза од обавезе која је утврђена и плаћена по тромесечним периодима, више плаћени износ се користи за плаћање утврђене накнаде за наредни тромесечни период, односно враћа обвезнику на његов захтев у случају да обвезнику у текућем периоду престаје одобрење за извођење рударских радова.

(5) Под надлежним органом, у смислу овог члана, подразумева се министарство у чијој су надлежности послови рударства и геолошких истраживања, односно надлежни орган аутономне покрајине у смислу закона којим се уређују рударство и геолошка истраживања.

(6) Министар у чијој су надлежности послови рударства и геолошких истраживања ближе прописује садржину и начин достављања образаца из става 1. овог члана.

Члан 25 Ослобођење

Накнада за коришћење ресурса и резерви минералних сировина не плаћа се за узорке ресурса и резерви минералних сировина који се користе за техничко-технолошка испитивања у индустријским условима.

Члан 26 Припадност прихода

(1) Приходи остварени од накнада из члана 20. овог закона у висини од 60% припадају буџету Републике Србије, а у висини од 40% припадају буџету јединице локалне самоуправе на чијој територији се врши експлоатација.

(2) Ако се експлоатација врши на територији аутономне покрајине приходи остварени од накнада из члана 20. овог закона у висини од 50% припадају буџету Републике Србије, у висини од 40% припадају буџету јединице локалне самоуправе на чијој територији се врши експлоатација, а у висини од 10% припадају буџету аутономне покрајине.

V Накнаде за коришћење енергије и енергената

Члан 27 Врсте накнада

(1) Накнаде за коришћење енергије и енергената су:

1) накнада за формирање и одржавање обавезних резерви нафте и деривата нафте;
2) накнада за унапређење енергетске ефикасности.

(2) Енергија и енергенти, у смислу овог закона, су енергија и енергенти дефинисани законом којим се уређује енергетика.

Члан 28

(1) Обвезник накнаде за коришћење енергије и енергената подноси пријаву за евиденцију министарству у чијој су надлежности послови енергетике на обрасцу пријаве за евиденцију, у року од 30 дана од дана добијања лиценце за обављање енергетске делатности.

(2) Обвезнику накнаде из става 1. овог члана министарство у чијој су надлежности послови енергетике додељује одговарајући евиденциони број и води евиденцију обвезника накнаде.

(3) По извршеној евиденцији министарство у чијој су надлежности послови енергетике издаје енергетском субјекту доказ о извршеној евиденцији и додељеном евиденционом броју.

(4) Ако обвезник из става 1. овог члана не поднесе пријаву за евиденцију, министарство у чијој су надлежности послови енергетике ће доделити евиденциони број по службеној дужности, на основу расположивих података, односно фактичких околности.

(5) Министар у чијој су надлежности послови енергетике ближе прописује садржину и облик обрасца пријаве за евиденцију из става 1. овог члана.

(6) Обвезници који поседују лиценцу за обављање енергетске делатности, који нису евидентирани до дана ступања на снагу подзаконског акта из става 5. овог члана, дужни су да поднесу пријаву за евиденцију у року од 30 дана од дана ступања на снагу тог подзаконског акта.

Члан 29 Обвезник накнаде

Обвезник накнаде за формирање и одржавање обавезних резерви нафте и деривата нафте је енергетски субјект који обавља енергетску делатност производње деривата нафте и енергетску делатност трговине нафтом, дериватима нафте, биогоривима и компримованим природним гасом и има лиценцу за обављање тих делатности у складу са законом којим се уређује енергетика.

Члан 30 Основица

(1) Основица накнаде за формирање и одржавање обавезних резерви нафте и деривата нафте је количина деривата нафте изражена у јединици мере, и то:

(2) – литар (л) за безоловне моторне бензине, авионске бензине и гасна уља;

(3) – килограм (кг) за течни нафтни гас, млазна горива и уља за ложење.

Члан 31 Висина накнаде

(1) Висина накнаде за формирање и одржавање обавезних резерви нафте и деривата нафте прописана је у Прилогу 2. Табела 1. овог закона.

(2) Висина накнаде усклађује се са Годишњим програмом обавезних резерви нафте и деривата нафте, у року од 15 дана од дана доношења тог програма.

(3) Усклађене износе накнада из става 2. овог члана доноси Влада на предлог министарства у чијој су надлежности послови енергетике.

Члан 32 Начин утврђивања и плаћања

(1) Утврђивање накнаде за формирање и одржавање обавезних резерви нафте и деривата нафте врши се за безоловни моторни бензин, авионски бензин, гасна уља, течни нафтни гас, млазна горива и уља за ложење (у даљем тексту: деривати нафте) који су произведени у Републици Србији, односно који су увезени у Републику Србију.

(2) Утврђивање накнаде за формирање и одржавање обавезних резерви нафте и деривата нафте врши обвезник накнаде приликом стављања деривата нафте у промет на тржиште Републике Србије и/или приликом отпреме горива намењеног снабдевању ваздухоплова на међународним линијама на дан отпреме горива из царинског складишта или на дан спровођења поступка извозног царињења.

(3) Стављањем у промет деривата нафте сматра се:

1) свако отпремање деривата нафте из производног погона од стране произвођача ових производа, осим отпремања из производног погона у царинско складиште утоварено у складу са царинским прописима;
2) свако отпремање деривата нафте из акцизног складишта, осим отпремања у сопствено друго акцизно складиште, односно у царинско складиште, утоварено у складу са царинским прописима;
3) мањак производа у акцизном складишту, осим мањка који се може правдати вишом силом;
4) расход (кало, растур, квар и лом) у акцизном складишту, изнад количине утврђене прописом који доноси Влада.

(4) Изузетно од става 2. овог члана, накнаду утврђује надлежни царински орган, на дан обрачуна увозних дажбина.

(5) Ако обвезник накнаде не обрачуна накнаду, односно не достави надлежном министарству обрачун накнаде на прописаном обрасцу у прописаном року, месечну обавезу утврђује надлежно министарство на основу извештаја достављеног у претходном месецу, односно уколико тај извештај не постоји на основу просечног обрачуна накнаде исказане у достављеним извештајима у претходним периодима.

(6) Износ накнаде за формирање и одржавање обавезних резерви нафте и деривата нафте једнак је производу количине деривата нафте и висине накнаде из члана 31. овог закона.

Члан 33

(1) Утврђена накнада за формирање и одржавање обавезних резерви нафте и деривата нафте плаћа се:

1) најкасније последњег дана у месецу за износ накнаде обрачунат за период од 1. до 15. дана у месецу;
2) најкасније до 15. у текућем месецу за претходни месец за износ накнаде обрачунат за период од 16. до краја претходног месеца.

(2) Утврђена накнада при увозу плаћа се у складу са прописима којима се уређује наплата увозних дажбина.

(3) Ако је плаћени износ по месечним обрачунима мањи од износа утврђеног у годишњем обрачуну накнаде, утврђена разлика се плаћа до краја фебруара текуће за претходну календарску годину.

(4) Ако је плаћени износ по месечним обрачунима већи од износа утврђеног у годишњем обрачуну за календарску годину, више плаћени износ урачунава се за плаћање месечне обавезе за наредни период.

Члан 34

(1) Обрачун утврђене накнаде за формирање и одржавање обавезних резерви нафте и деривата нафте, на прописаном обрасцу, обвезник накнаде доставља министарству у чијој су надлежности послови енергетике, и то:

1) месечни обрачун најкасније до 20. у месецу за претходни месец;
2) годишњи обрачун најкасније до 31. јануара текуће године за претходну годину.

(2) Обвезник, као прилог уз месечни, односно годишњи обрачун из става 1. овог члана доставља и:

1) месечни, односно годишњи обрачун количина деривата нафте стављених у промет на територији Републике Србије, односно увезеног на територију Републике Србије;
2) извештај о извршеним уплатама за период за који доставља обрачун.

(3) Министар у чијој су надлежности послови енергетике ближе прописује садржину и облик обрасца месечног и годишњег обрачуна количина деривата нафте стављених у промет на територији Републике Србије, односно увезеног на територију Републике Србије, обрасца месечног и годишњег обрачуна обавезе плаћања накнаде, обрасца извештаја о уплати, као и начин достављања ових образаца.

Члан 35 Ослобођења

Ослобађа се плаћања накнаде за обавезне резерве нафте и деривата нафте енергетски субјект који има лиценцу за обављање енергетске делатности производње деривата нафте:

1) за промет деривата нафте који се врши са територије Републике Србије ван територије АП Косово и Метохија (у даљем тексту: АПКМ) на територију АПКМ, за време важења Резолуције Савета безбедности Организације Уједињених нација број 1244;
2) за деривате нафте који ће бити употребљени у даљем процесу производње, о чему је енергетски субјект дужан да достави доказ надлежном царинском органу.

Члан 36 Обвезник накнаде

Обвезник накнаде за унапређење енергетске ефикасности је енергетски субјект који:

1) обавља енергетске делатности снабдевања електричном енергијом, снабдевања природним гасом и јавног снабдевања природним гасом и има лиценцу за обављање тих делатности у складу са законом којим се уређује енергетика;
2) обавља енергетске делатности производње деривата нафте и трговине нафтом, дериватима нафте, биогоривима, биотечностима, компримованим природним гасом, утечњеним природним гасом и водоником и има лиценцу за обављање тих делатности у складу са законом којим се уређује енергетика.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 37 Основица

(1) Основица накнаде за унапређење енергетске ефикасности је испоручена количина енергије и енергената изражена у мерној јединици:

1) литар (л) за безоловне моторне бензине и гасна уља која се користе као гориво за моторе са унутрашњим сагоревањем;
2) килограм (кг) за течни нафтни гас – аутогас и уља за ложење, компримовани природни гас и утечњени природни гас;
3) кWх за електричну енергију и природни гас;
4) брисана је (види члан 4. Закона - 92/2023-340)

(2) Изузетно, за електричну енергију основица накнаде је:

1) утрошена електрична енергија која се утврђује у складу са прописима којима се уређује коришћење обновљивих извора енергије изражена у кWх за испоручену количину електричне енергије купцу произвођачу;
2) процењена количина електричне енергије коју оператор система доставља снабдевачу за одређени обрачунски период, у складу са прописима којима се уређује област енергетике.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023, 109/2025

Члан 38 Висина накнаде

(1) Висина накнаде за унапређење енергетске ефикасности прописана је у Прилогу 2, Табела 2. овог закона.

(2) Висина накнаде из става 1. овог члана усклађује се једном годишње са Програмом финансирања активности и мера унапређења енергетске ефикасности, који се доноси у складу са законом којим се уређују енергетска ефикасност и рационална употреба енергије, у року од 15 дана од дана доношења тог програма.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 39 Начин утврђивања и плаћања

(1) Утврђивање накнаде за унапређење енергетске ефикасности за испоручену електричну енергију и/или природни гас крајњем купцу/потрошачу врши обвезник накнаде из члана 36. тачка 1) овог закона приликом испостављања рачуна за испоручену електричну енергију и/или природни гас.

(2) Утврђивање накнаде за унапређење енергетске ефикасности купцу произвођачу електричне енергије врши енергетски субјект који има лиценцу за обављање енергетске делатности снабдевања електричном енергијом приликом испостављања рачуна за електричну енергију.

(3) Количина електричне енергије која је основица за утврђивање накнаде из става 1. овог члана, утврђује се на основу очитане потрошње преко мерних уређаја на месту примопредаје, односно на основу процењене потрошње електричне енергије од стране оператора система за одређени обрачунски период у складу са законом којим се уређује област енергетике и прописима донетим на основу тог закона.

(4) Количина електричне енергије која је основица за утврђивање накнаде из става 2. овог члана, утврђује се на основу утрошене електричне енергије обрачунате у складу са законом којим се уређује коришћење обновљивих извора енергије.

(5) Количина обрачунске енергије природног гаса која је основица за утврђивање накнаде из става 1. овог члана за испоручени природни гас, утврђује се преко мерних уређаја на месту примопредаје, у складу са прописом којим се уређују услови испоруке и снабдевања природним гасом.

(6) Енергетски субјект који набавља природни гас ради компримовања или утечњавања у сврху даље продаје компримованог природног гаса или утечњеног природног гаса, не сматра се крајњим купцем природног гаса у смислу закона којим се уређује енергетика.

(7) Утврђивање накнаде за унапређење енергетске ефикасности за испоручени компримовани природни гас и утечњени природни гас врши обвезник накнаде из члана 36. тачка 2) овог закона приликом испостављања рачуна за испоручене енергенте крајњем купцу.

(8) Утврђивање накнаде за унапређење енергетске ефикасности за испоручене деривате нафте, врши обвезник накнаде из члана 36. тачка 2) овог закона приликом стављања у промет деривата нафте.

(9) Стављањем у промет деривата нафте сматра се промет деривата нафте уређен чланом 32. став 3. овог закона.

(10) За деривате нафте који се увозе ради стављања на тржиште у Републици Србији, надлежни царински орган је дужан да утврди обавезу плаћања накнаде при увозу, на дан обрачуна увозних дажбина.

(11) Основица за утврђивање износа накнаде се умањује за количину електричне енергије, откупљену по подстицајној цени од произвођача који имају статус повлашћеног произвођача електричне енергије у складу са законом којим се уређује коришћење обновљивих извора енергије и законом којим се уређује енергетска ефикасност и рационална употреба енергије.

(12) Ако обвезник накнаде не обрачуна накнаду, односно обрачун накнаде не достави на прописаном обрасцу и у прописаном року органу, односно организацији за финансирање и подстицање енергетске ефикасности, месечну обавезу утврђује тај орган, односно организација на основу извештаја достављеног у претходном месецу, односно уколико тај извештај не постоји на основу просечног обрачуна накнаде исказане у достављеним извештајима у претходним периодима.

(13) Накнада за унапређење енергетске ефикасности утврђује се као производ количине енергената/енергије испоручене крајњим купцима, односно процењене количине електричне енергије и висине накнаде из члана 38. овог закона.

(14) Накнада за унапређење енергетске ефикасности за утрошену електричну енергију код купца произвођача утврђује се као производ утрошене електричне енергије, утврђене у складу са прописима којима се уређује коришћење обновљивих извора, и висине накнаде из члана 38. овог закона.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023, 109/2025

Члан 40

(1) Утврђена накнада за унапређење енергетске ефикасности плаћа се најкасније последњег дана у месецу за претходни месец.

(2) Изузетно од става 1. овог члана утврђена накнада за унапређење енергетске ефикасности при увозу деривата нафте плаћа се у складу са прописима којима се уређује наплата увозних дажбина.

(3) Ако је плаћени износ накнаде по месечним обрачунима мањи од износа утврђеног у годишњем обрачуну накнаде, утврђена разлика се плаћа до 31. јануара текуће године за претходну годину.

(4) Ако је плаћени износ накнаде по месечним обрачунима већи од износа утврђеног у годишњем обрачуну, више плаћени износ урачунава се за плаћање месечне обавезе за наредни период.

Члан 41

(1) Обрачун утврђене накнаде за унапређење енергетске ефикасности на прописаном обрасцу, обвезник накнаде доставља органу, односно организацији за финансирање и подстицање енергетске ефикасности, и то:

1) месечни обрачун најкасније последњег дана у месецу за претходни месец;
2) годишњи обрачун најкасније до 31. јануара текуће године за претходну годину.

(2) Обвезник, као прилог уз месечни, односно годишњи обрачун из става 1. овог члана доставља:

1) месечни, односно годишњи обрачун количина енергије, односно енергената испоручених потрошачима или стављених у промет на територији Републике Србије, односно увезених на територију Републике Србије;
2) извештај о извршеним уплатама за период за који доставља обрачун.

(3) Министар у чијој су надлежности послови енергетике ближе прописује садржину и облик обрасца месечног и годишњег обрачуна количина енергије/енергената испоручених потрошачима или стављених у промет на територији Републике Србије, односно увезених на територију Републике Србије, обрасца месечног и годишњег обрачуна обавезе плаћања накнаде, обрасца извештаја о уплати, као и начин достављања ових образаца.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 41а Ослобођења

(1) Накнаду за унапређење енергетске ефикасности не плаћају:

1) енергетски субјект који има лиценцу за обављање енергетске делатности производње деривата нафте у случајевима из члана 35. овог закона;
2) енергетски субјект који има лиценцу за обављање енергетске делатности производње електричне енергије за електричну енергију која се користи за балансирање система;
3) енергетски субјект који има лиценцу за обављање енергетске делатности преноса електричне енергије и управљање преносним системом за електричну енергију која се користи за обезбеђивање системских услуга;
4) енергетски субјект који има лиценцу за обављање енергетске делатности преноса електричне енергије и управљање преносним системом, енергетски субјект за обављање енергетске делатности дистрибуције електричне енергије и управљање дистрибутивним системом, односно за обављање енергетске делатности дистрибуције електричне енергије и управљање затвореним дистрибутивним системом, за електричну енергију која се користи за обезбеђивање сигурног рада преносног и дистрибутивног система и за надокнаду губитака у преносном и дистрибутивном систему;
5) енергетски субјект за количину обрачунске енергије природног гаса и утечњеног природног гаса коју је испоручио крајњем купцу а који се користи као сировина за производњу.

(2) Купац је дужан да за сврху ослобођења из става 1. тачке 5) овог члана достави енергетском субјекту писмену изјаву да ће набављени природни гас, односно утечњени природни гас користити као сировину у производњи.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 42 Припадност прихода

Приходи остварени од накнада из члана 27. овог закона припадају буџету Републике Србије.

VI Накнада за промену намене пољопривредног земљишта

Члан 43 Обвезник

(1) Обвезник накнаде за промену намене пољопривредног земљишта је лице на чији захтев се врши промена намене пољопривредног земљишта у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште .

(2) Захтев за промену намене пољопривредног земљишта може поднети власник, односно корисник пољопривредног земљишта којем је одговарајућим планским документом планирана друга намена, а које се до привођења планираној намени користи за пољопривредну производњу.

(3) Промена намене пољопривредног земљишта може се вршити и без одговарајућег планског документа из става 2. овог члана у случају пошумљавања, као и у случају подизања пољозаштитних појасева.

(4) Пољопривредно земљиште је земљиште у смислу закона којим се уређује пољопривредно земљиште као и услови његовог коришћења.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 44 Основица

(1) Основица за промену намене пољопривредног земљишта утврђује се на основу просечне цене квадратног метра пољопривредног земљишта у одговарајућој, односно граничној зони, одређене актом јединице локалне самоуправе за потребе утврђивања пореза на имовину за годину у којој се утврђује накнада.

(2) Брисан је ранији став 2. (види члан 10. Закона - 92/2023-340)

(3) Уколико је утврђена просечна цена квадратног метра пољопривредног земљишта у више граничних зона примениће се цена квадратног метра која је најповољнија за обвезника.

(4) Уколико није утврђена просечна цена у зони нити граничним зонама, вредност земљишта утврђује овлашћени судски вештак за послове пољопривреде, у складу са прописом којим се уређује поступак експропријације.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 45 Висина накнаде

Висина накнаде за промену намене пољопривредног земљишта утврђује се применом стопе од 50% на основицу.

Члан 46 Начин утврђивања и плаћања

(1) Утврђивање накнаде за промену намене пољопривредног земљишта врши решењем општинска, односно градска управа на чијој територији се налази пољопривредно земљиште, на захтев власника, односно корисника земљишта или по налогу пољопривредног инспектора.

(2) Уз захтев из става 1. овог члана подноси се:

1) доказ о власништву, односно праву коришћења пољопривредног земљишта;
2) копија плана катастарске парцеле;
3) извод из одговарајућег планског документа о намени катастарске парцеле;
4) сагласност министарства у чијој су надлежности послови пољопривреде за промену намене пољопривредног земљишта у случајевима у којима се намена пољопривредног земљишта мења ради:

(1) пошумљавања пољопривредног земљишта;

(2) експлоатације минералних сировина (глине, шљунка, песка, тресета, камена и др.), и/или извођења радова на одлагању јаловине, пепела, шљаке и других материја на пољопривредном земљишту на одређено време;

5) доказ о плаћеној републичкој административној такси.

(5) У случају када је пољопривредном земљишту планским документом промењена намена у грађевинско, оно се до привођења намени користи за пољопривредну производњу, а обвезник накнаде је дужан да плати накнаду за промену намене пољопривредног земљишта пре издавања грађевинске дозволе.

(6) Утврђену обавезу из става 1. овог члана обвезник накнаде дужан је да плати у року од 15 дана од дана достављања решења.

(7) Против решења из става 1. овог члана може се изјавити жалба министарству у чијој су надлежности послови пољопривреде у року од 15 дана од дана достављања решења.

(8) Жалба на решење не одлаже извршење решења.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 47 Ослобођења

(1) Накнада за промену намене пољопривредног земљишта не плаћа се у случају:

1) градње или реконструкције породичне стамбене зграде пољопривредног домаћинства у циљу побољшања услова становања чланова тог домаћинства или у случају природног раздвајања пољопривредног домаћинства највише до 200 м² стамбеног простора;
2) изградње економских објеката који се користе за примарну пољопривредну производњу, односно који су у функцији примарне пољопривредне производње, а власнику је пољопривреда основна делатност ;
3) промене намене, односно врсте земљишта из пољопривредног у грађевинско извршене на основу закона, планског документа или одлуке надлежног органа до 15. јула 1992. године, односно до дана ступања на снагу Закона о пољопривредном земљишту („Службени гласник РС”, број 49/92);
4) одређивања локације за гробље или проширење гробља;
5) изградње објеката који служе за одбрану од поплава, за одводњавање и наводњавање земљишта или за уређење бујица;
6) регулације водотока у функцији уређења пољопривредног земљишта;
7) изградње и проширења пољских путева који доприносе рационалном коришћењу пољопривредног земљишта;
8) пошумљавања пољопривредног земљишта, без обзира на класу;
9) подизања пољозаштитних појасева;
10) изградње објеката који су актом Владе проглашени објектима од значаја за Републику Србију, као и за изградњу објеката јавне намене у складу са програмом уређивања грађевинског земљишта када је обвезник плаћања Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, као и јавна предузећа чији су оснивачи Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе.

(2) Економски објекти у смислу става 1. тачка 2) овог члана су објекти који се користе за примарну пољопривредну производњу, односно који су у функцији примарне пољопривредне производње, и то: објекти за смештај механизације, репроматеријала, смештај и чување готових пољопривредних производа, стаје за гајење животиња, објекти за потребе грејања и приказивање старих аутохтоних сорти биљних култура и раса домаћих животиња, објекти за гајење печурки, пужева и риба.

(3) Испуњеност услова за ослобођење од плаћања накнаде из става 1. овог члана, на захтев власника, односно корисника пољопривредног земљишта, решењем утврђује општинска, односно градска управа.

(4) Уз захтев из става 3. овог члана обвезник накнаде, поред документације из члана 46. став 2. овог закона, подноси и следећу документацију:

1) податак о површини за коју се врши промена намене и идејни пројекат објекта у случају изградње објекта;
2) податке о условима становања и члановима породичног домаћинства у случају изградње породичног стамбеног објекта из става 1. тачка 1) овог члана;
3) копију планског документа или одлуке надлежног органа у случају када је промена намене извршена до дана ступања на снагу Закона о пољопривредном земљишту („Службени гласник РС”, број 49/92);
4) доказ надлежног органа о идентификацији парцеле у случају из тачке 3) овог става.

(5) На решење из става 3. овог члана може се изјавити жалба министарству у чијој су надлежности послови пољопривреде.

(6) Жалба на решење не одлаже извршење решења.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 48 Припадност прихода

Приходи од накнаде за промену намене пољопривредног земљишта у висини од 60% припадају буџету Републике Србије, а у висини од 40% припадају буџету јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази пољопривредно земљиште чија се намена мења.

VII Накнаде за промену намене и коришћење шума и шумског земљишта

Члан 49 Врсте накнада

(1) Накнаде за промену намене и коришћење шума и шумског земљишта су:

1) накнада за промену намене шума и шумског земљишта;
2) накнаде за коришћење шума и шумског земљишта.

(2) Шума и шумско земљиште су шума и земљиште у смислу закона којим се уређују шуме.

Члан 50 Обвезник накнаде

Обвезник накнаде за промену намене шума и шумског земљишта је корисник или сопственик шума и шумског земљишта на чији захтев се врши промена намене шума и шумског земљишта.

Члан 51 Основица

(1) Основица накнаде за промену намене шума и шумског земљишта је вредност шуме и шумског земљишта чија се намена мења утврђена у складу са законом којим се уређује поступак експропријације.

(2) Вредност шуме и шумског земљишта из става 1. овог члана утврђује стручна служба корисника или сопственика шума, односно овлашћени судски вештак за послове шумарства, у складу са прописом којим се уређује поступак експропријације.

Члан 52 Висина накнаде

Висина накнаде за промену намене шума и шумског земљишта једнака је петострукој вредности основице.

Члан 53 Начин утврђивања и плаћања

(1) Накнаду за промену намене шуме и шумског земљишта утврђује решењем министарство у чијој су надлежности послови шумарства, на основу захтева заинтересованог лица.

(2) Утврђена обавеза из става 1. овог члана плаћа се до дана отпочињања крчења шуме, наведеног у решењу.

(3) Дан отпочињања крчења шуме је датум који је корисник, односно сопственик шума и шумског земљишта коме је одобрена промена намене шума и шумског земљишта, навео у захтеву за утврђивање накнаде за промену намене шуме и шумског земљишта као датум отпочињања крчења шуме.

(4) Решење из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Члан 54 Ослобођења

Накнада за промену намене шума и шумског земљишта не плаћа се:

1) ради изградње објеката за заштиту људи и материјалних добара од елементарних непогода и одбране земље, у складу са прописима који уређују изградњу тих објеката;
2) у поступку комасације и арондације пољопривредног земљишта и шума;
3) брисана је (види члан 13. Закона - 92/2023-340)
4) за земљиште у својини сопственика површине до 50 ари, које се у службеној евиденцији води као шума или шумско земљиште, а користи се за пољопривредну производњу, коме је одобрена промена намене решењем министарства у чијој су надлежности послови шумарства;
5) приликом изградње објеката од значаја за Републику Србију, као и за изградњу објеката јавне намене у складу са програмом уређивања грађевинског земљишта када је обвезник плаћања Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, као и јавна предузећа чији су оснивачи Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе.

Члан 55 Припадност прихода

Приходи остварени од накнаде за промену намене шума и шумског земљишта припадају буџету Републике Србије, осим прихода остварених од накнаде за промену намене шума и шумског земљишта на територији аутономне покрајине који припадају буџету аутономне покрајине.

Члан 56 Накнаде за коришћење шума и шумског земљишта

Накнаде за коришћење шума и шумског земљишта су:

1) накнада за коришћење дрвета;
2) накнада за коришћење шумског земљишта у државној својини у нешумске намене.

Члан 57 Обвезник накнаде

(1) Обвезник накнаде за коришћење дрвета је корисник, односно сопственик шума и шумског земљишта.

(2) Корисник шума, односно сопственик шума је лице у смислу закона којим се уређују шуме.

Члан 58 Основица

(1) Основица за обрачун накнаде за коришћење дрвета је вредност дрвних сортимената, према ценовнику корисника шума на шумском камионском путу, на који сагласност даје Влада, односно надлежни орган аутономне покрајине.

(2) Вредност дрвних сортимената за кориснике, односно сопственике шума, осим физичких лица, обрачунава се на основу количине посечених дрвних сортимената.

(3) Вредност дрвних сортимената за сопственике шума – физичка лица обрачунава се на основу количине дозначених дрвних сортимената.

(4) Шумски камионски пут је објекат (осим влака) изграђен првенствено ради обављања послова газдовања шумама.

(5) Дозначени дрвни сортименти, представљају количину дрвета после извршеног одабирања, обележавања дозначним жигом и евидентирања стабала за сечу од стране овлашћеног лица, у смислу закона којим се уређују шуме.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 59 Висина накнаде

Накнада за коришћење дрвета утврђује се применом стопе од 3% на основицу.

Члан 60 Начин утврђивања и плаћања

(1) Накнаду за коришћење дрвета обрачунава обвезник накнаде за месечни период, на прописаном обрасцу, који доставља министарству у чијој су надлежности послови шумарства у року од 15 дана по истеку месеца за који се утврђује.

(2) Обрачуната обавеза из става 1. овог члана плаћа се до 15. у месецу за претходни месец.

(3) Обвезник накнаде је дужан да води евиденцију о дрвним сортиментима које користи.

(4) Министар у чијој су надлежности послови шумарства ближе прописује садржину обрасца из става 1. овог члана.

(5) Изузетно од става 1. овог члана, ако је сопственик шума физичко лице, обавеза плаћања накнаде утврђује се у поступку дознаке (обележавања стабала за сечу), на дозначном листу, од стране лица које има овлашћење за обављање дознаке у складу са законом којим се уређују шуме.

(6) Обавеза из става 5. овог члана плаћа се пре сече.

Члан 61 Ослобођење

Накнада за коришћење дрвета не плаћа се за дрвне сортименте са површина на којима се врши санација штете у складу са санационим планом.

Члан 62 Припадност прихода

Приходи остварени од накнаде за коришћење дрвета у висини од 70% припадају буџету Републике Србије, а у висини од 30% припадају буџету јединице локалне самоуправе, осим прихода остварених на територији аутономне покрајине који у висини од 70% припадају буџету аутономне покрајине, а у висини од 30% припадају буџету јединице локалне самоуправе, која се налази на територији аутономне покрајине.

Члан 63 Обвезник накнаде

(1) Обвезник накнаде за коришћење шумског земљишта у државној својини у нешумске намене је лице које користи шумско земљиште у државној својини у нешумске намене.

(2) Под коришћењем шумског земљишта у државној својини у нешумске намене подразумева се коришћење шумског земљишта за намене које нису у функцији газдовања шумама у складу са планским документима, а које су разврстане према сродности коришћења шумског земљишта, за:

1) геолошка истраживања, експлоатацију минералних сировина и минералне, полу-минерализоване и изворске воде;
2) постављене подземне и надземне објекте и водове комуналне и енергетске инфраструктуре, као и постављену инфраструктуру за електронске комуникације;
3) постављене објекте за обављање делатности, односно за други начин коришћења шумског земљишта у сврху обављања делатности;
4) постављене објекте и коришћење земљишта за сопствене потребе физичких лица (викенд куће и окућнице које нису зидане и немају темељ);
5) привез пловних објеката;
6) коришћење шумских путева.

(3) Обвезнику накнаде за коришћење шумског земљишта у државној својини у нешумске намене не може се наплаћивати закупнина за то шумско земљиште у државној својини.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 64 Основица

Основица накнаде за коришћење шумског земљишта у државној својини у нешумске намене је:

1) површина земљишта изражена у метрима квадратним (м²) за намене из члана 63. став 2. тач. 1), 2) и 4) овог закона;
2) површина земљишта изражена у метрима квадратним (м²), односно дужина изражена у м за намене из члана 63. став 2. тачка 3) овог закона;
3) број привеза за намене из члана 63. став 2. тачка 5) овог закона;
4) запремина изражена у метрима кубним (м³), маса изражена у тонама (т), односно број возила за намене из члана 63. став 2. тачка 6) овог закона.

Члан 65 Висина накнаде

Висине накнада за коришћење шумског земљишта у државној својини у нешумске намене, по појединачној намени коришћења, утврђене су у Прилогу 3, у Табелама 1. до 6. овог закона.

Члан 66 Начин утврђивања и плаћања

(1) Накнаду за коришћење шумског земљишта у државној својини у нешумске намене утврђује решењем корисник шума и шумског земљишта.

(2) Накнаде за намене из члана 63. став 2. тач. 1), 2), 4) и 5) овог закона утврђују се за календарску годину, а плаћање се врши аконтационо, у једнаким месечним ратама, до 15. у месецу за претходни месец и коначно по истеку године, уколико по истеку године постоји разлика у односу на основицу накнаде на основу које је утврђена аконтација у току године.

(3) Ако је износ плаћених аконтација из става 2. овог члана у току године мањи од износа утврђеног у коначном обрачуну за ту календарску годину, разлика се плаћа у року од 15 дана од дана достављања решења, а ако је износ плаћених аконтација из става 2. овог члана у току године већи од износа обавезе утврђене у коначном обрачуну накнаде за ту календарску годину, више плаћени износ се користи за плаћање аконтација за наредни период.

(4) До доношења решења о утврђивању накнаде из става 1. овог члана за текућу годину, обвезник је дужан да плаћа аконтацију у висини месечне обавезе за претходну годину у року из става 2. овог члана.

(5) Након доношења решења о утврђивању накнаде из става 2. овог члана за текућу годину обвезник је дужан да аконтацију за текућу годину увећа или умањи тако да се укупно плаћене аконтације од почетка текуће године доведу на износ као да је уплата аконтација вршена у складу са решењем о утврђивању накнаде из става 2. овог члана за текућу годину.

(6) Обвезницима који први пут започињу коришћење земљишта за намене из члана 63. став 2. овог закона, аконтациона обавеза се утврђује решењем у року од 15 дана од дана закључивања уговора о коришћењу земљишта, сразмерно времену коришћења а плаћање утврђене обавезе врши се у року од 15 дана по истеку месеца.

(7) Накнаде за намене из члана 63. став 2. тачка 3) овог закона утврђују се за календарску годину, односно месечни период, односно на дневном нивоу у зависности од појединачне намене коришћења наведене у Прилогу 3. овог закона.

(8) Накнаде из члана 63. став 2. тачка 6) овог закона за коришћење шумских саобраћајница и шумског земљишта за одржавање трка и сличних манифестација, чија је висина одређена на дневном нивоу, утврђују се решењем и утврђена накнада плаћа пре отпочињања коришћења.

(9) Корисник шума и шумског земљишта је дужан да води евиденцију о коришћењу шумског земљишта у државној својини у нешумске намене и утврђеној накнади на прописаном обрасцу, који доставља министарству у чијој су надлежности послови шумарства, односно надлежном органу аутономне покрајине у року од 15 дана по истеку месеца.

(10) Министар у чијој су надлежности послови шумарства ближе прописује садржину обрасца из става 9. овог члана.

(11) Против решења из става 1. овог члана може се изјавити жалба министарству у чијој су надлежности послови пољопривреде, водопривреде и шумарства у року од 15 дана од дана достављања решења.

(12) Жалба из става 11. овог члана не одлаже извршење решења.

Члан 67 Ослобођења

Накнада за коришћење шумског земљишта у државној својини у нешумске намене не плаћа се за коришћење шумског земљишта у државној својини за:

1) постављање и коришћење привремених објеката за пчеларство;
2) постављање и коришћење објеката за пречишћавање вода;
3) испитивање противградних ракета;
4) постављање и коришћење привремених објеката за сточарску и пољопривредну производњу на земљишту које се налази изнад 500 м надморске висине;
5) постављање и коришћење торова за стоку, пашарење и жирење;
6) постављање и коришћење репроцентара за узгој дивљачи;
7) брисана је (види члан 15. Закона - 92/2023-340)
8) за фотографисање ретких врста и снимање звучних ефеката.

Члан 68 Припадност прихода

(1) Приходи остварени од накнада за коришћење шумског земљишта у државној својини у нешумске намене из члана 63. тач. 1) до 5) овог закона у висини од 80% припадају и уплаћују се на рачун корисника шума и шумског земљишта а у висини од 20% буџету Републике Србије, односно буџету аутономне покрајине ако се шумско земљиште налази на територији аутономне покрајине.

(2) Приходи остварени од накнада за коришћење шумског земљишта у државној својини у нешумске намене из члана 63. тачка 6) овог закона припадају и уплаћују се на рачун корисника шума и шумског земљишта.

VIII Накнада за коришћење ловостајем заштићених врста дивљачи

Члан 69 Обвезник накнаде

(1) Обвезник накнаде за коришћење ловостајем заштићених врста дивљачи је корисник ловишта.

(2) Ловостајем заштићене врсте дивљачи су врсте дивљачи које се заштићују забраном лова у одређеном периоду ловне године у складу са прописима којима се уређују дивљач и ловство.

(3) Корисник ловишта је правно лице које испуњава услове за спровођење ловног газдовања, у смислу закона којим се уређују дивљач и ловство.

(4) Ловна година из става 2. овог члана је период од 1. априла текуће године до 31. марта следеће године.

Члан 70 Основица

(1) Основица накнаде за коришћење ловостајем заштићених врста дивљачи је вредност планираног одстрела ловостајем заштићених врста дивљачи, осим вредности планираног одстрела фазана, за текућу ловну годину утврђена у складу са законом којим се уређују дивљач и ловство.

(2) Вредност планираног одстрела утврђује се према ценовнику који прописује Влада на предлог министарства у чијој су надлежности послови ловства.

(3) Вредност планираног одстрела из става 2. овог члана утврђује се до краја фебруара, за наредну ловну годину.

Члан 71 Висина накнаде

Висина накнаде за коришћење ловостајем заштићених врста дивљачи утврђује се применом стопе од 10% на основицу.

Члан 72 Начин утврђивања и плаћања

(1) Обвезник накнаде дужан је да министарству у чијој су надлежности послови ловства достави обрачунату накнаду за коришћење ловостајем заштићених врста за наредну ловну годину, на прописаном обрасцу, најкасније до 1. априла текуће ловне године.

(2) Утврђена обавеза из става 1. овог члана у износу од 30% плаћа се најкасније до 15. априла текуће ловне године, а износ од 70% утврђене обавезе плаћа се најкасније до 31. децембра текуће ловне године.

(3) Образац из става 1. овог члана прописује министар у чијој су надлежности послови ловства у складу са прописима којима се уређују дивљач и ловство.

Члан 73 Припадност прихода

(1) Приходи остварени од накнаде за коришћење ловостајем заштићених врста дивљачи припадају буџету Републике Србије.

(2) Ако су приходи од накнаде за коришћење ловостајем заштићених врста дивљачи остварени на територији аутономне покрајине у висини од 30% припадају буџету Републике Србије, а у висини од 70% припадају буџету аутономне покрајине.

IX Накнаде за воде

Члан 74 Врсте накнада

(1) Накнаде за воде су:

1) накнада за коришћење вода;
2) накнада за извађени речни нанос;
3) накнада за одводњавање;
4) накнада за коришћење водних објеката и система;
5) накнада за испуштене воде.

(2) Појмови воде, речни нанос, водни објекти и системи и реципијент имају значење утврђено законом којим се уређују воде.

Члан 75 Обвезник накнаде

Обвезник накнаде за коришћење вода је лице које:

1) воду захваћену из површинских и подземних вода користи за пиће, наводњавање, погонске, технолошке, комуналне и друге сличне намене;
2) користи термалне воде на подручју које се не сматра бањом, као и лице које користи термалне воде на подручју које се сматра бањом, а није обвезник накнаде за природни лековити фактор;
3) користи воду за узгој риба у рибњацима;
4) врши снабдевање водом за пиће системом јавног водовода;
5) захвата воду ради флаширања, односно захвата воду ради коришћења у финалном производу;
6) користи воду за производњу електричне енергије за продају или за сопствене потребе.

Члан 76 Основица

(1) Основица накнаде за коришћење вода је:

1) за намене из члана 75. тач. 1)–4) овог закона:

(1) количина захваћене, односно испоручене воде изражена у метрима кубним (м³), када постоје уређаји за мерење количине захваћене, односно испоручене воде;

(2) пројектовани капацитет захваћене воде на водозахвату изражен у метрима кубним (м³), када не постоје уређаји за мерење количине захваћене воде;

(3) површина пољопривредног земљишта које се наводњава, изражена у хектарима (ха), када не постоји могућност мерења количине испоручене воде;

(4) површина топловодних рибњака и рибњака за спортски риболов изражена у хектарима (ха), када не постоји могућност мерења количине захваћене, односно испоручене воде;

2) за намене из члана 75. тачка 5) овог закона количина продате флаширане воде изражена у литрима (л), односно количина воде у производу изражена у литрима (л);
3) за намене из члана 75. тачка 6) овог закона количина произведене електричне енергије на прагу хидроелектране или термоелектране изражена у киловат часовима (кWх).

Члан 77 Висина накнаде

Висина накнаде за коришћење вода, према квалитету воде и намени, прописана је у Прилогу 4, Табела 1. овог закона.

Члан 78 Начин утврђивања и плаћања

(1) Накнаду за коришћење вода утврђује министарство у чијој су надлежности послови водопривреде, односно надлежни орган аутономне покрајине за територију аутономне покрајине решењем, за календарску годину.

(2) Утврђена накнада из става 1. овог члана плаћа се, као аконтација, у једнаким месечним ратама, до 15. у месецу за претходни месец и коначно по истеку године уколико по истеку године постоји разлика у односу на основицу накнаде на основу које је утврђена аконтација у току године.

(3) Ако је износ плаћених аконтација из става 2. овог члана у току године мањи од износа коначног обрачуна накнаде по истеку године, разлика се плаћа у року од 15 дана од дана пријема решења, а ако је износ плаћених аконтација из става 2. овог члана у току године већи од износа коначног обрачуна накнаде по истеку године више плаћена накнада урачунава се као аконтација за наредни период.

(5) Након доношења решења о утврђивању накнаде из става 1. овог члана за текућу годину обвезник је дужан да аконтацију за текућу годину увећа или умањи тако да се укупно плаћене аконтације од почетка текуће године доведу на износ као да је уплата аконтација вршена у складу са решењем о утврђивању накнаде из става 1. овог члана за текућу годину.

(6) Лице које у току године отпочне први пут да користи воду, дужно је да органу надлежном за утврђивање накнаде из става 1. овог члана, у року од 15 дана рачунајући од дана почетка коришћења воде достави на прописаном обрасцу податке од значаја за утврђивање месечне аконтације накнаде (податке о процењеној количини захваћене, односно испоручене воде, односно продате флаширане воде, површини рибњака, количини произведене електричне енергије, односно снази постројења и друге податке).

(7) Решење из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

(8) Обвезник је дужан да, органу надлежном за утврђивање накнаде из става 1. овог члана, достави податке о захваћеној количини воде у претходној години, уколико има уређај за мерење, односно други податак који представља основицу за утврђивање накнаде за коришћење вода, до 20. јануара текуће године, на прописаном обрасцу.

(9) Министар у чијој су надлежности послови водопривреде ближе прописује садржину и изглед образаца из ст. 6. и 8. овог члана.

Члан 79 Ослобођења

(1) Накнада за коришћење вода не плаћа се за опште коришћење вода.

(2) Опште коришћење вода из става 1. овог члана подразумева коришћење вода без претходног третмана, односно без употребе посебних уређаја (пумпе, натеге и друго) или изградње водних објеката, и то за пиће и санитарно-хигијенске потребе, напајање стоке у домаћинству, рекреацију, укључујући и купање, гашење пожара и пловидбу.

Члан 80 Обвезник накнаде

Обвезник накнаде за извађени речни нанос је правно лице, односно предузетник који врши вађење речног наноса из лежишта на водном земљишту и на подручјима угроженим ерозијом.

Члан 81 Основица

Основица накнаде за извађени речни нанос је количина извађеног речног наноса изражена у метрима кубним (м³).

Члан 82 Висина накнаде

Висина накнаде за извађени речни нанос, према врсти позајмишта, по метру кубном (м³) прописана је у Прилогу 4, Табела 2. овог закона.

Члан 83 Начин утврђивања и плаћања

(1) Накнаду за извађени речни нанос утврђује министарство у чијој су надлежности послови водопривреде, односно надлежни орган аутономне покрајине за територију аутономне покрајине решењем за месечни период.

(2) Правно лице, односно предузетник који врши вађење речног наноса дужан је да податке о локацији, врсти и количини извађеног речног наноса и начину вађења речног наноса доставља министарству у чијој су надлежности послови водопривреде, а на територији аутономне покрајине надлежном органу аутономне покрајине и јавном водопривредном предузећу, на прописаном обрасцу, најкасније до 5. у месецу за претходни месец.

(3) Утврђена обавеза из става 1. овог члана плаћа се у року од 15 дана од дана достављања решења.

(4) Решење из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

(5) Министар у чијој су надлежности послови водопривреде ближе прописује садржину и изглед обрасца из става 2. овог члана.

Члан 84 Ослобођења

Накнада за извађени речни нанос не плаћа се за количине извађеног речног наноса који се користи за изградњу и одржавање водних објеката за уређење водотока и заштиту од штетног дејства вода, које врши јавно водопривредно предузеће, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе.

Члан 85 Обвезник накнаде

(1) Обвезник накнаде за одводњавање је власник, односно корисник земљишта и објеката на мелиорационом подручју одређеном у складу са законом којим се уређују воде, и то:

1) пољопривредног земљишта осим трстика и мочваре, необраслог шумског земљишта и грађевинског земљишта;
2) објекта, односно простора намењеног за обављање делатности, изузев ако је одвођење вода уређено системом атмосферске канализације;
3) стамбеног објекта, изузев ако је одвођење вода уређено системом атмосферске канализације;
4) саобраћајне инфраструктуре (јавних и некатегорисаних путева, железничке инфраструктуре, лука, пристаништа, аеродрома и друго), изузев ако је одвођење вода уређено системом атмосферске канализације;
5) добара у општој употреби (паркови, тргови, улице и друго), изузев ако је одвођење вода уређено системом атмосферске канализације.

(2) Корисником из става 1. овог члана сматра се:

1) закупац, држалац и корисник непокретности у јавној својини по основу уговора;
2) закупац стамбеног и другог објекта, за период дужи од једне године или на неодређено време;
3) корисник непокретности у јавној својини, у складу са законом којим се уређује јавна својина (ималац права коришћења, јавно предузеће или друштво капитала као корисник непокретности на основу посебног закона, оснивачког акта или уговора), као и управљач јавног пута, односно управљач железничке инфраструктуре на основу посебног закона или оснивачког акта;
4) ималац права коришћења грађевинског земљишта, у складу са законом којим се уређује режим грађевинског земљишта;
5) држалац непокретности у јавној својини, без правног основа.

(3) Изузетно од става 1. тач. 1), 2) и 3) овог члана, обвезник накнаде за одводњавање није физичко лице и предузетник – власник, односно корисник земљишта и објеката на мелиорационом подручју одређеном у складу са законом којим се уређују воде, и то:

1) земљишта уписаног у Регистар пољопривредних газдинстава у складу са законом којим се уређује пољопривреда и рурални развој (у даљем тексту: Регистар пољопривредних газдинстава);
2) објекта уписаног у Централни регистар објеката у складу са законом којим се уређује безбедност хране, ако је истовремено уписан и у Регистар пољопривредних газдинстава;
3) објекта уписаног у Регистар објеката, односно Регистар одобрених објеката у складу са законом којим се уређује ветеринарство ако је истовремено уписан и у Регистар пољопривредних газдинстава.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 86 Основица

Основица накнаде за одводњавање је:

1) за пољопривредно земљиште, осим трстика и мочваре – површина земљишта изражена у хектарима (ха);
2) за необрасло шумско земљиште – површина земљишта изражена у хектарима (ха);
3) за грађевинско земљиште, осим земљишта под стамбеним и објектом намењеним за обављање делатности – површина грађевинског земљишта изражена у хектарима (ха);
4) за објекте саобраћајне инфраструктуре и друга добра у општој употреби – површина земљишта изражена у хектарима (ха) објеката саобраћајне инфраструктуре и других добара у општој употреби;
5) за грађевинско земљиште под стамбеним објектом и објектом намењеним за обављање делатности – површина земљишта изражена у метрима квадратним (м²) тог земљишта.

Члан 87 Висина накнаде

Висина накнада за одводњавање пољопривредног земљишта, осим трстика и мочваре, необраслог шумског земљишта и грађевинског земљишта, према мелиорационом подручју, класи и култури пољопривредног земљишта, осим трстика и мочваре, прописана је у Прилогу 4, Табелама 3. до 7. овог закона.

Члан 88 Начин утврђивања и плаћања

(1) Накнаду за одводњавање утврђује јавно водопривредно предузеће у чијој надлежности је управљање системима за одводњавање у јавној својини решењем, на годишњем нивоу.

(2) Послове из става 1. овог члана надлежно јавно водопривредно предузеће врши као поверене.

(3) Надлежна служба за катастар непокретности дужна је да јавном водопривредном предузећу из става 1. овог члана, доставља, на његов захтев, без накнаде, ажуриране податке о земљишту и власницима, односно корисницима земљишта и других непокретности из члана 85. став 1. тач. 1–4) овог закона, ради утврђивања обавезе плаћања накнаде за одводњавање.

(4) Министарство у чијој су надлежности послови пољопривреде дужно је да на захтев јавног водопривредног предузећа доставља податке о лицима, односно објектима уписаним у Регистар пољопривредних газдинстава, Централни регистар објеката и Регистар објеката, односно Регистар одобрених објеката.

(5) Министарство у чијој је надлежности закључивање уговора о закупу пољопривредног земљишта у јавној својини Републике Србије и орган који обавља послове утврђивања и обрачунавања пореза на имовину у јединици локалне самоуправе дужни су да надлежном јавном водопривредном предузећу из става 1. овог члана достављају, на његов захтев, без накнаде, податке о закупљеном пољопривредном земљишту, односно стамбеном и пословном објекту, као и податке о власницима, односно корисницима тих непокретности ради утврђивања обавезе плаћања накнаде за одводњавање.

(6) Правно лице које на територији општине/града обавља комуналну делатност пречишћавања и одвођења атмосферских и отпадних вода дужно је да, ради утврђивања обавезе плаћања накнаде за одводњавање, јавном водопривредном предузећу из става 1. овог члана доставља, на његов захтев, без накнаде, ажуриране податке о катастарским општинама на којима је одвођење вода уређено системом атмосферске канализације.

(7) Утврђену накнаду из става 1. овог члана правно лице плаћа аконтационо, у једнаким месечним ратама, до 15. у месецу за претходни месец, а физичко лице у једнаким тромесечним ратама, у року од 45 дана од дана почетка тромесечја.

(8) До утврђивања накнаде из става 1. овог члана за текућу годину, физичко лице плаћа аконтацију у висини тромесечне обавезе из претходне године, а правно лице у висини обавезе за последњи месец претходне године.

(9) Ако је износ плаћених аконтација у току године мањи од износа накнаде утврђене решењем за текућу годину, разлика се плаћа у року од 15 дана од дана пријема решења.

(10) Ако је обвезник аконтативно платио више него што је обавезан да плати према обавези утврђеној решењем за текућу годину више плаћена накнада се урачунава као аконтација накнаде за наредну годину.

(11) Решење из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

(12) Брисан је ранији став 12. (види члан 4. Закона - 109/2025-109)

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023, 109/2025

Члан 89 Ослобођења

(1) Накнада за одводњавање не плаћа се за грађевинско земљиште под пословним и стамбеним објектима, ако се плаћа накнада за одводњавање за пословни, односно стамбени објекат.

(2) Ако је проглашена ванредна ситуација, Влада на предлог министарства у чијој су надлежности послови водопривреде може донети акт којим се обвезник из члана 85. став 1. тачка 1) овог закона ослобађа обавезе плаћања накнаде за одводњавање.

Члан 90 Обвезник накнаде

Обвезник накнаде за коришћење водних објеката и система у јавној својини је:

1) власник, односно корисник пољопривредног и шумског земљишта, индустријских и других објеката које водне објекте и системе у јавној својини користи за наводњавање, снабдевање водом индустрије, рибњака и других корисника, као и за друге потребе;
2) лице које водне објекте и системе у јавној својини користи за одвођење отпадних вода из индустријских и других објеката, као и за друге намене.

Члан 91 Основица

(1) Основица накнаде за коришћење водних објеката и система у јавној својини за наводњавање, снабдевање водом становништва, индустрије, рибњака и других корисника је:

1) инсталисани капацитет:

(1) за снабдевање водом становништва и индустрије изражен у литрима у секунди (л/с);

(2) за наводњавање и снабдевање водом рибњака и других корисника изражен у хектарима (ха);

2) ангажовани капацитет:

(1) ако постоји уређај за мерење количине испоручене воде изражен у метрима кубним (м³);

(2) ако не постоји уређај за мерење количине испоручене воде за снабдевање становништва и индустрије максимална количина воде коју може захватити својим инсталисаним капацитетом изражена у метрима кубним (м³);

(3) ако не постоји уређај за мерење количине испоручене воде за наводњавање и за снабдевање водом рибњака и других корисника површина изражена у хектарима (ха).

(7) Основица накнаде за коришћење водних објеката и система у јавној својини за узгој риба и за спортски риболов у акумулацијама и каналима је површина водног огледала изражена у хектарима (ха).

(8) Ако се вода за намене из става 1. овог члана испоручује преко црпне станице високог притиска основица накнаде је инсталисани капацитет те црпне станице изражен у литрима у секунди (л/с).

(9) Основица накнаде за коришћење водних објеката и система у јавној својини за одвођење отпадних вода из индустријских и других објеката је:

1) ако постоји уређај за мерење количине испуштене отпадне воде количина испуштене отпадне воде изражена у метрима кубним (м³);
2) ако не постоји уређај за мерење количине испуштене отпадне воде:

(1) количина захваћене воде изражена у метрима кубним (м³);

(2) максимални инсталисани водозахватни капацитет, ако не постоји уређај за мерење количине захваћене воде.

Члан 92 Висина накнаде

(1) Висина накнаде за коришћење водних објеката и система у јавној својини, и то за коришћење:

1) водних објеката мелиорационих система за снабдевање водом становништва, индустрије и рибњака, укључујући и накнаду за коришћење црпне станице високог притиска за испоруку воде, прописана је у Прилогу 4, Табелама 8. и 9. овог закона;
2) водних објеката мелиорационих система за наводњавање, укључујући и накнаду за коришћење црпне станице високог притиска за испоруку воде, прописана је у Прилогу 4, Табелама 10. и 11. овог закона;
3) водних објеката (акумулација и канала) за узгој риба прописана је у Прилогу 4, Табели 12. овог закона;
4) водних објеката мелиорационих система за одвођење отпадних вода прописана је у Прилогу 4, Табели 13. овог закона;
5) водних објеката мелиорационих система и других водних објеката за одвођење отпадних вода на територији АП Војводина, прописана је у Прилогу 4, Табелама 14. и 15. овог закона;
6) водних објеката Хидросистема „Дунав–Тиса–Дунав” за снабдевање водом индустрије, рибњака и других корисника и за наводњавање прописана је у Прилогу 4, Табелама 16. и 17. овог закона;
7) објеката регионалних система за наводњавање и других водних објеката на територији АП Војводине за снабдевање водом индустрије, рибњака и других корисника и за узгој риба прописана је у Прилогу 4, Табелама 18, 19. и 20. овог закона.

(2) Уколико водни објекти мелиорационих система за снабдевање водом становништва, индустрије и рибњака, водни објекти мелиорационих система за наводњавање и водни објекти регионалних система за наводњавање и други водни објекти захватају воду из Хидросистема „Дунав–Тиса–Дунав” обвезник плаћа и накнаду за коришћење објеката Хидросистема „Дунав–Тиса–Дунав”, у висини утврђеној овим законом.

(3) Уколико се обвезнику накнаде вода испоручује преко црпне станице високог притиска обвезник плаћа и накнаду за коришћење црпне станице високог притиска, у висини утврђеној овим законом.

(4) Министар у чијој су надлежности послови водопривреде утврђује методологију за обрачун накнада за коришћење водних објеката и система за одвођење отпадних вода и за негативан утицај непречишћених вода изражених преко органских материја и укупног азота и фосфора.

Члан 93 Начин утврђивања и плаћања

(1) Накнаду за коришћење водних објеката и система у јавној својини утврђује решењем јавно водопривредно предузеће у чијој су надлежности управљање тим водним објектима и системима, за календарску годину.

(2) Послове из става 1. овог члана надлежно јавно водопривредно предузеће врши као поверене.

(3) Утврђена накнада из става 1. овог члана плаћа се, као аконтација, у једнаким месечним ратама, до 15. у месецу за претходни месец и коначно по истеку године уколико по истеку године постоји разлика у односу на основицу накнаде на основу које је утврђена аконтација у току године.

(4) Ако је износ плаћених аконтација из става 3. овог члана у току године мањи од износа коначног обрачуна накнаде по истеку године, разлика се плаћа у року од 15 дана од дана пријема решења, а ако је износ плаћених аконтација из става 3. овог члана у току године већи од износа коначног обрачуна накнаде по истеку године више плаћена накнада за коришћење водних објеката и система урачунава се као аконтација накнаде за наредни период.

(5) До доношења решења о утврђивању накнаде из става 1. овог члана за текућу годину, обвезник је дужан да плаћа аконтацију у висини месечне накнаде за претходну годину у року из става 3. овог члана.

(6) Након доношења решења о утврђивању накнаде из става 1. овог члана за текућу годину, обвезник је дужан да аконтацију за текућу годину увећа или умањи тако да се укупно плаћене аконтације од почетка текуће године доведу на износ као да је уплата аконтација вршена у складу са решењем о утврђивању накнаде из става 1. овог члана за текућу годину.

(7) Лице које у току године отпочне први пут да користи водне објекте и водне системе, дужно је да јавном водопривредном предузећу из става 1. овог члана, у року од 15 дана рачунајући од дана почетка коришћења водног објекта и водног система, достави на прописаном обрасцу податке од значаја за утврђивање месечне аконтације накнаде за коришћење водних објеката и система.

(8) Обвезник је дужан да органу надлежном за утврђивање накнаде из става 1. овог члана достави податке о количини захваћене, односно испуштене воде у претходној години, уколико има уређај за мерење, односно други податак који представља основицу за утврђивање накнаде за коришћење водних објеката и система, до 20. јануара текуће године, на прописаном обрасцу.

(9) Решење из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

(10) Брисан је ранији став 10. (види члан 5. Закона - 109/2025-109)

(11) Министар у чијој су надлежности послови водопривреде ближе прописује садржину и изглед обрасца из ст. 7. и 8. овог члана.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 94 Обвезник накнаде

Обвезник накнаде за испуштену воду је лице које непосредно или посредно:

1) испушта отпадне воде у сопствену канализацију, водоток, канал, језеро, акумулацију и слично;
2) врши сакупљање, одвођење и пречишћавање отпадних и атмосферских вода системом јавне канализације;
3) производи електричну енергију у термоелектранама са отвореним – проточним системом за хлађење.

Члан 95 Основица

(1) Основица накнаде за испуштену воду је количина испуштене воде изражена у метрима кубним (м³).

(2) Изузетно од става 1. овог члана, ако обвезник накнаде за испуштену воду из члана 94. тачка 3) овог закона нема мерне уређаје за мерење количине испуштене воде, основица за обрачун накнаде је произведена електрична енергија изражена у киловат-сатима (кWх).

Члан 96 Висина накнаде

(1) Висина накнаде за испуштену воду, у зависности од врсте испуштене отпадне воде у рецепијент или јавну канализацију прописана је у Прилогу 4. Табела 21. овог закона.

(2) Висина накнаде из става 1. овог члана повећава се у случају да је реципијент заштићена област, и то:

1) за 50% када је реципијент зона санитарне заштите изворишта;
2) за 25% када је реципијент водно тело намењено рекреацији.

Члан 97 Начин утврђивања и плаћања накнаде

(1) Накнаду за испуштену воду утврђује министарство у чијој су надлежности послови водопривреде, односно надлежни орган аутономне покрајине за територију аутономне покрајине решењем, за календарску годину.

(6) Лице које у току године отпочне први пут да испушта воде, дужно је да органу надлежном за утврђивање накнаде из става 1. овог члана, у року од 15 дана рачунајући од дана почетка испуштања воде достави на прописаном обрасцу податке од значаја за утврђивање месечне аконтације накнаде.

(7) Решење из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

(8) Обвезник је дужан да органу надлежном за утврђивање накнаде из става 1. овог члана достави податке о испуштеној количини воде у претходној години, уколико има уређај за мерење, односно други податак који представља основицу за утврђивање накнаде за испуштену воду, до 20. јануара текуће године, на прописаном обрасцу.

Члан 98 Припадност прихода

Приходи остварени од накнада за воде из члана 74. овог закона припадају буџету Републике Србије, а приходи остварени од тих накнада на територији аутономне покрајине припадају буџету аутономне покрајине.

X Накнаде за заштиту животне средине

Члан 99 Врсте накнада

Накнаде за заштиту животне средине су:

1) накнада за коришћење рибарског подручја;
2) накнада за коришћење заштићеног подручја;
3) накнада за сакупљање, коришћење и промет врста дивље флоре, фауне и гљива;
4) накнаде за загађивање животне средине;
5) накнада за заштиту и унапређивање животне средине;
6) накнада за производе који после употребе постају посебни токови отпада;
7) накнада за амбалажу или упакован производ који после употребе постаје амбалажни отпад;
8) накнада за загађивање вода.

Члан 100 Обвезник накнаде

(1) Обвезник накнаде за коришћење рибарског подручја јесте корисник рибарског подручја.

(2) Појмови рибарско подручје и корисник рибарског подручја имају значење утврђено законом којим се уређују заштита и одрживо коришћење рибљег фонда.

Члан 101 Основица

(1) Основица накнаде за коришћење рибарског подручја је вредност издатих дозвола за привредни риболов, односно вредност дозвола за рекреативни риболов.

(2) Вредност дозволе за привредни риболов утврђује корисник рибарског подручја уз сагласност министарства у чијој су надлежности заштита и одрживо коришћење рибљег фонда.

(3) Вредност дозволе за рекреативни риболов одређује министар у чијој су надлежности послови заштите и одрживог коришћења рибљег фонда најкасније до 1. септембра текуће године за наредну годину.

(4) Под појмовима привредни риболов и рекреативни риболов подразумева се лов који је дефинисан законом којим се уређују заштита и одрживо коришћење рибљег фонда.

Члан 102 Висина накнаде

Висина накнаде за коришћење рибарског подручја износи:

1) 15% од вредности дозволе за привредни риболов;
2) 10% од вредности дозволе за рекреативни риболов.

Члан 103 Начин утврђивања и плаћања

(1) Накнаду за коришћење рибарског подручја утврђује обвезник накнаде за тромесечни период, на прописаном обрасцу, који доставља надлежном министарству, а за рибарско подручје које се налази на територији аутономне покрајине надлежном покрајинском органу, у року од 15 дана по истеку тромесечног периода.

(2) Утврђена обавеза из става 1. овог члана плаћа се до 15. у месецу за претходно тромесечје.

(3) Контролу утврђивања и плаћања обавезе из ст. 1. и 2. овог члана врши инспектор надлежан за послове заштите и одрживог коришћења рибљег фонда, у складу са законом који уређује заштиту и одрживо коришћење рибљег фонда.

(4) Корисник рибарског подручја дужан је да води евиденцију о издатим дозволама за привредни, односно рекреативни риболов, на основу које врши обрачун накнаде.

(5) Министар у чијој су надлежности послови заштите животне средине ближе прописује садржину обрасца из става 1. овог члана.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 104 Припадност прихода

Приходи остварени од накнаде за коришћење рибарског подручја припадају буџету Републике Србије, а приходи остварени на територији аутономне покрајине припадају буџету аутономне покрајине.

Члан 105 Накнада за коришћење заштићеног подручја

(1) Накнада за коришћење заштићеног подручја плаћа се за:

1) обављање делатности у заштићеном подручју (делатност путничких агенција, тур-оператора, услуге резервације и пратеће активности; делатности ресторана и покретних угоститељских објеката; делатност трговине, занатских услуга; рударства; енергетике; саобраћаја и др.);
2) викендице и друге некомерцијалне објекте за одмор на територији заштићеног подручја;
3) употребу возила на моторни погон на заштићеном подручју;
4) одржавање туристичких, рекреативних, спортских и других манифестација и активности;
5) коришћење имена и знака заштићеног подручја;
6) посету заштићеном подручју, његовим деловима и објектима;
7) за заузеће простора за објекте који својим изгледом нарушавају својства заштићеног подручја, а који су у власништву правног лица, предузетника или физичког лица.

(2) Накнада за коришћење заштићеног подручја из става 1. тачка 7) овог члана плаћа се уколико није плаћена накнада из става 1. тачка 1), односно из става 1. тачка 2) овог члана.

(3) Заштићено подручје је подручје које је као такво дефинисано законом којим се уређује заштита природе.

(4) Обављање делатности из става 1. тачка 1) овог члана мора бити допуштено у складу са прописима којим се уређује заштита природе.

(5) Викендице и други некомерцијални објекти су објекти који служе за повремени боравак лица.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 106 Обвезник накнаде

Обвезник накнаде за коришћење заштићеног подручја је корисник заштићеног подручја, односно лице које обавља послове или располаже непокретностима и другим стварима на заштићеном подручју, посећује заштићено подручје ради одмора, спорта, рекреације и сличних потреба и на други начин користи заштићено подручје.

Члан 107 Висина накнаде

(1) Највиши износи накнаде за коришћење заштићеног подручја по предметима утврђивања те накнаде, прописани су у Прилогу 5. овог закона.

(2) Висину накнаде за коришћење заштићеног подручја својим актом утврђује управљач заштићеног подручја за предмете утврђивања накнаде које наплаћују на подручју којим управљају, највише до износа прописаних у Прилогу 5. овог закона.

Члан 108 Начин утврђивања и плаћања

(1) Утврђивање накнаде за коришћење заштићеног подручја врши управљач заштићеног подручја решењем за календарску годину, односно сразмерно периоду коришћења, када је период коришћења краћи од календарске године.

(2) Утврђена обавеза из става 1. овог члана за календарску годину, плаћа се тромесечно, у року од 15 дана по истеку тромесечја.

(3) Утврђена обавеза из става 1. овог члана за период коришћења краћи од календарске године, плаћа се месечно, у року од 15 дана по истеку месеца.

(4) Изузетно од ст. 1. до 3. овог члана, накнаде за коришћење заштићеног подручја које се плаћају дневно, обвезник накнаде плаћа овлашћеном лицу управљача заштићеног подручја, приликом уласка у заштићено подручје, на основу издатог одговарајућег рачуна, односно улазнице на улазним местима, односно информативним пунктовима, информативним центрима или на други начин.

(5) Обвезнику који отпочиње обављање делатности у заштићеном подручју утврђује се аконтациона обавеза, у року од 15 дана од дана почетка обављања делатности, а плаћање се врши у року из става 2. овог члана.

(6) На решење из става 1. овог члана може се изјавити жалба министарству у чијој су надлежности послови заштите животне средине (за национални парк и када је заштићено подручје проглашено актом Владе), односно органу у чијој су надлежности послови заштите животне средине аутономне покрајине (за национални парк и када је заштићено подручје проглашено актом Владе а налази се на територији аутономне покрајине, односно када је проглашено актом надлежног органа аутономне покрајине), односно органу у чијој су надлежности послови заштите животне средине јединице локалне самоуправе (када је заштићено подручје проглашено актом јединице локалне самоуправе).

(7) Жалба из става 6. овог члана не одлаже извршење решења.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 109 Ослобођења и олакшице

(1) Накнаде за коришћење заштићеног подручја ослобађају се:

1) физичка лица која имају пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази заштићено подручје и физичка лица која имају пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе која се граничи са територијом јединице локалне самоуправе на чијој се територији налази заштићено подручје, и то: за улазак и коришћење моторног возила;
1а) физичка лица која имају пребивалиште у заштићеном подручју за коришћење непокретности у заштићеном подручју у којем имају пребивалиште;
2) физичка лица која су запослена на простору заштићеног подручја, која обављају послове или врше службене радње у заштићеном подручју, и то: за улазак и коришћење моторног возила;
3) деца предшколског узраста за посету заштићеном подручју;
4) физичка лица са инвалидитетом и посебним потребама за улазак/посету и коришћење моторног возила у заштићеном подручју;
5) пензионери са најнижим износом пензије у смислу закона којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање уз подношење доказа – последњег примљеног чека од пензије за улазак и коришћење моторног возила;
6) корисници код којих су, услед елементарне непогоде или других разлога, наступиле околности које битно отежавају услове рада и пословања за време трајања тих околности;
7) обвезници за постављање и коришћење привремених објеката за пчеларство;
8) корисници ствари у јавној својини који обављају активности од општег интереса који за обављање тих активности користе непокретности посебне намене које су у посебном режиму у складу са законом;
9) регистрована активна пољопривредна газдинства која обрађују пољопривредно земљиште у границама заштићеног подручја.

(2) Обвезници накнаде чије активности су утврђене програмом управљања заштићеним подручјем и непосредно доприносе унапређењу стања, презентацији и промоцији вредности заштићеног подручја могу да остваре право на олакшицу само за те активности на основу поднетог захтева и под условом да испуњавају прописане критеријуме.

(3) Право на олакшицу из става 2. овог члана, за период за који се обрачунава накнада, утврђује решењем управљач заштићеног подручја.

(4) На решење из става 3. овог члана може се изјавити жалба министарству у чијој су надлежности послови заштите животне средине (за национални парк и када је заштићено подручје проглашено актом Владе), односно органу у чијој су надлежности послови заштите животне средине аутономне покрајине (за национални парк и када је заштићено подручје проглашено актом Владе а налази се на територији аутономне покрајине, односно када је проглашено актом надлежног органа аутономне покрајине), односно органу у чијој су надлежности послови заштите животне средине јединице локалне самоуправе (када је заштићено подручје проглашено актом јединице локалне самоуправе).

(5) Активности које непосредно доприносе унапређењу стања, презентацији и промоцији вредности заштићеног подручја, критеријуме за остваривање права на олакшицу, и ближи поступак остваривања права на олакшицу, укључујући рокове за подношење захтева, као и рок за одлучивање по поднетом захтеву, прописује министар у чијој су надлежности послови заштите животне средине.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023, 109/2025, 35/2026

Члан 110 Припадност прихода

Приходи остварени од накнаде за коришћење заштићеног подручја припадају управљачу и уплаћују се на рачун управљача тог подручја.

Члан 111 Обвезник накнаде

(1) Обвезник накнаде за сакупљање, коришћење и промет заштићених врста дивље флоре, фауне и гљива је лице које врши сакупљање, коришћење и промет заштићених врста дивље флоре, фауне и гљива.

(2) Појмови заштићене врсте дивље флоре, фауне и гљива употребљавају се у смислу закона којим се уређује заштита природе.

Члан 112 Основица

(1) Основица накнаде за сакупљање, коришћење и промет заштићених врста дивље флоре, фауне и гљива је јединична вредност одобрених заштићених врста дивље флоре и гљива за сакупљање по килограму (кг), односно вредност одобрене дивље фауне за сакупљање по јединки (комад).

(2) Јединична вредност заштићених врста дивље флоре, фауне и гљива је цена коју утврђује министарство у чијој су надлежности послови заштите животне средине по претходно прибављеном мишљењу министарства у чијој су надлежности послови трговине, а пре објављивања конкурса за издавање дозволе за сакупљање из природе заштићених врста дивље флоре, фауне и гљива у комерцијалне сврхе.

Члан 113 Висина накнаде

Висина накнаде за сакупљање, коришћење и промет заштићених врста дивље флоре, фауне и гљива утврђује се применом стопе од 10% на основицу.

Члан 114 Начин утврђивања и плаћања

(1) Утврђивање накнаде, врши обвезник накнаде, на основу обавештења министарства у чијој су надлежности послови заштите животне средине о одобреним количинама дивље флоре и гљива, односно одобреним јединкама дивље фауне за сакупљање, као и вредности истих, на прописаном обрасцу, који доставља министарству у чијој су надлежности послови заштите животне средине уз захтев за издавање дозволе за сакупљање, коришћење и промет заштићених врста дивље флоре, фауне и гљива.

(2) Утврђена обавеза из става 1. овог члана плаћа се у року од 15 дана од дана достављања обавештења о одобреној количини заштићених врста дивље флоре и гљива, односно обавештења о одобреним јединкама дивље фауне за сакупљање, и доказ о извршеној уплати доставља министарству у чијој су надлежности послови заштите животне средине уз захтев за издавање дозволе за сакупљање, коришћење и промет заштићених врста дивље флоре, фауне и гљива.

(3) Министар у чијој су надлежности послови заштите животне средине ближе прописује садржину обрасца из става 1. овог члана.

Члан 115 Припадност прихода

Приходи остварени од накнаде за сакупљање, коришћење и промет заштићених врста дивље флоре, фауне и гљива припадају буџету Републике Србије.

Члан 116 Врсте накнада

(1) Накнаде за загађивање животне средине су:

1) накнада за емисије СО2, НО2, прашкасте материје и произведени или одложени отпад;
2) накнада за супстанце које оштећују озонски омотач;
3) накнада за пластичне кесе.

(2) Појмови емисија СО2, емисија НО2, прашкасте материје и супстанце које оштећују озонски омотач употребљавају се у смислу закона којим се уређује заштита животне средине.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 117 Обвезник накнаде

(1) Обвезник накнаде за емисије СО2, НО2, прашкасте материје и произведени или одложени отпад је:

1) лице које узрокује загађивање животне средине емисијама СО2, НО2 односно прашкастим материјама из постројења, појединачних извора емисија, за које се издаје интегрисана дозвола, односно прашкастим материјама из асфалтних база;
2) произвођач, односно одлагач опасног отпада за постројења за која се издаје интегрисана дозвола;
3) јавна комунална предузећа, правна лица и предузетници, која управљају комуналним отпадом.

(2) Појединачни извори емисије СО2, НО2 и прашкастих материја, у смислу овог закона, јесу технолошки процеси, индустријски погони, уређаји и објекти из којих се испуштају у ваздух:

1) СО2 у количини већој од 100 кг годишње;
2) НО2 у количини већој од 30 кг годишње;
3) прашкасте материје у количини већој од 10 кг годишње.

(3) Изузетно од става 2. тачка 3) овог члана, за асфалтне базе примењује се емисиони фактор, односно маса емитованих загађујућих материја одређује се према маси произведеног продукта, тако да за асфалтне базе износи 0,01% прашкастих материја у односу на укупну годишњу производњу.

Члан 118 Основица

Основица накнаде за емисије СО2, НО2, прашкасте материје и произведени или одложени отпад је за емисије СО2, НО2, прашкасте материје количина емисије изражена у тонама (т), односно за произведени или одложени отпад количина произведеног или одложеног опасног отпада изражена у тонама (т).

Члан 119 Висина накнаде

Висина накнаде за загађивање животне средине емисијама СО2, НО2, емисијама прашкастих материја (из постројења за које се издаје интегрисана дозвола, односно из асфалтних база) и за произведени или одложени отпад, прописана је у Прилогу 6, Табела 1. овог закона.

Члан 120 Начин утврђивања и плаћања

(1) Утврђивање накнаде за емисије појединачних извора загађивања СО2, НО2, прашкастим материјама, и произведеним или одложеним отпадом обвезнику накнаде врши министарство у чијој су надлежности послови заштите животне средине решењем за календарску годину, на основу извештаја агенције за заштиту животне средине.

(2) Агенција за заштиту животне средине дужна је да годишњи извештај из става 1. овог члана достави министарству у чијој су надлежности послови заштите животне средине до 30. априла текуће године за претходну годину.

(3) Коначан обрачун накнаде врши се на основу података о годишњим количинама емисија СО2, НО2, прашкастих материја односно отпада, у претходном обрачунском периоду и висине накнаде за једну тону емисије и корективних подстицајних коефицијената.

(4) Накнада за емисије СО2, НО2 и прашкасте материје обрачунава се према изразу:

(5) Н = Н1 x Е x Кк, где је:

(6) Н – износ накнаде за емисију СО2 у динарима или износ накнаде за емисију НО2 у динарима или износ накнаде за емисију прашкастих материја у динарима;

(7) Н1 – накнада за једну тону емисије СО2 или накнада за једну тону емисије НО2 или накнада за једну тону емисије прашкастих материја;

(8) Е – количина емисије у тонама у календарској години;

(9) Кк – корективни подстицајни коефицијент који зависи од количине и порекла емисије.

(10) Корективни подстицајни коефицијент за емисије СО2, НО2 и прашкастих материја израчунава се према изразу Кк = к1 x к2 x к3 у којем је:

(11) к1 – корективни подстицајни коефицијент према годишњој количини емисије;

(12) к2 – корективни подстицајни коефицијент према пореклу емисије;

(13) к3 – корективни подстицајни коефицијент према прописаним граничним вредностима емисије.

(14) Корективни подстицајни коефицијент к1 утврђује се према годишњој количини емисије СО2 и износи за:

1) количину емисије једнаку или већу од 500 тона годишње – 1,00;
2) количину емисије једнаку или већу од 100, а мању од 500 тона годишње – 0,83;
3) количину емисије већу од 0,1, а мању од 100 тона годишње – 0,67.

(15) Корективни подстицајни коефицијент к1 утврђује се према годишњој количини емисије НО2 и износи за:

1) количину емисије једнаку или већу од 500 тона годишње – 1,00;
2) количину емисије једнаку или већу од 50, а мању од 500 тона годишње – 0,83;
3) количину емисије већу од 0,03, а мању од 50 тона годишње – 0,67.

(16) Корективни подстицајни коефицијент к1 утврђује се према годишњој количини емисије прашкастих материја и износи за:

1) количину емисије једнаку или већу од 500 тона годишње – 1,00;
2) количину емисије једнаку или већу од 10, а мању од 500 тона годишње – 0,83;
3) количину емисије већу од 0,01, а мању од 10 тона годишње – 0,67.

(17) Корективни подстицајни коефицијент к2 утврђује се према пореклу емисије СО2 или НО2 или прашкастих материја и износи за:

1) емисије услед сагоревања горива – 1,0;
2) емисије из технолошког процеса – 1,0.

(18) Корективни подстицајни коефицијент к3 утврђује се према прописаним граничним вредностима емисије и износи за:

1) вредности емисија утврђене континуалним мерењем које током календарске године не прелазе прописане граничне вредности емисије и прописане услове – 0,8;
2) вредности емисије утврђене континуалним мерењем које током календарске године прелазе прописане граничне вредности емисије, односно прописане услове и за вредности емисије које нису утврђене континуалним мерењем – 1,0.

(19) На обрачунавање накнаде за прашкасте материје које су емитоване из асфалтних база, односно за произведени или одложени отпад не примењује се корективни подстицајни коефицијент.

(20) Против решења из става 1. овог члана може се изјавити жалба Влади, преко министарства у чијој су надлежности послови заштите животне средине, у року од 15 дана од дана пријема решења.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 121

(1) Утврђена накнада из члана 120. став 1. овог закона се плаћа аконтационо, на основу обавезе која је утврђена за претходну годину:

1) у року од 15 дана по истеку тромесечја када је износ утврђене обавезе једнак или већи од 1.000.000 динара, а мањи од 12.000.000 динара;
2) у року од 15 дана од истека месеца, када је износ утврђене обавезе једнак или већи од 12.000.000 динара.

(2) Изузетно од става 1. овог члана утврђена накнада из члана 120. став 1. овог закона се плаћа у року од 15 дана од дана достављања решења у случају када је износ утврђене обавезе мањи од 1.000.000 динара.

(3) Ако је износ плаћених аконтација већи од износа који се утврди коначним обрачуном накнаде за обрачунски период, више плаћен износ накнаде на основу аконтационих уплата обвезник користи за измирење обавеза за наредни период или се по поднетом захтеву обвезника врши повраћај више уплаћеног износа у случају када није обвезник накнаде у наредном периоду.

(4) Ако је обвезник накнаде по основу аконтација уплатио мањи износ од износа који се утврди коначним обрачуном накнаде за период за који је аконтација плаћена, дужан је да утврђену разлику плати у року од 15 дана од дана достављања решења.

Члан 122

(1) Обвезник је дужан да достави Агенцији за заштиту животне средине годишњи извештај о количинама емисија СО2, НО2, прашкастих материја и отпада у Национални регистар извора загађивања до 31. марта текуће године за претходну годину, уносом података у информациони систем Националног регистра извора загађивања.

(2) За обвезника накнаде који није доставио податке у Национални регистар извора загађивања у року из става 1. овог члана, министарство у чијој су надлежности послови заштите животне средине ће обрачунати накнаду на основу извештаја републичког инспектора за заштиту животне средине о количини емисије СО2, НО2, прашкастих материја, односно количине отпада.

(3) Начин достављања података о годишњим количинама емисија СО2, НО2, прашкастих материја и отпада у Национални регистар извора загађивања, као и обрасце на којима се достављају подаци о годишњим количинама емисија СО2, НО2, прашкастих материја и отпада у Национални регистар извора загађивања, ближе уређује министар у чијој су надлежности послови заштите животне средине.

Члан 123

(1) Обвезник накнада за загађивање животне средине дужан је да пријави министарству у чијој су надлежности послови животне средине податке о:

1) промени власништва, закупа или другог права на појединачном извору емисије СО2, НО2, прашкастих материја, односно депоније;
2) почетку рада новог појединачног извора емисије СО2, НО2, односно прашкастих материја;
3) датуму трајног затварања постојећег појединачног извора емисије СО2, НО2, односно прашкастих материја.

(2) Пријаву података из става 1. овог члана обвезник је дужан да достави у року од 30 дана од дана настанка промене.

Члан 124 Олакшице

(1) Обвезник накнаде за загађивање животне средине има право на повраћај, односно смањење дела утврђене и плаћене накнаде за загађивање животне средине од постројења за која се издаје интегрисана дозвола, у складу са прописима који уређују заштиту животне средине, ако су испуњени следећи услови:

1) ако интегрисану дозволу прибави пре рока утврђеног програмом усклађивања рада појединих грана са захтевима за издавање интегрисане дозволе;
2) ако средства за која се врши повраћај, односно смањује накнада користи за реализацију програма прилагођавања рада постојећег постројења прописаним условима;
3) ако се на основу извештаја инспекције о мерењу емисије утврди да је смањено загађивање животне средине испод прописаних граничних вредности, односно смањена количина произведеног или одложеног отпада.

(2) Повраћај дела накнаде коју је обвезник платио у претходном обрачунском периоду врши се ако:

1) опасан отпад извози ради третмана, односно одлагања у иностранство;
2) отпад предаје на третман, односно одлагање у постројења за управљање отпадом.

(3) Повраћај дела накнаде из става 2. овог члана утврђује се највише до висине годишње накнаде коју је обвезник платио у претходном обрачунском периоду и која се процентуално умањује, сразмерно количини извезеног отпада, односно количини отпада који је предат на третман односно одлагање, у односу на укупно произведену количину отпада.

(4) Обвезник накнаде има право на смањење утврђене и плаћене накнаде за емисије СО2, НО2 и прашкастих материја од обрачунате накнаде за наредни обрачунски период сразмерно процентуалном смањењу загађивања животне средине испод прописане граничне вредности у претходном обрачунском периоду.

(5) Министар у чијој су надлежности послови заштите животне средине одлучује сваке године о праву на повраћај, односно смањење накнаде у периоду важења интегрисане дозволе, односно за који је извршена њена ревизија.

(6) Повраћај, односно смањење накнаде врши се на захтев обвезника.

(7) Захтев за повраћај, односно смањење плаћене накнаде подноси се у року од 15 дана од дана достављања решења.

(8) Уз захтев из става 7. овог члана обвезник подноси следећу документацију:

1) доказ о извршеној уплати накнаде;
2) исправу којом се потврђује да је отпад извезен, предат на третман, односно одлагање у постројења за управљање отпадом;
3) годишњи програм коришћења средстава за који се врши повраћај, односно смањење накнаде.

Члан 125 Обвезник накнаде

Обвезник накнаде за загађивање животне средине супстанцама које оштећују озонски омотач је лице које увози супстанце које оштећују озонски омотач.

Члан 126 Основица

Основица накнаде за супстанце које оштећују озонски омотач је количина увезене супстанце изражена у килограмима (кг).

Члан 127 Висина накнаде

Висина накнаде за загађивање животне средине супстанцама које оштећују озонски омотач, прописана је у Прилогу 6, Табела 1. овог закона.

Члан 128 Начин утврђивања и плаћања

(1) Утврђивање накнаде за супстанце које оштећују озонски омотач врши министарство у чијој су надлежности послови заштите животне средине решењем, најкасније у року од 30 дана од дана достављања јединствене царинске исправе.

(2) Утврђена обавеза из става 1. овог члана плаћа се у року од 15 дана од дана достављања решења.

(3) Утврђивање накнаде из става 1. овог члана врши се на основу издате дозволе за увоз и података из јединствене царинске исправе о увезеној количини супстанци које оштећују озонски омотач.

(4) Јединствену царинску исправу обвезник накнаде дужан је да достави министарству у чијој су надлежности послови заштите животне средине најкасније у року од осам дана од дана увоза супстанци које оштећују озонски омотач.

(5) Против решења из става 1. овог члана може се изјавити жалба Влади, преко министарства у чијој су надлежности послови заштите животне средине, у року од 15 дана од дана пријема решења.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 129 Обвезник накнаде

(1) Обвезник накнаде за загађивање животне средине пластичним кесама је произвођач, односно увозник пластичних кеса, осим компостабилних кеса по стандарду СРПС ЕН 13432:2005.

(2) Пластичне кесе, у смислу овог закона, су амбалажа израђена од пластичног материјала, са ручком или без ручке доступне у малопродајном објекту које су намењене за ношење робе или производа.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 130 Основица

Основица накнаде за пластичне кесе је количина произведених, односно увезених пластичних кеса на тржишту Републике Србије, изражених у тонама (т).

Члан 131 Висина накнаде

Висина накнаде за загађивање животне средине произведеним, односно увезеним пластичним кесама прописана је у Прилогу 6, Табела 1. овог закона.

Члан 132 Начин утврђивања и плаћања

(1) Утврђивање накнаде за пластичне кесе врши министарство у чијој су надлежности послови заштите животне средине решењем за календарску годину на основу извештаја Агенције за заштиту животне средине.

(3) Утврђена обавеза из става 1. овог члана плаћа се у року од 15 дана од дана достављања решења.

(4) Утврђивање накнаде за пластичне кесе врши се за период краћи од календарске године у случају престанка пословања, статусне промене која доводи до престанка рада обвезника или промене делатности обвезника, коначног третмана укупне количине опасног отпада, као и потпуне обуставе производње опасног отпада.

(5) Обвезник накнаде је дужан да достави Агенцији за заштиту животне средине годишњи извештај о количинама пластичних кеса стављеним на тржиште Републике Србије уносом података у национални регистар извора загађивања животне средине до 31. марта текуће године за претходну годину.

(6) Ако обвезник накнаде не достави годишњи извештај у Национални регистар извора загађивања у прописаном року, министарство у чијој су надлежности послови заштите животне средине утврђује накнаду на основу извештаја републичког инспектора за заштиту животне средине о количини пластичних кеса стављених на тржиште Републике Србије.

(7) Против решења из става 1. овог члана може се изјавити жалба Влади, преко министарства у чијој су надлежности послови заштите животне средине, у року од 15 дана од дана пријема решења.

(8) Образац дневне евиденције о произведеним, увезеним и извезеним пластичним кесама, као и образац на коме се доставља годишњи извештај о количинама пластичних кеса стављеним на тржиште Републике Србије и начин његовог достављања, уређује министар у чијој су надлежности послови заштите животне средине.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 133 Припадност прихода

(1) Приходи остварени од накнада из члана 116. овог закона у висини од 60% припадају буџету Републике Србије, а у висини од 40% припадају буџету јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази загађивач.

(2) Изузетно од става 1. овог члана, приходи остварени од накнаде за загађивање животне средине у подручјима од посебног државног интереса у висини од 80% припадају буџету Републике Србије, а у висини од 20% припадају буџету јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази загађивач.

Члан 134 Обвезник накнаде

(1) Обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине је:

1) правно лице, предузетник и огранак страног правног лица које обавља одређене активности које утичу на животну средину;
2) власник теретних возила, односно лица која обављају транспорт нафте и нафтних деривата, односно сировина, производа и полупроизвода хемијских и других опасних материја из индустрије или за индустрију, односно транспорт сировина, производа и полупроизвода хемијских и других опасних материја намењених даљој продаји из складишта, на територији јединице локалне самоуправе са статусом угрожене животне средине на подручју од значаја за Републику Србију.

(2) Ближе критеријуме за одређивање активности које утичу на животну средину (у даљем тексту: активности) према степену негативног утицаја на животну средину који настаје обављањем активности, као и износе накнада за одређене активности из става 1. тачка 1) овог члана у оквиру износа прописаних у Прилогу 6, Табела 2. овог закона, услове за ослобађање од плаћања накнаде или њено умањење, утврђује Влада на предлог министарства у чијој су надлежности послови заштите животне средине.

(3) Под обављањем активности подразумева се обављање делатности правног лица, предузетника и огранка страног правног лица у седишту и издвојеним пословним јединицама.

(4) Под издвојеном пословном јединицом, у смислу овог закона, подразумевају се пословни простор и пословне просторије изван седишта у којима обвезник обавља делатност, као и земљиште и просторије на земљишту које служе за обављање делатности.

(5) Издвојеном пословном јединицом се сматра и обављање делатности на градилишту у непрекидном трајању дужем од 12 месеци.

(6) Под степеном негативног утицаја који настаје обављањем активности сматра се непосредан, као и посредан утицај делатности коју обавља обвезник накнаде на загађивање животне средине (воде, ваздуха, земљишта, шума, геолошких ресурса, биљног и животињског света) којима се уносе загађујуће материје или енергија у животну средину (стварање буке, вибрације, јонизујућег и нејонизујућег зрачења), који има или може имати штетне последице на квалитет животне средине и здравље људи.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 135 Основица

(1) Основица накнаде за заштиту и унапређивање животне средине за обављање активности је степен негативног утицаја на животну средину које настаје обављањем активности.

(2) Основица накнаде за заштиту и унапређивање животне средине за транспорт нафте и нафтних деривата, односно сировина, производа и полупроизвода хемијских и других опасних материја из индустрије или за индустрију, односно транспорт сировина, производа и полупроизвода хемијских и других опасних материја намењених даљој продаји из складишта, на територији јединице локалне самоуправе са статусом угрожене животне средине на подручју од значаја за Републику Србију је количина терета, односно носивост транспортног средства уколико не постоје подаци о количини терета приликом транспорта изражена у тонама (т).

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 136 Висина накнаде

(1) Максимална висина накнаде за заштиту и унапређивање животне средине прописана је у Прилогу 6, Табела 2. овог закона.

(2) Висина накнаде из члана 134. став 1. тачка 1) овог закона прописује се актом Владе, а висину накнаде за заштиту и унапређивање животне средине из члана 134. став 1. тачка 2) овог закона својим актом утврђује јединица локалне самоуправе.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 137 Начин утврђивања и плаћања

(1) Утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине обвезнику из члана 134. став 1. тачка 1) овог закона врши орган јединице локалне самоуправе у чијој су надлежности утврђивање, контрола и наплата јавних прихода (у даљем тексту: надлежни орган ЈЛС), решењем за календарску годину, сразмерно периоду обављања активности на територији јединице локалне самоуправе, односно градске општине у граду чијим посебним актима је то уређено.

(2) Изузетно правном лицу, односно предузетнику и огранку страног правног лица накнада се не утврђује за календарску годину у којој је основано, односно регистровано.

(3) Надлежни орган ЈЛС може накнаду за заштиту и унапређивање животне средине утврдити на основу пријаве, биланса, пословних књига и евиденција, рачуноводствених исказа, пословне документације и других исправа којима располаже јединица локалне самоуправе, прикупљене од обвезника или трећих лица, као и сваког другог доказног средства којим се чињенице могу утврдити.

(4) Утврђивање и плаћање накнаде из члана 134. став 1. тачка 2) овог закона врши обвезник, на основу висине накнаде прописане актом јединице локалне самоуправе, пре преузимања или испоруке робе.

(5) Накнада из става 1. овог члана се плаћа тромесечно, у износу утврђеном решењем, сразмерно броју дана у тромесечју за које се накнада плаћа у односу на обавезу утврђену за календарску годину, у року од 15 дана од дана истека тромесечја, на прописани уплатни рачун јавних прихода.

(6) До доспелости обавезе по решењу о утврђивању накнаде из става 1. овог члана, обвезник накнаде плаћа аконтационо у висини обавезе за последње тромесечје претходне године.

(7) Позитивну разлику између накнаде из става 1. овог члана утврђене решењем надлежног органа и аконтационо плаћене накнаде за тромесечје за које је обавеза накнаде доспела, обвезник је дужан да плати у року од 15 дана од дана достављања првостепеног решења о утврђивању накнаде.

(8) Ако је обвезник аконтационо платио више накнаде из става 1. овог члана, него што је био дужан да плати према обавези утврђеној решењем, више плаћена накнада користи се за намирење накнаде за наредно тромесечје или се враћа обвезнику на његов захтев.

(9) Ако се по протеку календарске године обвезнику утврди накнада из става 1. овог члана за ту годину, утврђена накнада се плаћа у року од 15 дана од дана достављања решења.

(10) Против решења из става 1. овог члана може се изјавити жалба министарству у чијој су надлежности послови финансија, преко надлежног органа јединице локалне самоуправе.

(11) Жалба не одлаже извршење решења.

(12) Укупан износ накнаде коју обвезник из члана 134. став 1. тачка 1) овог закона плаћа не може бити већи од 0,4% укупног прихода у претходној години.

(13) За паушално опорезованог предузетника под укупним приходом сматра се паушално утврђен приход решењем пореског органа за претходну годину.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 138

(1) Обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине из члана 134. став 1. тачка 1) овог закона, дужан је да поднесе пријаву са подацима од значаја за утврђивање накнаде надлежном органу ЈЛС на чијој територији обвезник накнаде обавља активност до 30. априла текуће године.

(2) Обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине из члана 134. став 1. тачка 2) овог закона за преузимања, односно испоруке робе у току месеца подноси пријаву надлежном органу ЈЛС, односно градске управе до 15. у наредном месецу.

(3) Обвезник који је почео да обавља делатност, обвезник који је регистровао привремени прекид или престао да обавља делатност дужан је да органу надлежном за утврђивање накнаде из става 1. овог члана, у року од 15 дана од дана регистровања промене, достави на прописаном обрасцу податке од значаја за утврђивање накнаде.

(4) Изглед, садржину и начин достављања пријава из ст. 1, 2. и 3. овог члана ближе уређује министар у чијој су надлежности послови заштите животне средине.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023, 109/2025

Члан 138а Ослобођења

(1) Накнаду за заштиту и унапређивање животне средине не плаћа:

1) директни и индиректни корисник буџетских средстава, стамбене заједнице и организације обавезног социјалног осигурања;
2) предузетник за време прекида обављања делатности које региструје у складу са законом о регистрацији;
3) удружење – недобитна организација, црква и верска заједница, које се финансира искључиво од чланарина, чланских доприноса, донација, дотација, субвенција и сл. при чему на право на ово ослобођење не утиче остваривање других врста прихода који нису пословни;
4) управљач националног парка, јавно предузеће које газдује шумама и шумским земљиштем.

(2) Лица из става 1. тач. 1) и 4) овог члана немају обавезу подношења пријаве из члана 138. став 1. овог закона, укључујући и лица из става 1. тачка 3) овог члана у случају када се финансирају искључиво од донација, дотација, субвенција, чланарина, чланских доприноса, и сл.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023, 109/2025

Члан 139 Припадност прихода

Приходи остварени од накнаде за заштиту и унапређивање животне средине припадају буџету јединице локалне самоуправе.

Члан 140 Обвезник накнаде

(1) Обвезник накнаде за производе који после употребе постају посебни токови отпада је произвођач, односно увозник тих производа који те производе ставља на тржиште у Републици Србији или их користи као крајњи потрошач .

(2) Изузетно од става 1. овог члана физичко лице које производе који после употребе постају посебни токови отпада увози за сопствене потребе није обвезник накнаде, осим када увози производе из става 3. тачка 5) овог члана.

(3) Производи који после употребе постају посебни токови отпада су:

1) гуме – спољни пнеуматици и то:

(1) увезене, произведене или протектиране гуме за моторна возила (аутомобила, аутобуса, камиона, мотоцикала и др.), пољопривредне и грађевинске машине, приколице, летилице, вучене машине, друге машине и уређаји и остали слични производи, стављени на тржиште као посебан производ;

(2) гуме које су саставни део увезених или произведених моторних возила (аутомобила, аутобуса, камиона, мотоцикала и др.), пољопривредних и грађевинских машина, приколица, летилица, вучених машина, других машина и уређаја, и осталих сличних производа;

2) батерије и акумулатори, који се према намени и врсти разврставају на:

(1) увезене и произведене стартере (оловно-киселе) за моторна возила (аутомобиле, аутобусе, камионе, мотоцикле и др.), пољопривредне и грађевинске машине, приколице, летилице, вучене машине, друге машине и уређаје и остале сличне производе, стављене на тржиште као посебан производ;

(7) (1а) стартере (оловно-киселе) које су саставни део увезених или произведених моторних возила (аутомобила, аутобуса, камиона, мотоцикала и др.), пољопривредних и грађевинских машина, приколица, летилица, вучених машина, других машина и уређаја, и осталих сличних производа;

(2) преносне батерије и акумулаторе (никл-кадмијумске и друге);

(3) индустријске батерије и акумулаторе (оловно киселе, никл-кадмијумске и друге);

3) минерална и синтетичка уља, осим базних минералних и синтетичких уља која се користе као сировина у производњи новог производа и мазива и уља која се не могу сакупити ради третмана;
4) електрични и електронски производи чији рад зависи од електричне струје или електромагнетних поља, као и производи намењени за производњу, пренос и мерење струје и електромагнетних поља, за коришћење код напона који не прелази 1.000 В за наизменичну струју и 1500 В за једносмерну струју. Електрични и електронски производи се разврставају према намени у следеће разреде:

(1)

(11) Разред 1.

(12) Велики кућни апарати;

(2)

(14) Разред 2.

(15) Мали кућни апарати;

(3)

(17) Разред 3.

(18) Опрема информатичке технологије (ИТ) и телекомуникације;

(4)

(20) Разред 4.

(21) Опрема широке потрошње за разоноду;

(5)

(23) Разред 5.

(24) Опрема за осветљење: осветљења;

(25) Разред 5.1.

(26) Опрема за осветљење;

(27) Разред 5.2.

(28) Равне флуоресцентне сијалице; компактне флуоресцентне сијалице; високонапонске сијалице укључујући сијалице са натријумским парама и сијалице са металхалогеним парама; нисконапонске натријумске сијалице; остале сијалице;

(6)

(30) Разред 6.

(31) Електрични и електронски алати (осим великих непокретних индустријских машина и алата);

(7)

(33) Разред 7.

(34) Играчке, опрема за рекреацију (разоноду) и спорт;

(8)

(36) Разред 8.

(37) Медицински помоћни уређаји (осим великих непокретних терапијских и дијагностичких уређаја, имплантираних производа и производа који могу проузроковати инфекцију);

(9)

(39) Разред 9.

(40) Инструменти за праћење и надзор;

(10)

(42) Разред 10.

(43) Аутомати.

5) возила категорије М1, Н1, Л2 и Л6, у складу са прописима који уређују безбедност саобраћаја на путевима.
6) брисана је (види члан 29. Закона - 92/2023-340)

(44) Појмови гуме, батерије, уља, електрични и електронски производи, употребљавају се у смислу закона којим се уређује управљане отпадом.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 141 Основица

(1) Основица накнаде за производе који после употребе постају посебни токови отпада је:

1) количина увезених, произведених, односно протектираних гума, као и гума које су саставни део произведених или увезених аутомобила, теретних возила, радних машина, радних возила и трактора, ваздухоплова (летелица), других машина и уређаја и осталих сличних производа од гуме изражена у килограмима;
2) количина произведених, односно увезених батерија и акумулатора, као и батерија или акумулатора које су саставни део произведених или увезених возила и уређаја изражена у килограмима (кг);
3) количина произведених, односно увезених минералних и синтетичких уља, изузев базних уља, мазива и уља која се не могу сакупити ради третмана изражена у килограмима (кг);
4) количина произведених, односно увезених електричних и електронских производа изражена у килограмима (кг), односно комадима, односно износ ПДВ-а по комаду;
5) количина произведених, односно увезених возила која је наведена у документу о хомологацији возила, односно саобраћајној дозволи изражена у килограмима (кг).
6) брисана је (види члан 30. Закона - 92/2023-340)

(2) Основица за обрачун накнаде за возила која нису обухваћена наведеним категоријама плаћа се за производе који су саставни делови возила, и то (гуме – спољни пнеуматици, акумулатори – стартери по кг), а на основу техничких упутстава произвођача моторног возила.

(3) Изузетно од става 2. овог члана, у случају да се тежина гума – спољних пнеуматика на возилима не може утврдити, основица за обрачун накнаде износи 3% од тежине увезених или произведених возила.

(4) Изузетно од става 2. овог члана, у случају да се тежина акумулатора или стартера које су саставни део произведених или увезених возила из става 2. овог члана не може утврдити, основица за обрачун накнаде износи 1,5% од тежине увезених или произведених возила.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023, 109/2025

Члан 142 Висина накнаде

Висина накнаде за производе који после употребе постају посебни токови отпада прописана је у Прилогу 7, Табеле 1–5 овог закона.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 143 Начин утврђивања и плаћања

(1) Утврђивање накнаде за производе који после употребе постају посебни токови отпада врши министарство у чијој су надлежности послови заштите животне средине решењем за календарску годину на основу Извештаја Агенције за заштиту животне средине, осим за производе из члана 140. став 3. тачка 5) овог закона за које утврђивање врши надлежни царински орган.

(3) Обрачунавање накнаде врши обвезник накнаде, и то:

1) произвођач, на дан издавања отпремнице, односно фактуре за производ;
2) увозник, приликом стављања производа у слободан промет у складу са царинским прописима, осим за производе из члана 140. став 3. тачка 5) овог закона.

(4) Изузетно од става 3. овог члана, накнаду за производе из члана 140. став 3. тачка 5) овог закона утврђује надлежни царински орган, на дан обрачуна увозних дажбина.

(5) Обрачуната накнада из става 3. овог члана плаћа се тромесечно, у року од 15 дана по истеку календарског тромесечја, а за увозне производе из члана 140. став 3. тачка 5) овог закона, накнада се плаћа у складу са прописима којима се уређује наплата увозних дажбина.

(6) Ако је износ плаћених тромесечно обрачунатих накнада већи од износа који се у складу са ставом 1. овог члана, утврди коначним обрачуном накнаде за календарску годину, више плаћен износ накнаде користи се за измирење обавеза за наредни период или се по поднетом захтеву обвезника врши повраћај више уплаћеног износа у случају да није обвезник накнаде у наредном периоду.

(7) Ако је износ плаћених тромесечно обрачунатих накнада мањи од износа који се у складу са ставом 1. овог члана, утврди коначним обрачуном накнаде за календарску годину, обвезник је дужан да утврђену разлику плати у року од 15 дана од дана достављања решења.

(8) Против решења из става 1. овог члана може се изјавити жалба Влади, преко министарства у чијој су надлежности послови заштите животне средине, у року од 15 дана од дана пријема решења.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 144

(1) Обвезник накнаде дужан је да води дневну евиденцију о количини и врсти произведених и увезених производа који после употребе постају посебни токови отпада и на основу тих података израђује годишњи извештај о количини и врсти произведених и увезених производа који после употребе постају посебни токови отпада стављених на тржиште Републике Србије.

(2) Брисан је ранији став 2. (види члан 33. Закона - 92/2023-340)

(3) Дневну евиденцију из става 1. овог члана обвезник накнаде води у писаном и/или електронском облику на прописаном обрасцу.

(4) Годишњи извештај из става 1. овог члана, обвезник доставља агенцији за заштиту животне средине уносом података у информациони систем националног регистра извора загађивања, најкасније до 31. марта текуће године за претходну годину.

(5) Обвезнику накнаде који није доставио Агенцији за заштиту животне средине годишњи извештај о количини увезених производа из става 3. овог члана, Агенција ће на основу царинске исправе утврдити количине увезених производа, сачинити годишњи извештај и доставити министарству у чијој су надлежности послови заштите животне средине, осим за обвезника – увозника производа који после употребе постају посебни токови отпада из члана 140. став 3. тачка 5) овог закона.

(6) Агенција за заштиту животне средине ће доставити републичкој инспекцији за заштиту животне средине списак обвезника који нису доставили годишњи извештај из става 3. овог члана, ради поступања инспекције по члану 274. став 1. овог закона.

(7) Изузетно од става 3. овог члана, годишњи извештај не достављају произвођачи и увозници:

1) производа који су увезени ради оплемењивања и извоза;
2) производа који су увезени ради даљег извоза, у складу са законом којим се уређује спољнотрговински промет и законом којим се уређује царински поступак;
3) производи који су увезени ради уградње у нови производ који се пријављује у складу са овим законом;
4) делова моторних возила за које се плаћа накнада из члана 140. став 3. овог закона;
5) великих непокретних индустријских машина и алата;
6) уља и мазива, који се током експлоатације машина и уређаја троше, односно не могу се сакупити ради третмана;
7) базних уља;
8) јестивих уља;
9) производа који су увезени за службене потребе страних дипломатско-конзуларних представништава (у даљем тексту ДКП), личне потребе шефова страних ДКП, укључујући и чланове њихових породица.

(8) Министар у чијој су надлежности послови заштите животне средине прописује садржину обрасца дневне евиденције и годишњег извештаја, као и начин достављања годишњег извештаја Агенцији из ст. 2. и 3. овог члана.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023, 109/2025

Члан 145

У случају престанка пословања, статусне промене, односно промене делатности обвезник је дужан да, најкасније у року од 30 дана од дана настале промене, достави Агенцији за заштиту животне средине:

1) пријаву о престанку пословања, статусним променама, односно промени делатности;
2) извештај о количини производа који после употребе постају посебни токови отпада стављени на тржиште Републике Србије за период краћи од календарске године за коју се израђује годишњи извештај.

Члан 146 Ослобођење

(1) Накнаде за производе који после употребе постају посебни токови отпада ослобођени су произвођач, односно увозник за:

1) производе који представљају предмет донације или хуманитарне помоћи намењене физичким лицима за коришћење у домаћинствима у случају елементарних непогода;
2) производе који представљају предмет донације или хуманитарне помоћи намењене коришћењу за медицинску и здравствену заштиту у здравственим и социјалним установама у сврху лечења и превенције болести;
3) минерална и синтетичка уља, која се користе као сировина у производњи новог производа, за уља која се додају бензинима код двотактних мотора са унутрашњим сагоревањем, за мазива и уља за подмазивање ланаца моторних тестера и клизних стаза, као и за уља која се користе као електроизолациона уља у процесу производње дистрибутивних и енергетских трансформатора и пригушница, називне снаге преко 50 кВА;
4) гуме које су саставни део инвалидских колица и осталих ортопедских помагала;
5) путничко возило категорије М1 намењено за особе са инвалидитетом;
6) производе који су увезени ради оплемењивања и извоза;
7) производе који су увезени ради даљег извоза, у складу са законом којим се уређује спољнотрговински промет и законом којим се уређује царински поступак;
8) производе који су увезени ради уградње у нови производ који се пријављује у складу са овим законом;
9) делове моторних возила за које се плаћа накнада из члана 140. став 3. овог закона;
10) велике непокретне индустријске машине и алати;
11) уља и мазива, који се током експлоатације машина и уређаја троше, односно не могу се сакупити ради третмана;
12) базна уља;
13) јестива уља;
14) производе који су увезени за службене потребе страних ДКП, личне потребе шефова страних ДКП, укључујући и чланове њихових породица.

(2) Произвођач, односно увозник производа из става 1. тачка 1) овог члана, достављају министарству у чијој су надлежности послови заштите животне средине и Агенцији за заштиту животне средине, документацију којом се потврђује порекло и карактеристике производа, као и потврду надлежног органа јединице локалне самоуправе о обиму и врсти елементарне непогоде и висини и врсти настале штете.

(3) Произвођач, односно увозник производа из става 1. тачка 2) овог члана, достављају министарству у чијој су надлежности послови заштите животне средине и Агенцији за заштиту животне средине, документацију којом се потврђује да се производи користе у сврху лечења и превенције болести.

(4) Произвођачи, односно увозници минералних и синтетичких уља из става 1. тачка 3) овог члана, достављају министарству у чијој су надлежности послови заштите животне средине и Агенцији за заштиту животне средине, документацију којом се потврђује да се производи користе као сировине у производњи новог производа који после употребе постаје посебни ток отпада, да се користе као додатак бензинима код двотактних мотора, за скидање калупа и грађевинских оплата, за подмазивање ланаца моторних тестера и клизних стаза односно да је минерално и синтетичко уље искоришћено као електроизолационо уље у производњи дистрибутивних и енергетских трансформатора и пригушница, називне снаге преко 50 кВА, до 31. марта текуће године за претходну годину.

(5) Велике непокретне индустријске машине и алати су велики склопови постројења, опреме и/или компонената, који заједно функционишу за одређену примену, који се на одређеном месту трајно монтирају или демонтирају и које се користе и одржавају у индустријском производном погону или објекту за истраживање и развој.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 147 Припадност прихода

Приходи остварени од накнаде за производе који после употребе постају посебни токови отпада припадају буџету Републике Србије.

Члан 148 Обвезник накнаде

(1) Обвезник накнаде за амбалажу или упакован производ који после употребе постаје амбалажни отпад (у даљем тексту: накнада за амбалажу) је испоручилац који први ставља у промет на територији Републике Србије:

1) амбалажу у коју се пакује производ на месту продаје крајњем кориснику;
2) упакован производ.

(2) Амбалажа, примарна, секундарна, терцијарна (транспортна) и повратна амбалажа је амбалажа у смислу закона којим се уређује амбалажа и амбалажни отпад.

(3) Појмови амбалажни отпад, оператер система управљања амбалажним отпадом, произвођач амбалаже, пакер/пунилац, испоручилац употребљавају се у смислу закона којим се уређује амбалажа и амбалажни отпад.

Члан 149 Основица

Основица накнаде за амбалажу је количина амбалаже изражена у килограмима (кг).

Члан 150 Висина накнаде

(1) Накнада за амбалажу се утврђује за амбалажу или упакован производ према врсти (папир/картон, пластика, стакло, метал, дрво и остало) и количини амбалаже.

(2) Накнада се обрачунава према преовлађујућем материјалу у саставу амбалаже или њене компоненте или упакованог производа, и то:

1) на различите материјале од којих је сачињена вишеслојна амбалажа који се не могу физички одвојити или издвојити;
2) на делове од којих је израђена амбалажа или њена компонента који се не могу физички одвојити ручно или једноставним физичким путем.

(3) Накнада се обрачунава за сваку компоненту амбалаже или упакованог производа која се може одвојити ручно или једноставним физичким путем.

(4) Накнада за амбалажу се обрачунава према намени амбалаже без обзира да ли се користи за једнократну или вишекратну употребу.

(5) Накнада за амбалажу обрачунава се према испуњености националних циљева управљања амбалажом и амбалажним отпадом, и то:

1) општих циљева за поновно искоришћење и рециклажу амбалажног отпада без обзира на врсту амбалаже;
2) специфичних циљева за рециклажу амбалажног отпада према врсти амбалаже.

(6) Накнаду из става 5. овог члана чини збир накнаде за опште циљеве за поновно искоришћење и рециклажу амбалажног отпада и накнаде за специфичне циљеве за рециклажу по врстама амбалаже:

(7) Накнада = накнада (општи циљеви) + накнада (специфични циљеви)

(8) Обрачун накнада за опште и специфичне циљеве врши се према следећим формулама:

1) општи циљеви за поновно искоришћење и рециклажу амбалажног отпада:

(9) накнада (општи циљеви) поновно искоришћење = Н x (ПИ - (Опи+ΣОРи)), при чему је: ПИ = цПИ x Т;

(10) накнада (општи циљеви) рециклажа = Н x (Р – ΣОРи) где је Р = цР x Т;

(11) где је:

(12) Н = коефицијент накнаде за поновно искоришћење и рециклажу 1 кг амбалажног отпада, изражен у динарима;

(13) сРИ = проценат поновног искоришћења амбалажног отпада утврђен као општи циљ за сваку годину;

(14) сР = проценат рециклаже амбалажног отпада утврђен као општи циљ за сваку годину;

(15) Р = количина амбалажног отпада коју је неопходно рециклирати према општем циљу изражена у килограмима;

(16) ПИ = количина амбалажног отпада коју је неопходно поновно искористити;

(17) ОПи = укупна количина амбалажног отпада који је поновно искоришћен, изражена у килограмима;

(18) ΣОРи = укупна количина амбалажног отпада који је рециклиран, изражена у килограмима (и = стакло, папир/картон, метал, пластика, дрво, као и/или други амбалажни материјали);

(19) Т = укупна количина амбалаже која је пласирана на тржиште у току године изражена у килограмима;

(20) Ако је количина амбалажног отпада који је поновно искоришћен већа од количине коју је неопходно поновно искористити тј. ако је Опи > ПИ, израз (ПИ - Опи) се узима да је једнак 0 (нули).

(21) Ако је количина амбалажног отпада који је рециклиран већа од количине коју је неопходно рециклирати тј. ако је ОР > Р, израз (Р - ОР) се узима да је једнак 0 (нули).

2) специфични циљеви за рециклажу амбалажног отпада:

(22) Накнада (специфични циљеви) = НРи x Σ (Ри - ОРи) при чему је: Р = цР x Т;

(23) где је:

(24) НР = коефицијент накнаде за рециклажу 1 кг амбалажног отпада према врсти амбалаже, изражен у динарима (и = стакло, метал и дрво);

(25) сР = проценат рециклаже амбалажног отпада утврђен као специфични циљ за сваку годину (и = стакло, метал и дрво);

(26) Т = укупна количина амбалаже која је пласирана на тржиште у току године изражена у килограмима (и = стакло, метал и дрво);

(27) Р = количина амбалажног отпада према врсти амбалаже коју је неопходно рециклирати према специфичном циљу, изражена у килограмима (и = стакло, метал и дрво);

(28) ОР = количина амбалажног отпада према врсти амбалаже која је рециклирана, изражена у килограмима (и = стакло, метал и дрво).

(29) Ако је количина амбалажног отпада који је рециклиран већа од количине коју је неопходно рециклирати тј. ако је ОРи > Ри, израз (Ри - ОР и) узима се да је једнак 0 (нули).

(30) Пластика

(31) Накнада за укупну пластику специфичан циљ

(32) Нр x (Рп - Σ ОРпи) при чему је: Рп = цРп x Тп;

(33) где је:

(34) Нр = коефицијент накнаде за рециклажу 1 кг пластичног амбалажног отпада, изражен у динарима;

(35) Рп = количина пластичног амбалажног отпада коју је неопходно рециклирати према општем циљу изражена у килограмима;

(36) цРп = проценат рециклаже пластичног амбалажног отпада утврђен као специфични циљ за сваку годину;

(37) Тп = укупна количина пластичне амбалаже која је пласирана на тржиште у току године изражена у килограмима;

(38) ΣОР п= укупна количина пластичног амбалажног отпада који је рециклиран, изражена у килограмима (и = полиетилен, пет и остале врсте пластике).

(39) Ако је количина амбалажног отпада који је рециклиран већа од количине коју је неопходно рециклирати тј. ако је ОРп > ΣРпи, израз (Рпи - ΣОРпи) се узима да је једнак 0 (нули).

(40) Накнада за поједине врсте пластике

(41) Нрпи x Σ (Рпи - ОРпи) при чему је: Рпи = цРпи x Тпи

(42) где је:

(43) Нрп = коефицијент накнаде за рециклажу 1 кг појединих врста пластичног амбалажног отпада, изражен у динарима (и = полиетилен, пет и остале врсте пластике);

(44) цРп = проценат рециклаже утврђен као специфични циљ за поједине врсте пластичног амбалажног отпада за сваку годину (и = полиетилен, пет и остале врсте пластике);

(45) Тп = укупна количина поједине пластичне амбалаже која је пласирана на тржиште у току године изражена у килограмима (и = полиетилен, пет и остале врсте пластике);

(46) Рп = количина пластичног амбалажног отпада према врсти пластичне амбалаже коју је неопходно рециклирати према специфичном подциљу, изражена у килограмима (и=полиетилен, пет и остале врсте пластике);

(47) ОРп = количина пластичног амбалажног отпада према врсти амбалаже која је рециклирана, изражена у килограмима (и = полиетилен, пет и остале врсте пластике).

(48) Ако је количина амбалажног отпада који је рециклиран већа од количине коју је неопходно рециклирати тј. ако је ОРпи > Рпи, израз (Рпи - ОРпи) се узима да је једнак 0 (нули).

(49) Папир

(50) Накнада за укупан папир специфичан циљ:

(51) Нрк x (Рк - ΣОРки) при чему је: Рк = цРк x Тк;

(52) где је:

(53) Нрк = коефицијент накнаде за рециклажу 1 кг папирног амбалажног отпада, изражен у динарима;

(54) Рк = количина папирног амбалажног отпада коју је неопходно рециклирати према општем циљу изражена у килограмима;

(55) Тк = укупна количина папирне амбалаже која је пласирана на тржиште у току године изражена у килограмима;

(56) цРк = проценат рециклаже папирног амбалажног отпада утврђен као општи циљ за сваку годину;

(57) ΣОРки = укупна количина папирног амбалажног отпада који је рециклиран, изражена у килограмима (и = папир и вишеслојна картонска амбалажа за напитке);

(58) Ако је количина амбалажног отпада који је рециклиран већа од количине коју је неопходно рециклирати тј. ако је ОРки > ΣРк, израз (Рк - ΣОРки) се узима да је једнак 0 (нули).

(59) Накнада за поједине врсте папира:

(60) Нрки x Σ (Рки - ОР ки) при чему је Рки = цРки x Тки:

(61) где је:

(62) Нрк = коефицијент накнаде за рециклажу 1 кг појединих врста папирног амбалажног отпада, изражен у динарима (и = папир и вишеслојна картонска амбалажа за напитке);

(63) цРк = проценат рециклаже поједине врсте папирног амбалажног отпада утврђен као специфични циљ за сваку годину (и = папир и вишеслојна картонска амбалажа за напитке);

(64) Тк = укупна количина поједине папирне амбалаже која је пласирана на тржиште у току године изражена у килограмима (и = папир и вишеслојна картонска амбалажа за напитке);

(65) Рк = количина пластичног амбалажног отпада према врсти пластичне амбалаже коју је неопходно рециклирати према специфичном подциљу, изражена у килограмима (и = папир и вишеслојна картонска амбалажа за напитке);

(66) ОРк = количина пластичног амбалажног отпада према врсти амбалаже која је рециклирана, изражена у килограмима (и = папир и вишеслојна картонска амбалажа за напитке);

(67) Ако је количина амбалажног отпада који је рециклиран већа од количине коју је неопходно рециклирати тј. ако је ОРки > Рки, израз (Рки – Орки) се узима да је једнак 0 (нули).

(68) Коефицијенти накнаде за поновно искоришћење и рециклажу, као и коефицијенти накнаде за рециклажу по врстама амбалаже, за 1 кг амбалажног отпада, изражени у динарима, дати су у Прилогу 7, Табела 7. овог закона.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 151 Начин утврђивања и плаћања

(1) Утврђивање накнаде за амбалажу врши се на основу годишњег извештаја о управљању амбалажом и амбалажним отпадом, у складу са законом којим се уређује амбалажа и амбалажни отпад.

(2) Годишњи извештај из става 1. овог члана обвезник накнаде доставља Агенцији за заштиту животне средине најкасније до 31. марта текуће године, уносом података у информациони систем националног регистра извора загађивања за претходну календарску годину.

(3) Агенција за заштиту животне средине дужна је да годишњи извештај из става 2. овог члана достави министарству надлежном за послове заштите животне средине до 30. априла текуће године за претходну годину.

(4) Утврђивање накнаде за амбалажу врши министарство надлежно за послове заштите животне средине решењем, за календарску годину.

(5) Обвезнику накнаде који није доставио Агенцији за заштиту животне средине годишњи извештај из става 2. овог члана министарство у чијој су надлежности послови заштите животне средине ће утврдити обавезу плаћања на основу извештаја републичког инспектора за заштиту животне средине о количинама амбалаже и/или упакованог производа који после употребе постаје амбалажни отпад, односно количини увезених производа.

(6) Утврђену накнаду, обвезник је дужан да плати:

1) у року од 15 дана од дана достављања решења када је укупан износ утврђене накнаде мањи од 1.000.000 динара;
2) у року од 15 дана по истеку тромесечја када је укупан износ утврђене накнаде једнак или већи од 1.000.000 динара.

(7) Против решења из става 4. овог члана може се изјавити жалба Влади, преко министарства у чијој су надлежности послови заштите животне средине, у року од 15 дана од дана пријема решења.

(8) Министар у чијој су надлежности послови заштите животне средине прописује садржину и начин достављања годишњег извештаја из става 2. овог члана.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 152 Ослобођење

(1) Накнада за амбалажу не плаћа се за:

1) упакован производ ако укупна количина амбалажних сировина коришћених за тај производ који се ставља у промет, у току једне календарске године не прелази количину од 1.000 кг;
2) амбалажу са дугим веком трајања и повратну амбалажу на коју се примењује кауцијски систем;
3) извезену амбалажу или упакован производ, односно извезену амбалажу или упакован производ који је предмет поновног увоза, а за који је већ плаћена накнада по другим прописима;
4) амбалажу или упакован производ увезен у некомерцијалне сврхе или који је физичко лице купило за сопствене потребе;
5) амбалажу или упакован производ који се транспортује из иностранства у слободне зоне ради складиштења или ако се не врши његово препакивање;
6) произведен, увезен или извезен амбалажни материјал који служи за даљу производњу амбалаже.

(2) Ослобођење од плаћања накнаде за амбалажу остварује и обвезник који испуњава следеће услове:

1) да је обвезник плаћања који обезбеђује сопствено управљање амбалажним отпадом испунио све опште и специфичне циљеве за поновно искоришћење и рециклажу амбалажног отпада;
2) да је обвезник плаћања који је уговором пренео обавезу на оператера испунио све опште и специфичне циљеве за поновно искоришћење и рециклажу.

(3) Ослобођење од плаћања накнаде утврђује се решењем Министарства надлежног за послове животне средине.

(4) Решење из става 3. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

(5) Обвезник накнаде који је обавезу управљања амбалажним отпадом уговором пренео на оператера система за управљање амбалажним отпадом плаћа 80% од утврђене висине накнаде ако оператер није испунио националне циљеве, пропорционално количини амбалаже коју је ставио у промет.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 153 Припадност прихода

Приходи остварени од накнаде за амбалажу припадају буџету Републике Србије.

Члан 154 Накнада за загађивање вода

Накнада за загађивање вода плаћа се за непосредно или посредно загађивање воде реципијента сразмерно степену загађености отпадне воде, односно друге материје којом се погоршава квалитет воде реципијента и погоршавају услови њеног коришћења.

Члан 155 Обвезник накнаде

(1) Обвезник плаћања накнаде за загађивање воде је правно лице, предузетник, односно физичко лице које:

(2) 1. испушта отпадне воде којима се непосредно загађују воде реципијента или се погоршава њихов квалитет и услови његовог коришћења, укључујући лица која испуштају отпадне воде на основу водних дозвола или решења о обједињеним условима заштите животне средине (интегрисане дозволе, студије процене утицаја и др.), као и правна лица која испуштају санитарне и друге отпадне воде, а којима вода није испоручена путем објеката јавног снабдевања водом (водоводом);

(3) 2. производи или увози минерална ђубрива, хемијска средства за заштиту биља и детерџенте на бази фосфата и ставља их у промет на тржиште на подручју Републике Србије.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 156 Основица

Основица накнаде за загађивање вода је количина испуштене отпадне воде изражена у метрима кубним (м³) и количина загађења изражена у килограмима (кг) у испуштеној отпадној води, односно количина изражена у килограмима (кг) азота, односно количина хемијских средстава за заштиту биља изражена у килограмима (кг), односно количина фосфата у детерџентима изражена у килограмима (кг) који су произведени или увезени на подручје Републике Србије.

Члан 157 Висина накнаде

Висина накнаде за непосредно загађивање вода је прописана у Прилогу 7, Табела 8.1. овог закона, а висина накнаде за посредно загађивање прописана је у Прилогу 7, Табела 8.2. овог закона.

Члан 158

(1) Накнада за непосредно загађивање вода састоји се из два дела, и то: из накнаде за укупну количину испуштене отпадне воде која је усклађена са прописаним граничним вредностима емисија загађујућих материја (П) и накнаде за испуштање отпадних вода у којима се загађујуће материје налазе изнад граничних вредности емисије – ГВЕ (В) за одређени привредни сектор, а обрачунава се према количини (м3) испуштене отпадне воде и степену њеног загађења.

(2) Дозвољено оптерећење рачуна се за следеће параметре: хемијска потрошња кисеоника (ХПК), биохемијска потрошња кисеоника у току првих пет дана култивације под одговарајућим условима (БПК5), укупан азот (НУ), укупан фосфор (ПУ), токсични метали (МИ).

(3) Измерена укупна количина испуштене отпадне воде на годишњем нивоу (Q), утврђује се на основу података о стварно испуштеној количини отпадне воде измерене на уређају за континуално мерење протока испуштене воде у реципијент.

(4) Изузетно, уколико обвезник плаћања накнаде не врши мерење количина испуштених отпадних вода или измерена количина отпадне воде није у складу са билансом воде у технолошком процесу, Q се утврђује на основу података о количини захваћене или испоручене воде обвезнику.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023, 109/2025

Члан 159

(1) Годишња висина накнаде за непосредно загађивање вода представља висину:

1) (Р) – накнаде на годишњем нивоу за отпадне воде у којима се количине загађујућих материја усклађене са прописаним граничним вредностима емисија загађујућих материја;
2) (В) – накнаде на годишњем нивоу за отпадне воде у којима су количине загађујућих материја изнад прописаних граничних вредности емисија.

(2) Накнада из става 1. овог члана обрачунава се преко цене за:

1) укупну количину испуштене отпадне воде у којима се количине загађујућих материја усклађене са прописаним граничним вредностима (РСДП);
2) испуштање отпадних вода у којима су количине загађујућих материја изнад прописаних граничних вредности емисије (РСДВ), у складу са Прилогом 7, део 8.3. овог закона.

(3) Годишња висина накнаде за непосредно загађивање вода из става 1. овог члана повећава се у случају да је реципијент у заштићеној области, и то за:

1) зоне санитарне заштите изворишта за 50%;
2) водна тела намењена рекреацији за 25%.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 160 Начин утврђивања и плаћања

(1) Утврђивање накнаде за загађивање вода врши министарство у чијој су надлежности послови заштите животне средине решењем на основу годишњег извештаја Агенције за заштиту животне средине.

(2) Обвезник накнаде за непосредно загађивање вода доставља Агенцији за заштиту животне средине годишњи извештај најкасније до 31. марта текуће године уносом података у информациони систем националног регистра извора загађивања за претходну календарску годину.

(3) Агенција за заштиту животне средине дужна је да годишњи извештај из става 1. овог члана достави министарству у чијој су надлежности послови заштите животне средине до 30. априла текуће године за претходну годину.

(4) Ако обвезник накнаде није доставио Агенцији за заштиту животне средине извештај из става 2. овог члана у прописаном року, министарство у чијој су надлежности послови заштите животне средине ће обрачунати накнаду на основу извештаја републичког инспектора заштите животне средине.

(5) Изузетно, у случају да инспектор заштите животне средине није у могућности да прибави податке неопходне за годишњи извештај, накнада ће бити обрачуната према количини захваћене или испоручене воде обвезнику.

(6) Утврђена обавеза из става 1. овог члана плаћа се, као аконтација, месечно до 15. у месецу за претходни месец и коначно по истеку године уколико по истеку године постоји разлика у односу на основицу накнаде на основу које је утврђена аконтација у току године.

(7) Ако је износ плаћених аконтација из става 6. овог члана у току године мањи од износа коначног обрачуна накнаде по истеку године, разлика се плаћа у року од 15 дана од дана пријема решења, а ако је износ плаћених аконтација из става 6. овог члана у току године већи од износа коначног обрачуна накнаде по истеку године више плаћена накнада за испуштену воду урачунава се као аконтација за наредни период.

(8) До утврђивања накнаде из става 1. овог члана по решењу за текућу годину, обвезник је дужан да плати аконтацију у висини месечне накнаде из претходне године.

(9) Након утврђивања накнаде из става 1. овог члана по решењу за текућу годину обвезник је дужан да аконтацију за текућу годину увећа или умањи тако да се укупно плаћене аконтације од почетка текуће године доведу на износ као да је уплата аконтација вршена у складу са решењем о утврђивању накнаде из става 1. овог члана за текућу годину.

(10) Против решења из става 1. овог члана може се изјавити жалба Влади, преко министарства у чијој су надлежности послови заштите животне средине, у року од 15 дана од дана пријема решења.

(11) Министар у чијој су надлежности послови заштите животне средине прописује садржину годишњег извештаја из става 2. овог члана, као и изглед обрасца и начин његовог достављања.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 161

(1) Обвезник накнаде за посредно загађивање воде који производи или увози на тржиште Републике Србије минерална ђубрива, односно средства за заштиту биља, односно детерџенте са фосфатима, дужан је да, на прописаном обрасцу, њихову врсту и количину пријави министарству у чијој су надлежности послови заштите животне средине, Агенцији за заштиту животне средине, најкасније до 31. марта текуће године за претходну годину.

(2) Управа царина пријављује министарству у чијој су надлежности послови заштите животне средине – Агенцији за заштиту животне средине, увозника, односно врсту и количину увезених минералних ђубрива, средстава за заштиту биља и детерџената.

(3) Министар у чијој су надлежности послови заштите животне средине прописује садржину и изглед обрасца из става 1. овог члана.

Члан 162

(1) Обвезник накнаде за загађивање вода дужан је да пријави министарству у чијој су надлежности послови заштите животне средине и Агенцији за заштиту животне средине:

1) промену власништва, закупа или другог права над постројењима, погонима и другим објектима који испуштају своје отпадне воде у реципијент или јавну канализацију и које садрже загађујуће материје, нарочито опасне и друге загађујуће материје;
2) почетак рада новог појединачног извора емисије отпадних вода које потичу од рада постројења, погона и других објеката који путем својих отпадних вода испуштају у реципијент или јавну канализацију загађујуће материје, нарочито опасне и друге загађујуће материје;
3) датум трајног затварања постојећег појединачног извора емисије отпадних вода које потичу од рада постројења, погона и других објеката који путем својих отпадних вода испуштају у реципијент или јавну канализацију загађујуће материје, нарочито опасне и друге загађујуће материје.

(2) Пријаву из става 1. овог члана обвезник је дужан да достави у року од 30 дана од дана настанка промене.

(3) Ако обвезник не достави пријаву из става 2. овог члана, министарство надлежно за заштиту животне средине ће обрачунати накнаду према количини захваћене или испоручене воде.

Члан 163 Олакшице

(1) Обвезнику накнаде умањује се утврђена накнада за 50% у периоду изградње новог постројења или реконструкције постојећег постројења ради побољшања ефикасности процеса пречишћавања отпадних вода.

(2) Уколико обвезник не спроведе одговарајуће активности из става 1. овог члана у периоду од три године, ретроактивно се обрачунава накнада до пуног износа, са роком плаћања од 90 дана.

Члан 164 Припадност прихода

Средства остварена од накнаде за загађивање вода приход су буџета Републике Србије.

XI Накнаде за пловидбу и коришћење лука, пристаништа и објеката безбедности пловидбе на државном водном путу

Члан 165 Врсте накнада

(1) Накнаде за пловидбу и коришћење лука, пристаништа и објеката безбедности пловидбе на државном водном путу су:

1) накнаде за коришћење лука и пристаништа, и то:

(1) накнада за употребу обале;

(2) накнада за пристајање;

(3) лежарина;

2) накнаде за пловидбу и коришћење објеката безбедности пловидбе на државном водном путу, и то:

(1) накнада за пловидбу државним водним путем;

(2) накнада за коришћење бродске преводнице на државном водном путу;

(3) накнада за коришћење зимовника на државном водном путу.

(8) Лука и пристаниште су простор, односно објекти дефинисан законом којим се уређује пловидба и луке.

Члан 166 Обвезник накнаде

(1) Обвезник накнаде за употребу обале је прималац или крцатељ чија се роба укрцава или искрцава у луци, односно пристаништу или привременом претоварном месту.

(2) Ако је прималац или крцатељ чија се роба укрцава или искрцава у луци, односно пристаништу страно правно лице, обвезник накнаде је царински заступник, представништво тог правног лица које је регистровано у Републици Србији, или друго правно лице које у име и за рачун страног правног лица сноси трошкове у Републици Србији.

(3) У случају превоза путника, обвезник накнаде за употребу обале је туристичка агенција (организатор туристичког путовања или посредник у продаји туристичког путовања) или друго правно лице које у име и за рачун страног правног лица сноси трошкове у Републици Србији.

(4) Накнада за употребу обале наплаћује се за сваког путника који прелази преко линије обале.

(5) Изузетно од става 3. овог члана, обвезник накнаде за употребу обале је путник у случају када намерава да се искрца ради привременог туристичког изласка са брода, а није закључио са агентом брода или туристичким оператером уговор којим се уређује плаћање накнаде.

Члан 167 Основица

(1) Основица накнаде за употребу обале је количина укрцане, односно искрцане робе изражена у тонама (т).

(2) Изузетно од става 1. овог члана, основица накнаде за употребу обале за шљунак, песак и камене агрегате је количина изражена у метрима кубним (м³), за транспортне контејнере количина изражена у „ТЕУˮ, а за путничка возила основица је број возила.

(3) Основица накнаде у путничком саобраћају је број укрцаних, односно искрцаних путника.

Члан 168 Висина накнаде

Висина накнаде за употребу обале прописана је у Прилогу 8, Табеле 1. и 2. овог закона.

Члан 169 Начин утврђивања и плаћања

(1) У теретном саобраћају накнаду за употребу обале утврђује Агенција за управљање лукама (у даљем тексту: регулаторно тело за управљање лукама) решењем.

(2) Утврђивање накнаде врши се на основу података из пријаве коју обвезник подноси регулаторном телу надлежном за управљање лукама најкасније 24 часа након испловљења.

(3) Обвезник накнаде је у обавези да наведе тачне и потпуне податке у пријави.

(4) Количина и намена терета која је декларисана у пријави доказује се службеним документом (теретница, товарни лист, царинска документација и слично) чија се копија доставља уз пријаву.

(5) Број путника декларисан у пријави доказује се службеним документом (бродским рапортом или посебном изјавом бродара, бродског агента или туристичког оператера) који се достављају уз пријаву.

(6) У путничком саобраћају регулаторно тело надлежно за управљање лукама, на основу података из пријаве коју путник, бродски агент или туристичка агенција (организатор туристичког путовања или посредник у продаји туристичког путовања) подноси најкасније 24 часа након испловљења брода, испоставља решење путнику, агенту брода или туристичком оператеру који је организатор путовања.

(7) Ако до испловљавања брода из луке, односно пристаништа дође до промене података у односу на податке из пријаве, обвезник накнаде је дужан да регулаторном телу за управљање лукама одмах пријави насталу промену.

(8) Плаћање се врши најкасније у року од 15 дана од дана достављања решења.

(9) Накнада за употребу обале за укрцавање или искрцавање утечњеног нафтног гаса и утечњеног природног гаса умањује се за 30%.

(10) Против решења из става 1. овог члана може се изјавити жалба министарству у чијој су надлежности послови саобраћаја, у року од 15 дана од дана достављања решења.

(11) Жалба не одлаже извршење решења.

(12) Образац пријаве из става 2. овог члана прописује регулаторно тело за управљање лукама.

Члан 170 Обвезник накнаде

(1) Обвезник накнаде за пристајање је власник или бродар брода који директно, односно индиректно користи луку, односно пристаниште или привремено претоварно место у сврху укрцавања или искрцавања робе или путника.

(2) Обвезник накнаде за пристајање брода који вије страну заставу је агент брода, односно представништво привредног друштва које је уписани власник брода, а које је регистровано у Републици Србији.

Члан 171 Основица

Основица накнаде за пристајање је носивост брода за самоходне бродове изражена у тонама (т), снага погонског мотора по киловату (кW) за потискиваче и тегљаче, као и време проведено у луци на укрцавању и/или искрцавању робе или путника, односно дужина брода преко свега изражена у метрима (м) за путничке бродове као и време проведено у луци или пристаништу.

Члан 172 Висина накнаде

Висина накнаде за пристајање прописана је у Прилогу 8, Табела 3. овог закона.

Члан 173 Начин утврђивања и плаћања

(1) Утврђивање накнаде за пристајање врши регулаторно тело за управљање лукама решењем.

(2) Утврђивање обавезе се врши на основу података из пријаве коју је обвезник дужан да поднесе регулаторном телу најкасније 24 часа након испловљења брода.

(3) Обвезник накнаде је у обавези да наведе тачне и потпуне податке у пријави.

(4) Подаци за утврђивање накнаде назначени у пријави доказују се службеним документом (бродско сведочанство, сведочанство о баждарењу, рапорт брода и слично) чија се копија доставља уз пријаву.

(5) Плаћање се врши најкасније у року од 15 дана од дана достављања решења.

(6) Када се пловило снабдева утечњеним природним гасом као погонским горивом на терминалу за снабдевање брода погонским горивом, накнада за пристајање умањује се за 30%.

(7) Против решења из става 1. овог члана може се изјавити жалба министарству у чијој су надлежности послови саобраћаја, у року од 15 дана од дана достављања решења.

(8) Жалба не одлаже извршење решења.

(9) Образац пријаве из става 2. овог члана прописује регулаторно тело за управљање лукама.

Члан 174 Обвезник накнаде

(1) Обвезник накнаде за лежарину је власник брода који директно, односно индиректно (преко другог пловила) користи луку, односно пристаниште у било коју другу сврху различиту од оне за коју се плаћа накнада за пристајање, а нарочито када:

1) користи луку, односно пристаниште после завршетка обављања послова укрцавања, односно искрцавања робе на брод;
2) борави у луци или пристаништу након истека времена одређеног за боравак у луци или пристаништу путничког брода, при чему се путници не налазе на броду;
3) борави у луци или пристаништу ван места које је одређено за укрцавање, односно искрцавање путника на путнички брод, или борави у луци између две наутичке сезоне.

(2) Обвезник накнаде за брод који вије страну заставу је агент пловила, односно представништво привредног друштва које је уписани власник пловила, а које је регистровано у Републици Србији.

Члан 175 Основица

Основица накнаде за лежарину је дужина брода изражена у метрима (м) и недељива 24 часа за сваки брод, који почиње да тече шест часова након укрцавања, односно искрцавања робе, односно након истека времена одређеног за боравак путничког брода.

Члан 176 Висина накнаде

Висина накнаде за лежарину прописана је у Прилогу 8, Табела 4. овог закона.

Члан 177 Начин утврђивања и плаћања

(1) Утврђивање накнаде врши регулаторно тело за управљање лукама решењем.

(2) Утврђивање накнаде врши се на основу података из пријаве коју је обвезник дужан да поднесе регулаторном телу за управљање лукама најкасније 24 часа након испловљења брода из луке, односно пристаништа.

(3) Обвезник накнаде је у обавези да наведе тачне и потпуне податке у пријави.

(4) Обвезник накнаде дужан је да утврђени износ накнаде за лежарину плати најкасније у року од 15 дана од дана достављања решења.

(5) За путнички брод који користи луку, односно пристаниште у периоду између две наутичке сезоне, накнада се утврђује у износу од 33% од прописане висине накнаде.

(6) Против решења из става 1. овог члана може се изјавити жалба министарству у чијој су надлежности послови саобраћаја, у року од 15 дана од дана достављања решења.

(7) Жалба не одлаже извршење решења.

(8) Образац пријаве из става 2. овог члана прописује регулаторно тело за управљање лукама.

Члан 178 Ослобођења

(1) Од обавезе плаћања накнада за коришћење лука и пристаништа из члана 165. став 1. тачка 1) овог закона ослобођен је:

1) обвезник накнаде за домаћа јавна пловила;
2) обвезник чија пловила бораве у луци, односно пристаништу:

(1) услед више силе, док она траје;

(2) ради искрцавања бродоломаца или умрлих лица и њихових пратилаца;

(3) ради лекарске помоћи члановима посаде или путницима;

(4) ради гашења пожара;

(5) за пловила министарства надлежног за унутрашње послове ради обављања службених задатака.

(7) Виша сила из става 1. тачка 2) подтачка (1) овог члана не обухвата појаву леда на унутрашњим водним путевима која проузрокује склањање брода у луку као зимско склониште.

(8) Накнада из члана 165. став 1. тачка 1) овог закона не наплаћује се у случају када се пловило снабдева горивом на терминалу за снабдевање брода погонским горивом.

(9) Од обавезе плаћања накнаде за лежарину ослобођен је власник брода који се користи за потребе обављања одређених лучких делатности (боксажа пловила и слично), као и власник домаћег брода који користи пристаниште за сопствене потребе којим управља као лучки оператер или оперативну обалу у делу луке којом управља као лучки оператер за стационирање тог брода током године под условом да добије сагласност регулаторног тела надлежног за управљање лукама за коришћење дела оперативне обале луке у ту сврху.

(10) Накнаде за коришћење лука и пристаништа не плаћају пловила за коришћење сидришта у лукама, односно пристаништима којима управљају оператери који су то право стекли у процесу приватизације, односно својинске трансформације.

Члан 179 Припадност прихода

(1) Приходи остварени од накнада из члана 165. став 1. овог закона припадају и уплаћују се на рачун регулаторног тела надлежног за управљање лукама до износа планираних расхода утврђених годишњим финансијским планом тог регулаторног тела, а вишак изнад тог износа, укључујући и средства која нису утрошена на планиране расходе, припадају буџету Републике Србије.

(2) Изузетно, уколико су одређени делови лучке инфраструктуре у проглашеном лучком подручју за чије се коришћење плаћа накнада из члана 165. став 1. тачка 1) овог закона у својини лучког оператера који су то право стекли у процесу приватизације, односно својинске трансформације, сходно члану 217. став 1. Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама („Службени гласник РСˮ, бр. 73/10, 121/12, 18/15, 96/15 – др. закон, 92/16, 104/16 – др. закон, 113/17 – др. закон и 41/18), регулаторно тело за управљање лукама део прихода који не може да буде мањи од 50% прихода који се остваре наплатом накнада из члана 165. став 1. тачка 1) овог закона у тој луци, односно пристаништу, уплаћује том лучком оператеру.

(3) Одредбе става 2. овог члана не примењују се на лучке оператере који су поступке приватизације, на основу којих су стекли право својине на деловима лучке инфраструктуре, започели после 4. јуна 2003. године, а што се утврђује увидом у документацију из поступка приватизације.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 180 Обвезник накнаде

(1) Обвезник плаћања накнада за пловидбу државним водним путем овог закона је власник пловила, агент пловила, односно представништво привредног друштва које је уписано као власник пловила, а које је регистровано у Републици Србији или бродар.

(2) Обвезник накнада за коришћење бродске преводнице на државном водном путу и накнада за коришћење зимовника на државном водном путу је корисник државних водних путева.

Члан 181 Основица

Основица накнаде за пловидбу државним водним путем, накнаде за коришћење бродске преводнице на државном водном путу и накнаде за коришћење зимовника за теретне (самоходне бродове, потиснице и тегљенице) је носивост теретног пловила изражена у тонама (т), а за потиснице, тегљаче, остала пловила која имају сопствени погон, нису теретни бродови и користе се у привредне сврхе као и за путничка пловила је снага погонског мотора изражена у кW.

Члан 182 Висина накнада

Висина накнаде за пловидбу и коришћење објеката безбедности пловидбе на државном водном путу прописана је у Прилогу 9, Табеле 1–3. овог закона.

Члан 183 Начин утврђивања и плаћања

(1) Утврђивање накнаде врши министарство у чијој су надлежности послови саобраћаја решењем, односно орган аутономне покрајине у чијој су надлежности пловидба и коришћење објеката безбедности пловидбе на државном водном путу за пловидбу и коришћење објеката безбедности пловидбе који се налазе на територији аутономне покрајине.

(2) Утврђена обавеза из става 1. овог члана плаћа се у року од 15 дана од дана достављања решења.

(3) Решење из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Члан 184 Ослобођења

Од обавезе плаћања накнада из члана 165. став 1. тачка 2) овог закона ослобођен је власник јавног и ратног пловила.

Члан 185 Припадност прихода

Приходи остварени од накнада за пловидбу и коришћење објеката безбедности пловидбе на државном водном путу припадају буџету Републике Србије, односно буџету аутономне покрајине ако су наплаћени за коришћење државног водног пута односно за коришћење објеката безбедности пловидбе на државном водном путу на територији аутономне покрајине.

XII Накнаде за коришћење јавних путева

Члан 186 Врсте накнада

(1) Накнаде за коришћење јавних путева у смислу овог закона су:

1) накнада за ванредни превоз, и то за:

(1) прекорачење дозвољене димензије;

(2) прекорачење дозвољене укупне масе;

(3) прекорачење дозвољеног осовинског оптерећења;

2) накнада за постављање рекламних табли, рекламних паноа, уређаја за обавештавање или оглашавање поред јавног пута, односно на другом земљишту које користи управљач јавног пута, у складу са прописима;
3) посебна накнада за употребу јавног пута, његовог дела или путног објекта (у даљем тексту: путарина);
4) накнада за коришћење делова путног земљишта јавног пута и другог земљишта које користи управљач јавног пута;
5) накнада за употребу државног пута за возила регистрована у иностранству;
6) накнада за постављање водовода, канализације, електричних водова, електронске комуникационе мреже и сл. на јавном путу.

(5) Јавни пут, односно државни пут јесте пут у смислу закона којим се уређују јавни путеви.

Члан 187 Обвезник накнаде

Обвезник накнаде за ванредни превоз је лице коме је издата дозвола за обављање ванредног превоза у складу са законом којим се уређују јавни путеви.

Члан 188 Основица

Основица накнаде за ванредни превоз (прекорачење највеће дозвољене дужине, ширине, висине возила изражене у метрима, прекорачење највеће дозвољене укупне масе возила (збир масе возила и масе терета на возилу), односно прекорачење највећег дозвољеног осовинског оптерећења возила (збир масе возила и масе терета на возилу) је дужина релације изражена у километрима (км) коју возило прелази, са или без терета.

Члан 189 Висина накнаде

(1) Висина накнаде за ванредни превоз у зависности од прекорачења највеће дозвољене димензије возила (дужине, ширине, односно висине), прекорачење највеће укупне масе возила и скупа возила, прекорачења највећег дозвољеног осовинског оптерећења возила или скупа возила за једноструке, двоструке, троструке, односно четвороструке осовине, прописана је у Прилогу 10. овог закона, Табеле 1. до 6.

(2) Прекорачење највећег дозвољеног осовинског оптерећења возила из става 1. овог члана се утврђује као разлика стварног осовинског оптерећења и дозвољеног осовинског оптерећења. Прекорачење за двоструке, троструке и вишеструке осовине, обрачунава се као количник разлике стварног осовинског оптерећења двоструке, троструке и вишеструке осовине и дозвољеног осовинског оптерећења и броја осовина.

(3) Највећа дозвољена дужина, ширина, висина возила, односно највеће осовинско оптерећење је највећа дозвољена дужина, ширина, висина возила, односно највеће осовинско оптерећење у складу са прописима којима се уређује безбедност саобраћаја на путевима.

Члан 190 Начин утврђивања и плаћања

(1) Накнаду за ванредни превоз утврђује управљач јавног пута за возило са или без терета решењем у року од осам дана од дана подношења захтева.

(2) Када возило, са или без терета прекорачује дозвољену дужину, ширину и висину на више места накнада из члана 186. став 1. тачка 1) подтачка (1) овог закона утврђује се за сваку врсту прекорачења посебно, и то за само највећу димензију из сваког прекорачења применом висине накнаде прописане у Прилогу 10, Табела 1. овог закона.

(3) Уколико возило, са или без терета, прекорачује више димензија, укупна накнада представља збир накнада за прекорачења по појединим димензијама.

(4) Укупан износ накнаде за прекорачење највећих дозвољених димензија возила обрачунава се као производ збира јединичних накнада за дужину, ширину, висину (дин/км) и дужине релације д изражене у километрима (км).

(5) Накнада из члана 186. став 1. тачка 1) подтачка (2) овог закона за прекорачење укупне масе возила или скупа возила изнад 40 т, односно када је законом прописана мања дозвољена укупна маса возила или скупа возила и 44 т за троосовинско моторно возило са двоосовинском или троосовинском полуприколицом када се превози 40-стопни ИСО контејнер као комбинована превозна операција, обрачунава се као производ висине накнада прописаних у Прилогу 10, Табела 2. овог закона и дужине пређене релације. За прекорачења већа од 160 т, висина накнаде из Табеле 2. увећава се за 100 динара/км за сваку следећу тону.

(6) Накнада из члана 186. став 1. тачка 1) подтачка (3) овог закона обрачунава се за возило са или без прикључног возила на једној или више једноструких осовина, или на двострукој, трострукој или вишеструкој осовини које прекорачује дозвољено осовинско оптерећење, множењем висине накнаде прописане у Прилогу 10. Табеле 3. до 6. овог закона за утврђено прекорачење са дужином пређеног пута изражене у километрима (км).

(7) За превозе који се врше по једној дозволи за више идентичних превоза, накнада се обрачунава тако што се накнада за појединачни превоз множи са бројем одобрених превоза.

(8) Утврђена обавеза из става 1. овог члана плаћа се пре отпочињања ванредног превоза, а најкасније у року од 15 дана од дана утврђивања висине накнаде.

(9) За возила или прикључна возила за која се издаје временска дозвола утврђује се годишња накнада, чија је висина прописана у Прилогу 10, Табела 7. овог закона.

(10) Накнада за постављање рекламних табли, рекламних паноа, уређаја за обавештавање или оглашавање поред јавног пута, односно на другом земљишту које користи управљач јавног пута

Члан 191 Обвезник накнаде

(1) Обвезник накнаде за постављање рекламних табли, рекламних паноа, уређаја за обавештавање или оглашавање поред државног пута, односно на другом земљишту које користи управљач државног пута (у даљем тексту: накнада за постављање рекламних табли поред државног пута) је лице које користи државни пут за постављање рекламних табли, рекламних паноа, уређаја за обавештавање или оглашавање поред државног пута, односно на другом земљишту које користи управљач државног пута.

(2) Обвезник накнаде за постављање средстава за оглашавање поред односно на улицама и општинским путевима, односно на другом земљишту које користи управљач улице или општинског пута (у даљем тексту: накнада за постављање рекламних табли поред општинског пута) је лице које је поставило средство за оглашавање на основу плана постављања средстава за оглашавање на улицама и општинским путевима, након спроведеног поступка јавног конкурса односно кроз реализацију пројекта јавно-приватног партнерства са елементом концесије.

(3) Ближе услове и критеријуме за спровођење јавног конкурса односно за реализацију пројекта јавно-приватног партнерства са елементом концесије, из става 2. овог члана, укључујући и начин одређивања накнаде за постављање рекламних табли поред општинског пута, уређује се актом надлежног органа јединице локалне самоуправе.

Члан 192 Основица

Основица накнаде за постављање рекламних табли поред државног пута, односно општинског пута је укупна површина свих страна за оглашавање постављене табле изражена у метрима квадратним (м²).

Члан 193 Висина накнада

(1) Висина накнаде за постављање рекламних табли поред државног пута, прописана је у Прилогу 10, Табела 8. овог закона.

(2) Висина минималне накнаде за постављање рекламних табли поред општинског пута, прописана је у Прилогу 10, Табела 9. овог закона.

Члан 194 Начин утврђивања и плаћања

(1) Накнаду за постављање рекламних табли на државном путу утврђује управљач државног пута, решењем, а плаћање се врши у 12 једнаких месечних рата до 15. у месецу за претходни месец.

(2) Против решења из става 1. овог члана може се изјавити жалба министарству надлежном за послове саобраћаја, у року од 15 дана од дана пријема решења.

(3) Накнаду за постављање рекламних табли на општинском путу, утврђује јединица локалне самоуправе приликом закључивања уговора са обвезником накнаде по окончаном јавном конкурсу, односно уговора о јавно – приватном партнерству.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 195 Обвезник накнаде

Обвезник путарине је:

1) возач;
2) власник моторног возила;
3) лице које на основу уговора има право коришћења возила;
4) корисник услуге електронске наплате путарине;
5) пружалац услуга ЕЕНП.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 196 Основица

Основица за путарину је дужина релације јавног пута коју возило прелази изражена у километрима (км).

Члан 197 Висина накнаде

(1) Путарина обухвата инфраструктурну накнаду и накнаду за екстерне трошкове.

(2) Инфраструктурна накнада је накнада која треба да обезбеди повраћај трошкова изградње, одржавања, пословања и развоја у вези са изграђеном инфраструктуром.

(3) Трошкови изградње су сви трошкови повезани с изградњом мреже јавних путева или појединог путног објекта на јавном путу или новим инвестицијама у реконструкцију и одржавање раније изграђене мреже јавних путева или појединог путног објекта на јавном путу.

(4) Под појединим путним објектом на јавном путу подразумева се мост, тунел и вијадукт.

(5) Накнада екстерних трошкова је накнада трошкова насталих због загађења ваздуха, емисије ЦО₂ или штетних утицаја буке које су последица одвијања саобраћаја.

(6) Трошак загађења ваздуха због саобраћаја је трошак штете узроковане испуштањем честица и прекурсора озона, као што су азот оксид и испарива органска једињења, за време одвијања саобраћаја.

(7) Трошак штетног утицаја буке због саобраћаја је трошак штете узроковане буком коју емитују возила у друмском саобраћају.

(8) Трошак емисије ЦО₂ због саобраћаја је трошак штете узроковане испуштањем ЦО₂ за време рада возила.

(9) Пондерисана просечна инфраструктурна накнада је укупан приход од инфраструктурне накнаде током одређеног периода, подељен бројем километара које су возила прешла на деоницама јавног пута и поједином путном објекту на јавном путу, на којима се наплаћивала накнада током тог периода.

(10) Пондерисана просечна накнада за екстерне трошкове је укупан приход од накнада за екстерне трошкове током одређеног периода, подељен бројем километара које су возила прешла на деоницама јавних путева и поједином путном објекту на јавном путу, на којима се наплаћивала накнада током тог периода.

(11) Критеријуми за утврђивање висине накнаде за путарину су: категорија возила и карактеристике деонице јавног пута.

(12) Висина путарине за један километар јавног пута прописана је у Прилогу 10, Табела 10. овог закона.

(13) Висина путарине из Табеле 10. увећава се, на основу дужине путног објекта које возило прелази на јавном путу, и то: за мостове и вијадукте за два и по пута и за тунеле за пет пута.

(14) Брисан је ранији став 13. (види члан 22. Закона - 109/2025-109)

(15) У затвореном систему за наплату путарине накнада се израчунава тако што се прописана висина путарине за један километар јавног пута, за одређену категорију возила, множи са дужином пређене релације.

(16) У отвореном систему путарине накнада се израчунава тако што се прописана висина путарине за један километар јавног пута, за одређену категорију возила, множи са дужином целе деонице јавног пута под наплатом.

(17) Износ накнаде за одређену деоницу јавног пута за државне путеве утврђује се одлуком управљача државног пута уз сагласност Владе, а за општинске путеве, односно улице, одлуком управљача општинског пута, односно улице, уз сагласност надлежног органа јединице локалне самоуправе, у складу са критеријумима и висином накнаде из ст. 10, 11. и 12. овог члана.

(18) Моторна возила која користе јавни пут према техничким карактеристикама, и то броју осовина, висини возила код прве осовине, укупној висини и највећој дозвољеној маси, разврставају се у пет категорија од ИА до IV.

(19) Прва А категорија обухвата моторна возила са карактеристикама мотоцикла, моторног троцикла и четвороцикла.

(20) Прва категорија обухвата:

1) моторна возила са две осовине и висине једнаке или ниже од 1,30 м, мерено код прве осовине;
2) моторна-комби возила са две осовине и укупне висине једнаке или ниже од 1,90 м, а чија највећа дозвољена маса не прелази 3.500 кг.

(21) Друга категорија обухвата:

1) моторна возила са две осовине једнаке или ниже од 1,30 м, мерено код прве осовине, са приколицом;
2) моторна-комби возила са две осовине и укупне висине једнаке или ниже од 1,90 м, а чија највећа дозвољена маса не прелази 3.500 кг, са приколицом;
3) моторна-комби возила са две осовине и укупне висине веће од 1,90 м, а чија највећа дозвољена маса не прелази 3.500 кг.

(22) Трећа категорија обухвата:

1) моторна возила са две или три осовине, висине веће од 1,30 м, мерено код прве осовине, а чија највећа дозвољена маса прелази 3.500 кг;
2) моторна возила са две осовине и укупне висине једнаке или веће од 1,90 м, а чија највећа дозвољена маса не прелази 3.500кг;
3) моторна-комби возила са две осовине и укупне висине веће од 1,90 м, а чија највећа дозвољена маса не прелази 3.500кг, са приколицом.

(23) Четврта категорија обухвата моторна возила са четири и више осовина (рачунајући и осовине приколице) и висине веће од 1,30 м, мерено код прве осовине, а чија највећа дозвољена маса прелази 3.500 кг.

(24) Укупна висина моторног возила са прописаним притиском у гумама мери се вертикално од коловоза.

(25) Основна начела за расподелу трошкова и прорачун путарина, минималне захтеве за наплату накнаде за екстерне трошкове и референтне вредности накнаде за екстерне трошкове (трошкови због загађења ваздуха, емисије ЦО₂ и штетног утицаја буке), оквирно утврђивање категорије возила у односу на број осовина, највећу дозвољену масу и степен оштећења коловоза, граничне емисије штетних гасова, начин и поступак ослобађања од наплате путарине, начин остваривања права на попуст и критеријуме за остваривање права на попуст, прописује министар надлежан за послове саобраћаја.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023, 109/2025

Члан 198 Начин утврђивања и плаћања

(1) Путарина се плаћа на наплатним станицама управљача јавног пута.

(2) Путарина за моторна возила домаће регистрације утврђује се и наплаћује у динарима.

(3) Путарина за моторна возила стране регистрације плаћа се у динарима, али се може платити и у еврима.

(4) Путарина из става 3. овог члана обрачунава се у динарима, а наплаћује у динарима или еврима по важећем средњем курсу евра, у складу са прописима који уређују плаћање и наплаћивања у ефективном страном новцу. Цене у еврима се приликом обрачуна заокружују: 0,01 до 0,49 на 0,50 а од 0,51 до 0,99 на 1,00 евро. Усклађивање се врши при промени средњег курса евра од +/- 1%.

(5) Висина путарине из одлуке управљача јавног пута у динарима, заокружује се, и то: 0,01 до 4,99 на 0,00 а од 5,00 до 9,99 на 10,00 динара.

(6) Наплата путарине за моторна возила стране регистрације може се вршити и у ефективном страном новцу у врстама девиза које Народна банка Србије купује и продаје на девизном тржишту у складу са прописом Народне банке Србије.

(7) Правно лице или предузетник са седиштем у Републици Србији, које обавља јавни превоз путника у друмском саобраћају, путарину може плаћати кроз авансну месечну или годишњу претплату за употребу одређене деонице аутопута.

(8) Висина месечне претплате за употребу деонице ауто-пута обрачунава се тако што се износ накнаде за одређену категорију возила и деоницу ауто-пута множи са бројем 40 и важи за назначен месец.

(9) Висина годишње претплате за употребу деонице ауто-пута обрачунава се тако што се износ накнаде за одређену категорију возила и деоницу ауто-пута множи са бројем 400 и важи 12 месеци од дана издавања.

(10) Поступак издавања и начин коришћења одобрења за употребу ауто-пута са претплатом прописује управљач јавног пута.

(11) Брисан је ранији став 11. (види члан 23. Закона - 109/2025-109)

(12) Брисан је ранији став 12. (види члан 41. Закона - 92/2023-340)

(13) Плаћање путарине за моторна возила физичких и правних лица може се вршити електронским путем, употребом уређаја за ЕНП у „припејдˮ систему кроз авансну уплату средстава на уређај за ЕНП или у „постпејдˮ систему на основу испостављених рачуна за остварено коришћење путева, уз претходно закључен уговор са управљачем јавног пута или овлашћеним дистрибутером и путем веб платформе.

(14) За ИА категорију возила није предвиђена услуга електронске наплате путарине.

(15) Корисници моторних возила IV категорије дужни су да плаћају путарину искључиво употребом уређаја за ЕНП.

(16) У затвореном систему наплате путарине, обвезник путарине је дужан да код изласка са деонице под наплатом, преда документ који је добио приликом уласка у затворени систем наплате путарине, а у електронском систему наплате да код изласка спроведе електронску регистрацију уз помоћ електронског уређаја за ЕНП, са којим се регистровао код последњег уласка у затворени систем.

(17) Плаћање путарине се може вршити градским картама које се издају физичким лицима која имају пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе, која има закључен уговор са управљачем јавног пута.

(18) Услове издавања и коришћења градске карте прописују територијална јединица и управљач јавног пута.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023, 109/2025

Члан 198а Ванредни поступак наплате путарине

(1) У ванредном поступку наплате путарине, путарина се наплаћује обвезнику за свако одступање од редовног поступка наплате путарине, као што су: злоупотребе, оштећења, губитак или употреба супротно упутствима за коришћење уређаја за електронску наплату путарине, магнетне картице, градске карте, дозволе за бесплатан пролазак, као и за неплаћање рачуна за путарину у складу са закљученим уговором у „постпејд” систему или путем веб платформе.

(2) У ванредном поступку наплате путарине, обвезнику ће се путарина наплатити на лицу места или накнадно, зависно од случаја одступања од редовног поступка наплате путарине.

(3) Поступак, случајеве у којима се спроводи ванредни поступак наплате путарине и начин обрачуна висине путарине у ванредном поступку наплате путарине ближе уређује министар надлежан за послове саобраћаја.

(4) У ванредном поступку наплате путарине највећи износ који се може обрачунати и наплатити обвезнику је цена путарине за најдужу релацију одговарајуће деонице, увећана за трошкове ванредног поступка.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 199 Ослобађања

(1) Путарина се не плаћа за возила:

1) МУП-а (возила у власништву МУП-а);
2) хитне помоћи (специјална возила изведена за одређене функције са посебно уређеном каросеријом, снабдевеном уређајима или опремом за обављање тих функција, ако су као таква регистрована и дају посебне светлосне и звучне знаке и амбулантна возила намењена за транспорт болесних или повређених лица и опремљена специјалном опремом за такву намену);
3) Војске Србије и возила мобилисана за потребе Војске Србије;
4) професионалних ватрогасних јединица, добровољних ватрогасних друштава и ватрогасних јединица правних лица која имају ватрогасну службу организовану по прописима о заштити од пожара и возила Горске службе спашавања, као субјекта од посебног значаја у складу са прописима којима се уређује смањење ризика од катастрофа и управљање ванредним ситуацијама;
5) под пратњом и возила са првенством пролаза у складу са законом којим се уређује безбедност саобраћаја на путевима.

(2) Возила из става 1. тач. 1), 2), 3) и 4) овог члана, која нису видно обележена, у обавези су да кроз наплатне станице пролазе искључиво помоћу уређаја за ЕНП.

(3) По одобрењу управљача јавног пута путарина се не плаћа за возила:

1) особа са утврђеним инвалидитетом са 80% или више процената телесног оштећења, односно особа код које је утврђено телесно оштећење које има за последицу неспособност доњих екстремитета 60% или више процената, за једно возило прве категорије, које има у свом власништву, односно које користи по основу уговора о лизингу и када се налази у возилу. У случају када је подносилац захтева за издавање дозволе за бесплатан пролазак малолетно лице са инвалидитетом, односно лице лишено пословне способности, дозвола се може издати за возило у власништву родитеља или законског заступника или члана домаћинства са истим местом пребивалишта или боравишта као особа са инвалидитетом;
2) републичке инспекције за државне путеве и републичке инспекције за друмски саобраћај;
3) привредних друштава и других правних лица, односно предузетника који обављају послове одржавања и заштите јавног пута за чије коришћење се плаћа путарина;
4) која су у функцији организовања и контроле наплате путарине;
5) удружења грађана и правних лица, за превоз лица и материјалних добара у оквиру домаћих или међународних хуманитарних акција које се одвијају у случају проглашеног ванредног стања или ратног стања или ванредне ситуације;
6) ангажована у међународним мировним мисијама;
7) удружења грађана која се баве заштитом особа са инвалидитетом, регистрована на територији Републике Србије, за једно возило које удружење има у свом власништву.

(4) Брисан је ранији став 4. (види члан 25. Закона - 109/2025-109)

(5) За возила из става 3. тач. 5) и 6) овог члана дозвола се издаје за појединачну вожњу.

(6) По одобрењу управљача јавног пута путарина се плаћа у умањеном износу:

1) за 10% за плаћање путарине електронским путем, употребом уређаја за ЕНП путем WЕБ платформе за пољопривреднике који су уписани у Регистар пољопривредних газдинстава у складу са прописима који уређују упис пољопривредних газдинстава у регистар;
2) до 10% за правна и физичка лица који путарину плаћају путем уређаја за ЕНП ;
3) до 10% за кориснике возила са „ЕУРО” емисијским разредом, за возила IV категорије, путем уређаја за ЕНП;
4) до 13% за кориснике возила на електрични погон од прве до четврте категорије, који користе уређај за ЕНП.

(7) Попусти или снижења не могу се одобрити ниједном кориснику јавног пута у погледу елемента путарине који се односи на накнаду за екстерне трошкове.

(8) Брисан је ранији став 8. (види члан 25. Закона - 109/2025-109)

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023, 109/2025

Члан 200 Заштита података о личности

Управљач државног пута дужан је да податке о личности корисника државног пута, за потребе наплате путарине, ЕНП и ЕЕНП, обрађује у складу са прописима о заштити података о личности и прописима о заштити података и сигурности у електронским комуникацијама.

Члан 201

(1) Управљач државног пута за потребе наплате путарине и ЕНП обрађује следеће податке о личности: видео запис возила; регистарске ознаке возила; датум, место и време започињања и окончања употребе државног пута.

(2) За потребе издавања одобрења из члана 199. став 3. овог закона, управљач државног пута обрађује следеће податке о личности подносиоца захтева: име и презиме; јединствени матични број грађана; број личне карте; фотографију; адресу; регистарску ознаку возила; име и презиме власника возила.

(3) Подаци из става 1. овог члана чувају се шест месеци, а најдуже годину дана од дана настанка, односно до окончања судског поступка уколико се видео запис користи као доказни материјал.

(4) Подаци из става 2. овог члана чувају се најдуже годину дана од престанка важења издатог одобрења.

(5) Управљач државног пута за потребе ЕНП-а у сврху закључења уговора о купопродаји уређаја за ЕНП обрађује следеће податке о личности: име и презиме; јединствени матични број грађана; број личне карте; адресу; марку и регистарску ознаку возила.

(6) Подаци из става 5. овог члана чувају се најдуже годину дана од дана истека уговора.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 202 Обвезник накнаде

(1) Обвезник накнаде за коришћење делова путног земљишта јавног пута и другог земљишта које користи управљач јавног пута (у даљем тексту: накнада за коришћење делова путног земљишта), а које је у општој употреби јесте власник непокретности која се прикључује на јавни пут коме је издато решење надлежног органа о испуњености услова за изградњу и реконструкцију саобраћајног прикључка, осим физичког лица које непокретност користи за сопствене потребе, укључујући и непосредног држаоца непокретности који је прикључен на јавни пут без решења надлежног органа о испуњености услова за изградњу и реконструкцију саобраћајног прикључка надлежног органа.

(2) Под коришћењем делова путног земљишта јавног пута и другог земљишта које користи управљач јавног пута подразумева се коришћење земљишта које је заузето изградњом саобраћајног прикључка (додатних трака и приступног пута без зелених површина) на делу путне парцеле.

(3) Изузетно, под коришћењем делова путног земљишта јавног пута у насељу подразумева се и коришћење путног земљишта за паркинг, као пратећи садржај јавног пута уколико је предвиђен техничком документацијом за изградњу или реконструкцију јавног пута.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 203 Основица

Основица накнаде за коришћење делова путног земљишта је метар квадратни (м2) путног земљишта које је заузето изградњом саобраћајног прикључка (додатних трака и приступног пута без зелених површина) на делу путне парцеле.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 204 Висина накнаде

(1) Годишња висина накнаде за коришћење путног земљишта државног пута и другог земљишта које користи управљач пута, у зависности од категорије пута, прописана је у Прилогу 10, Табеле 11. и 11.1 овог закона, а највиши годишњи износ накнаде за коришћење путног земљишта општинског пута и улице и другог земљишта које користи управљач општинског пута и улице прописана је у Табели 12. овог закона.

(2) Јединица локалне самоуправе прописује својим актом износ накнаде и олакшице за накнаде за општинске путеве и улице.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 205 Начин утврђивања и плаћања

(1) Накнаду за коришћење делова путног земљишта државног пута утврђује управљач државног пута решењем за календарску годину, а плаћање се врши месечно, до 15. у месецу за претходни месец.

(2) Накнада за коришћење делова путног земљишта општинског пута утврђује се решењем управљача општинског пута и улице за календарску годину, а плаћање се врши месечно, до 15. у месецу за претходни месец.

(3) Накнада почиње да се утврђује од датума уручења решења о испуњености услова за изградњу и реконструкцију саобраћајног прикључка.

(4) Обавеза плаћања накнаде престаје датумом сачињавања записника о уклањању саобраћајног прикључка.

(5) До утврђивања накнаде из става 2. овог члана за текућу годину, обвезник накнаде плаћа аконтацију у висини месечне обавезе за претходну годину.

(6) Обвезник коме су издати услови за изградњу и реконструкцију саобраћајног прикључка на јавни пут је дужан да, органу надлежном за утврђивање ове накнаде, у техничкој документацији коју доставља у поступку издавања решења о испуњености издатих услова, достави податке о површини заузетог путног земљишта јавног пута и другог земљишта које користи управљач.

(7) Обвезник накнаде дужан је да органу надлежном за утврђивање накнаде достави податке о промени власништва на непокретности која је прикључена на јавни пут, као и о другим подацима који су од значаја за утврђивање накнаде, у року од 15 дана од дана настанка промене.

(8) Непосредни држалац непокретности који је прикључење на јавни пут извршио без дозволе надлежног органа дужан је да управљачу јавног пута достави податке за идентификацију (адреса, ПИБ, матични број и податке о површини заузетог путног земљишта оверене од овлашћене геодетске организације).

(9) Против решења из ст. 1. и 2. овог члана може се изјавити жалба министарству надлежном за послове саобраћаја, односно надлежном органу јединице локалне самоуправе, у року од 15 дана од дана пријема решења.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 205а Ослобођења

(1) Накнаду за коришћење делова путног земљишта јавног пута не плаћају директни и индиректни корисници буџетских средстава, који су утврђени законом којим се уређује буџетски систем.

(2) Накнада за коришћење делова путног земљишта јавног пута се не обрачунава за време редовног, периодичног одржавања или реконструкције јавног пута ако је извођењем радова онемогућен приступ објекту.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 206 Обвезник накнаде

Обвезник накнаде за употребу државног пута за возила регистрована у иностранству је власник теретног возила, односно скупа возила и власник аутобуса регистрованих у иностранству који користе државни пут.

Члан 207 Основица

(1) Основица накнаде за употребу државног пута за возила регистрована у иностранству за теретно возило, односно скуп возила је бруто-тонски километар, а за аутобусе је возило-километар.

(2) Приколица за превоз пртљага путника који путују аутобусом који вуче приколицу сматра се саставним делом аутобуса.

(3) Бруто-тонски километар представља кретање једне тоне укупне масе теретног возила, односно скупа возила на растојању од једног километра.

(4) Укупна маса теретног возила, односно скупа возила означава масу теретног возила, односно скупа возила (укључујући масу горива у резервоару, прибора и опреме) заједно са масом посаде возила и терета који се превози.

(5) Возило-километар представља кретање аутобуса на растојању од једног километра.

Члан 208 Начин утврђивања и плаћања

(1) Утврђивање и наплату накнаде за употребу државног пута за возила регистрована у иностранству врши царински орган на граничном прелазу или на другом месту на коме се врши надзор.

(2) Накнада из става 1. овог члана плаћа се приликом преласка границе.

(3) Накнада за употребу државног пута за возила регистрована у иностранству се утврђује применом коефицијента за обрачун накнаде који је прописан у Прилогу 10, Табела 13. овог закона, на основицу.

Члан 209 Ослобођења

Накнада за употребу државног пута за возила регистрована у иностранству не плаћа се:

1) за моторна возила која обављају превоз медицинске опреме у хитним случајевима, нарочито у случају природних катастрофа и хуманитарних потреба;
2) сходно међународним уговорима и другим међународноправним актима који се закључују ради спровођења међународних уговора, по принципу реципроцитета.

Члан 210 Обвезник накнаде

Обвезник накнаде за постављање водовода, канализације, електричних водова, електронске комуникационе мреже и сл. на јавном путу и у заштитном појасу јавног пута (у даљем тексту: накнада за постављање инсталација) је лице које користи јавни пут за постављање инсталација.

Члан 211 Основица

Основица накнаде за постављање инсталација је дужина постављених инсталација изражена у метрима (м).

Члан 212 Висина накнаде

(1) Висина накнаде за постављање инсталација у зависности од пречника (ширине) и врсте инсталација на државном путу прописана је у Прилогу 10, Табела 14. овог закона а највиши износ накнаде за постављање инсталација на општинском путу и улици прописана је у Прилогу 10, Табела 15. овог закона.

(2) Јединица локалне самоуправе прописује својим актом износ накнаде у зависности од броја становника, степена развијености и др. критеријума, као и олакшице за плаћање накнаде за општинске путеве и улице.

Члан 213 Начин утврђивања и плаћања

(1) Једнократну накнаду за постављање инсталација на државном путу утврђује управљач државног пута решењем, а једнократну накнаду за постављање инсталација на општинском путу или улици утврђује решењем управљач општинског пута и улице.

(2) Накнада из става 1. овог члана плаћа се у роковима утврђеним решењем.

(3) Против решења из става 1. овог члана може се изјавити жалба министарству надлежном за послове саобраћаја, односно надлежном органу јединице локалне самоуправе, у року од 15 дана од дана пријема решења.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 213а Ослобођења

Накнаду за постављање инсталација не плаћају директни и индиректни корисници буџетских средстава, који су утврђени законом којим се уређује буџетски систем.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 214 Припадност прихода

Приходи остварени од накнада из члана 186. став 1. овог закона на државном путу припадају управљачу државног пута и уплаћују се управљачу државног пута, а приходи од накнада остварених на општинском путу и улици припадају и уплаћују се на рачун управља тих путева и улица.

XIII Накнаде за коришћење јавне железничке инфраструктуре

Члан 215 Врсте накнада

(1) Накнаде за коришћење јавне железничке инфраструктуре у смислу овог закона су:

1) накнада за прикључење индустријског колосека на јавну железничку инфраструктуру;
2) накнада за привремено коришћење пословног простора и рекламног простора у заштитном пружном појасу, и на другом земљишту и објектима, које користи управљач јавне железничке инфраструктуре (у даљем тексту: накнада за коришћење пословног и рекламног простора);
3) накнада за привремено коришћење делова пружног појаса и другог земљишта које користи управљач јавне железничке инфраструктуре;
4) накнада за конституисање права службености пролаза;
5) накнада за постављање телекомуникационе опреме на земљишту и објектима које користи управљач јавне железничке инфраструктуре.

(2) Јавна железничка инфраструктура јесте железничка инфраструктура у смислу закона којим се уређује железница.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 216 Обвезник накнаде

Обвезник накнаде за прикључење индустријског колосека на јавну железничку инфраструктуру је власник, односно корисник индустријске железнице, односно индустријског колосека, који прибавља сагласност на акт о условима и начину обављања превоза на индустријској железници и индустријском колосеку сагласно закону којим се уређују железнице.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 217 Висина накнаде

Висина накнаде за прикључење индустријског колосека на јавну железничку инфраструктуру прописана је у Прилогу 11, Табела 1. овог закона.

Члан 218 Начин утврђивања и плаћања

(1) Накнаду за прикључење индустријског колосека на јавну железничку инфраструктуру утврђује решењем управљач јавне железничке инфраструктуре.

(2) Накнада из става 1. овог члана плаћа се у року од 15 дана од дана достављања решења.

(3) Решење из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Члан 219 Накнада за коришћење пословног и рекламног простора Обвезник накнаде

(1) Обвезник накнаде за коришћење пословног и рекламног простора је правно или физичко лице које користи пословни или рекламни простор у пружном појасу и на другом земљишту и објектима, које користи управљач јавне железничке инфраструктуре.

(2) Под пословним простором, у смислу овог члана, се подразумевају пословни објекти, службени објекти, вестибили, локали, магацини, итд.

(3) Под рекламним простором, у смислу овог члана, се подразумева постављање рекламних табли, рекламних паноа, уређаја за сликовно обавештавање или оглашавање у пружном појасу и на другом земљишту, објектима и заштитним оградама и манипулативним просторима, које користи управљач јавне железничке инфраструктуре.

(4) Објектима, у смислу овог члана, се сматрају железничке станице, стајалишта, пословне и службене зграде, подвожњаци, надвожњаци, мостови и сл.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 220 Основица

Основица за обрачун накнаде за коришћење пословног и рекламног простора је површина простора изражена у метрима квадратним (м²).

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 221 Висина накнаде

(1) Висина накнаде за коришћење пословног и рекламног простора у зависности од територије и намене прописана је у Прилогу 11, Табела 2. овог закона.

(2) При понављању оглашавања пословног и рекламног простора, за који није било ниједне понуде, почетна цена се може умањити до 30%.

(3) У накнаду нису урачунати трошкови редовног одржавања, електричне енергије, воде и канализације, грејања, ПТТ услуга, изношења смећа, чишћења, одводњавања, као и других услуга, такси и пореза које сноси обвезник.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 222 Начин утврђивања и плаћања

(1) Накнаду за коришћење пословног и рекламног простора утврђује управљач јавне железничке инфраструктуре решењем за календарску годину, почев од момента уласка у посед.

(2) Утврђена обавеза из става 1. овог члана плаћа се месечно на основу испостављене фактуре у року од 15 дана по истеку месеца.

(3) Решење из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 222а Ослобођења

Накнаде за коришћење пословног и рекламног простора за коришћење пословног простора ослобађају се директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, буџета локалне власти, осим организација за обавезно социјално осигурање.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 223 Обвезник накнаде

(1) Обвезник накнаде за привремено коришћење делова пружног појаса и другог земљишта које користи управљач јавне железничке инфраструктуре (у даљем тексту: накнада за привремено коришћење делова земљишта пружног појаса), а које је у општој употреби је правно или физичко лице које привремено користи делове земљишта пружног појаса и другог земљишта које користи управљач јавне железничке инфраструктуре за постављање објекта, односно привременог објекта.

(2) Пружни појас је земљишни и други простор у смислу закона којим се уређују железнице.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 224 Основица

Основица накнаде за привремено коришћење делова земљишта пружног појаса за постављање објекта и привременог објекта је површина коришћеног дела земљишта пружног појаса изражена у метрима квадратним (м²).

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 225 Висина накнаде

(1) Висина накнаде за привремено коришћење делова земљишта пружног појаса, у зависности од намене објеката и локације прописана је у Прилогу 11, Табела 3. овог закона.

(2) У накнаду за привремено коришћење нису урачунати трошкови редовног одржавања, електричне енергије, воде и канализације, грејања, ПТТ услуга, изношења смећа, чишћења, одводњавања, као и других услуга, такси и пореза.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 226 Начин утврђивања и плаћања

(1) Накнаду за привремено коришћење делова земљишта пружног појаса утврђује управљач јавне железничке инфраструктуре решењем за календарску годину, почев од уласка у посед.

(2) Утврђена обавеза из става 1. овог члана плаћа се месечно, до десетог у месецу за претходни месец, на основу испостављене фактуре.

(3) Решење из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023, 109/2025

Члан 227 Обвезник накнаде

(1) Обвезник накнаде за конституисање права службености пролаза је:

1) управљач комуналне инфраструктуре у случајевима изградње, реконструкције, адаптације и санације комуналне инфраструктуре;
2) управљач индустријске железнице и управљач индустријског колосека у случајевима изградње и реконструкције инфраструктуре индустријске железнице и индустријског колосека.

(2) Индустријска железница је железница у смислу закона којим се уређује железница.

(3) Управљач комуналне инфраструктуре, у смислу овог закона, је сваки власник или инвеститор комуналне инфраструктуре, односно финансијер комуналне инфраструктуре на кога је пренето право управљања уговором између инвеститора и финансијера сагласно закону којим се уређује планирање и изградња, као и вршилац комуналне делатности на кога је актом јединице локалне самоуправе, односно решењем о испуњености услова за обављање комуналне делатности, пренето право управљања комуналном инфраструктуром сагласно посебним прописима.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 228 Основица

Основица накнаде за конституисање права службености пролаза за линијске објекте комуналне инфраструктуре, као и индустријске железнице и индустријског колосека је дужина изражена у метрима (м), односно за пратеће објекте и монтажне уређаје, као и за установљење права службености пролаза за изградњу и реконструкцију улица, пута, приступног пута, моста, надвожњака, индустријског колосека на земљишту и над земљиштем – површина изражена у метрима квадратним.

Члан 229 Висина накнаде

Висина накнаде за конституисање права службености пролаза у зависности од пречника вода, као и места постављања вода (кроз труп пруге, односно паралелно са пругом у пружном појасу, односно изнад пруге), односно површине пратећег објекта, дата је у Прилогу 11, Табела 4.1. до 4.3. овог закона.

Члан 230 Начин утврђивања и плаћања

(1) Накнаду за конституисање права службености пролаза утврђује решењем управљач јавне железничке инфраструктуре за календарску годину.

(2) Накнада из става 1. овог члана плаћа се у року од 15 дана од дана достављања решења, на основу испостављене фактуре.

(3) Решење из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 230а Ослобођења

Накнаду за конституисање права службености пролаза не плаћа оператор дистрибутивног система електричне енергије.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 231 Обвезник накнаде

Обвезник плаћања накнаде за постављање телекомуникационе опреме на земљишту и објектима које користи управљач јавне железничке инфраструктуре (у даљем тексту: накнада за постављање телекомуникационе опреме) је правно лице које је власник телекомуникационе опреме.

Члан 232 Основица

Основица накнаде за постављање телекомуникационе опреме је појединачни уређај, односно за контејнере површина земљишта изражена у метрима квадратним, односно за стуб висина изражена у метрима.

Члан 233 Висина накнаде

(1) Висина накнаде за постављање телекомуникационе опреме у зависности од врсте уређаја, површине контејнера, дужине стуба, локације и места монтаже прописана је у Прилогу 11, Табеле 5.1. до 5.4. овог закона.

(2) У накнаду нису урачунати трошкови редовног одржавања, електричне енергије, воде и канализације, грејања, ПТТ услуга, изношења смећа, чишћења, одводњавања, као и других услуга, такси и пореза.

Члан 234 Начин утврђивања и плаћања

(1) Накнаду за постављање телекомуникационе опреме утврђује решењем управљач јавне железничке инфраструктуре, за календарску годину.

(3) Решење из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 235 Припадност прихода

Приходи остварени од накнада за коришћење јавне железничке инфраструктуре припадају управљачу јавне железничке инфраструктуре и уплаћују се на рачун управљача јавне железничке инфраструктуре.

XIV Накнаде за коришћење јавних површина

Члан 236 Врсте накнада

(1) Накнаде за коришћење јавне површине, су:

1) накнада за коришћење простора на јавној површини у пословне и друге сврхе, осим ради продаје штампе, књига и других публикација, производа старих и уметничких заната и домаће радиности;
2) накнада за коришћење јавне површине за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица, као и за коришћење површине и објекта за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица којим се врши непосредни утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине, за које дозволу издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе;
3) накнада за коришћење јавне површине по основу заузећа грађевинским материјалом и за извођење грађевинских радова и изградњу.

(2) Под коришћењем простора на јавној површини у пословне и друге сврхе, у смислу става 1. тачке 1) овог члана, сматра се заузеће јавне површине:

(3) – објектом привременог коришћења: киоск, тезга, башта, апарат за сладолед, банкомат, аутомат за продају штампе, покретни објекат за продају робе на мало и вршење занатских и других услуга, монтажни објекат за обављање делатности јавних комуналних предузећа, телефонска говорница и слични објекти, башта угоститељског објекта;

(4) – за забавни парк, циркус, спортске терене, за одржавање концерата, фестивала и других манифестација, за одржавање спортских приредби, за објекте и станице за изнајмљивање бицикла, за коришћење посебно обележеног простора за теретно возило за снабдевање, односно за почетну обуку возача и друго.

(5) Коришћење простора на јавној површини у пословне и друге сврхе у смислу става 1. тачке 1) овог члана односи се на привремено коришћење простора на јавној површини и не обухвата коришћење трајног карактера изградњом објеката инфраструктуре.

(6) Под коришћењем јавне површине за оглашавање, у смислу става 1. тачке 2) овог члана, сматра се коришћење површине средства за оглашавање, постављеног на јавној површини или на површини објекта који се налази на јавној површини (стубови, балони, стајалишта јавног превоза, екрани, електронски дисплеји, светлећа слова и слично), за које дозволу издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе.

(7) Под коришћењем јавне површине за оглашавање, у смислу става 1. тачке 2) овог члана, сматра се и коришћење површине објекта, односно средства за оглашавање које се поставља на површинама које нису јавне, када се таквим коришћењем врши непосредни утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине, за које дозволу издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе.

(8) Под непосредним утицајем на расположивост јавне површине, у смислу става 5. овог члана, подразумева се утицај средства за оглашавање које је постављено на површину која није јавна на могућност коришћења јавне површине за исту или другу намену, у складу са техничким прописима.

(9) Под утицајем на квалитет или неку другу особину јавне површине, у смислу става 5. овог члана, подразумева се утицај средства за оглашавање које је постављено на површину која није јавна на изглед јавне површине у складу са прописима из области урбанизма, сигурност лица која се крећу јавном површином и ствари на јавној површини, као и безбедност учесника у саобраћају, очување и унапређење изгледа јавне површине.

(10) Јавна површина у смислу овог закона јесте површина утврђена планским документом јединице локалне самоуправе која је доступна свим корисницима под једнаким условима:

(11) – јавна саобраћајна површина (пут, улица, пешачка зона и сл.);

(12) – трг;

(13) – јавна зелена површина (парк, сквер, градска шума и сл.);

(14) – јавна површина блока (парковски уређене површине и саобраћајне површине).

(15) Јавна површина у смислу овог закона јесте и јавна површина за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица, као и површина и објекти за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица којим се врши непосредни утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине, за које дозволу издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023, 109/2025

Члан 237 Обвезник накнаде

Обвезник накнаде за коришћење јавне површине је корисник јавне површине.

Члан 238 Основица

Основица накнаде за коришћење јавне површине је површина утврђена дозволом надлежног органа јединице локалне самоуправе, односно другим актом надлежног органа јединице локалне самоуправе у случају коришћења јавне површине без дозволе надлежног органа изражена у метрима квадратним (м2).

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 239 Висина накнаде

(1) Највиши износ накнаде за коришћење јавне површине прописан је у Прилогу 12. овог закона.

(2) Изузетно, износ накнаде из става 1. овог члана може бити виши од прописаног у случају коришћења јавне површине без дозволе надлежног органа.

(3) Критеријуми за прописивање висине накнада су: време коришћења, зона уколико је зона утврђена актом јединице локалне самоуправе, техничко-употребне карактеристике објекта, односно врста средства за оглашавање.

(4) Актом скупштине јединице локалне самоуправе утврђује се висина накнаде у складу са ст. 1. и 3. овог члана, олакшице, начин достављања и садржај података о коришћењу јавне површине надлежном органу који утврђује обавезу плаћања накнаде.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 240 Начин утврђивања и плаћања

(1) Утврђивање накнаде за коришћење јавне површине врши се према површини простора, односно средства за оглашавање или према техничко-употребним карактеристикама објекта, односно врсти средства за оглашавање, сразмерно одобреном времену коришћења, утврђеног дозволом надлежног органа јединице локалне самоуправе.

(2) Накнада из става 1. овог члана умањује се за 50% у случају коришћења средства за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица, постављеног на површину која није јавна, којим се врши непосредни утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине.

(3) У случају коришћења јавне површине на начин прописан чланом 236. овог закона, без дозволе надлежног органа, накнада се утврђује према подацима из акта надлежне инспекције о површини простора, односно средства за оглашавање или према техничко-употребним карактеристикама објекта, односно врсти средства за оглашавање и времену коришћења.

(4) Накнада из става 3. овог члана увећава се за 50% у односу на прописану висину накнаде за коришћење јавне површине са дозволом надлежног органа.

(5) Накнаду из овог члана решењем утврђује орган јединице локалне самоуправе надлежан за утврђивање, контролу и наплату јавних прихода.

(6) Накнада из става 1. овог члана по основу заузећа јавне површине грађевинским материјалом и за извођење грађевинских радова увећава се за 100% ако инвеститор продужи дозвољени рок за заузимање јавне површине. Под продужењем рока подразумева се прекорачење рока завршетка изградње евидентираног у писменој изјави инвеститора о почетку грађења односно извођења радова и року завршетка грађења, односно извођења радова према закону о планирању и изградњи.

(7) Изузетно, не сматра се продужењем рока у смислу става 6. овог члана ако инвеститор прекорачи рок завршетка изградње евидентираног у писменој изјави инвеститора о почетку грађења, односно извођења радова и року завршетка грађења, у случајевима када орган јединице локалне самоуправе не одобри заузеће јавне површине у траженом року због недостатка саобраћајно-техничких услова који су постојали у време тражења одобрења.

(8) Обавезник накнаде дужан је да утврђену обавезу по основу накнаде плати до 15. у месецу за претходни месец, а за месеце за које је обавеза доспела у моменту уручења решења у року од 15 дана од дана достављања решења.

(9) Против решења из става 5. овог члана може се изјавити жалба министарству у чијој су надлежности послови финансија, преко надлежног органа јединице локалне самоуправе.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 241 Ослобођења

(1) Накнаду за коришћење јавних површина не плаћају директни и индиректни корисници буџетских средстава, Црвени крст Србије и недобитне организације када спроводе активности од општег интереса које се финансирају средствима јединице локалне самоуправе.

(2) Накнада за коришћење јавних површина по основу заузећа грађевинским материјалом и за извођење грађевинских радова не плаћа се ако се раскопавање, односно заузимање јавне површине врши због изградње, реконструкције коловоза, тротоара или друге јавне саобраћајне површине, као и приликом извођења радова јавних комуналних предузећа, односно управљача јавног пута у сврху довођења објеката у функцију. Под довођењем објекта у функцију подразумевају се радови на текућем (редовном) одржавању објекта, за које се не издаје одобрење по Закону о планирању и изградњи.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 242 Припадност прихода

Приходи остварени од накнаде за коришћење јавних површина припадају буџету јединица локалне самоуправе.

XV Накнада за коришћење природног лековитог фактора

Члан 243 Обвезник накнаде

(1) Обвезник накнаде за коришћење природног лековитог фактора је лице које, у складу са законом који уређује бање, има право да користи природни лековити фактор у бањи у сврху превенције, лечења и рехабилитације (у даљем тексту: бањске здравствене услуге), као и у оквиру обављања угоститељске делатности у смислу закона који уређује туризам, осим лица коме природни лековити фактор испоручује путем својих водних објеката и система носилац експлоатације који има одобрење за експлоатацију геотермалних ресурса.

(2) Обвезник накнаде из става 1. овог члана дужан је да прибави и стави у функцију мерне инструменте ради контроле утрошене количине воде са природним лековитим фактором, у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

(3) Бања има значење сходно закону којим се уређују бање.

(4) Природни лековити фактор, у смислу овог закона је термална и минерална вода.

Члан 244 Основица

Основица за обрачун накнаде за коришћење природног лековитог фактора је количина захваћене воде изражена у метрима кубним (м³), која садржи природни лековити фактор.

Члан 245 Висина накнаде

(1) Највиши износ накнаде за коришћење природног лековитог фактора прописан је у Прилогу 13. овог закона.

(2) Актом скупштине јединице локалне самоуправе утврђује се висина накнаде у складу са ставом 1. овог члана.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 246 Начин утврђивања и плаћања

(1) Утврђивање накнаде за коришћење природног лековитог фактора врши надлежни орган јединице локалне самоуправе, решењем.

(2) Накнада за коришћење природног лековитог фактора се утврђује за календарску годину, а плаћа аконтационо у једнаким тромесечним ратама, у року од 15 дана од истека тромесечја.

(4) До доношења решења о утврђивању накнаде из става 1. овог члана за текућу годину, обвезник је дужан да плаћа аконтацију у висини тромесечне обавезе за претходну годину у року из става 2. овог члана.

(6) Лице које у току године отпочне први пут да користи природни лековити фактор, дужно је да органу надлежном за утврђивање накнаде из става 1. овог члана, у року од 15 дана рачунајући од истека тромесечја у коме је започело коришћење природног лековитог фактора достави на прописаном обрасцу податке од значаја за утврђивање накнаде.

(7) Обвезник је дужан да органу надлежном за утврђивање накнаде из става 1. овог члана достави податке о искоришћеној количини природног лековитог фактора у претходној години, на основу уређаја за мерење, до 31. јануара текуће године, на прописаном обрасцу.

(8) Контролу плаћања накнаде из става 1. овог члана врши јединица локалне самоуправе преко овлашћеног инспектора.

(9) Против решења из става 1. овог члана може се изјавити жалба министарству у чијој су надлежности послови финансија у року од 15 дана од дана достављања решења.

(10) Жалба на решење не одлаже извршење решења.

(11) Облик и садржину обрасца из ст. 6. и 7. овог члана утврђује надлежни орган јединице локалне самоуправе својим актом.

Члан 247 Олакшице

За количину природног лековитог фактора коју обвезник накнаде користи за превенцију, лечење и рехабилитацију пацијената висина накнаде умањује се за 20%.

Члан 248 Припадност прихода

Приходи остварени од накнаде за коришћење природног лековитог фактора припадају буџету јединица локалне самоуправе.

XVI Накнада за коришћење туристичког простора

Члан 249 Обвезник накнаде

(1) Обвезник накнаде за коришћење туристичког простора је лице, које користи туристички простор.

(2) Под коришћењем туристичког простора подразумева се:

1) коришћење посебно уређених терена за поједине намене коришћења (паркирање, рекреација, спорт, постављање реклама, постављање забавних објеката и друго);
2) постављање привремених објеката за угоститељство, туризам и трговину;
3) улазак у туристички простор.

(3) Туристички простор је јединствена и недељива географска и функционална целина природних и створених ресурса и вредности од значаја за туризам, који је као такав дефинисан законом којим се уређује туризам.

(4) Обвезник накнаде за коришћење туристичког простора, по истом основу не може бити и обвезник накнаде за коришћење заштићеног подручја, односно обвезник накнаде за коришћење јавних површина.

Члан 250 Основица

Основица за обрачун накнаде за коришћење туристичког простора у зависности од намене коришћења је површина објекта изражена у метрима квадратним (м²), броју посетилаца, возила, односно комада.

Члан 251 Висина накнаде

(1) Висина накнаде за коришћење туристичког простора у распону износа прописана је у Прилогу 14. овог закона.

(2) Управљач туристичког простора доноси акт којим одређује предмет накнаде, начин плаћања, као и висину накнаде, у оквиру распона износа из става 1. овог члана.

Члан 252 Утврђивање и плаћање

(1) Утврђивање висине накнаде за коришћење туристичког простора врши одговорно лице управљача туристичког простора решењем за календарску годину, односно сразмерно периоду коришћења када је период коришћења краћи од календарске године, односно за месечни период, односно за време трајања манифестације, односно на дневном нивоу.

(2) Утврђену обавезу из става 1. овог члана обвезник плаћа у року од 15 дана од дана достављања решења.

(3) Накнаду за коришћење туристичког простора која се плаћа приликом уласка у туристички простор, обвезник накнаде плаћа овлашћеном лицу управљача туристичког простора, на начин који својом одлуком ближе прописује управљач туристичког простора (нпр. на основу издатог одговарајућег рачуна, односно улазнице на улазним местима, односно информативним пунктовима, информативним центрима или на други начин).

(4) Решење из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Члан 253 Ослобођења

Накнаде за коришћење туристичког простора ослобађају се:

1) физичка лица која су запослена на територији туристичког простора, која обављају послове или врше службене радње у туристичком простору;
2) деца до седам година старости;
3) особе са инвалидитетом са телесним оштећењем од најмање 70%, војни инвалиди од прве до пете групе, цивилни инвалиди рата од прве до пете групе, слепа лица, лица оболела од дистрофије и сродних мишићних и неуромишићних обољења, параплегије и квадриплегије, церебралне и дечје парализе и мултиплекс склерозе, особе ометене у развоју, као и пратилац наведених особа;
4) пензионери са најнижим износом пензије у смислу закона којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање уз подношење доказа – последњег примљеног чека од пензије;
5) корисници услуге смештаја у угоститељском објекту за смештај, у коме делатност обавља управљач туристичког простора.

Члан 254 Припадност прихода

Приходи остварени од накнаде за коришћење туристичког простора припадају управљачу туристичког простора и уплаћују се на рачун управљача туристичког простора.

XVII Накнаде за електронске комуникације

Члан 255 Врсте накнада

(1) Накнаде за електронске комуникације су:

1) накнада за коришћење нумерације;
2) накнада за коришћење радио-фреквенција.

(2) Коришћење нумерације и радио-фреквенција прописано је законом којим се уређује област електронских комуникација.

Члан 256 Обвезник накнаде

Обвезник накнаде за коришћење нумерације је лице, које је у складу са законом који уређује област електронских комуникација стекло право коришћења нумерације.

Члан 257 Висина накнаде

Начин обрачуна висине накнаде прописује се у Прилогу 15. овог закона.

Члан 258 Утврђивање и плаћање

(1) Утврђивање накнаде врши регулаторно тело у чијој је надлежности област електронских комуникација (у даљем тексту: регулаторно тело) решењем за календарску годину.

(2) Ималац дозволе за коришћење нумерације, који започне обављање делатности електронских комуникација у току пословне године плаћа накнаду за коришћење нумерације за ту годину на основу података о додељеним и коришћеним бројевима и адресама, односно од доделе нумерације у тој години, на дан 31. децембра године за коју се накнада плаћа, сразмерно периоду обављања делатности електронских комуникација.

(3) Плаћање утврђене накнаде из ст. 1. и 2. овог члана се врши у року од 15 дана од дана достављања решења.

(4) Решење из ст. 1. и 2. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 259

(1) Имаоци дозволе за коришћење нумерације воде попис коришћених бројева и адреса и исти достављају регулаторном телу до 31. јануара текуће године са стањем на дан 31. децембра претходне године, као и на захтев регулаторног тела.

(2) Садржину обрасца за достављање података, као и начин достављања података из става 1. овог члана прописује регулаторно тело својим актом.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 260 Накнаде за коришћење радио-фреквенција

Накнаде за коришћење радио-фреквенција су:

1) накнада за коришћење радио-фреквенције у радиодифузној служби;
2) накнада за коришћење радио-фреквенције у мобилној и фиксној служби;
3) накнада за коришћење радио-фреквенције за сателитску радио-станицу;
4) накнада за коришћење радио-фреквенције за друге радио-станице.

Члан 261 Обвезник накнада

Обвезник накнада за коришћење радио-фреквенција је лице које је, у складу са законом који уређује област електронских комуникација, стекло право коришћења радио-фреквенција.

Члан 262 Висина накнаде

Начин обрачуна висине накнаде прописује се у Прилогу 16. овог закона.

Члан 263 Начин утврђивања и плаћања накнаде

(1) Утврђивање накнаде за коришћење радио-фреквенција врши регулаторно тело решењем за календарску годину.

(2) Плаћање утврђене накнаде из става 1. овог члана се врши у року од 15 дана од дана достављања решења.

(3) Решење из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 264 Олакшице и изузећа

Брисан је (види члан 71. Закона - 92/2023-340)

Члан 265

(1) Накнаду за коришћење радио-фреквенција не плаћају:

1) радио-аматери, хитна медицинска помоћ, здравствене установе, Црвени крст Србије, службе противградне одбране, службе одбране од поплава, добровољна ватрогасна друштва основана у складу са законом којим се уређује добровољно ватрогаство, Горска служба спасавања и друга удружења за потрагу и спасавање која обављају делатност осталих организација на бази учлањења;
2) органи одбране и безбедности, као и хитне службе, за коришћење радио-фреквенције у опсезима који су Планом намене одређени искључиво за њихово коришћење;
3) привредни субјекти којима је стратешким документом утврђена обавеза да развијају иницијалну мрежу за тестирање нових технологија.

(2) Под појмовима хитна медицинска помоћ, здравствене установе и хитне службе из става 1. тач. 1) и 2) овог члана сматрају се службе корисника јавних средстава у смислу прописа којима се уређује буџетски систем.

(3) Органима одбране и безбедности из става 1. овог члана сматрају се: министарство у чијој су надлежности послови одбране, министарство у чијој су надлежности унутрашњи послови, Војска Србије, Војнобезбедносна агенција, Војнообавештајна агенција, Безбедносно-информативна агенција и служба безбедности у саставу министарства у чијој су надлежности спољни послови.

(4) Органи из става 1. тачка 2) овог члана не плаћају накнаду за коришћење радио-фреквенција у оквиру опсега који Планом намене нису одређени за посебне намене, а за које је одговарајућим националним нотама Плана намене одређен начин коришћења радио-фреквенција без прибављања појединачне дозволе за коришћење радио-фреквенција.

(5) Органи из става 1. тачка 2) овог члана плаћају накнаду за коришћење радио-фреквенција у оквиру опсега који Планом намене нису одређени за посебне намене, нити је националним нотама Плана намене одређен начин коришћења радио-фреквенције без прибављања појединачне дозволе за коришћење радио-фреквенција у износу 10% вредности одговарајуће накнаде за коришћење радио-фреквенција утврђене у Прилогу 16 овог закона.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023, 109/2025

Члан 266 Припадност прихода

(1) Приходи остварени од накнада за електронске комуникације припадају и уплаћују се регулаторном телу до износа средстава планираних расхода утврђених годишњим финансијским планом те регулаторног тела.

(2) Средства која представљају разлику прихода и расхода утврђених годишњим финансијским извештајем регулаторног тела уплаћују се на одговарајући рачун прописан за уплату јавних прихода буџета Републике Србије.

(3) Део разлике средстава, сразмеран приходима оствареним од привредних субјеката на територији аутономне покрајине, уплаћује се на рачун буџета аутономне покрајине.

XVIII Посебне одредбе

Члан 267 Прилози

Прилози од 1. до 16. су одштампани уз овај закон и чине његов саставни део.

Члан 268 Уплата прихода од накнада и извештавање

(1) Накнаде за коришћење јавних добара утврђене овим законом уплаћују се на рачуне прописане за уплату јавних прихода.

(2) Изузетно од става 1. овог члана приходи од накнаде за коришћење шумског земљишта у државној својини у нешумске намене, накнаде за коришћење заштићеног подручја, накнада за коришћење лука и пристаништа, накнада за коришћење општинских путева и улица, накнада за коришћење јавне железничке инфраструктуре, накнада за коришћење туристичког простора и накнада за електронске комуникације уплаћује се на рачун корисника шума и шумског земљишта, управљача, регулаторног тела за управљање лукама, односно регулаторног тела.

(3) Корисници шума и шумског земљишта, управљачи, регулаторна тела, односно регулаторна агенција који врше наплату накнада из става 2. овог члана, у обавези су да достављају извештаје о наплаћеним накнадама Министарству финансија на годишњем нивоу.

(4) Извештај из става 3. овог члана доставља се министарству надлежном за послове финансија у року од 60 дана по истеку године.

(5) Извештај из става 4. овог члана садржи податке:

(6) – о броју обвезника којима је утврђена накнада, по врсти накнаде;

(7) – о укупно утврђеној обавези накнаде, по врсти накнаде;

(8) – о броју обвезника који су ослобођени плаћања накнаде, по врсти накнаде, односно броју обвезника који су остварили право на олакшице, по врсти накнаде;

(9) – о износу накнаде за које је извршено ослобођење од плаћања, односно олакшици (губитку накнаде), по врсти накнаде;

(10) – о наплаћеном износу накнаде и укупном броју дужника.

(11) Министар надлежан за послове финансија својим актом ближе уређује изглед, садржину и начин достављања извештаја из става 3. овог члана.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 269 Опомена за плаћање накнаде

(1) Обвезнику накнаде, који у целости или делимично, није платио накнаду у року прописаном овим законом, министарство, надлежни орган аутономне покрајине, јединица локалне самоуправе, јавно предузеће, корисник шума и шумског земљишта, регулаторно тело, регулаторно тело за управљање лукама, управљач заштићеног подручја, управљач јавног пута, управљач јавне железничке инфраструктуре, управљач туристичког простора, којем је овим законом дато овлашћење за утврђивање и наплату одређене накнаде (у даљем тексту: лице надлежно за утврђивање и наплату накнаде) шаље опомену.

(2) Опомена из става 1. овог члана садржи врсту накнаде, износ накнаде који је доспео за наплату, друге трошкове, налог да доспели износ са обрачунатом каматом плати одмах, а најкасније у року од пет дана од дана пријема опомене, са обрачунатом каматом од дана издавања опомене до дана уплате доспеле накнаде.

(3) Опомена из става 1. овог члана садржи и поуку обвезнику накнаде да у року од пет дана може са лицем надлежним за утврђивање и наплату да расправи спорна питања у вези доспелог износа накнаде за наплату.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 270 Одлагање плаћања и плаћање на рате

(1) Лице надлежно за утврђивање и наплату накнаде може, на образложени захтев обвезника накнаде, у целости или делимично, одложити плаћање дуговане накнаде, односно одобрити плаћање доспеле а неизмирене обавезе на рате, под условом да плаћање дуговане накнаде за обвезника представља непримерено велико оптерећење, односно обвезнику наноси битну економску штету.

(2) О одлагању плаћања дуговане накнаде, по испуњењу услова из става 1. овог члана, одлучује овлашћено лице у лицу које је надлежно за утврђивање и наплату конкретне накнаде.

(3) Актом из става 2. овог члана може се одобрити одлагање плаћања дуговане накнаде на рате, најдуже до 24 месеца.

(4) Изузетно, обвезницима плаћања накнаде за непосредно загађивање вода може се одобрити одлагање плаћања дуговане накнаде на рате, најдуже до 60 месеци.

(5) Одлагање плаћања дуговане накнаде врши се потписивањем споразума са обвезником накнаде, односно доношењем решења лица надлежног за утврђивање и наплату накнаде.

(6) Ако се обвезник накнаде не придржава рокова из споразума, односно решења о одлагању плаћања дуговане накнаде, или уколико у периоду за који је одложено плаћање дуговане накнаде не измири текућу обавезу, лице надлежно за утврђивање и плаћање накнаде ће по службеној дужности поништити споразум, односно укинути решење и доспели, а неплаћени дуг наплатити у поступку принудне наплате.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 271 Примена других прописа

(1) У погледу поступка утврђивања, контроле, наплате, повраћаја, камате, застарелости и осталог што није прописано овим законом лица надлежна за утврђивање накнаде сходно примењују одредбе закона којим се уређују порески поступак и пореска администрација.

(2) Поступак утврђивања, контроле и наплате накнаде који спроводи орган јединице локалне самоуправе надлежан за утврђивање, наплату и контролу јавних прихода, врши се у складу са одредбама закона којим се уређују порески поступак и пореска администрација.

(3) На поступак утврђивања накнада које утврђују, обрачунавају и наплаћују јавна предузећа, осим надлежних јавних водопривредних предузећа, корисници шума и шумског земљишта, регулаторно тело надлежно за управљање лукама, регулаторно тело, управљачи заштићеног подручја, управљачи јавног пута, управљачи јавне железничке инфраструктуре, управљачи туристичког простора, примењују се одредбе закона којим се уређује општи управни поступак.

(4) На поступак принудне наплате накнада које утврђују лица надлежна за утврђивање накнаде, примењују се одредбе закона којим се уређује поступак извршења и обезбеђења, осим надлежних јавних водопривредних предузећа и других органа када утврђују накнаде за воде, који на поступак принудне наплате сходно примењују одредбе закона којим се уређују порески поступак и пореска администрација.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023, 109/2025

Члан 272 Евиденција

Лице надлежно за утврђивање накнаде у складу са овим законом, односно орган надлежан за пријем прописаног обрасца накнаде коју је обвезник дужан сам да обрачуна и плати,, води евиденцију обвезника накнаде, задужење по основу обавезе плаћања накнаде, уплате накнаде по обвезницима накнаде, као и о другим подацима који се односе на плаћање накнаде у складу са Законом о општем управном поступку.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 273 Начин усклађивања

(1) Висине динарских износа накнада датих у прилозима који су саставни део овог закона усклађују се годишње, са годишњим индексом потрошачких цена за период од 1. октобра претходне године до 30. септембра текуће године, који објављује републички орган у чијој су надлежности послови статистике.

(2) Изузетно од става 1. овог члана не врши се усклађивање висине динарских износа накнада датих у Прилогу 2, Прилогу 10, Табела 13, Прилогу 11, Табеле 5.3. и 5.4, као и Прилогу 15. и 16. овог закона.

(3) Приликом усклађивања висине накнада из става 1. овог члана, основица за усклађивање су последњи објављени усклађени износи.

(4) Заокруживање усклађених износа накнада из става 1. овог члана врши се тако што се износ мањи и једнак 0,50 динара не узима у обзир, а износ преко 0,50 динара заокружује на 1,00 динар.

(5) Изузетно од става 4. овог члана када су износи накнада прописани овим законом на једно, односно више децималних места заокруживање усклађених динарских износа врши се на прописани број децималних места.

(6) Прво усклађивање висине накнада извршиће се у 2019. години, применом индекса потрошачких цена према подацима републичког органа у чијој су надлежности послови статистике, за период од првог дана наредног месеца од дана ступања на снагу овог закона до 30. септембра 2019. године.

(7) Влада, на предлог министарства у чијој су надлежности послови финансија, утврђује и објављује усклађене висине накнада из става 1. овог члана у „Службеном гласнику Републике Србије”.

(8) Усклађени износи накнада из става 7. овог члана примењиваће се од првог јануара наредне године у односу на годину у којој се врши усклађивање.

XIX Казнене одредбе

Члан 274

(1) Новчаном казном од 500.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице:

1) ако не плати утврђену накнаду (члан 9. став 3, члан 46. став 4, члан 53. став 2, члан 60. став 6, члан 66. ст. 2–7, члан 78. ст. 2–7, члан 83. став 3, члан 88. ст. 6–8, члан 93. ст. 3–6, члан 97. ст. 2–5, члан 108. ст. 2–5, члан 121, члан 128. став 2, члан 132. став 3, члан 137. ст. 4. и 5, члан 143. став 5, члан 151. став 6, члан 160. ст. 5–7, члан 169. став 8, члан 173. став 5, члан 177. став 4, члан 183. став 2, члан 190. став 8, члан 194, члан 208. став 2, члан 213. став 2, члан 218. став 2, члан 222. став 2, члан 226. став 2, члан 230. став 2, члан 234. став 2, члан 240. став 5, члан 246. ст. 2–6, члан 252. став 2, члан 258. став 3. и члан 263. став 2);
2) ако обвезник не утврди и не плати накнаду (члан 14. ст. 2. и 3, члан 18. ст. 2. и 3, члан 24. ст. 2–5, члан 33, члан 40, члан 60. став 2, члан 72. став 2, члан 103. став 2, члан 114. став 2, члан 143. став 3.);
2а) ако корисник шуме наплаћује обвезнику закупнину за шумско земљиште у државној својини које се користи за нешумске намене из члана 63. став 2. овог закона;
3) ако обвезник накнаде не достави прописани образац, односно пријаву или достави непотпун образац, односно пријаву, као и обрасце уз обрачун накнаде, или образац, односно пријава садржи нетачне податке (члан 14. став 2, члан 18. став 2, члан 24. став 2, члан 34. ст. 1. и 2, члан 41. ст. 1. и 2. члан 60. став 1, члан 72. став 1, члан 103. став 1, члан 114. став 2, члан 138 ст. 1–3, члан 169. ст. 2. и 3, члан 173. ст. 2 и 3, члан 177. ст. 2. и 3 и члан 246. ст. 6. и 7);
4) ако обвезник накнаде не достави пријаву за евиденцију (члан 28. ст. 1. и 6.;
5) ако не достави извештај, достави непотпун/нетачан извештај или не достави извештај у року (члан 122. став 1, члан 132. став 5, члан 144. став 3, члан 151. став 2, члан 160. став 2, члан 161. став 1. и члан 268. став 3);
6) ако не достави јединствену царинску исправу (члан 128. став 4);
7) ако не достави податке од значаја за утврђивање накнаде за коришћење вода, накнаде за извађени речни нанос, накнаде за коришћење водних објеката и система и накнаде за испуштену воду (члан 78. ст. 6. и 8, члан 83. став 2, члан 93. ст. 7. и 8. и члан 97. ст. 6. и 8)
8) брисана је (види члан 78. Закона - 92/2023-340)
9) ако поступи супротно одредби члана 198. став 13, чл. 200. и 201. овог закона.
10) ако обвезник накнаде не поступи у складу са чланом 205. ст. 6. и 8. овог закона.

(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 10.000 до 500.000 динара.

(3) За прекршај из става 1. овог члана казниће се обвезник накнаде – физичко лице новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

(4) За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023, 109/2025

XX Прелазне и завршне одредбе

Члан 275

(1) Обавезе по основу накнада које су настале, а нису плаћене до дана ступања на снагу овог закона, измириће се у складу са прописима који су били на снази у време настанка обавезе.

(2) Поступци утврђивања, наплате и контроле накнада који су започети до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по прописима по којима су започети.

Члан 276

(1) Правно лице и предузетник који обавља активности које утичу на животну средину у складу са Уредбом о одређивању активности чије обављање утиче на животну средину („Службени гласник РСˮ, бр. 109/09 и 8/10) плаћа накнаду за заштиту и унапређивање животне средине по основу обављања одређених активности које утичу на животну средину у периоду од 1. јануара 2019. године до 1. марта 2019. године, на основу укупног износа који је утврђен за 2018. годину сразмерно наведеном периоду по основу члана 87. став 3. тач. 1) и 2) Закона о заштити животне средине („Службени гласник РСˮ, бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон, 72/09 – др. закон, 43/11 – УС, 14/16 и 76/18), у једнаким месечним ратама, у року од 15 дана по истеку месеца за претходни месец.

(2) Решење о утврђивању накнаде из става 1. овог члана за период од 1. јануара 2019. године до 1. марта 2019. године доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе.

(3) Обвезнику који престане обављање делатности у периоду од 1. јануара 2019. године до 1. марта 2019. године, накнада из става 1. овог члана за наведени период утврђује се од почетка године до дана престанка обављања делатности.

(4) Обвезник који започне обављање одређених активности које утичу на животну средину у периоду од 1. јануара 2019. године до 1. марта 2019. године не плаћа накнаду из става 1. овог члана за наведени период.

Члан 277

(1) Подзаконска акта на основу овлашћења из члана 14. став 6, члана 18. став 6, члана 24. став 6, члана 28. став 5, члана 34. став 3, члана 41. став 3, члана 60. став 4, члана 66. став 10, члана 72. став 3, члана 78. став 9, члана 83. став 5, члана 92. став 4, члана 93. став 11, члана 97. став 9, члана 103. став 5, члана 114. став 3, члана 132. став 8, члана 137. став 16, члана 138. став 4, члана 144. став 7, члана 151. став 8, члана 160. став 11, члана 161. став 3, члана 169. став 12, члана 173. став 9, члана 177. став 8, члана 191. став 3, члана 197. став 7, члана 199. став 6, члана 204. став 2, члана 212. став 2, члана 239. став 3, члана 246. став 11, члана 251. став 2, члана 252. став 3. и члана 259. став 2. овог закона донеће се у року од три месеца, од дана ступања на снагу овог закона.

(2) Изузетно од става 1. овог члана, подзаконски акт из члана 134. став 2. овог закона донеће се до 1. марта 2019. године.

(3) До доношења подзаконских аката на основу овлашћења из овог закона, примењиваће се подзаконски акти донета на основу закона који даном примене овог закона престају да важе, ако нису у супротности са овим законом.

(4) Одредбе члана 28. ст. 1–4. и става 6, чл. 36–40. и члана 41. ст. 1. и 2. овог закона примењиваће се од дана ступања на снагу подзаконских аката које доноси министар у чијој су надлежности послови енергетике, а којим се ближе прописују садржина и облик обрасца пријаве за евиденцију, односно месечног и годишњег обрачуна количина енергије/енергената испоручених потрошачима или стављених у промет на територији Републике Србије, односно увезеног на територију Републике Србије, обрасца месечног и годишњег обрачуна обавезе плаћања накнаде, обрасца извештаја о уплати, као и начин достављања ових образаца.

Члан 278

(1) Даном почетка примене овог закона престају да важе:

1) одредбе чл. 157–159. и члана 160. ст. 1. и 6. Закона о рударству и геолошким истраживањима („Службени гласник РСˮ, број 101/15);
2) одредбе члана 341. ст. 1, 4, 5. и 6. и члана 351. Закона о енергетици („Службени гласник РСˮ, број 145/14);
3) одредбе члана 22. ст. 2–4, члана 39. став 1. тачка 2) и члана 40. Закона о робним резервама („Службени гласник РСˮ, бр. 104/13 и 145/14 – др. закон);
4) одредбе чл. 25. и 26, члана 85. став 1. тачка 5), члана 87. став 1. тач. 2) и 3) Закона о пољопривредном земљишту („Службени гласник РСˮ, бр. 62/06, 65/08 – др. закон, 41/09, 112/15 и 80/17);
5) одредбе чл. 11, 12, 85. и 87. и члана 111. став 1. тач. 8) и 33) Закона о шумама („Службени гласник РСˮ, бр. 30/10, 93/12 и 89/15);
6) одредбе члана 80. и члана 102. став 1. тачка 27) Закона о дивљачи и ловству („Службени гласник РСˮ, број 18/10);
7) одредба члана 90. став 2. тачка 2), одредбе чл. 153–177ђ, као и одредбе чл. 191–195. Закона о водама („Службени гласник РС”, бр. 30/10, 93/12 и 101/16);
8) одредбе члана 7, као и члана 58. став 1. тач. 4) и 5) Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда („Службени гласник РСˮ, број 128/14);
9) одредба члана 68. став 1. тачка 11), одредбе члана 70, члана 127. став 1. тачка 9) Закона о заштити природе („Службени гласник РСˮ, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка и 14/16), као и акта донета на основу одредаба члана 70. Закона о заштити природе („Службени гласник РСˮ, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка и 14/16);
10) одредбе члана 27. ст. 5–7, одредбе члана 85, одредбе члана 85а ст. 3. и 4, као и одредбе члана 86, одредбе члана 87. осим става 3. тачке 3) и става 6. истог члана и одредбе члана 88. Закона о заштити животне средине („Службени гласник РСˮ, бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон, 72/09 – др. закон, 43/11 – УС, 14/16 и 76/18);
11) одредбе члана 15. Закона о националним парковима („Службени гласни РС”, број 84/15);
12) одредбе члана 79. ст. 4–6. Закона о управљању отпадом („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10 и 14/16);
13) одредбе члана 43. Закона о амбалажи и амбалажном отпаду („Службени гласник РС”, број 36/09);
14) одредба члана 31, одредбе члана 229. став 1. тач. 1)–3) и ст. 2. и 3, чл. 229а–229в. и члан 229д, одредбе члана 230. ст. 1. и 2, као и одредбе члана 232, одредбе члана 267. тач. 32)–34) Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама („Службени гласник РСˮ, бр. 73/10, 121/12, 18/15, 96/15 – др. закон, 92/16, 104/16 – др. закон, 113/17 – др. закон и 41/18);
15) одредбе члана 20, чл. 22–27, чл. 30. и 31, члана 111. став 1. тач. 4) и 5, члана 112. став 1. тачка 6) Закона о путевима („Службени гласник РСˮ, број 41/18);
16) одредбе члана 15. став 1. тач. 2), 9), 14) и 16), као и члана 15б Закона о финансирању локалне самоуправе („Службени гласник РС”, бр. 62/06, 47/11, 93/12, 83/16 и 104/16 – др. закон), као и акта јединица локалне самоуправе која су донета на основу тих законских одредаба;
17) одредбе члана 13. Закона о бањама („Службени гласник РС”, број 80/92);
18) одредбе члана 29. став 1. тач. 1) и 2), став 2. истог члана у делу који се односи на висину накнада из става 1. тач. 1) и 2), као и називи и одредбе чл. 30. и 31. Закона о електронским комуникацијама („Службени гласник РСˮ, бр. 44/10, 60/13 – УС и 62/14);
19) одредбе Уредбе о начину и року плаћања накнаде за примењена геолошка истраживања минералних и других геолошких ресурса и накнаде за задржавање истражног простора („Службени гласник РС”, бр. 10/16 и 44/18 – др. закон) осим члана 4;
20) Уредба о начину плаћања накнаде и условима одлагања плаћања дуга по основу накнаде за коришћење минералних сировина и геотермалних ресурса („Службени гласник РС”, бр. 16/16, 8/17 и 44/18 – др. закон);
21) одредбе Уредбе о висини, начину обрачуна, плаћања и располагања накнадом за формирање обавезних резерви нафте и деривата нафте („Службени гласник РС”, бр. 108/14 и 53/15) осим чл. 3, 11. и 12;
22) Уредба о висини накнада за воде („Службени гласник РС”, број 14/18);
23) Уредба о ближим критеријумима, начину обрачуна и поступку наплате накнаде за коришћење заштићеног подручја („Службени гласник РС”, број 43/10);
24) Уредба о врстама загађивања, критеријумима за обрачун накнаде за загађивање животне средине и обвезницима, висини и начину обрачунавања и плаћања накнаде („Службени гласник РС”, бр. 113/05, 6/07, 8/10, 102/10, 15/12 и 91/12);
25) Уредба о мерилима и условима за повраћај, ослобађање или смањење плаћања накнаде за загађивање животне средине („Службени гласник РС”, бр. 113/05 и 24/10);
26) Уредба о критеријумима за утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине и највишег износа накнаде („Службени гласник РС”, број 111/09);
27) Уредба о критеријумима за обрачун накнаде за амбалажу или упакован производ и ослобађање од плаћања накнаде, обвезницима плаћања, висини накнаде, као и о начину обрачунавања и плаћања накнаде („Службени гласник РС”, бр. 8/10 и 22/16);
28) Одредбе члана 46. Уредбе о поступању са супстанцама које оштећују озонски омотач, као и о условима за издавање дозвола за увоз и извоз тих супстанци („Службени гласник РС”, бр. 114/13, 23/18 и 44/18 – др. закон);
29) Одредбе члана 17. Уредбе о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне („Службени гласник РС”, бр. 31/05, 45/05 – исправка, 22/07, 38/08, 9/10 и 69/11);
30) Одредбе Уредбе о производима који после употребе постају посебни токови отпада, обрасцу дневне евиденције и о количини и врсти произведених и увезених производа и годишњег извештаја, начину и роковима достављања годишњег извештаја, обвезницима плаћања накнаде, критеријумима за обрачун, висину и начин обрачунавања и плаћања накнаде („Службени гласник РС”, бр. 54/10, 86/11, 15/12 и 3/14) осим члана 4;
31) Правилник о висини и начину плаћања накнаде за коришћење података и документације основних геолошких истраживања која се као послови од јавног интереса финансирају из буџета Републике Србије, као и за коришћење података и документације геолошких истраживања који су постали јавна својина – државна својина по основу концесионих уговора („Службени гласник РС”, број 54/17);
32) Одредбе члана 3. став 1. тач. 5) и 6), члана 7, као и назив и одредбе чл. 27, 28. и 29. Правилника о коришћењу шумских саобраћајница Јавног предузећа за газдовање шумама „Србијашуме” („Службени гласник РС”, број 93/16);
33) Правилник о усклађеним износима накнаде за загађивање животне средине („Службени гласник РС”, број 45/18);
34) Правилник о усклађеним износима накнаде за управљање посебним токовима отпада („Службени гласник РС”, бр. 45/18 и 67/18);
35) Правилник о висини годишње накнаде за коришћење нумерације („Службени гласник РСˮ, број 67/11);
36) Правилник о висини накнаде за коришћење радио-фреквенција („Службени гласник РСˮ, бр. 93/10 и 15/15);
37) Одлука о висини и начину плаћања лучких и пристанишних накнада („Службени гласник РС”, бр. 31/15, 74/15 и 13/17);
38) Одлука о висини накнаде за употребу државног пута за возила регистрована у иностранству („Службени гласник РС”, број 16/16);
39) Одлука о висини накнада за употребу државног пута („Службени гласник РС”, број 16/09);
40) Тач. 1. и 6. Одлуке о висини посебне накнаде за употребу јавног пута, његовог дела и путног објекта (путарина) („Службени гласник РС”, бр. 56/06, 42/07, 126/07, 20/08, 12/09, 78/14, 93/15, 95/15 – исправка, 95/16, 109/16, 90/17, 106/17 и 68/18);
41) Одлука о висини накнаде за ванредни превоз на државним путевима у Републици Србији („Службени гласник РС”, број 103/17).

(2) Одредбе члана 87. став 3. тачка 3) и став 6. Закона о заштити животне средине („Службени гласник РСˮ, бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон, 72/09 – др. закон, 43/11 – УС, 14/16 и 76/18), као и акта јединица локалне самоуправе која су донета на основу члана 87. Закона о заштити животне средине („Службени гласник РСˮ, бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон, 72/09 – др. закон, 43/11 – УС , 14/16 и 76/18) престају да важе 1. марта 2019. године.

Члан 279

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 2019. године, осим одредаба чл. 134–139. овог закона које ће се примењивати од 1. марта 2019. године, као и одредаба чл. 154–164. овог закона које ће се примењивати од 1. јануара 2020. године.

Уредбе и правилници по овом закону (2)

Акти који се у свом уводу позивају на овај закон као правни основ.

Уредбе 2

Уставни суд о овом закону (1)

Поступци у којима је Уставни суд оцењивао да ли су одредбе овог закона у складу са Уставом.

ИУз-183/201930. 6. 2022.Одбачено

Закон о накнадама за коришћење јавних добара („Службени гласник РС“,бр. 95/18 и 49/19), члан 236. став 1. тачка 2), члан 238. и члан 241. став 1.
прописивање накнаде за коришћење јавне површине за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица, као и за коришћење површине ...

Решење о одбацивању иницијативе · текст одлуке на сајту суда

Историја закона

23. априла 2026.Измене и допуне
Сл. гласник РС 35/2026
4. децембра 2025.Измене и допуне
Сл. гласник РС 109/2025
27. октобра 2023.Измене и допуне
Сл. гласник РС 92/2023
8. јула 2019.Измене и допуне
Сл. гласник РС 49/2019
8. децембра 2018.Доношење
Сл. гласник РС 95/2018

Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.