stav. Lat

Библиотеке, музеји и архиви

Закон о оснивању Музеја жртава геноцида

22 члана. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС 49/2021 · историја измена.

Члан 1

(1) Ради трајног сећања на жртве геноцида над Србима, прикупљања, обраде и коришћења података о њима и остваривању обавеза из Међународне конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида, оснива се: „Музеј жртава геноцида”, са седиштем у Београду (у даљем тексту: Музеј).

(2) Музеј се може бавити и прикупљањем, обрадом и коришћењем података о геноциду над Јеврејима, Ромима и припадницима других народа и националних мањина.

Измењен: Сл. гласник РС 49/2021

Члан 2

Ради обележавања сећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима установљава се 22. април дан пробоја затвореника усташког логора Јасеновац, 1945. године, као Дан сећања на жртве геноцида.

Члан 3

(1) Музеј:

(2) 1. Прикупља, обрађује и чува податке о појединачним и групним жртвама злочина геноцида (лични и породични подаци, време, место и начин стрељања, наступиле последице и др.) и другим геноцидним чињеницама (принудно расељавање, узимање талаца, одвођење у логор, принудни рад, пљачка имовине, употреба недозвољених средстава у борби, уништавање и пљачкање културно-историјских споменика и добара и др.);

(3) 2. прикупља, испитује и чува грађу (службена документа, спискове, сведочења, музејске експонате, фотографије, филмове, видео и тонске снимке, књиге, медицинску и другу документацију и др.) о злочину геноцида,

(4) 3. прикупља, обрађује и чува податке од значаја за утврђивање организатора, извршилаца злочина, наредбодаваца и саучесника одговорних за учињене злочине геноцида (лични и породични подаци, време, место и начин извршења злочина и др.);

(5) 4. прикупља, обрађује и чува податке о спасиоцима жртава злочина геноцида (лични и породични подаци, време, место и начин спасавања жртава и др.);

(6) 5. утврђује и ради на обележавању места страдања (логора, јама, стратишта) жртава;

(7) 6. обезбеђује коришћење културно-историјске грађе и сазнања којим располаже у културне, образовне, васпитне, информативне и друге сврхе путем излагања ове грађе у оквиру сталних и повремених изложби, публиковања и на други начин чини доступним јавности;

(8) 7. сарађује са сродним институцијама у земљи и иностранству.

(9) Музеј може образовати сталне збирке и одељења и у месту ван свог седишта.

(10) Статутом Музеја ближе се уређују послови Музеја из става 1. овог члана, као и организација рада на прикупљању и обради података (начин укључивања истакнутих стручњака и научних радника, образовање експертских група за обраду одређених података и др.). Музеј организује стручне и научне скупове посвећене сећању на злочине геноцида.

(11) Послови из става 1. овог члана су послови од интереса за Републику.

Члан 4

(1) Музеј, податке које у складу са овим законом обрађује и чува, прикупља од грађана, организација и органа.

(2) Државни и други органи, предузећа, установе и друге организације дужни су да Музеју достављају податке и грађу о злочину геноцида којим располажу, а које у складу са овим законом прикупља и обрађује Музеј.

(3) Надлежни републички органи предузимају мере на обезбеђивању података и друге грађе за Музеј којима располажу органи и организације ван територије Републике Србије, односно одговарајући савезни органи.

Члан 5

На рад Музеја примењују се прописи који важе за установе, као и прописи којима се уређује област културе, заштите културних добара и музејске делатности, ако овим законом није друкчије одређено.

Измењен: Сл. гласник РС 49/2021

Члан 6

(1) Средства за оснивање и рад Музеја обезбеђују се у бууету Републике.

(2) Музеј може да стиче средства за остваривање своје делатности и из: поклона, легата, фондова, задужбина, сопствене издавачке делатности и из других извора.

Члан 7

Органи Музеја су директор, управни одбор и надзорни одбор.

Члан 8

(1) Радом Музеја руководи директор.

(2) Директора Музеја именује и разрешава Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада), у складу са законом којим се уређује област културе.

Измењен: Сл. гласник РС 49/2021

Члан 9

Директор одговара Влади за извршавање послова Музеја и одговоран је за законитост његовог рада.

Члан 10

(1) Управни одбор има пет чланова .

(2) Председника и чланове Управног одбора именује и разрешава Влада, у складу са законом којим се уређује област културе.

Измењен: Сл. гласник РС 49/2021

Члан 11

(1) Управни одбор:

(2) 1. доноси статут Музеја;

(3) 2. одлучује о пословању Музеја;

(4) 3. усваја годишњи извештај о пословању и годишњи обрачун;

(5) 4. доноси програм рада Музеја;

(6) 5. одлучује о коришћењу средстава, у складу са законом;

(7) 6. врши и друге послове утврђене статутом.

(8) Брисан је ранији став 2. (види члан 4. Закона 49/2021-18)

Члан 12

Управни одбор даје одобрење за коришћење и публиковање података или докумената којима располаже Музеј.

Члан 13

(1) Надзорни одбор има три члана, од којих је један из реда запослених у Музеју.

(2) Председника и чланове Надзорног одбора именује и разрешава Влада, у складу са законом којим се уређује област културе.

Измењен: Сл. гласник РС 49/2021

Члан 14

(1) Надзорни одбор:

(2) 1. врши надзор над пословањем Музеја, прегледа годишњи извештај и годишњи обрачун;

(3) 2. указује Влади на пропусте управног одбора и директора;

(4) 3. предлаже Влади и управном одбору Музеја мере које треба предузети ради успешнијег пословања на основу нађеног чињеничног стања.

Члан 15

Директор Музеја може образовати, у складу са статутом, савет Музеја, као своје саветодавно тело, кога чине истакнути научни радници.

Члан 16

Надзор над законитошћу рада Музеја врши министарство надлежно за област културе.

Измењен: Сл. гласник РС 49/2021

Члан 17

(1) Новчаном казном до 1.000.000 динара казниће се за прекршај предузеће, установа и друга организација која Музеју не достави податке из члана 4. став 2. овог закона.

(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у предузећу, установи и организацији новчаном казном до 50.000 динара.

(3) Новчаном казном до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана и одговорно лице у државном органу.

Измењен: Сл. гласник РС 101/2005

Члан 18

Министарство културе утврђује испуњеност услова за почетак рада Музеја.

Члан 19

Директор Музеја подноси пријаву за упис Музеја у судски регистар.

Члан 20

Министарство културе и Министарство за везе са Србима изван Србије обављаће административно-стручне послове за Музеј, до његовог уписа у судски регистар.

Члан 21

(1) Музеј почиње са радом у року од осам дана од дана ступања на снагу овог закона.

(2) Управни одбор је дужан да донесе статут у року од 60 дана од дана почетка рада Музеја.

Члан 22

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Историја закона

  1. Измене и допуне

    Сл. гласник РС 49/2021

  2. Измене и допуне

    Сл. гласник РС 101/2005

  3. Измене и допуне

    Сл. гласник РС 48/1994

  4. Измене и допуне

    Сл. гласник РС 67/1993

  5. Измене и допуне

    Сл. гласник РС 53/1993

  6. Доношење

    Сл. гласник РС 49/1992

Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.