Социјална заштита и друштвена брига о деци
17 чланова. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС 51/2025.
Овим законом уређује се оснивање, управљање и начин финансирања Алиментационог фонда, права детета на привремено издржавање из Алиментационог фонда, поступак за остваривање права на привремено издржавање из Алиментационог фонда и друга питања од значаја за остваривање права на привремено издржавање из Алиментационог фонда.
На питања која нису уређена овим законом примењује се закон којим се уређују породични односи и закон којим се уређује извршење и обезбеђење.
(1) У Републици Србији оснива се Алиментациони фонд, као буџетски фонд, ради исказивања средстава обезбеђених за привремено издржавање деце у складу са овим законом.
(2) Алиментациони фонд се оснива на неодређено време и њиме управља министарство надлежно за породичну заштиту (у даљем тексту: управљач Алиментационог фонда), у складу са законом којим се уређује буџетски систем.
(3) Средства за финансирање Алиментационог фонда обезбеђују се из:
(1) Јавност рада Алиментационог фонда обезбеђује се објављивањем извештаја на шестомесечном нивоу.
(2) Извештај из става 1. овог члана садржи податке о средствима која су обезбеђена у Алиментационом фонду, као и о средствима утрошеним за намену утврђену овим законом.
(3) Извештај из става 1. овог члана објављује се на веб-презентацији министарства надлежног за породичну заштиту.
Право на привремено издржавање из Алиментационог фонда може да оствари дете које је држављанин Републике Србије и има статус извршног повериоца у извршном поступку покренутом ради остваривања права на законско издржавање.
Ако се извршни поступак покренут ради остваривања права детета на законско издржавање не спроведе, у целини или делимично, дуже од два месеца од дана достављања решења о извршењу извршном дужнику, јавни извршитељ позива извршног повериоца да се у року од осам дана изјасни да ли је сагласан да се привремено издржавање обезбеди из средстава Алиментационог фонда.
(1) Ако се извршни поверилац сагласи да се привремено издржавање обезбеди из средстава Алиментационог фонда, јавни извршитељ одмах по пријему сагласности доставља обавештење управљачу Алиментационог фонда.
(2) Обавештење из става 1. овог члана садржи податке о извршном повериоцу, извршном дужнику и обим испуњења обавезе. Уз обавештење се доставља и решење о извршењу са извршном исправом.
(3) Обавештење из става 1. овог члана се доставља управљачу Алиментационог фонда електронским путем преко портала министарства надлежног за правосуђе.
(1) Управљач Алиментационог фонда дужан је да у року од 15 дана од дана пријема обавештења из члана 7. став 1. овог закона донесе решење о исплати износа привременог издржавања из средстава Алиментационог фонда и изврши пренос тих средстава на рачун извршног повериоца.
(2) Износ привременог издржавања који се исплаћује из средстава Алиментационог фонда не може бити већи од минималне суме издржавања која се утврђује у складу са законом којим се уређују породични односи.
(3) Износ привременог издржавања исплаћује се за период после доношења решења о исплати.
(4) О преносу средстава извршном повериоцу из става 1. овог члана управљач Алиментационог фонда обавештава јавног извршитеља и извршног дужника.
(1) Средства исплаћена из Алиментационог фонда по основу привременог издржавања намирују се од извршног дужника у истом извршном поступку који је покренут ради остваривања права на законско издржавање, после намирења извршног повериоца.
(2) Средства из става 1. овог члана уплаћују се на рачун буџета Републике Србије.
(1) Република Србија има право на повраћај средстава од извршног дужника исплаћених из Алиментационог фонда, са каматом на исплаћени износ, уколико нису исплаћена у извршном поступку из члана 9. овог закона.
(2) Право Републике Србије из става 1. овог члана не застарева.
(3) Средства из става 1. овог члана уплаћују се на рачун буџета Републике Србије.
У поступку ради повраћаја средстава од извршног дужника исплаћених из Алиментационог фонда Републику Србију заступа Државно правобранилаштво.
У случају смрти дужника издржавања, за испуњење потраживања Републике Србије из члана 10. овог закона одговарају његови наследници до висине вредности наслеђене имовине.
(1) Јавни извршитељ који спроводи извршни поступак који је покренут ради остваривања права на законско издржавање дужан је да у случају почетка намирења из имовине извршног дужника обавести о томе управљача Алиментационог фонда ради прекида исплате средстава за привремено издржавање.
(2) Јавни извршитељ из става 1. овог члана дужан је да сваког месеца проверава да ли је извршни дужник стекао имовину подобну за извршење.
(3) Јавни извршитељ је дужан да проверу из става 2. овог члана врши и по обустави извршног поступка и, у случају да пронађе имовину лица које је обвезник издржавања, о томе обавести Државно правобранилаштво ради покретања одговарајућег поступка.
(1) Поступање јавног извршитеља супротно одредбама овог закона представља тежу дисциплинску повреду јавног извршитеља у складу са законом који уређује извршење и обезбеђење.
(2) За дисциплинску повреду из става 1. овог члана јавном извршитељу може се изрећи дисциплинска мера прописана законом који уређује извршење и обезбеђење за тежу дисциплинску повреду, изузев дисциплинске мере јавне опомене.
Ако у извршном поступку покренутом ради остваривања права на законско издржавање започетом пре ступања на снагу овог закона, у којем није спроведено извршење, у целини или делимично, у року од два месеца од дана ступања на снагу овог закона, јавни извршитељ ће позвати извршног повериоца да се у року од осам дана изјасни да ли је сагласан да се привремено издржавање обезбеди из средстава Алиментационог фонда.
У року од два месеца од дана ступања на снагу овог закона министарство надлежно за послове правосуђа и министарство надлежно за породичну заштиту обезбедиће техничке услове за електронско достављање обавештења управљачу Алиментационог фонда.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Сл. гласник РС 51/2025
Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.