Закон о остваривању заштите чланова породице лица на обавезној војној служби

Члан 1

Чланови породице чији је хранилац на обавезној војној служби имају право на заштиту под условима и начин утврђен Законом о заштиту чланова породице лица на обавезној војној служби („Службени лист СФРЈ”, број 18/76), одредбама овог закона и прописима који су на основу њих донети.

Члан 2

(1) Сматра се да чланови породице храниоца немају сопствених средстава довољних за издржавање ако приход од пољопривредне делатности по једном члану његовог домаћинства у 1989. години не износи више од 9.780 динара** месечно или други месечни приход не прелази 50% зајемченог личног дохотка* утврђеног за територију општине као и када приходи по оба основа не прелазе 50% зајемченог личног дохотка* утврђеног за територију општине, где корисник има пребивалиште односно боравиште.

(2) Износ прихода од пољопривредне делатности утврђен одредбом става 1. овог члана валоризује се сваке године за коефицијент валоризације катастарског прихода који за сваку годину утврђује Скупштина Социјалистичке Републике Србије.

(3) Право на заштиту, под условима из претходног става, остварују и чланови породице храниоца који су живели ван домаћинства храниоца, а хранилац им је обезбеђивао средства за издржавање до дана ступања на обавезну војну службу.

(4) Приход домаћинства чланова породице храниоца утврђује се према стању за месец који претходи месецу у коме је поднет захтев за материјално обезбеђење, ако овим законом односно одлуком скупштине општине није друкчије одређено.

Измењен: Сл. гласник РС 10/1984, 49/1989

Члан 3

(1) Као месечни приход домаћинства из члана 2. овог закона сматрају се приходи свих чланова домаћинства, осим храниоца, умањени за порезе и доприносе који се плаћају из појединих извора прихода, и то:

(2) 1. месечна примања по основу личног дохотка из удруженог рада, старосна, инвалидска и породична пензија, накнада за време привремене незапослености и друга примања која имају карактер личних доходака из удруженог рада,

(3) 2. дванаести део од 60% катастарског прихода према стању на дан 1. јануара године у којој се утврђује право на материјално обезбеђење,

(4) 3. дванаести део основице за разрез пореза из личног дохотка од самосталног вршења занатских и других привредних делатности и самосталног вршења интелектуалних и других непривредних услуга, обвезника којима се разрез пореза из личног дохотка врши према стварном личном дохотку и у годишњем паушалном износу – према последњем разрезу пореза. За обвезнике којима се разрез пореза врши у годишњем паушалном износу, основица се утврђује на начин прописан Законом о порезима грађана.

(5) 4. дванаести део основице за разрез пореза на приход од зграда и пореза на приход од имовине и имовинских права – према последњем разрезу пореза.

(6) Не сматрају се приходима домаћинства из става 1. овог члана примања остварена по основу одликовања „Партизанске споменице 1941. године”, по основу Закона о војним инвалидима, заштите цивилних инвалида рата, додатка на децу, сталне новчане помоћи, стипендије и кредити студената и ученика.

Измењен: Сл. гласник РС 10/1984

Члан 4

(1) Материјално обезбеђење за једног члана породице храниоца утврђује се у висини 80% зајемченог личног дохотка* радника утврђеног за територију општине где корисник има пребивалиште односно боравиште, односно у износу који се добија када се од 80% зајемченог личног дохотка* радника одузме износ месечног прихода по члану домаћинства из члана 2. став 1. овог закона.

(2) Уколико право на материјално обезбеђење има више чланова породице храниоца износ материјалног обезбеђења из претходног става увећава се за онолико пута за 20% колико има више од једног члана породице који имају право на материјално обезбеђење.

Измењен: Сл. гласник РС 10/1984

Члан 5

Члановима породице храниоца који имају право на материјално обезбеђење, а нису живели у заједничком домаћинству са храниоцем, износ материјалног обезбеђења распоређује се сразмерно броју чланова породице који су остварили ово право.

Члан 6

Чланови породице храниоца, који су остварили право на материјално обезбеђење, имају право на додатак на децу у висини и под имовинским условима утврђеним прописима о додатку на децу.

Члан 7

(1) Чланови породице храниоца имају право на здравствену заштиту у обиму који за раднике утврди заједница здравственог осигурања на чијој територији хранилац има пребивалиште.

(2) Чланови породице храниоца користе по овом закону оне видове здравствене заштите које не користе по било ком другом правном основу.

Члан 8

Накнада путних трошкова у вези са коришћењем здравствене заштите ван места пребивалишта, односно боравишта припада члановима породице у износу и под условима који су предвиђени општим актом заједнице здравственог осигурања где корисник има пребивалиште, односно боравиште, за раднике – осигуранике те заједнице.

Члан 9

(1) Ако материјално обезбеђење прима један члан породице храниоца, а он се налази на лечењу у стационарној здравственој организацији преко 60 дана, исплаћује му се 50% од материјалног обезбеђења.

(2) Ако материјално обезбеђење примају два или више чланова породице храниоца па се један од сауживалаца материјалног обезбеђења налази на лечењу у стационарној здравственој организацији, исплаћује се материјално обезбеђење у несмањеном износу за све време лечења.

Члан 10

(1) Чланови породице храниоца остварују материјално обезбеђење код општинског органа управе надлежног за послове социјалне заштите.

(2) У поступку за остваривање материјалног обезбеђења не плаћа се такса установљена републичким прописима.

Члан 11

У поступку за остваривање материјалног обезбеђења примењују се одредбе Закона о општем управном поступку, ако Законом о заштити чланова породице лица на обавезној војној служби и овим законом није другачије одређено.

Члан 12

(1) Средства за материјално обезбеђење, здравствену заштиту, накнаду путних трошкова у вези са коришћењем здравствене заштите и додатак на децу члановима породице храниоца обезбеђује општина, уколико поједина од тих права корисници не уживају по другом правном основу.

(2) Општини која нема средства за намене из претходног става овог члана, потребна средства обезбеђује Република, под условима за додељивање допунских средстава сагласно посебном пропису.

Члан 13

(1) Општински орган управе надлежан за послове социјалне заштите води евиденцију о члановима породице храниоца који се налази на обавезној војној служби.

(2) Републички секретаријат за здравље и социјалну политику прописаће ближе услове о начину вођења евиденције са потребним подацима из претходног става.

Члан 14

Лице коме је неосновано и неправилно извршена исплата на основу овог закона, дужно је да врати примљени износ у складу са прописима односно правилима имовинског права.

Члан 15

(1) Општински орган управе надлежан за послове социјалне заштите издаће решења о усклађивању односно остваривању права корисницима материјалног обезбеђења најкасније у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

(2) Нови износи материјалног обезбеђења и додатка за чланове породице исплаћиваће се досадашњим корисницима од првог дана наредног месеца од дана ступања на снату овог закона.

Члан 16

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о помоћи члановима породице чији је хранилац на обавезној војној служби („Службени гласник СРС”, број 19/66).

Члан 17

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Социјалистичке Републике Србије”.