Закон о „Партизанској споменици 1941."

Члан 1

„Партизанска споменица 1941” је знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима народно-ослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа.

Члан 2

„Партизанска споменица 1941” састоји се из две петокраке звезде, чији се краци међусобно укрштају. Мања петокрака звезда је позлаћена, са глатким површинама и испупченим рубом. На доњем крају стоји „1941”. Већа петокрака звезда је од сребра и њени краци су у облику зракова, који полазе од центра звезде, а налазе се између кракова мање звезде. На овој звезди се налази фигура борца у платинираном сребру. Борац у снажном покрету држи у левој руци заставу, а десном руком позива народ на борбу. Величина споменице је 49 мм у пречнику.

Члан 3

(1) Право на добијање и ношење „Партизанска споменица 1941” имају сви они:

(2) а) који су у партизанске одреде ступили 1941. године и налазили се непрекидно у редовима Народно-ослободилачке војске и партизнаских одреда Југославије, односно Југословенске армије до свршетка рата;

(3) б) који су 1941. године ступили у партизанске одреде а доцније су по задатку добиеном од руководства народно-ослободилачког покрета упућени на дужност ван војске, на ослобођену или окупирану територију, где су непрекидно активно и организовано радили за народно-ослободилачки покрет, било да су доцније опет ступили у редове Југословенске армије или су остали стално изван војске до свршетка рата;

(4) в) који су 1941. године добили специјалне задатке за рад у позадини непријатеља и вршећи те задатке остали у позадини непријатеља у активном и организованом раду до свршетка рата или ступили у редове Југословенске армије;

(5) г) наведени у тач. а) б) и в) овог члана који су борећи се или извршавајући задатке били ухапшени или интернирани без своје воље и кривице и у немогућности да то на ма који начин избегну, па су у затвору или интернацији активно наставили борбу, после чега су поновно ступили у редове Југословенске армије или су по задатку добивеном од руководства народно-ослободилачког покрета наставили активно и организовано рад изван војске до свршетка рата.

Члан 4

(1) Немају право на „Партизанску споменицу 1941” они

(2) а) који су прекидали народно-ослободилачку борбу својевољним напуштањем партизанских одреда, Народно-ослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, било да су се вратили кућама, дезертирали или се предали непријатељу, без обзира што су ступили у партизанске одреде 1941. године;

(3) б) који су својом кривицом заробљени или се недостојно држали у затвору, интернацији и пред непријатељем уопште, без обзира што су пре тога или доцније ступили у јединице Југословенске армије или активно радили за народно-ослободилачки покрет.

Члан 5

Престао је да важи (види члан 18. Закона – 15/1956–233).

Члан 6

(1) „Партизанска споменица 1941” описана у члану 2. овог закона замењује досадашњу споменицу истог имена.

(2) Министарство народне одбране приликом замене извршиће и ревизију свих досада издатих споменица саобразно одредбама овог закона.

Члан 7

(1) „Партизанску споменицу 1941” додељује Министар народне одбране.

(2) Министар народне одбране издаваће сваком носиоцу „Партизанске споменице 1941” књижицу са личном фотографијом, као доказ о праву на њено ношење.

Члан 8 Захтеви се подносе Државном секретаријату за послове народне одбране.*

Члан 9 Ко неовлашћено носи „Партизанску споменицу 1941”, казниће се новчаном казном до 5.000 динара или затвором до петнаест дана.*

Овлашћује се Министар народне одбране да донесе ближе одредбе за извршење овог закона.

Члан 10

Овај закон ступа на снагу осмог дана по објављивању у „Службеном листу Федеративне Народне Републике Југославије”.