Закон о поступку прекида трудноће у здравственој установи

Члан 1

Овим законом уређују се услови и поступак прекида трудноће, као хируршке интервенције, у здравственој установи.

Члан 2

(1) Прекид трудноће може се извршити само на захтев трудне жене.

(2) За прекид трудноће код лица млађег од 16 година и лица потпуно лишеног пословне способности, потребна је и писмена сагласност родитеља, односно стараоца.

(3) Ако се сагласност не може прибавити од родитеља односно стараоца због њихове одсутности или спречености, потребно је прибавити сагласност надлежног органа старатељства.

Члан 3

Прекид трудноће не може се извршити када се утврди да би се њиме теже нарушило здравље или угрозио живот жене.

Члан 4

На поступак прекида трудноће примењују се одредбе Закона о здравственој заштити, ако овим законом није другачије одређено.

Члан 5

(1) Жена која жели да прекине трудноћу обраћа се усменим захтевом специјалисти акушерства и гинекологије одговарајуће здравствене установе.

(2) Лекар специјалиста акушерства и гинекологије здравствене установе из става 1. овог члана:

1. 1) утврђује старост трудноће;
2. 2) прибавља налазе о крвној групи трудне жене, РХ фактору и анамнестичке податке о ранијим болестима;
3. 3) самостално, а по потреби и уз консултацију лекара специјалисте из других грана медицине, утврђује да ли постоји опасност да се због прекида трудноће здравље жене наруши;
4. 4) указује жени на опасност и последице прекида трудноће;
5. 5) упознаје жену са другим методама и средствима заштите од нежељене трудноће.

Члан 6

(1) Прекид трудноће може се извршити до навршене десете недеље трудноће.

(2) Изузетно, прекид трудноће може се извршити и после навршене десете недеље трудноће:

1. 1) када се на основу медицинских индикација утврди да се на други начин не може спасити живот или отклонити тешко нарушавање здравља жене;
2. 2) када се на основу научно-медицинских сазнања може очекивати да ће се дете родити са тешким телесним или душевним недостацима;
3. 3) када је до зачећа дошло извршењем кривичног дела (силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба над малолетним лицем, обљуба злоупотребом положаја, завођење и родоскрнављење).

Члан 7

Постојање услова за прекид трудноће утврђује:

1. 1) до навршене десете недеље трудноће – лекар специјалиста акушерства и гинекологије здравствене установе;
2. 2) од навршене десете недеље трудноће до навршене двадесете недеље трудноће – конзилијум лекара одговарајуће здравствене установе;
3. 3) после навршене двадесете недеље трудноће – етички одбор здравствене установе.

Члан 8

(1) Председника и чланове етичког одбора именује на период од две године министарство надлежно за послове здравља на предлог одговарајуће здравствене установе.

(2) Број, састав и начин рада етичког одбора утврђује министарство надлежно за послове здравља.

Члан 9

Прекид трудноће може се извршити када трудна жена да писмену сагласност за прекид.

Члан 10

(1) Прекид трудноће до навршене двадесете недеље трудноће обавља се у здравственој установи која има болничку службу из гинекологије и акушерства, операциону салу и службу трансфузије крви.

(2) Прекид трудноће после навршене двадесете недеље трудноће обавља се у: клиници, институту, клиничко-болничком центру или клиничком центру.

(3) Прекид трудноће до навршене десете недеље трудноће може се обавити и у дому здравља, односно лекарској ординацији специјалисте из гинекологије и акушерства, који имају обезбеђену здравствену заштиту жена и хитну медицинску помоћ.

(4) Прекид трудноће под анестезијом обавља се у здравственој установи, односно лекарској ординацији специјалисте из гинекологије и акушерства из ст. 1. до 3. овог члана која има и специјалисту анестезиологије са реаниматологијом.

(5) Ближе услове у погледу кадрова, опреме, простора и садржаја рада лекарске ординације из става 3. овог члана утврђује министарство надлежно за послове здравља.

(6) Испуњеност услова за обављање прекида трудноће из ст. 3. до 5. овог члана утврђује министарство надлежно за послове здравља.

Члан 11

Здравствена установа је дужна да жени којој је извршен прекид трудноће обезбеди контролу здравственог стања.

Члан 12

(1) Здравствена установа у којој се врши прекид трудноће дужна је да води евиденцију и медицинску документацију о извршеним прекидима трудноће и да прописане извештаје доставља надлежном заводу за заштиту здравља, под условима и на начин утврђен законом.

(2) Евиденција и документација из става 1. овог члана имају карактер лекарске тајне и чувају се у посебној архиви здравствене установе.

Члан 13

Ако се при прекиду трудноће посумња да је прекид започет ван здравствене установе кривичним делом, овлашћени лекар здравствене установе обавештава о томе орган надлежан за унутрашње послове.

Члан 14

Одредбе овог закона које се односе на здравствену установу сходно се примењују и на лекарску ординацију специјалисте акушерства и гинекологије када се у њој обавља прекид трудноће, у складу са овим законом.

Члан 15

(1) Новчаном казном од 10.000 до 1.000.000 динара* казниће се за прекршај здравствена установа ако:

1. 1) изврши прекид трудноће код малолетног лица супротно члану 2. став 2. овог закона;
2. 2) изврши прекид трудноће супротно чл. 6. и 9. овог закона;
3. 3) врши прекид трудноће а не испуњава услове из члана 10. овог закона;
4. 4) не обавести орган надлежан за унутрашње послове, у складу са чланом 13. овог закона.

(2) Новчаном казном од 5.000 до 500.000 динара* казниће се за прекршај из става 1. тач. 1) до 4) овог члана и предузетник – оснивач лекарске ординације из члана 10. став 3. овог закона.

(3) Новчаном казном од 10.000 до 30.000 динара* казниће се за прекршај из става 1. тач. 1. до 4. овог члана и здравствени радник који изврши прекид трудноће.

(4) Новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара* казниће се за прекршај из става 1. овог члана и директор здравствене установе.

Измењен: Сл. гласник РС 101/2005

Члан 16

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о условима и поступку за прекид трудноће („Службени гласник СРС”, бр. 26/77, 24/85 и „Службени гласник РС”, број 44/91).

Члан 17

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.