Закон о потврђивању Конвенције која се односи на безбедност и здравље у пољопривреди

Члан 1

Потврђује се Конвенција која се односи на безбедност и здравље у пољопривреди, усвојена у Женеви, 21. јуна 2001. године, у оригиналу на енглеском и француском језику.

Члан 2

(1) Текст Конвенције која се односи на безбедност и здравље у пољопривреди, у оригиналу на енглеском језику и у преводу на српски језик, гласи:

(2) Цонвентион 184

(3) ЦОНВЕНТИОН ЦОНЦЕРНИНГ САФЕТY АНД ХЕАЛТХ ИН АГРИЦУЛТУРЕ

(4) Тхе Генерал Цонференце оф тхе Интернатионал Лабоур Организатион,

(5) Хавинг беен цонвенед ат Генева бy тхе Говернинг Бодy оф тхе Интернатионал Лабоур Оффице, анд хавинг мет ин итс 89тх Сессион он 5 Јуне 2001, анд

(6) Нотинг тхе принциплес ембодиед ин тхе релевант интернатионал лабоур Цонвентионс анд Рецоммендатионс, ин партицулар тхе Плантатионс Цонвентион анд Рецоммендатион, 1958, тхе Емплоyмент Ињурy Бенефитс Цонвентион анд Рецоммендатион, 1964, тхе Лабоур Инспецтион (Агрицултуре) Цонвентион анд Рецоммендатион, 1969, тхе Оццупатионал Сафетy анд Хеалтх Цонвентион анд Рецоммендатион, 1981, тхе Оццупатионал Хеалтх Сервицес Цонвентион анд Рецоммендатион, 1985, анд тхе Цхемицалс Цонвентион анд Рецоммендатион, 1990, анд

(7) Стрессинг тхе неед фор а цохерент аппроацх то агрицултуре анд такинг инто цонсидератион тхе wидер фрамеwорк оф тхе принциплес ембодиед ин отхер ИЛО инструментс апплицабле то тхе сецтор, ин партицулар тхе Фреедом оф Ассоциатион анд Протецтион оф тхе Ригхт то Органисе Цонвентион, 1948, тхе Ригхт то Органисе анд Цоллецтиве Баргаининг Цонвентион, 1949, тхе Минимум Аге Цонвентион, 1973, анд тхе Wорст Формс оф Цхилд Лабоур Цонвентион, 1999, анд

(8) Нотинг тхе Трипартите Децларатион оф Принциплес цонцернинг Мултинатионал Ентерприсес анд Социал Полицy ас wелл ас тхе релевант цодес оф працтице, ин партицулар тхе цоде оф працтице он рецординг анд нотифицатион оф оццупатионал аццидентс анд дисеасес, 1996, анд тхе цоде оф працтице он сафетy анд хеалтх ин форестрy wорк, 1998, анд

(9) Хавинг децидед упон тхе адоптион оф цертаин пропосалс wитх регард то сафетy анд хеалтх ин агрицултуре, wхицх ис тхе фоуртх итем он тхе агенда оф тхе сессион, анд

(10) Хавинг детерминед тхат тхесе пропосалс схалл таке тхе форм оф ан интернатионал Цонвентион;

(11) адоптс тхис тwентy-фирст даy оф Јуне оф тхе yеар тwо тхоусанд анд оне тхе фоллоwинг Цонвентион, wхицх маy бе цитед ас тхе Сафетy анд Хеалтх ин Агрицултуре Цонвентион, 2001.

Члан 3

(1) 1. Надлежни орган Чланице која ратификује ову конвенцију, након консултовања са релевантним репрезентативним организацијама послодаваца и радника:

(2) (а) може да изузме одређена пољопривредна предузећа или ограничене категорије радника од примене ове конвенције или неких њених одредаба, када се појаве посебни проблеми у значајном обиму; и

(3) (б) обавезан је да, у случају таквих изузетака, направи планове за постепену примену на сва предузећа и све категорије радника.

(4) 2. Свака Чланица је обавезна да, у свом првом извештају о примени Конвенције који се подноси у складу са чланом 22. Устава Међународне организације рада, наведе све изузетке у складу са ставом 1(а) овог члана и образложи разлоге за те изузетке. У свим наредним извештајима, обавезна је да опише све мере које је предузела у циљу постепеног проширивања примене одредаба ове конвенције на раднике на које се конвенција односи.

Члан 4

(1) 1. Имајући у виду националне услове и праксу и након консултовања са релевантним репрезентативним организацијама радника и послодаваца, Чланице су обавезне да формулишу, спроводе и периодично преиспитују кохерентну националну политику о безбедности и здрављу у пољопривреди. Ова политика обавезно мора да има за циљ спречавање повреда на раду и оштећења здравља који проистичу из, повезане су са, или се дешавају у току рада, тако што ће се елиминисати, свести на најмању меру или контролисати ризици у пољопривредној радној средини.

(2) 2. У том циљу, у националним законима и прописима се обавезно мора:

(3) (а) именовати надлежни орган одговоран за спровођење политике и примену националних закона и прописа о безбедности и здрављу у пољопривреди,

(4) (б) прецизирати права и дужности послодаваца и радника у погледу безбедности и здравља у пољопривреди, и

(5) (в) установити механизме за међусекторску координацију између релевантних органа и тела за пољопривредни сектор и утврдити њихове функције и одговорности, узимајући у обзир њихову комплементарност, као и националне услове и праксу.

(6) 3. Именовани надлежни органи обавезни су да предвиде корективне мере и одговарајуће казне у складу са националним законима и прописима, укључујући, према потреби обуставу или ограничење оних пољопривредних делатности које представљају непосредан ризик по безбедност и здравље радника, док се не исправе услови који су били повод за обуставу или забрану делатности.

Члан 5

(1) 1. Чланице су обавезне да, за пољопривредна радна места, обезбеде адекватан и одговарајући систем инспекције која располаже свим одговарајућим средствима.

(2) 2. У складу са националним прописима, надлежни орган може да повери одређене инспекцијске послове на регионалном или локалном нивоу, на помоћној основи, одговарајућим владиним службама, јавној институцији или приватној институцији под контролом владе или може повезати ове службе и институције са извршавањем таквих послова.

Члан 6 ОПШТИ ДЕО

(1) 1. У мери која је у сагласности са националним законима и прописима, послодавац има обавезу да обезбеди безбедност и здравље радника у свим аспектима у вези са радом.

(2) 2. Национални закони и прописи или надлежни орган морају предвидети и обезбедити да увек кад на радном месту у пољопривреди два или више послодаваца обављају делатности, или увек кад делатности обављају један или више послодаваца и један или више самозапослених лица, они обавезно сарађују на примени обавеза у погледу безбедности и здравља на раду. Ако је могуће, надлежни орган прописује опште процедуре за ову сарадњу.

Члан 7

(1) У циљу усклађености са националном политиком из члана 4. Конвенције, национални закони и прописи или надлежни орган морају предвидети и обезбедити, узимајући у обзир величину предузећа и природу његове делатности, да послодавац има обавезу да:

(2) (а) врши одговарајућу процену ризика у вези са безбедношћу и здрављем радника и на основу тих резултата, усвоји превентивне и мере заштите како би се обезбедило да у свим условима њихове предвиђене употребе, све пољопривредне делатности, радна места, механизација, опрема, хемикалије, алати и процеси под контролом послодавца буду безбедни и у складу са прописаним стандардима безбедности и здравља,

(3) (б) обезбеди радницима у пољопривреди одговарајуће и адекватно оспособљавање и свеобухватне инструкције о безбедности и здрављу и сва неопходна упутства или надзор, укључујући информације о опасностима и ризицима повезаним са њиховим радом и поступцима који се предузимају ради њихове заштите, узимајући у обзир ниво њиховог образовања и разлике у језику, и

(4) (в) без одлагања предузме мере да заустави сваку операцију у којој се јавља непосредна и озбиљна опасност по безбедност и здравље и по потреби евакуише раднике.

Члан 8

(1) 1. Радници у пољопривреди имају право да:

(2) (а) буду обавештени и консултовани о питањима безбедности и здравља на раду укључујући ризике од нових технологија,

(3) (б) учествују у примени и преиспитивању мера безбедности и здравља, и у складу са националним законима и праксом, изаберу представнике за безбедност и здравље на раду и представнике у одборима за безбедност и здравље на раду, и

(4) (в) се уклоне од опасности која проистиче из њихове радне активности када имају разумно оправдање да верују да постоји непосредан и озбиљан ризик по њихову безбедност и здравље и да о томе без одлагања обавесте свог претпостављеног. Они не смеју бити стављени у неповољан положај због таквих поступака.

(5) 2. Радници у пољопривреди и њихови представници имају обавезу да се придржавају прописаних мера безбедности и здравља на раду и да сарађују са послодавцем како би се он придржавао својих обавеза и одговорности.

(6) 3. Процедуре за извршавање права и обавеза из ст. 1. и 2. морају бити установљене у националним законима и прописима, од стране надлежног органа, колективним уговором или на други одговарајући начин.

(7) 4. Када се одредбе ове конвенције примењују како је предвиђено у ставу 3, морају се претходно обавити консултације са релевантним репрезентативним организацијама заинтересованих послодаваца и радника.

Члан 9 БЕЗБЕДНОСТ МЕХАНИЗАЦИЈЕ И ЕРГОНОМИЈА

(1) 1. Национални закони и прописи или надлежни орган морају прописати да механизација, опрема, укључујући личну заштитну опрему, уређаји и ручни алати који се користе у пољопривреди буду усклађени са националним или другим признатим стандардима безбедности и здравља и да се морају на одговарајући начин монтирати, одржавати и чувати.

(2) 2. Надлежни орган је обавезан да предузме мере да обезбеди да произвођачи, увозници и добављачи поштују стандарде из става 1. овог члана и да пружају одговарајуће и адекватне информације, укључујући ознаке упозорења на опасност, на службеном језику или језицима земље корисника, корисницима и на захтев органу.

(3) 3. Послодавци су обавезни да обезбеде да радници добију и разумеју информације о безбедности и здрављу које достављају произвођачи, увозници и добављачи.

Члан 10

(1) Националним законима и прописима се мора прописати да се пољопривредна механизација и опрема:

(2) (а) користи само за рад за који је намењена, осим ако је употреба изван почетно пројектоване намене оцењена као безбедна у складу са националним прописима и праксом, а нарочито да се не сме користити за превоз људи, осим ако није пројектована и адаптирана тако да може да превози лица, и

(3) (б) да њоме обавезно рукују оспособљена и компетентна лица, у складу са националним прописима и праксом.

Члан 11 ПРЕНОШЕЊЕ И ПРЕВОЗ МАТЕРИЈАЛА

(1) 1. Надлежни орган, након консултовања са релевантним репрезентативним организацијама послодаваца и радника, обавезан је да утврди услове безбедности и здравља на раду у случају преношења и превоза материјала, посебно приликом ручног преношења. Ови услови морају бити засновани на процени ризика, техничким стандардима и мишљењу лекара, и при томе се морају узети у обзир сви релевантни услови под којима се обавља рад у складу са националним прописима и праксом.

(2) 2. Од радника се не сме тражити нити им се сме дозволити да обављају ручно преношење или превоз терета који из разлога тежине или природе вероватно може да угрози њихову безбедност и здравље.

Члан 12 ДОБРО УПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА

(1) Надлежни орган је обавезан да предузме мере, у складу са националним прописима и праксом, како би се обезбедило да:

(2) (а) постоји одговарајући национални систем или неки други систем који је одобрио надлежни орган који утврђује прецизне критеријуме за увоз, класификацију, паковање и обележавање хемикалија које се користе у пољопривреди и за њихову забрану или ограничење;

(3) (б) они који производе, увозе, добављају, продају, преносе, складиште или одлажу хемикалије које се користе у пољопривреди поштују националне и друге признате стандарде безбедности и здравља, и да дају одговарајуће и адекватне информације корисницима на одговарајућем службеном језику или језицима у земљи и, на захтев и надлежном органу и

(4) (в) постоји одговарајући систем за безбедно прикупљање, рециклирање и одлагање хемијског отпада, хемикалија којима је истекао рок и празних посуда од хемикалија тако да се избегне њихова употреба у друге сврхе и елиминишу или на најмању меру сведу ризици по безбедност и здравље и по животну средину.

Члан 13

(1) 1. Национални закони и прописи или надлежни орган дужни су да обезбеде постојање превентивних и мера заштите за употребу хемикалија и руковање хемијским отпадом на нивоу предузећа.

(2) 2. Те мере, између осталог, обухватају:

(3) (а) припрему, руковање, употребу, складиштење и превоз хемикалија;

(4) (б) пољопривредне делатности које доводе до дисперзије хемикалија;

(5) (в) одржавање, поправку и чишћење опреме и посуда за хемикалије; и

(6) (г) одлагање празних посуда и обрада и одлагање хемијског отпада и хемикалија којима је истекао рок.

Члан 14 РУКОВАЊЕ ЖИВОТИЊАМА И ЗАШТИТА ОД БИОЛОШКИХ РИЗИКА

Националним законима и прописима мора се обезбедити да се ризици као што су они од инфекције, алергије или тровања спречавају или држе на минимуму када се рукује биолошким агенсима, и да активности када се ради са животињама, стоком и у подручју објеката за смештај животиња, буду у складу са националним или другим признатим стандардима безбедности и здравља.

Члан 15 ПОЉОПРИВРЕДНА ПОСТРОЈЕЊА

Изградња, одржавање и поправка пољопривредних постројења мора бити у складу са националним законима, прописима и условима у вези са безбедношћу и здрављем.

Члан 16 МЛАДИ РАДНИЦИ И ОПАСАН РАД

(1) 1. Најнижа старосна граница за рад у пољопривреди који по својој природи или условима у којима се обавља вероватно може штетно да утиче на безбедност и здравље младих не сме бити нижа од 18 година.

(2) 2. Врста запослења или рада на које се односи став 1. овог члана утврђују се националним законима и прописима или од стране надлежног органа, након консултовања са релевантним репрезентативним организацијама послодаваца и радника.

(3) 3. Без обзира на став 1. овог члана, национални закони и прописи или надлежни орган могу, након консултовања са релевантним репрезентативним организацијама послодаваца и радника, дозволити обављање рада из тог става од 16 година старости под условом да се младим радницима пружи одговарајуће претходно оспособљавање и да им се пружи потпуна заштита безбедности и здравља.

Члан 17 ПРИВРЕМЕНИ И СЕЗОНСКИ РАДНИЦИ

Морају се предузети мере да се обезбеди да радници који обављају привремени рад, као и сезонски радници, имају исту безбедност и заштиту здравља као и упоредиви стално запослени радници у пољопривреди.

Члан 18 РАДНИЦЕ

Морају се предузети мере да се обезбеди да се узму у обзир посебне потребе пољопривредних радница у односу на трудноћу, дојење и репродуктивно здравље.

Члан 19 ДОБРОБИТ И СМЕШТАЈНИ ОБЈЕКТИ

(1) Национални закони и прописи или надлежни орган морају прописати, након консултовања са релевантним репрезентативним организацијама послодаваца и радника:

(2) (а) обезбеђивање одговарајућих објеката за добробит радника без трошкова по радника и

(3) (б) минимум смештајног стандарда за раднике који због природе свог рада морају привремено или стално да живе у предузећу.

Члан 20 РАДНО ВРЕМЕ

Радно време, ноћни рад и време одмора за раднике у пољопривреди морају бити у складу са националним законима и прописима или колективним уговорима.

Члан 21 ОСИГУРАЊЕ ЗА СЛУЧАЈ ПОВРЕДА НА РАДУ И ПРОФЕСИОНАЛНИХ БОЛЕСТИ

(1) 1. У складу са националним прописима и праксом, радници у пољопривреди морају бити осигурани у неком систему осигурања или социјалне заштите за случај смртних и других повреда на раду и професионалних болести, као и за случај инвалидности и других здравствених ризика, које обезбеђује осигурање које је у најмању руку исто као и оно које уживају радници у другим секторима.

(2) 2. Такви системи осигурања могу бити или део националног система или могу имати неки други облик у складу са националним законом и праксом.

Члан 22 ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

О формалној ратификацији ове конвенције обавештава се Генерални директор Међународне канцеларије рада у циљу регистрације.

Члан 23

(1) 1. Ова конвенција је обавезујућа само за оне чланице Међународне организације рада чије су ратификације регистроване код Генералног директора Међународне канцеларије рада.

(2) 2. Она ступа на снагу 12 месеци од дана када су код Генералног директора регистроване ратификације две чланице.

(3) 3. Након тога, ова конвенција ће ступити на снагу за сваку Чланицу 12 месеци након датума регистрације њене ратификације.

Члан 24

(1) 1. Чланица која је ратификовала ову конвенцију може да је откаже након истека периода од десет година од датума када је Конвенција први пут ступила на снагу, обавештењем које се доставља Генералном директору Међународне канцеларије рада на регистровање. Такав отказ ступа на снагу тек по истеку годину дана од датума његовог регистровања.

(2) 2. Свака чланица која је ратификовала ову конвенцију и која не искористи право отказа предвиђено овим чланом у року од годину дана након истека периода од десет година на који се позива претходни став, обавезује се на још један период од десет година и, након тога, може да откаже ову конвенцију по истеку сваког периода од десет година под условима предвиђеним овим чланом.

Члан 25

(1) 1. Генерални директор Међународне канцеларије рада обавештава све чланице Међународне организације рада о регистрацијама свих ратификација и отказа које су му доставиле чланице Организације.

(2) 2. Код обавештавања чланица Организације о регистрацији друге ратификације о којој је обавештен, Генерални директор скреће пажњу чланицама Организације на датум када ће Конвенција ступити на снагу.

Члан 26

Генерални директор Међународне канцеларије рада доставља Генералном секретару Уједињених нација, ради регистрације у складу са чланом 102. Повеље Уједињених нација, све податке о свим ратификацијама и отказима које је регистровао у складу са одредбама претходних чланова.

Члан 27

Када сматра да је неопходно, Административни савет Међународне канцеларије рада подноси Општој конференцији извештај о функционисању ове конвенције и испитује пожељност стављања на дневни ред Конференције питање њене измене у целини или делимично.

Члан 28

(1) 1. У случају да Конференција усвоји нову конвенцију којом се мења ова конвенција у целини или делимично, осим ако се новом конвенцијом другачије не предвиди:

(2) (а) ратификација нове измењене конвенције од стране Чланице ипсо јуре укључује моментални отказ ове конвенције, без обзира на одредбе члана 24, ако и када нова измењена конвенција ступи на снагу;

(3) (б) од дана ступања на снагу нове конвенције, ова конвенција престаје да буде отворена за ратификацију од стране чланица.

(4) 2. Ова конвенција ће у сваком случају остати на снази по свом садржају и форми за оне чланице које су је ратификовале, а нису ратификовале нову измењену конвенцију.

Члан 29

Енглеска и француска верзија текста ове конвенције подједнако су пуноважне.