Закон о потврђивању Конвенције о извођењу доказа у иностранству у грађанским и трговачким стварима

Члан 1

Потврђује се Конвенција о извођењу доказа у иностранству у грађанским и трговачким стварима, која је сачињена у Хагу 18. марта 1970. године, у оригиналу на енглеском и француском језику.

Члан 2

(1) Текст Конвенције у оригиналу на енглеском језику и у преводу на српски језик гласи:

(2) ЦОНВЕНТИОН ОН ТХЕ ТАКИНГ ОФ ЕВИДЕНЦЕ АБРОАД ИН ЦИВИЛ ОР ЦОММЕРЦИАЛ МАТТЕРС

(3) (Цонцлудед 18 Марцх 1970)

(4) (Ентеред инто форце 7 Оцтобер 1972)

(5) Тхе Статес сигнаторy то тхе пресент Цонвентион,

(6) Десиринг то фацилитате тхе трансмиссион анд еxецутион оф Леттерс оф Реqуест анд то фуртхер тхе аццоммодатион оф тхе дифферент метходс wхицх тхеy усе фор тхис пурпосе,

(7) Десиринг то импрове мутуал јудициал цо-оператион ин цивил ор цоммерциал маттерс,

(8) Хаве ресолвед то цонцлуде а Цонвентион то тхис еффецт анд хаве агреед упон тхе фоллоwинг провисионс:

(9) ЦХАПТЕР И – ЛЕТТЕРС ОФ РЕQУЕСТ

(10) Артицле 1.

(11) Ин цивил ор цоммерциал маттерс а јудициал аутхоритy оф а Цонтрацтинг Стате маy, ин аццорданце wитх тхе провисионс оф тхе лаw оф тхат Стате, реqуест тхе цомпетент аутхоритy оф анотхер Цонтрацтинг Стате, бy меанс оф а Леттер оф Реqуест, то обтаин евиденце, ор то перформ соме отхер јудициал ацт.

(12) А Леттер схалл нот бе усед то обтаин евиденце wхицх ис нот интендед фор усе ин јудициал процеедингс, цомменцед ор цонтемплатед.

(13) Тхе еxпрессион “отхер јудициал ацт” доес нот цовер тхе сервице оф јудициал доцументс ор тхе иссуанце оф анy процесс бy wхицх јудгментс ор ордерс аре еxецутед ор енфорцед, ор ордерс фор провисионал ор протецтиве меасурес.

(14) Артицле 2.

(15) А Цонтрацтинг Стате схалл десигнате а Централ Аутхоритy wхицх wилл ундертаке то рецеиве Леттерс оф Реqуест цоминг фром а јудициал аутхоритy оф анотхер Цонтрацтинг Стате анд то трансмит тхем то тхе аутхоритy цомпетент то еxецуте тхем. Еацх Стате схалл организе тхе Централ Аутхоритy ин аццорданце wитх итс оwн лаw.

(16) Леттерс схалл бе сент то тхе Централ Аутхоритy оф тхе Стате оф еxецутион wитхоут беинг трансмиттед тхроугх анy отхер аутхоритy оф тхат Стате.

(17) Артицле 3.

(18) А Леттер оф Реqуест схалл специфy-

(19) а) тхе аутхоритy реqуестинг итс еxецутион анд тхе аутхоритy реqуестед то еxецуте ит, иф кноwн то тхе реqуестинг аутхоритy;

(20) б) тхе намес анд аддрессес оф тхе партиес то тхе процеедингс анд тхеир репресентативес, иф анy;

(21) ц) тхе натуре оф тхе процеедингс фор wхицх тхе евиденце ис реqуиред, гивинг алл нецессарy информатион ин регард тхерето;

(22) д) тхе евиденце то бе обтаинед ор отхер јудициал ацт то бе перформед.

(23) Wхере аппроприате, тхе Леттер схалл специфy, интер алиа –

(24) е) тхе намес анд аддрессес оф тхе персонс то бе еxаминед;

(25) ф) тхе qуестионс то бе пут то тхе персонс то бе еxаминед ор а статемент оф тхе субјецт-маттер абоут wхицх тхеy аре то бе еxаминед;

(26) г) тхе доцументс ор отхер пропертy, реал ор персонал, то бе инспецтед;

(27) х) анy реqуиремент тхат тхе евиденце ис то бе гивен он оатх ор аффирматион, анд анy специал форм то бе усед;

(28) и) анy специал метход ор процедуре то бе фоллоwед ундер Артицле 9.

(29) А Леттер маy алсо ментион анy информатион нецессарy фор тхе апплицатион оф Артицле 11.

(30) Но легализатион ор отхер лике формалитy маy бе реqуиред.

(31) Артицле 4.

(32) А Леттер оф Реqуест схалл бе ин тхе лангуаге оф тхе аутхоритy реqуестед то еxецуте ит ор бе аццомпаниед бy а транслатион инто тхат лангуаге.

(33) Невертхелесс, а Цонтрацтинг Стате схалл аццепт а Леттер ин еитхер Енглисх ор Френцх, ор а транслатион инто оне оф тхесе лангуагес, унлесс ит хас маде тхе ресерватион аутхоризед бy Артицле 33.

(34) А Цонтрацтинг Стате wхицх хас море тхан оне оффициал лангуаге анд цаннот, фор реасонс оф интернал лаw, аццепт Леттерс ин оне оф тхесе лангуагес фор тхе wхоле оф итс территорy, схалл, бy децларатион, специфy тхе лангуаге ин wхицх тхе Леттер ор транслатион тхереоф схалл бе еxпрессед фор еxецутион ин тхе специфиед партс оф итс территорy. Ин цасе оф фаилуре то цомплy wитх тхис децларатион, wитхоут јустифиабле еxцусе, тхе цостс оф транслатион инто тхе реqуиред лангуаге схалл бе борне бy тхе Стате оф оригин.

(35) А Цонтрацтинг Стате маy, бy децларатион, специфy тхе лангуаге ор лангуагес отхер тхан тхосе реферред то ин тхе прецединг параграпхс, ин wхицх а Леттер маy бе сент то итс Централ Аутхоритy.

(36) Анy транслатион аццомпанyинг а Леттер схалл бе цертифиед ас цоррецт, еитхер бy а дипломатиц оффицер ор цонсулар агент ор бy а сwорн транслатор ор бy анy отхер персон со аутхоризед ин еитхер Стате.

(37) Артицле 5.

(38) Иф тхе Централ Аутхоритy цонсидерс тхат тхе реqуест доес нот цомплy wитх тхе провисионс оф тхе пресент Цонвентион, ит схалл промптлy информ тхе аутхоритy оф тхе Стате оф оригин wхицх трансмиттед тхе Леттер оф Реqуест, специфyинг тхе објецтионс то тхе Леттер.

(39) Артицле 6.

(40) Иф тхе аутхоритy то wхом а Леттер оф Реqуест хас беен трансмиттед ис нот цомпетент то еxецуте ит, тхе Леттер схалл бе сент фортхwитх то тхе аутхоритy ин тхе саме Стате wхицх ис цомпетент то еxецуте ит ин аццорданце wитх тхе провисионс оф итс оwн лаw.

(41) Артицле 7.

(42) Тхе реqуестинг аутхоритy схалл, иф ит со десирес, бе информед оф тхе тиме wхен, анд тхе плаце wхере, тхе процеедингс wилл таке плаце, ин ордер тхат тхе партиес цонцернед, анд тхеир репресентативес, иф анy, маy бе пресент. Тхис информатион схалл бе сент дирецтлy то тхе партиес ор тхеир репресентативес wхен тхе аутхоритy оф тхе Стате оф оригин со реqуестс.

(43) Артицле 8.

(44) А Цонтрацтинг Стате маy децларе тхат мемберс оф тхе јудициал персоннел оф тхе реqуестинг аутхоритy оф анотхер Цонтрацтинг Стате маy бе пресент ат тхе еxецутион оф а Леттер оф Реqуест. Приор аутхоризатион бy тхе цомпетент аутхоритy десигнатед бy тхе децларинг Стате маy бе реqуиред.

(45) Артицле 9.

(46) Тхе јудициал аутхоритy wхицх еxецутес а Леттер оф Реqуест схалл апплy итс оwн лаw ас то тхе метходс анд процедурес то бе фоллоwед.

(47) Хоwевер, ит wилл фоллоw а реqуест оф тхе реqуестинг аутхоритy тхат а специал метход ор процедуре бе фоллоwед, унлесс тхис ис инцомпатибле wитх тхе интернал лаw оф тхе Стате оф еxецутион ор ис импоссибле оф перформанце бy реасон оф итс интернал працтице анд процедуре ор бy реасон оф працтицал диффицултиес.

(48) А Леттер оф Реqуест схалл бе еxецутед еxпедитиоуслy.

(49) Артицле 10.

(50) Ин еxецутинг а Леттер оф Реqуест тхе реqуестед аутхоритy схалл апплy тхе аппроприате меасурес оф цомпулсион ин тхе инстанцес анд то тхе саме еxтент ас аре провидед бy итс интернал лаw фор тхе еxецутион оф ордерс иссуед бy тхе аутхоритиес оф итс оwн цоунтрy ор оф реqуестс маде бy партиес ин интернал процеедингс.

(51) Артицле 11.

(52) Ин тхе еxецутион оф а Леттер оф Реqуест тхе персон цонцернед маy рефусе то гиве евиденце ин со фар ас хе хас а привилеге ор дутy то рефусе то гиве тхе евиденце –

(53) а) ундер тхе лаw оф тхе Стате оф еxецутион; ор

(54) б) ундер тхе лаw оф тхе Стате оф оригин, анд тхе привилеге ор дутy хас беен специфиед ин тхе Леттер, ор, ат тхе инстанце оф тхе реqуестед аутхоритy, хас беен отхерwисе цонфирмед то тхат аутхоритy бy тхе реqуестинг аутхоритy.

(55) А Цонтрацтинг Стате маy децларе тхат, ин аддитион, ит wилл респецт привилегес анд дутиес еxистинг ундер тхе лаw оф Статес отхер тхан тхе Стате оф оригин анд тхе Стате оф еxецутион, то тхе еxтент специфиед ин тхат децларатион.

(56) Артицле 12.

(57) Тхе еxецутион оф а Леттер оф Реqуест маy бе рефусед онлy то тхе еxтент тхат –

(58) а) ин тхе Стате оф еxецутион тхе еxецутион оф тхе Леттер доес нот фалл wитхин тхе фунцтионс оф тхе јудициарy; ор

(59) б) тхе Стате аддрессед цонсидерс тхат итс совереигнтy ор сецуритy wоулд бе прејудицед тхеребy.

(60) Еxецутион маy нот бе рефусед солелy он тхе гроунд тхат ундер итс интернал лаw тхе Стате оф еxецутион цлаимс еxцлусиве јурисдицтион овер тхе субјецт-маттер оф тхе ацтион ор тхат итс интернал лаw wоулд нот адмит а ригхт оф ацтион он ит.

(61) Артицле 13.

(62) Тхе доцументс естаблисхинг тхе еxецутион оф тхе Леттер оф Реqуест схалл бе сент бy тхе реqуестед аутхоритy то тхе реqуестинг аутхоритy бy тхе саме цханнел wхицх wас усед бy тхе латтер.

(63) Ин еверy инстанце wхере тхе Леттер ис нот еxецутед ин wхоле ор ин парт, тхе реqуестинг аутхоритy схалл бе информед иммедиателy тхроугх тхе саме цханнел анд адвисед оф тхе реасонс.

(64) Артицле 14.

(65) Тхе еxецутион оф тхе Леттер оф Реqуест схалл нот гиве рисе то анy реимбурсемент оф таxес ор цостс оф анy натуре.

(66) Невертхелесс, тхе Стате оф еxецутион хас тхе ригхт то реqуире тхе Стате оф оригин то реимбурсе тхе феес паид то еxпертс анд интерпретерс анд тхе цостс оццасионед бy тхе усе оф а специал процедуре реqуестед бy тхе Стате оф оригин ундер Артицле 9, параграпх 2.

(67) Тхе реqуестед аутхоритy wхосе лаw облигес тхе партиес тхемселвес то сецуре евиденце, анд wхицх ис нот абле итселф то еxецуте тхе Леттер, маy, афтер хавинг обтаинед тхе цонсент оф тхе реqуестинг аутхоритy, аппоинт а суитабле персон то до со. Wхен сеекинг тхис цонсент тхе реqуестед аутхоритy схалл индицате тхе аппроxимате цостс wхицх wоулд ресулт фром тхис процедуре. Иф тхе реqуестинг аутхоритy гивес итс цонсент ит схалл реимбурсе анy цостс инцурред; wитхоут суцх цонсент тхе реqуестинг аутхоритy схалл нот бе лиабле фор тхе цостс.

(68) ЦХАПТЕР II – ТАКИНГ ОФ ЕВИДЕНЦЕ БY ДИПЛОМАТИЦ ОФФИЦЕРС, ЦОНСУЛАР АГЕНТС АНД ЦОММИССИОНЕРС

(69) Артицле 15.

(70) Ин цивил ор цоммерциал маттерс, а дипломатиц оффицер ор цонсулар агент оф а Цонтрацтинг Стате маy, ин тхе территорy оф анотхер Цонтрацтинг Стате анд wитхин тхе ареа wхере хе еxерцисес хис фунцтионс, таке тхе евиденце wитхоут цомпулсион оф натионалс оф а Стате wхицх хе репресентс ин аид оф процеедингс цомменцед ин тхе цоуртс оф а Стате wхицх хе репресентс.

(71) А Цонтрацтинг Стате маy децларе тхат евиденце маy бе такен бy а дипломатиц оффицер ор цонсулар агент онлy иф пермиссион то тхат еффецт ис гивен упон апплицатион маде бy хим ор он хис бехалф то тхе аппроприате аутхоритy десигнатед бy тхе децларинг Стате.

(72) Артицле 16.

(73) А дипломатиц оффицер ор цонсулар агент оф а Цонтрацтинг Стате маy, ин тхе территорy оф анотхер Цонтрацтинг Стате анд wитхин тхе ареа wхере хе еxерцисес хис фунцтионс, алсо таке тхе евиденце, wитхоут цомпулсион, оф натионалс оф тхе Стате ин wхицх хе еxерцисес хис фунцтионс ор оф а тхирд Стате, ин аид оф процеедингс цомменцед ин тхе цоуртс оф а Стате wхицх хе репресентс, иф –

(74) а) а цомпетент аутхоритy десигнатед бy тхе Стате ин wхицх хе еxерцисес хис фунцтионс хас гивен итс пермиссион еитхер генераллy ор ин тхе партицулар цасе, анд

(75) б) хе цомплиес wитх тхе цондитионс wхицх тхе цомпетент аутхоритy хас специфиед ин тхе пермиссион.

(76) А Цонтрацтинг Стате маy децларе тхат евиденце маy бе такен ундер тхис Артицле wитхоут итс приор пермиссион.

(77) Артицле 17.

(78) Ин цивил ор цоммерциал маттерс, а персон дулy аппоинтед ас а цоммиссионер фор тхе пурпосе маy, wитхоут цомпулсион, таке евиденце ин тхе территорy оф а Цонтрацтинг Стате ин аид оф процеедингс цомменцед ин тхе цоуртс оф анотхер Цонтрацтинг Стате, иф –

(79) а) а цомпетент аутхоритy десигнатед бy тхе Стате wхере тхе евиденце ис то бе такен хас гивен итс пермиссион еитхер генераллy ор ин тхе партицулар цасе; анд

(80) б) хе цомплиес wитх тхе цондитионс wхицх тхе цомпетент аутхоритy хас специфиед ин тхе пермиссион.

(81) А Цонтрацтинг Стате маy децларе тхат евиденце маy бе такен ундер тхис Артицле wитхоут итс приор пермиссион.

(82) Артицле 18.

(83) А Цонтрацтинг Стате маy децларе тхат а дипломатиц оффицер, цонсулар агент ор цоммиссионер аутхоризед то таке евиденце ундер Артицлес 15, 16 ор 17, маy апплy то тхе цомпетент аутхоритy десигнатед бy тхе децларинг Стате фор аппроприате ассистанце то обтаин тхе евиденце бy цомпулсион. Тхе децларатион маy цонтаин суцх цондитионс ас тхе децларинг Стате маy сее фит то импосе.

(84) Иф тхе аутхоритy грантс тхе апплицатион ит схалл апплy анy меасурес оф цомпулсион wхицх аре аппроприате анд аре пресцрибед бy итс лаw фор усе ин интернал процеедингс.

(85) Артицле 19.

(86) Тхе цомпетент аутхоритy, ин гивинг тхе пермиссион реферред то ин Артицлес 15, 16 ор 17, ор ин грантинг тхе апплицатион реферред то ин Артицле 18, маy лаy доwн суцх цондитионс ас ит деемс фит, интер алиа, ас то тхе тиме анд плаце оф тхе такинг оф тхе евиденце. Симиларлy ит маy реqуире тхат ит бе гивен реасонабле адванце нотице оф тхе тиме, дате анд плаце оф тхе такинг оф тхе евиденце; ин суцх а цасе а репресентативе оф тхе аутхоритy схалл бе ентитлед то бе пресент ат тхе такинг оф тхе евиденце.

(87) Артицле 20.

(88) Ин тхе такинг оф евиденце ундер анy Артицле оф тхис Цхаптер персонс цонцернед маy бе легаллy репресентед.

(89) Артицле 21.

(90) Wхере а дипломатиц оффицер, цонсулар агент ор цоммиссионер ис аутхоризед ундер Артицлес 15, 16 ор 17 то таке евиденце –

(91) а) хе маy таке алл киндс оф евиденце wхицх аре нот инцомпатибле wитх тхе лаw оф тхе Стате wхере тхе евиденце ис такен ор цонтрарy то анy пермиссион грантед пурсуант то тхе абове Артицлес, анд схалл хаве поwер wитхин суцх лимитс то администер ан оатх ор таке ан аффирматион;

(92) б) а реqуест то а персон то аппеар ор то гиве евиденце схалл, унлесс тхе реципиент ис а натионал оф тхе Стате wхере тхе ацтион ис пендинг, бе драwн уп ин тхе лангуаге оф тхе плаце wхере тхе евиденце ис такен ор бе аццомпаниед бy а транслатион инто суцх лангуаге;

(93) ц) тхе реqуест схалл информ тхе персон тхат хе маy бе легаллy репресентед анд, ин анy Стате тхат хас нот филед а децларатион ундер Артицле 18, схалл алсо информ хим тхат хе ис нот цомпеллед то аппеар ор то гиве евиденце;

(94) д) тхе евиденце маy бе такен ин тхе маннер провидед бy тхе лаw апплицабле то тхе цоурт ин wхицх тхе ацтион ис пендинг провидед тхат суцх маннер ис нот форбидден бy тхе лаw оф тхе Стате wхере тхе евиденце ис такен;

(95) е) а персон реqуестед то гиве евиденце маy инвоке тхе привилегес анд дутиес то рефусе то гиве тхе евиденце цонтаинед ин Артицле 11.

(96) Артицле 22.

(97) Тхе фацт тхат ан аттемпт то таке евиденце ундер тхе процедуре лаид доwн ин тхис Цхаптер хас фаилед, оwинг то тхе рефусал оф а персон то гиве евиденце, схалл нот превент ан апплицатион беинг субсеqуентлy маде то таке тхе евиденце ин аццорданце wитх Цхаптер И.

(98) ЦХАПТЕР III – ГЕНЕРАЛ ЦЛАУСЕС

(99) Артицле 23.

(100) А Цонтрацтинг Стате маy ат тхе тиме оф сигнатуре, ратифицатион ор аццессион, децларе тхат ит wилл нот еxецуте Леттерс оф Реqуест иссуед фор тхе пурпосе оф обтаининг пре-триал дисцоверy оф доцументс ас кноwн ин Цоммон Лаw цоунтриес.

(101) Артицле 24.

(102) А Цонтрацтинг Стате маy десигнате отхер аутхоритиес ин аддитион то тхе Централ Аутхоритy анд схалл детермине тхе еxтент оф тхеир цомпетенце. Хоwевер, Леттерс оф Реqуест маy ин алл цасес бе сент то тхе Централ Аутхоритy.

(103) Федерал Статес схалл бе фрее то десигнате море тхан оне Централ Аутхоритy.

(104) Артицле 25.

(105) А Цонтрацтинг Стате wхицх хас море тхан оне легал сyстем маy десигнате тхе аутхоритиес оф оне оф суцх сyстемс, wхицх схалл хаве еxцлусиве цомпетенце то еxецуте Леттерс оф Реqуест пурсуант то тхис Цонвентион.

(106) Артицле 26.

(107) А Цонтрацтинг Стате, иф реqуиред то до со бецаусе оф цонститутионал лимитатионс, маy реqуест тхе реимбурсемент бy тхе Стате оф оригин оф феес анд цостс, ин цоннецтион wитх тхе еxецутион оф Леттерс оф Реqуест, фор тхе сервице оф процесс нецессарy то цомпел тхе аппеаранце оф а персон то гиве евиденце, тхе цостс оф аттенданце оф суцх персонс, анд тхе цост оф анy трансцрипт оф тхе евиденце.

(108) Wхере а Стате хас маде а реqуест пурсуант то тхе абове параграпх, анy отхер Цонтрацтинг Стате маy реqуест фром тхат Стате тхе реимбурсемент оф симилар феес анд цостс.

(109) Артицле 27.

(110) Тхе провисионс оф тхе пресент Цонвентион схалл нот превент а Цонтрацтинг Стате фром –

(111) а) децларинг тхат Леттерс оф Реqуест маy бе трансмиттед то итс јудициал аутхоритиес тхроугх цханнелс отхер тхан тхосе провидед фор ин Артицле 2;

(112) б) пермиттинг, бy интернал лаw ор працтице, анy ацт провидед фор ин тхис Цонвентион то бе перформед упон лесс рестрицтиве цондитионс;

(113) ц) пермиттинг, бy интернал лаw ор працтице, метходс оф такинг евиденце отхер тхан тхосе провидед фор ин тхис Цонвентион.

(114) Артицле 28.

(115) Тхе пресент Цонвентион схалл нот превент ан агреемент бетwеен анy тwо ор море Цонтрацтинг Статес то дерогате фром –

(116) а) тхе провисионс оф Артицле 2 wитх респецт то метходс оф трансмиттинг Леттерс оф Реqуест;

(117) б) тхе провисионс оф Артицле 4 wитх респецт то тхе лангуагес wхицх маy бе усед;

(118) ц) тхе провисионс оф Артицле 8 wитх респецт то тхе пресенце оф јудициал персоннел ат тхе еxецутион оф Леттерс;

(119) д) тхе провисионс оф Артицле 11 wитх респецт то тхе привилегес анд дутиес оф wитнессес то рефусе то гиве евиденце;

(120) е) тхе провисионс оф Артицле 13 wитх респецт то тхе метходс оф ретурнинг еxецутед Леттерс то тхе реqуестинг аутхоритy;

(121) ф) тхе провисионс оф Артицле 14 wитх респецт то феес анд цостс;

(122) г) тхе провисионс оф Цхаптер II.

(123) Артицле 29.

(124) Бетwеен Партиес то тхе пресент Цонвентион wхо аре алсо Партиес то оне ор ботх оф тхе Цонвентионс он Цивил Процедуре сигнед ат Тхе Хагуе он тхе 17тх оф Јулy 1905 анд тхе 1ст оф Марцх 1954, тхис Цонвентион схалл реплаце Артицлес 8-16 оф тхе еарлиер Цонвентионс.

(125) Артицле 30.

(126) Тхе пресент Цонвентион схалл нот аффецт тхе апплицатион оф Артицле 23 оф тхе Цонвентион оф 1905, ор оф Артицле 24 оф тхе Цонвентион оф 1954.

(127) Артицле 31.

(128) Супплементарy Агреементс бетwеен Партиес то тхе Цонвентионс оф 1905 анд 1954 схалл бе цонсидеред ас еqуаллy апплицабле то тхе пресент Цонвентион унлесс тхе Партиес хаве отхерwисе агреед.

(129) Артицле 32.

(130) Wитхоут прејудице то тхе провисионс оф Артицлес 29 анд 31, тхе пресент Цонвентион схалл нот дерогате фром цонвентионс цонтаининг провисионс он тхе маттерс цоверед бy тхис Цонвентион то wхицх тхе Цонтрацтинг Статес аре, ор схалл бецоме Партиес.

(131) Артицле 33.

(132) А Стате маy, ат тхе тиме оф сигнатуре, ратифицатион ор аццессион еxцлуде, ин wхоле ор ин парт, тхе апплицатион оф тхе провисионс оф параграпх 2 оф Артицле 4 анд оф Цхаптер II. Но отхер ресерватион схалл бе пермиттед.

(133) Еацх Цонтрацтинг Стате маy ат анy тиме wитхдраw а ресерватион ит хас маде; тхе ресерватион схалл цеасе то хаве еффецт он тхе сиxтиетх даy афтер нотифицатион оф тхе wитхдраwал. Wхен а Стате хас маде а ресерватион, анy отхер Стате аффецтед тхеребy маy апплy тхе саме руле агаинст тхе ресервинг Стате.

(134) Артицле 34.

(135) А Стате маy ат анy тиме wитхдраw ор модифy а децларатион.

(136) Артицле 35.

(137) А Цонтрацтинг Стате схалл, ат тхе тиме оф тхе депосит оф итс инструмент оф ратифицатион ор аццессион, ор ат а латер дате, информ тхе Министрy оф Фореигн Аффаирс оф тхе Нетхерландс оф тхе десигнатион оф аутхоритиес, пурсуант то Артицлес 2, 8, 24 анд 25.

(138) А Цонтрацтинг Стате схалл ликеwисе информ тхе Министрy, wхере аппроприате, оф тхе фоллоwинг –

(139) а) тхе десигнатион оф тхе аутхоритиес то wхом нотице муст бе гивен, wхосе пермиссион маy бе реqуиред, анд wхосе ассистанце маy бе инвокед ин тхе такинг оф евиденце бy дипломатиц оффицерс анд цонсулар агентс, пурсуант то Артицлес 15, 16 анд 18 респецтивелy;

(140) б) тхе десигнатион оф тхе аутхоритиес wхосе пермиссион маy бе реqуиред ин тхе такинг оф евиденце бy цоммиссионерс пурсуант то Артицле 17 анд оф тхосе wхо маy грант тхе ассистанце провидед фор ин Артицле 18;

(141) ц) децларатионс пурсуант то Артицлес 4, 8, 11, 15, 16, 17, 18, 23 анд 27;

(142) д) анy wитхдраwал ор модифицатион оф тхе абове десигнатионс анд децларатионс;

(143) е) тхе wитхдраwал оф анy ресерватион.

(144) Артицле 36.

(145) Анy диффицултиес wхицх маy арисе бетwеен Цонтрацтинг Статес ин цоннецтион wитх тхе оператион оф тхис Цонвентион схалл бе сеттлед тхроугх дипломатиц цханнелс.

(146) Артицле 37.

(147) Тхе пресент Цонвентион схалл бе опен фор сигнатуре бy тхе Статес репресентед ат тхе Елевентх Сессион оф тхе Хагуе Цонференце он Привате Интернатионал Лаw.

(148) Ит схалл бе ратифиед, анд тхе инструментс оф ратифицатион схалл бе депоситед wитх тхе Министрy оф Фореигн Аффаирс оф тхе Нетхерландс.

(149) Артицле 38.

(150) Тхе пресент Цонвентион схалл ентер инто форце он тхе сиxтиетх даy афтер тхе депосит оф тхе тхирд инструмент оф ратифицатион реферред то ин тхе сецонд параграпх оф Артицле 37.

(151) Тхе Цонвентион схалл ентер инто форце фор еацх сигнаторy Стате wхицх ратифиес субсеqуентлy он тхе сиxтиетх даy афтер тхе депосит оф итс инструмент оф ратифицатион.

(152) Артицле 39.

(153) Анy Стате нот репресентед ат тхе Елевентх Сессион оф тхе Хагуе Цонференце он Привате Интернатионал Лаw wхицх ис а Мембер оф тхис Цонференце ор оф тхе Унитед Натионс ор оф а специализед агенцy оф тхат Организатион, ор а Партy то тхе Статуте оф тхе Интернатионал Цоурт оф Јустице маy аццеде то тхе пресент Цонвентион афтер ит хас ентеред инто форце ин аццорданце wитх тхе фирст параграпх оф Артицле 38.

(154) Тхе инструмент оф аццессион схалл бе депоситед wитх тхе Министрy оф Фореигн Аффаирс оф тхе Нетхерландс.

(155) Тхе Цонвентион схалл ентер инто форце фор а Стате аццединг то ит он тхе сиxтиетх даy афтер тхе депосит оф итс инструмент оф аццессион.

(156) Тхе аццессион wилл хаве еффецт онлy ас регардс тхе релатионс бетwеен тхе аццединг Стате анд суцх Цонтрацтинг Статес ас wилл хаве децларед тхеир аццептанце оф тхе аццессион. Суцх децларатион схалл бе депоситед ат тхе Министрy оф Фореигн Аффаирс оф тхе Нетхерландс; тхис Министрy схалл форwард, тхроугх дипломатиц цханнелс, а цертифиед цопy то еацх оф тхе Цонтрацтинг Статес.

(157) Тхе Цонвентион wилл ентер инто форце ас бетwеен тхе аццединг Стате анд тхе Стате тхат хас децларед итс аццептанце оф тхе аццессион он тхе сиxтиетх даy афтер тхе депосит оф тхе децларатион оф аццептанце.

(158) Артицле 40.

(159) Анy Стате маy, ат тхе тиме оф сигнатуре, ратифицатион ор аццессион, децларе тхат тхе пресент Цонвентион схалл еxтенд то алл тхе территориес фор тхе интернатионал релатионс оф wхицх ит ис респонсибле, ор то оне ор море оф тхем. Суцх а децларатион схалл таке еффецт он тхе дате оф ентрy инто форце оф тхе Цонвентион фор тхе Стате цонцернед.

(160) Ат анy тиме тхереафтер, суцх еxтенсионс схалл бе нотифиед то тхе Министрy оф Фореигн Аффаирс оф тхе Нетхерландс.

(161) Тхе Цонвентион схалл ентер инто форце фор тхе территориес ментионед ин суцх ан еxтенсион он тхе сиxтиетх даy афтер тхе нотифицатион индицатед ин тхе прецединг параграпх.

(162) Артицле 41.

(163) Тхе пресент Цонвентион схалл ремаин ин форце фор фиве yеарс фром тхе дате оф итс ентрy инто форце ин аццорданце wитх тхе фирст параграпх оф Артицле 38, евен фор Статес wхицх хаве ратифиед ит ор аццедед то ит субсеqуентлy.

(164) Иф тхере хас беен но денунциатион, ит схалл бе ренеwед тацитлy еверy фиве yеарс.

(165) Анy денунциатион схалл бе нотифиед то тхе Министрy оф Фореигн Аффаирс оф тхе Нетхерландс ат леаст сиx монтхс бефоре тхе енд оф тхе фиве yеар период.

(166) Ит маy бе лимитед то цертаин оф тхе территориес то wхицх тхе Цонвентион апплиес.

(167) Тхе денунциатион схалл хаве еффецт онлy ас регардс тхе Стате wхицх хас нотифиед ит. Тхе Цонвентион схалл ремаин ин форце фор тхе отхер Цонтрацтинг Статес.

(168) Артицле 42.

(169) Тхе Министрy оф Фореигн Аффаирс оф тхе Нетхерландс схалл гиве нотице то тхе Статес реферред то ин Артицле 37, анд то тхе Статес wхицх хаве аццедед ин аццорданце wитх Артицле 39, оф тхе фоллоwинг –

(170) а) тхе сигнатурес анд ратифицатионс реферред то ин Артицле 37;

(171) б) тхе дате он wхицх тхе пресент Цонвентион ентерс инто форце ин аццорданце wитх тхе фирст параграпх оф Артицле 38;

(172) ц) тхе аццессионс реферред то ин Артицле 39 анд тхе датес он wхицх тхеy таке еффецт;

(173) д) тхе еxтенсионс реферред то ин Артицле 40 анд тхе датес он wхицх тхеy таке еффецт;

(174) е) тхе десигнатионс, ресерватионс анд децларатионс реферред то ин Артицлес 33 анд 35;

(175) ф) тхе денунциатионс реферред то ин тхе тхирд параграпх оф Артицле 41.

(176) Ин wитнесс wхереоф тхе ундерсигнед, беинг дулy аутхоризед тхерето, хаве сигнед тхе пресент Цонвентион.

(177) Доне ат Тхе Хагуе, он тхе 18тх даy оф Марцх, 1970, ин тхе Енглисх анд Френцх лангуагес, ботх теxтс беинг еqуаллy аутхентиц, ин а сингле цопy wхицх схалл бе депоситед ин тхе арцхивес оф тхе Говернмент оф тхе Нетхерландс, анд оф wхицх а цертифиед цопy схалл бе сент, тхроугх тхе дипломатиц цханнел, то еацх оф тхе Статес репресентед ат тхе Елевентх Сессион оф тхе Хагуе Цонференце он Привате Интернатионал Лаw.

(178) КОНВЕНЦИЈА

(179) О ИЗВОЂЕЊУ ДОКАЗА У ИНОСТРАНСТВУ

(180) У ГРАЂАНСКИМ И ТРГОВАЧКИМ СТВАРИМА

(181) Државе потписнице ове Конвенције у жељи да олакшају достављање и извршење замолница и да унапреде усаглашавање различитих начина који се у те сврхе користе, у жељи да побољшају узајамну судску сарадњу у грађанским и трговачким стварима, одлучиле су да у ту сврху закључе Конвенцију и сложиле су се о следећим одредбама:

Члан 3

(1) Замолница треба да садржи податке о:

(2) а) органу државе молиље и, ако му је познат, податке о замољеном органу,

(3) б) именима и адреси странака у поступку и, ако их имају, њихових пуномоћника,

(4) ц) природи поступка за који се захтева извођење доказа са свим потребним објашњењима у вези са тим са кратким прегледом чињеничног стања,

(5) д) извођењу доказа или друге судске радње коју треба предузети.

(6) Замолница, ако је потребно, садржи и:

(7) е) имена и адресе лица која треба саслушати,

(8) ф) питања која треба да буду постављена лицима која ће бити саслушана или опис предмета о коме треба да се саслушају,

(9) г) документа или друге ствари, покретне или непокретне, које треба прегледати,

(10) х) захтев да се докази изведу под заклетвом или потврђивањем и да се спроведе неки посебан поступак,

(11) и) неки посебан метод или поступак у складу са чланом 9.

(12) Замолница може садржати и податке који су потребни ради примене члана 11.

(13) Не може се захтевати легализација или слична формалност.

Члан 4

(1) Замолница се саставља на језику замољеног органа или је пропраћена са преводом на тај језик.

(2) Поред тога, држава уговорница ће прихватити замолницу састављену на француском или енглеском језику, или са преводом на један од ових језика, уколико није ставила резерву у складу са чланом 33.

(3) Свака држава уговорница која има више од једног службеног језика, а према својим унутрашњим прописима не може да прима на целој територији замолнице састављене на једном од ових језика, ће путем изјаве прецизирати на ком језику треба да буду састављене или преведене замолнице које треба да буду извршене на појединим деловима њене територије. У случају поступања које није у складу са изјавом, без оправданих разлога, трошкове превода на одговарајући језик ће сносити држава молиља.

(4) Држава уговорница може, путем изјаве, да одреди језик, или језике, који нису предвиђени у претходним ставовима, на којима замолница треба да буде упућена њеном централном органу.

(5) Сваки превод упућен уз замолницу се оверава као правилан од стране дипломатског или конзуларног представника или заклетог судског тумача или од стране било ког другог лица које је за то овлашћено у једнној од држава.

Члан 5

Ако централни орган сматра да замолница није у складу са одредбама Конвенције, о томе без одлагања обавештава орган државе молиље који је упутио замолницу, наводећи приговоре на замолницу.

Члан 6

Уколико државни орган коме је достављена замолница није надлежан за поступање по њој, замолница ће одмах бити достављена надлежном органу исте државе, у складу са њеним законодавством.

Члан 7

Орган молилац се обавештава, ако је то тражио, о времену и месту поступања по замолници, како би заинтересоване странке и њихови пуномоћници, могли томе да присуствују. Ово обавештење се непосредно доставља странкама или њиховим пуномоћницима, ако то захтева орган државе молиље.

Члан 8

Држава уговорница може изјавити да судски службеници државе молиље могу да присуствују извршењу замолнице. Замољена држава може захтевати претходну сагласност коју даје надлежни орган кога је одредила.

Члан 9

(1) Судски орган поступа при извршењу замолнице у складу са правилима поступка које предвиђа право његове државе.

(2) Међутим, удовољиће се захтеву органа молиоца да се поступи у посебној форми осим ако то није у супротности са законодавством замољене државе или ако њена примена није могућа у замољеној држави због унутрашње праксе и поступака или практичних тешкоћа.

(3) Замолница се извршава по хитном поступку.

Члан 10

Замољени орган у поступку извршења замолнице примењује одговарајућа средства принуде у случајевима и у истом обиму која су предвиђена његовим унутрашњим законодавством за извршење наредби издатих од органа његове државе или захтева постављених у том циљу од заинтересованих странака у унутрашњим поступцима.

Члан 11

(1) У извршењу замолнице лице на које се она односи може одбити да сведочи ако има право или дужност да одбије сведочење на основу:

(2) а) закона замољене државе,

(3) б) закона државе молиље а која је право одбијања и забрану сведочења посебно назначила у замолници или их накнадно потврдила на захтев замољене власти.

(4) Осим тога, држава уговорница може изјавити да признаје права и дужности које предвиђају прописи других држава које нису ни држава молиља ни замољена држава, у оној мери у којој је то назначено у тој изјави.

Члан 12

(1) Извршење замолнице може се одбити ако:

(2) а) извршење такве замолнице у замољеној држави не спада у судску надлежност или

(3) б) замољена држава сматра да то утиче на њен суверенитет и њену безбедност.

(4) Извршење се не може одбити само из разлога што закон замољене државе предвиђа искључиву судску надлежност у тој ствари или не познаје правна средства која одговарају предмету захтева који упућује орган државе молиље.

Члан 13

(1) Замољени орган доставља документа о извршењу замолнице органу државе молиље истим путем који је овај последњи користио.

(2) Када замолници није удовољено у целини или делимично, замољена држава ће о томе без одлагања истим путем обавестити државу молиљу наводећи разлоге за неудовољење.

Члан 14

(1) Извршење замолница не повлачи наплату такса, нити трошкова било које врсте.

(2) Међутим, замољена држава има право да од државе молиље захтева накнаду трошкова за вештаке и тумаче, као и трошкове који настану у вези примене посебног поступка који је, сходно члану 9. став 2. затражила држава молиља.

(3) Замољени орган, чији закон препушта странкама бригу око обезбеђења доказа, а који није у могућности да сам поступи по замолници, може да задужи за то овлашћено лице, пошто добије пристанак органа молиоца. Захтевајући овај пристанак, замољени орган назначује приближни износ трошкова који ће настати приликом извршења ове радње. Пристанак укључује обавезу државе молиље да надокнади ове трошкове, а без тог пристанка, орган државе молиље није дужан да покрије настале трошкове.

Члан 15 ПУНОМОЋНИКА

(1) Дипломатски или конзуларни представник једне стране уговорнице може, у грађанским и трговачким стварима, на територији друге стране уговорнице и у оквиру свог јурисдикционог подручја да изводи доказе према држављанима државе коју представља у вези са поступком који се води пред судом државе коју он представља без примене принуде.

(2) Држава уговорница може изјавити да се извођење доказа од стране дипломатског или конзуларног представника може извршавати тек када се добије одобрење које, на захтев поднет од стране дипломатског или конзуларног представника или у његово име, издаје надлежни орган одређен од стране државе која даје изјаву.

Члан 16

(1) Дипломатски или конзуларни представник једне државе уговорнице може, на територији друге државе уговорнице и у оквиру свог јурисдикционог подручја, да без примене силе изводи доказе за потребе поступка који се води пред судом државе коју он представља и кад су у питању држављани државе пријема или треће државе:

(2) а) ако је надлежни орган, одређен од стране државе пријема, дао своју дозволу било уопште, било за сваки случај посебно и

(3) б) ако представник поштује услове које је у дозволи утврдио надлежни орган.

(4) Свака држава уговорница може изјавити да је извођење доказа према одредбама овог члана могуће и без њене претходне дозволе.

Члан 17

(1) Свако лице које је у ту сврху пуноважно наименовано за пуномоћника може, на територији једне државе уговорнице, у грађанским и трговачким стварима да, без примене силе, изводи доказе за потребе поступка који се води пред судом друге државе уговорнице:

(2) а) ако је надлежни орган одређен од стране државе у којој треба да се изведу докази дао своју дозволу било уопште, било за сваки случај посебно и

(3) б) ако то лице поштује услове које је у дозволи утврдио надлежни орган.

(4) Свака држава уговорница може изјавити да је извођење доказа према одредбама овог члана могуће и без њене претходне дозволе.

Члан 18

(1) Свака држава уговорница може изјавити да дипломатски или конзуларни представник или пуномоћник, који су овлашћени да у складу са чл. 15, 16. и 17. изводи доказе, има право да се обрати надлежном органу којег је одредила та држава, за помоћ потребну за извршење тог акта принудним путем. Та изјава државе може да садржи такве услове које држава која је даје сматра одговарајућим.

(2) Ако надлежни орган удовољи захтеву, он ће применити одговарајуће мере принуде које предвиђа његово законодавство у унутрашњим поступцима.

Члан 19

Надлежни орган може, ако даје дозволу према чл. 15, 16. и 17. или ако удовољава захтеву према члану 18, да утврди услове које он сматра сврсисходним, посебно у вези са временом и местом извођења доказа. Он може такође да захтева да буде благовремено претходно обавештен о времену и месту; у том случају представник тог органа је овлашћен да буде присутан приликом извођења доказа.

Члан 20

У поступку извођења доказа предвиђеног у овој глави, заинтересована лица могу бити правно заступана.

Члан 21

(1) Када је дипломатски или конзуларни представник или пуномоћник овлашћен да на основу чл. 15, 16. и 17. изводи доказе:

(2) а) може да изводи све доказе који нису у супротности са законом државе у којој се изводе или нису у супротности са дозволом издатом на основу поменутих чланова, а такође може, под истим условима, да прими исказ под заклетвом,

(3) б) захтев за лице да учествује у извођењу доказа сачињава на језику места извођења доказа или се уз њега прилаже превод на тај језик, осим ако лице на које се односи извођење доказа није држављанин државе у којој се изводи доказ,

(4) ц) у захтеву се наводи да лице може да ангажује правног саветника, а у свакој држави која није дала изјаву у смислу члана 18. и да оно није обавезно да се појави пред судом нити учествује у извођењу доказа,

(5) д) докази могу да се изводе на један од начина које предвиђају прописи државе пред чијим судом се води поступак, осим ако право државе у којој се изводе докази забрањује ту форму,

(6) е) лице од кога се тражи сведочење може се позвати на право и обавезу да одбије сведочење у складу са чланом 11.

Члан 22

Чињеница да покушај извођења доказа у складу са одредбама ове главе није проведен због одбијања неког лица да сведочи, не искључује могућност да замолница за извођење доказа буде касније упућена, у складу са одредбама главе И.

Члан 23

Држава уговорница може, у тренутку потписивања, потврђивања или приступања, изјавити да неће извршавати замолнице које имају за предмет поступак познат у државама обичајног права под називом „пре-триал дисцоверy оф доцументс”.

Члан 24

(1) Држава уговорница може, поред централног органа, да одреди друге органе утврђујући њихову надлежност. Међутим, замолнице се увек могу достављати централном органу.

(2) Федералне државе су слободне да одреде више централних органа.

Члан 25

Држава уговорница која има више правних система, може да одреди органе једног од ових система који ће искључиво бити надлежни за извршење замолница у складу са овом Конвенцијом.

Члан 26

(1) Држава уговорница, ако је на то обавезна због уставних ограничења, може да затражи од државе молиље да накнади хонораре и трошкове за спровођење поступка за принудно довођење лица ради сведочења, за трошкове приступања тог лица и за трошкове израде записника о извођењу доказа.

(2) Када је једна држава поднела захтев у складу са одредбама претходног става, свака друга држава уговорница може захтевати од те државе да накнади сличне трошкове.

Члан 27

(1) Одредбе ове Конвенције не спречавају да једна држава уговорница:

(2) а) изјави да замолнице могу достављати њеним судским органима на начин који није предвиђен чланом 2,

(3) б) допусти, у складу са својим законом или са праксом, да се изврши било која радња за коју је овом Конвенцијом предвиђено да се изврши у мање ограничавајућим условима,

(4) ц) допусти, у складу са својим законом или праксом, и друге методе извођења доказа који нису предвиђени овом Конвенцијом.

Члан 28

(1) Ова Конвенција не спречава да се споразумом двеју или више држава уговорница одступи од:

(2) а) члана 2. по питању начина достављања замолница,

(3) б) члана 4. по питању употребе језика,

(4) ц) члана 8. по питању присуства судских службеника приликом извршења замолница,

(5) д) члана 11. по питању одбијања сведочења,

(6) е) члана 13. по питању достављања исправа којима се констатује извршење,

(7) ф) члана 14. по питању регулисања трошкова,

(8) г) одредаба главе II.

Члан 29

Између држава чланица ове Конвенције које су, такође, чланице једне или обе Конвенције о грађанском поступку потписане у Хагу 17. јула 1905. и 1. марта 1954. године, ова Конвенција ће заменити одредбе чл. 8. до 16. ранијих Конвенција.

Члан 30

Овом Конвенцијом не дира се у примену члана 23. Конвенције из 1905. нити члана 24. Конвенције из 1954. године.

Члан 31

Допунски споразуми између држава чланица Конвенција из 1905. и 1954. године које су склопиле државе уговорнице и даље се примењују поред ове Конвенције осим ако се заинтересоване државе другачије не договоре.

Члан 32

Не дирајући у примену чл. 29. и 31. ова Конвенција неће ограничити примену конвенција чији су чланови државе уговорнице или ће бити чланови, а које садрже одредбе о правној материји коју регулише ова Конвенција.

Члан 33

(1) Свака држава може, у тренутку потписивања или предаје ратификационог или инструмента о поступању искључити потпуно или делимично примену одредаба става 2. члана 4, као и главе II. Ниједна друга резерва није допуштена.

(2) Свака држава уговорница може, у сваком тренутку да повуче резерву коју је учинила; дејство резерве престаје шестдесетог дана после сопштења о повлачењу.

(3) Када једна држава учини резерву, свака друга држава погођена овом резервом може да примени исто против државе која је учинила резерву.

Члан 34

Свака држава може у свако доба да повуче или промени изјаву.

Члан 35

(1) Свака држава уговорница назначује Министарству иностраних послова Холандије, било у тренутку депоновања свог инструмента о ратификацији или приступању било накнадно, органе који су предвиђени у чл. 2, 8, 24. и 25.

(2) Држава уговорница ће на исти начин обавестити Министарство, ако се укаже потреба, о следећем:

(3) а) о органима којима се мора доставити обавештење, од којих се може тражити одобрење и од којих се може затражити помоћ при извођењу доказа од стране дипломатских или конзуларних представника у складу са чл. 15, 16. и 18,

(4) б) о органима који су одређени и који могу пуномоћнику дати дозволу за извођење доказа предвиђену у члану 17. или пружити помоћ предвиђену у члану 18,

(5) ц) о изјави у складу са чл. 4, 8, 11, 15, 16, 17, 18, 23. и 27,

(6) д) о сваком повлачењу или промени горе поменутих именовања и изјава,

(7) е) о сваком повлачењу резерви.

Члан 36

Било које тешкоће које би настале између држава уговорница приликом примене ове Конвенције решаваће се дипломатским путем.

Члан 37

(1) Ова Конвенција отворена је за потписивање државама представљеним на 11. заседању Хашке конференције за међународно приватно право.

(2) Она подлеже потврђивању и ратификациони инструменти се депонују код Министарства иностраних послова Холандије.

Члан 38

(1) Ова Конвенција ступа на снагу шездесетог дана рачунајући од дана депоновања трећег инструмента потврђивања предвиђеног чланом 37. став 2.

(2) За сваку државу потписницу која касније потврди, Конвенција ступа на снагу шездесетог дана рачунајући од дана депоновања њеног инструмента потврђивања.

Члан 39

(1) Свака држава која није представљена на 11. заседању Хашке конференције за међународно приватно право, а члан је Конференције или Уједињених нација или неке њене специјализоване установе или чланица Статута Међународног суда правде, може приступити овој Конвенцији после њеног ступања на снагу, на основу члана 38. став 1.

(2) Инструмент о приступању депонује се код Министарства иностраних послова Холандије.

(3) Конвенција ступа на снагу за државу која приступа шездесетог дана рачунајући од дана депоновања њеног инструмента о приступању.

(4) Приступање важи само у односима између између државе која приступа и држава уговорница које су изјавиле да прихватају ово приступање. Ова изјава се депонује код Министарства иностраних послова Холандије, које дипломатским путем доставља свим државама уговорницама по једну оверену копију ове изјаве.

(5) Конвенција ступа на снагу између државе која је приступила и државе која је изјавила да ово приступање прихвата шездесетог дана рачунајући од дана депоновања изјаве о прихватању.

Члан 40

(1) Свака држава, у тренутку потписивања, потврђивања или приступања може да изјави да се ова Конвенција односи на све територије које она представља на међународном плану или на једну или више њих. Ова изајава постаје важећа у тренутку ступања на снагу Конвенције у односу на поменуту државу.

(2) Свако проширење ове врсте саопштава се Министарству иностраних послова Холандије.

(3) Конвенција ступа на снагу за територије поменуте у саопштењу, шездесетог дана рачунајући од датума саопштења поменутог у претходном ставу.

Члан 41

(1) Ова Конвенција важи пет година рачунајући од дана њеног ступања на снагу, у складу са чланом 38. став 1. чак и за државе које је буду потврдиле или јој доцније приступиле.

(2) Конвенција се прећутно продужава сваких пет година осим ако буде отказана.

(3) Отказ се, најмање шест месеци пре истека рока од пет година, саопштава Министарству иностраних послова Холандије.

(4) Отказ може да се ограничи на неке од територија на које се примењује Конвенција.

(5) Отказ има дејство само за оне државе које га буду саопштиле. Конвенција остаје на снази за остале државе уговорнице.

Члан 42

(1) Министарство иностраних послова Холандије саопштава државама поменутим у члану 37, као и државама које приступе у складу са одредбама члана 39:

(2) а) потписивање и потврђивање поменуто у члану 37,

(3) б) датум када Конвенција ступа на снагу у складу са одредбама члана 38,

(4) ц) приступања поменута у члану 39. и датум од када имају дејство,

(5) д) проширења поменута у члану 40. и датум од када имају дејство,

(6) е) именовања, резерве и изјаве наведене у чл. 33. и 35,

(7) ф) отказ поменут у члану 41. став 3.

(8) Ова Конвенција је потписана од стране потписника који су за то били пуноважно овлашћени.

(9) Сачињено у Хагу дана 18. марта 1970. на француском и енглеском језику чија су оба текста подједнако веродостојна, у једном примерку који ће бити депонован у архиви Холандије и чија оверена копија ће бити достављена, дипломатским путем, свим државама представљеним на Једанаестом заседању Хашке конференције за међународно приватно право.