Закон о потврђивању Конвенције о контроли и жигосању предмета од драгоцених метала са анексима И и II

Члан 1

Потврђује се Конвенција о контроли и жигосању предмета од драгоцених метала потписана у Бечу, 15. новембра 1972. године, са изменама од 18. маја 1988. године и 9. јануара 2001. године и Анекс И и Анекс II Конвенције о контроли и жигосању предмета од драгоцених метала усвојени у Бечу, 15. новембра 1972. године, са изменама од 23. маја 1978. године, 24. новембра 1988. године, 25. и 26. маја 1998. године, 15. октобра 2002. године, 11. октобра 2010. године и 20. априла 2018. године, у оригиналу на енглеском и француском језику.

Члан 2

(1) Текст Конвенције о контроли и жигосању предмета од драгоцених метала, са анексима И и II, у оригиналу на енглеском и француском језику и у преводу на српски језик, гласи:

(2) КОНВЕНЦИЈА О КОНТРОЛИ И ЖИГОСАЊУ ПРЕДМЕТА ОД ДРАГОЦЕНИХ МЕТАЛА

(3) (без Анекса)

(4) Потписана у Бечу 15. новембра 1972. године

(5) Ступила на снагу 27. јуна 1975. године

(6) Измењена

(7) – 18. маја 1988. године (уз ступање на снагу 16. августа 1993. године)

(8) – 9. јануара 2001. године *(уз ступање на снагу 27. фебруара 2010. године)

(9) *на основу ПМЦ/W 9/99 (Рев. 3)

(10) © Конвенција о контроли и жигосању предмета од драгоцених метала

(11) Фебруар 2010.

(12) Забрањено умножавање у комерцијалне сврхе.

(13) Умножавање за интерне потребе је дозвољено, под условом да је наведен извор.

(14) Пречишћени текст на енглеском и француском језику

(15) Уредник: Секретаријат Конвенције о контроли и жигосању предмета од драгоцених метала.

(16) Електронска пошта: инфо@халлмаркингцонвентион.орг

(17) Веб сајт: http://www.hallmarkingconvention.org

(18) ПРЕАМБУЛА

(19) Република Аустрија, Република Финска, Краљевина Норвешка, Република Португалија, Краљевина Шведска, Швајцарска Конфедерација и Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске*;

(20) У жељи да се олакша међународна трговина предметима од драгоцених метала, уз истовремено одржавање заштите потрошача која је оправдана посебном природом ових предмета;

(21) Сматра се да међународна хармонизација стандарда и техничких прописа и смерница за методе и процедуре контроле и жигосања предмета од драгоцених метала представља вредан допринос слободном кретању таквих производа;

(22) Сматра се да ову хармонизацију треба допунити обостраним признавањем контроле и жигосања у циљу промовисања и одржавања сарадње између служби за испитивање и релевантних органа власти;

(23) С обзиром на чињеницу да државе уговорнице Конвенције не захтевају обавезно жигосање и да се жигосање предмета од драгоцених метала жиговима Конвенције спроводи на добровољној основи;

(24) Уговорено је следеће:

(25) –––––––––––––

(26) * Следеће државе су приступиле Конвенцији (у заградама су наведени датуми ступања на снагу): Ирска (8.11.1983.), Данска (17.1.1988.), Чешка Република (2.11.1994.), Холандија (16.7.1999.), Летонија (29.7.2004.), Литванија (4.8.2004.), Израел (1.6.2005.), Пољска (22.11.2005.), Мађарска (1.3.2006), Кипар (17.1.2007.), Словачка Република (6.5.2007.) и Словенија (5.3.2009.).

Члан 3

(1) 1. У циљу остваривања користи од одредби члана 1, предмети од драгоцених метала морају:

(2) а) Бити поднети овлашћеној служби за испитивање која је именована у складу са чланом 5;

(3) б) Испуњавати техничке захтеве ове конвенције, како је изнето у Анексу И;

(4) ц) Бити контролисани у складу са правилима и процедурама које су изнете у Анексу II;

(5) д) Бити жигосани жиговима који су прописани у Анексу II.

(6) 2. Користи из члана 1. неће се примењивати на предмете од драгоцених метала на којима су, након што су жигосани како је прописано у Анексу II, ти жигови измењени или уништени.

Члан 4

Државе уговорнице неће бити обавезне да примењују одредбе става 1. члана 1. на предмете од драгоцених метала који су, након што су поднети овлашћеној служби за испитивање, контролисани и жигосани како је прописано у члану 3, измењени додавањем или на било који други начин.

Члан 5 II. Контрола и санкције

(1) 1. Свака држава уговорница ће именовати једну или више овлашћених служби за испитивање ради контроле и жигосања предмета од драгоцених метала, како је предвиђено Анексом II.

(2) 2. Овлашћене службе за испитивање ће задовољавати следеће услове:

(3) – Доступност особља и неопходних средстава и опреме;

(4) – Техничку стручност и професионални интегритет особља;

(5) – Током извршавања захтева Конвенције, менаџмент и техничко особље мора бити независно од свих кругова, група или лица која имају директан или индиректан интерес у датој области;

(6) – Чланови особља морају бити обавезани чувањем поверљивости.

(7) 3. Свака држава уговорница ће обавестити депозитара о именовању тих служби за испитивање и њиховим жиговима, као и о сваком повлачењу овог овлашћења из било које службе за испитивање која је претходно именована.

(8) Депозитар ће сместа обавестити све друге државе уговорнице о наведеном.

Члан 6

Одредбе ове конвенције неће спречити државу уговорницу да извршава тестирања ради провере предмета од драгоцених метала који су жигосани жиговима који су предвиђени овом конвенцијом. Ти тестови неће бити извршавани на такав начин да непрописно спречавају увоз или продају предмета од драгоцених метала који су жигосани у складу са одредбама ове конвенције.

Члан 7

Државе уговорнице овим овлашћују депозитара за извршавање регистрације при Светској организацији за интелектуалну својину (WИПО), у складу са Париском конвенцијом о заштити индустријске својине, Заједничким контролним жигом који је описан у Анексу II као национално обележје сваке државе уговорнице. Депозитар ће учинити исто у случају неке државе уговорнице у вези са којом Конвенција ступа на снагу на неки каснији датум или у случају државе која приступа Конвенцији.

Члан 8

(1) 1. Свака држава уговорница ће имати и одржавати законе који забрањују, подложно казнама, свако кривотворење, неовлашћено мењање или злоупотребу Заједничког контролног жига или жигова овлашћених служби за испитивање које су обавештене у складу са ставом 3. члана 5, и сваку неовлашћену измену предмета или измену или брисање ознаке финоће или жига одговорности након што је стављен Заједнички контролни жиг.

(2) 2. Свака држава уговорница преузима обавезу покретања поступка по таквим законима након што открије или након што јој је друга држава уговорница скренула пажњу на довољан доказ о кривотворењу или злоупотреби Заједничког контролног жига или жигова овлашћених служби за испитивање, или измени или брисању ознаке финоће или жига одговорности или, у случајевима када је то прикладније, предузме други одговарајући поступак.

Члан 9

(1) 1. Уколико држава уговорница у коју се увози или једна од њених овлашћених служби за испитивање има разлога да верује да је нека служба за испитивање у извозној држави уговорници ставила Заједнички контролни жиг непоштујући релевантне одредбе ове конвенције, одмах ће бити консултована служба за испитивање која је требало да означи предмете и одмах ће пружити сву разумну помоћ у истраживању предметног случаја. Уколико се не може постићи задовољавајућа нагодба, било која од страна може упутити предметни случај Сталном комитету путем обавештавања председавајућег. У таквом случају, председавајући ће сазвати седницу Сталног комитета.

(2) 2. Уколико је било које питање упућено Сталном комитету у складу са ставом 1, Стални комитет може, након што је укљученим странама дата могућност да буду саслушане, дати препоруке у погледу адекватног поступка који ће бити предузет.

(3) 3. Уколико у разумном временском року, препорука која је наведена у ставу 2. није испоштована, или уколико је Стални комитет направио пропуст у давању такве препоруке, држава уговорница у коју се увози може увести додатни надзор над предметима од драгоцених метала које је жигосала та одређена служба за испитивање и који улазе на њену територију, онако како то сматра неопходним, укључујући право да привремено одбије пријем таквих предмета. Све државе уговорнице ће одмах бити обавештене о таквим мерама и повремено ће их ревидирати Стални комитет.

(4) 4. У случају када постоји доказ о поновљеној и озбиљној погрешној примени Заједничког контролног жига, држава уговорница која увози може привремено одбити да прими предмете који носе жиг одговарајуће службе за испитивање, било да су исти контролисани и жигосани у складу са овом конвенцијом или не. У таквом случају држава уговорница у коју се увози ће одмах обавестити све друге државе уговорнице и Стални комитет ће се састати у року од месец дана да размотри предметно питање.

Члан 10 III. Стални комитет и измене

(1) 1. Овим се успоставља Стални комитет у којем ће бити заступљена свака држава уговорница. Свака држава уговорница ће имати један глас.

(2) 2. Задаци Сталног комитета ће бити следећи:

(3) Разматрање и ревизија функционисања ове конвенције;

(4) Ревизија и, када је неопходно, предлагање измена Анекса ове конвенције;

(5) Доношење одлука о техничким питањима, како је предвиђено Анексима;

(6) Промовисање и одржавање техничке и административне сарадње између држава уговорница по питањима којима се бави ова конвенција;

(7) Разматрање мера за обезбеђивање једнообразног тумачења и примене одредаба ове конвенције;

(8) Подстицање адекватне заштите жигова од фалсификовања и злоупотребе;

(9) Давање препорука у случају да му је упућено било које питање у складу са одредбама става 2. члана 9, или ради разрешења било ког спора који проистиче из функционисања ове Конвенције, а који је представљен Сталном комитету;

(10) Преиспитивање да ли су аранжмани неке државе која је заинтересована за приступање овој конвенцији усклађени са условима Конвенције и њених Анекса и давање извештаја у том погледу ради разматрања истих од стране држава уговорница.

(11) 3. Стални комитет ће усвојити правилник о раду за своје седнице, укључујући правила за сазивање таквих седница. Овај комитет ће се састајати најмање једном годишње.

(12) 4. У складу са горњим ставом 2, Стални комитет ће доносити одлуке о техничким питањима, како је предвиђено Анексима, анонимним гласањем.

(13) 5. Стални комитет може давати препоруке за било које питање у вези са применом ове конвенције или давати предлоге за измену ове конвенције. Такве препоруке или предлози ће бити пренети депозитару који ће обавестити све државе уговорнице.

Члан 11

(1) Измена Конвенције

(2) 1. У случају пријема предлога Сталног комитета за измену чланова Конвенције, или у случају предлога за измену Конвенције који је упутила нека држава уговорница, депозитар ће поднети такве предлоге свим државама уговорницама ради прихватања.

(3) 2. Уколико у року од три месеца од датума подношења неког предлога за измену у складу са ставом 1. нека држава уговорница затражи отварање преговора за давање предлога, депозитар ће организовати одржавање таквих преговора.

(4) 3. Под условом да измену прихвате све државе уговорнице, измена ове конвенције ће ступити на снагу месец дана након полагања последњег инструмента прихватања, изузев уколико је предвиђен неки други датум у измени. Инструменти прихватања ће бити положени код депозитара који ће обавестити све државе уговорнице.

(5) Измена Анекса

(6) 4. У случају да Стални комитет да предлог за измену Анекса Конвенције, депозитар ће обавестити све државе уговорнице.

(7) 5. Измена Анекса ће ступити на снагу шест месеци након датума обавештења од стране депозитара, изузев у случају пријема приговора од Владе државе уговорнице или изузев уколико је предвиђен каснији датум за ступање измене на снагу у самој измени.

Члан 12 Приступање

(1) 1. Било која држава која је члан Уједињених нација или било којих специјализованих агенција или Међународне агенције за атомску енергију или Страна у Статуту Међународног суда правде и има акте којима се уређује испитивање и жигосање предмета од драгоцених метала који су неопходни у циљу усклађивања са захтевима Конвенције и њених Анекса може, по позиву држава уговорница који преноси депозитар, приступити овој конвенцији.

(2) 2. Владе држава уговорница ће дати свој одговор депозитару у року од четири месеца од пријема захтева који упути депозитар у којем их исти пита да ли се слажу са позивом. Сматраће се да је било која Влада која не достави одговор у наведеном року дала пристанак на позив.

(3) 3. Владе држава уговорница ће засновати своју одлуку о томе да ли ће позвати неку државу да приступи Конвенцији пре свега на извештају који је наведен у ставу 2. члана 10.

(4) 4. Позвана држава може приступити овој конвенцији полагањем инструмента о приступању код депозитара који ће о томе обавестити све друге државе уговорнице. Приступање ће ступити на снагу три месеца након полагања предметног инструмента.

Члан 13

(1) 1. Влада било које државе која је потписница или приступа Конвенцији може, приликом полагања свог инструмента за ратификацију или приступање, или у било ком тренутку након тога, изјавити депозитару у писаној форми да се ова конвенција примењује на целокупну или делове територија које су именоване у изјави, у погледу спољних односа за које је одговорна. Депозитар ће пренети сваку такву изјаву Владама свих других држава уговорница.

(2) 2. Уколико је изјава дата у време полагања инструмента за ратификацију или приступање, ова конвенција ће ступити на снагу у односу на те територије истог датума када Конвенција ступа на снагу у вези са државом која је дала ту изјаву. У свим другим случајевима, Конвенција ће ступити на снагу у вези са тим територијама три месеца након што депозитар прими предметну изјаву.

(3) 3. Примену ове конвенције на целокупну или делове таквих територија може раскинути Влада државе која је дала изјаву која се наводи у ставу 1, под условом да упути писано обавештење депозитару три месеца унапред, а депозитар затим обавести све друге државе уговорнице.

Члан 14 Повлачење

Било која држава уговорница може се повући из ове конвенције под условом да упути писано обавештење депозитару 12 месеци унапред који ће о томе обавестити све државе уговорнице, или под другим таквим условима које државе уговорнице могу договорити. Свака држава уговорница преузима обавезу да, у случају повлачења из Конвенције, престане да користи или примењује у било коју сврху Заједнички контролни жиг након повлачења.

Члан 15 Ратификација

(1) 1. Ову конвенцију ће ратификовати државе потписнице. Инструменти ратификације ће бити положени код депозитара који ће обавестити све друге државе потписнице.

(2) 2. Ова конвенција ће ступити на снагу четири месеца након полагања четвртог инструмента ратификације. У вези са другом државом потписницом која накнадно полаже свој инструмент за ратификацију, ова конвенција ће ступити на снагу два месеца након датума полагања, али не пре истека горе наведеног периода од четири месеца.

(3) Потврђујући горенаведено, прописно овлашћени потписници су потписали важећу Конвенцију.

(4) Потписано у Бечу на данашњи датум, 15. новембра 1972, у једном примерку на енглеском и француском језику, при чему су оба текста подједнако аутентична; примерак ће бити депонован код Владе Шведске, а оверене копије ће бити пренете свим другим државама потписницама и државама које приступају Конвенцији.

(5) У наставку следе потписи представника Аустрије, Финске, Норвешке, Португалије, Шведске, Швајцарске и Уједињеног Краљевства.

(6) АНЕКС И и II

(7) КОНВЕНЦИЈЕ О КОНТРОЛИ И ЖИГОСАЊУ ПРЕДМЕТА ОД ДРАГОЦЕНИХ МЕТАЛА

(8) усвојени у Бечу 15. новембра 1972. године

(9) ступили на снагу 27. јуна 1975. године

(10) измењени

(11) – 23. маја 1978. године (ступили на снагу 14. јула 1980. године)

(12) – 24. новембра 1988. године (ступили на снагу 13. децембра 1989. године)

(13) – 25. и 26. маја 1998. године (ступили на снагу 10. марта 2000. године)

(14) – 15. октобра 2002. године (ступили на снагу 10. августа 2004. године)

(15) – 11. октобра 2010. године (ступили на снагу 3. августа 2011. године)

(16) – 20. априла 2018. године (ступили на снагу 1. јануара 2019. године)

(17) © Конвенција о контроли и жигосању предмета од драгоцених метала 2019

(18) Репродукција је забрањена у комерцијалне сврхе.

(19) Репродукција за интерне потребе је дозвољена,

(20) под условом да је извор потврђен.

(21) Текст на енглеском и француском језику

(22) Издавач: Секретаријат Конвенције о контроли и жигосању предмета од драгоцених метала

(23) е-мејл: инфо@халлмаркингцонвентион.орг

(24) wеб адреса: http://www.hallmarkingconvention.org

(25) АНЕКС И

(26) Дефиниције и технички захтеви

(27) 1. Дефиниције

(28) За потребе ове конвенције примењују се следеће дефиниције:

(29) 1.1 Драгоцени метали

(30) Драгоцени метали су платина, злато, паладијум и сребро. Платина је најдрагоценија, а затим следе злато, паладијум и сребро.

(31) 1.2. Легура драгоценог метала

(32) Легура драгоценог метала је чврсти раствор који садржи најмање један драгоцени метал.

(33) 1.3 Предмет од драгоцених метала

(34) Предмет од драгоценог метала је било који комад накита, златарски или часовничарски производ или било који други предмет, израђен у целости или делимично од драгоцених метала или њихових легура. „Делом” значи да предмет од драгоценог метала може да садржи

(35) и. неметалне делове

(36) ии. делове од основних (недрагоцених) метала из техничких разлога и/или као украс (видети тачку 1.5 доле).

(37) 1.4 Мешовити предмет од драгоцених метала

(38) Мешовити предмет од драгоценог метала је предмет који се састоји из две или више легура драгоцених метала.

(39) 1.5 Предмети израђени од више метала

(40) Предмет израђен од више метала је предмет састављен од делова од драгоценог метала и делова од недрагоцених метала.

(41) 1.6 Финоћа

(42) Финоћа је садржај наведеног драгоценог метала у легури, изражен у хиљадитим деловима масе.

(43) 1.7 Степен финоће

(44) Степен финоће је најмањи садржај наведеног драгоценог метала у легури, изражен у хиљадитим деловима масе.

(45) 1.8 Премаз/превлака

(46) Премаз или превлака су један или више слојева материјала, који је одобрио Стални комитет, нанет на цео или део предмета од драгоценог метала, нпр. хемијским, електрохемијским, механичким или физичким процесом.

(47) 1.9 Основни метали

(48) Основни метали су сви метали осим платине, злата, паладијума и сребра.

(49) 1.10 Анализа

(50) Анализа је квантитативна анализа легуре драгоцених метала методом дефинисаном у ставу 3.2 Анекса II.

(51) 1.11 Друге дефиниције и додатни детаљи

(52) Стални комитет може одлучити о другим дефиницијама, као и о додатним детаљима.

(53) 2. Технички захтеви

(54) 2.1 Предмети који нису обухваћени Конвенцијом

(55) Конвенција се не односи на:

(56) а) предмете израђене од легура у финоћи коју није дефинисао Стални комитет;

(57) б) било који предмет који је намењен за коришћење у медицинске, стоматолошке, ветеринарске, научне или техничке сврхе;

(58) ц) кованице које су законско средство плаћања;

(59) д) делове или непотпуне полупроизводе (нпр. метални делови или површински слој);

(60) е) сировине као што су шипке, плоче, жице и цеви;

(61) ф) предмете од основних метала превучене драгоценим металом;

(62) г) било који други предмет о коме одлучи Стални комитет.

(63) Према томе, горе наведени предмети од а) до г) не могу бити означени Заједничким контролним жигом.

(64) 2.2 Степени финоће који се примењују у складу са Конвенцијом

(65) У складу са чланом 1. став 2. Конвенције, степени финоће који се примењују под Конвенцијом морају бити они које је дефинисао Стални комитет.

(66) 2.3 Одступање

(67) Није дозвољено негативно одступање од степена финоће који је назначен на предмету.

(68) 2.4 Употреба средства за лемљење

(69) 2.4.1. Принципи су:

(70) а) Средство за лемљење се може користити само у сврху спајања.

(71) б) Степен финоће средства за лемљење је једнак степену финоће предмета.

(72) ц) Ако се користи средство за лемљење нижег степена финоће, цео предмет мора имати назначени степен финоће.

(73) 2.4.2 Практичне изузетке од ових принципа и друге методе спајања утврђује Стални комитет.

(74) 2.5 Употреба делова од основних метала и неметалних делова у предметима од драгоцених метала

(75) 2.5.1 У предметима од драгоцених метала је дозвољено коришћење делова од основних метала и неметалних делова, у механичке сврхе за које драгоцени метали нису одговарајући због тврдоће или трајности, и то под следећим условима:

(76) а) Када су видљиви, делови од основних метала и неметални делови се морају јасно разликовати по боји од драгоцених метала.

(77) б) Не смеју се превлачити нити мењати како би дали изглед драгоценог метала.

(78) ц) Не смеју се користити за ојачавање, отежавање или пуњење.

(79) д) Где је то применљиво, део од основног метала мора бити означен са „МЕТАЛ”.

(80) 2.5.2 Стални комитет може одлучити о додатним детаљима или изузецима који се односе на делове од основних метала, као и о неметалним деловима и супстанцама.

(81) 2.6 Предмети од више метала

(82) 2.6.1 У предметима од драгоцених метала је допуштена употреба делова од основних метала и неметалних делова у сврху декорације, под следећим условима:

(83) а) Делови од основних метала и неметални делови морају бити јасно видљиви у целости.

(84) б) Морају се разликовати по боји од драгоцених метала (тј. не смеју бити превучени нити измењени тако да изгледају као драгоцени метал).

(85) ц) Делови од основних метала морају бити означени са „МЕТАЛ”.

(86) 2.6.2 Стални одбор може одлучити о даљим детаљима или изузецима.

(87) 2.7 Превлаке на предметима од драгоцених метала

(88) Стални комитет одлучује о дозвољеним превлакама и изузецима из техничких разлога.

(89) * * * * * *

(90) АННЕX II

(91) Контрола од стране овлашћене службе за испитивање

(92) 1. Опште

(93) 1.1 Овлашћена служба за испитивање (у даљем тексту „служба за испитивање“) мора да се придржава услова и захтева, као што је наведено у члану 5. став 2. Конвенције, не само у тренутку обавештавања депозитара, већ у било ком тренутку свог рада након тога.

(94) 1.2 Служба за испитивање мора да утврди да ли предмети од драгоцених метала који су јој поднети ради жигосања Заједничким контролним жигом, испуњавају услове из Анекса И Конвенције.

(95) 1.3 У принципу, служба за испитивање, мора да има оспособљену лабораторију за испитивање предмета од драгоцених метала. Лабораторија мора бити способна да анализира оне предмете од драгоцених метала који ће бити жигосани Заједничким контролним жигом, у складу са одобреним методама испитивања (види одељак 3.2 доле). Служба за испитивање може подуговорити испитивање. Стални комитет дефинише услове за подуговарање испитивања. Такође ће дати и смернице за услове оцењивања лабораторија за испитивање.

(96) 1.4 Да би доказала своју оспособљеност, лабораторија мора бити или акредитована у складу са стандардом ИСО 17025 или мора приказати еквивалентни ниво стручности.

(97) 1.5 Еквивалентни ниво оспособљености се постиже када служба за испитивање има систем управљања, који испуњава главне захтеве стандарда ИСО 17025 и успешно учествује у међународној шеми испитивања драгоцених метала под називом „Роунд Робин”. Роунд Робин-ом управља Стални комитет или неко друго тело које именује Стални комитет. Стални комитет дефинише како ће се достићи и верификовати једнак ниво оспособљености. Он такође издаје смернице за Роунд Робин, укључујући ниво учешћа и критеријуме за извођење.

(98) 1.6 Стални комитет обезбеђује додатне смернице о захтевима из члана 5. став 2. Конвенције, посебно о независности особља службе за испитивање.

(99) 2. Испитивање

(100) 2.1 Ако је Служба за испитивање утврдила да је предмет комплетан у односу на све његове металне делове и да је усаглашен са одредбама Анекса И ове конвенције, Служба за испитивање ће на захтев означити предмет ознаком Службе за испитивање и Заједничким контролним жигом. У случајевима када се примењује жиг Заједнички контролни жиг, служба за испитивање ће, пре издавања предмета, обезбедити да он у потпуности буде означен у складу са одредбама ставова који следе.

(101) 2.2 Испитивање предмета од драгоцених метала поднетих на жигосање Заједничким контролним жигом се састоји из два корака:

(102) а) процене хомогености серије, и

(103) б) одређивања финоће легуре (испитивање).

(104) 2.3 Сврха испитивања је да се процени усаглашеност легуре или предмета од драгоценог метала

(105) 3. Методе испитивања и методе анализе

(106) 3.1 Служба за испитивање може да користи било коју од метода испитивања за процену хомогености серије коју је дефинисао Стални комитет.

(107) 3.2 Служба за испитивање ће користити било коју од одобрених метода анализе за испитивање предмета од драгоцених метала како је дефинисао Стални комитет.

(108) 4. Узорковање

(109) Број предмета узетих из исте серије и број узорака издвојених од тих предмета за испитивање и анализу мора бити довољан да се утврди хомогеност серије и да се осигура да сви делови свих предмета који се контролишу у серији одговарају захтеваном степену финоће. Смернице за узорковање установљава Стални комитет.

(110) 5. Означавање

(111) 5.1 Принцип

(112) 5.1.1 Предмети, који испуњавају критеријуме Анекса И, биће жигосани Заједничким контролним жигом (ССМ), како је описано у ставу 5.5, у складу са захтевима из овог анекса.

(113) 5.1.2 ССМ се примењује заједно са другим ознакама (од којих се неке могу комбиновати), које заједно дају следеће минималне податке о:

(114) а) ко је произвео (или увезао) предмет: означава се регистрованим знаком одговорности као што је описано у ставу 5.4;

(115) б) ко је контролисао предмет: ово је приказано жигом овлашћене службе за испитивање;

(116) ц) колики је садржај драгоценог метала у предмету: то се означава ознаком финоће арапским бројевима; и

(117) д) од ког је драгоценог метала израђен предмет: ово је приказано знаком, симболом или обликом који означава врсту драгоценог метала.

(118) 5.1.3 Стални комитет одређује којим од ових ознака се морају означити предмети и који се могу комбиновати.

(119) 5.2 Методе

(120) Прихваћене су следеће методе жигосања: механичко и ласерско. Стални комитет може одлучити и о другим методама жигосања предмета.

(121) 5.3 Приказ

(122) Кад год је то могуће, све ознаке се стављају што ближе једна другој. Остале ознаке (нпр. ознака године), које не смеју бити збуњујуће у односу на горе поменуте ознаке, дозвољене су као додатне ознаке.

(123) 5.4 Регистар знакова одговорности

(124) Знак одговорности из става 5.1.2 тачка а) мора бити уписан у службени регистар државе уговорнице и/или једне од њених служби за испитивање, која контролише предмет.

(125) 5.5 Заједнички контролни жиг (ЦЦМ)

(126) 5.5.1 Опис

(127) 5.5.1.1 Заједнички контролни жиг је знак усаглашености који показује да је предмет од драгоцених метала контролисан у складу са захтевима Конвенције који су садржани у овим анексима и Зборнику техничких одлука. Састоји се од приказа ваге, рељефно истакнуте на равној позадини, која је уоквирена променљивим геометријским обликом.

(128) 5.5.1.2 ССМ може се комбиновати са ознаком финоће и ознаком драгоценог метала: у овом случају, геометријски облик оквира жига указује на врсту драгоценог метала, док је степен финоће предмета, у хиљадитим деловима, приказан арапским бројем у рељефу, како је описано у наставку (Тип 1).

(129) 5.5.1.3 ССМ може бити само знак усаглашености: у овом случају, он је уоквирен стандардизованим осмоугаоним штитом, како је описано у наставку (Тип 2).

(130) 5.5.2 Одобрене величине

(131) Стални комитет дефинише прихватљиве величине ССМ-а и осталих обавезних ознака.

(132) 5.6 Предмети израђени од више легура истог драгоценог метала

(133) На предмет који је израђен од различитих легура истог драгоценог метала, ставља се ознака финоће и Заједнички контролни жиг за најнижу финоћу која је присутна у предмету. Стални комитет може одлучити о изузецима.

(134) 5.7 Предмети који се састоје од делова

(135) Ако се предмет састоји од делова који су спојени шарком или лако одвојиви, горе наведене ознаке се стављају на главни део, где је то могуће. Ако је изводљиво, Заједничким контролним жигом би требало означити и мање делове.

(136) 5.8 Мешовити предмети од драгоценог метала

(137) 5.8.1 Уколико се предмет састоји од различитих легура драгоцених метала и ако су боја и границе сваке легуре јасно видљиви, ознаке из става 5.1.2 се примењују на једну легуру драгоценог метала, а одговарајући Заједнички контролни жиг (тип 1) се примењује на остале легуре.

(138) 5.8.2 Уколико се предмет састоји од различитих легура драгоцених метала, а боја и границе сваке легуре нису видљиви, ознаке из става 5.1.2 и одговарајући Заједнички контролни жиг примењују се на најмање драгоцен метал. Заједнички контролни жиг за драгоценије метале се не примењује.

(139) 5.8.3 О додатним правилима и изузецима који су оправдани из техничких разлога одлучује Стални комитет.

(140) 5.9 Предмети израђени од више метала

(141) 5.9.1 Код предмета који се састоје од више метала, ознакама из става 5.1.2 се означава део од драгоценог метала. Ознака „МЕТАЛ” (или еквивалент) се примењује на метални део у складу са ставом 2.6 Анекса И Конвенције.

(142) 5.9.2 Стални комитет може одлучити о додатним детаљима или изузецима.

(143) * * * * * *