Брак и породица
63 члана. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС број 20/2015-11.
Потврђује се Конвенција о надлежности, меродавном праву, признању и извршењу одлука и сарадњи у материји родитељске одговорности и мера за заштиту деце, која је под окриљем Хашке конференције за међународно приватно право закључена у Хагу 19. октобра 1996. године, у оригиналу на енглеском и француском језику.
(1) Текст Конвенције о надлежности, меродавном праву, признању и извршењу одлука и сарадњи у материји родитељске одговорности и мера за заштиту деце, у оригиналу на енглеском језику и у преводу на српски језик гласи:
(2) ЦОНВЕНТИОН ОН ЈУРИСДИЦТИОН, АППЛИЦАБЛЕ ЛАW,
(3) РЕЦОГНИТИОН, ЕНФОРЦЕМЕНТ АНД ЦО-ОПЕРАТИОН
(4) ИН РЕСПЕЦТ ОФ ПАРЕНТАЛ РЕСПОНСИБИЛИТY
(5) АНД МЕАСУРЕС ФОР ТХЕ ПРОТЕЦТИОН ОФ ЦХИЛДРЕН
(6) Цонцлудед 19 Оцтобер 1996.
(7) Тхе Статес сигнаторy то тхе пресент Цонвентион,
(8) Цонсидеринг тхе неед то импрове тхе протецтион оф цхилдрен ин интернатионал ситуатионс,
(9) Wисхинг то авоид цонфлицтс бетwеен тхеир легал сyстемс ин респецт оф јурисдицтион, апплицабле лаw, рецогнитион анд енфорцемент оф меасурес фор тхе протецтион оф цхилдрен,
(10) Рецаллинг тхе импортанце оф интернатионал цо-оператион фор тхе протецтион оф цхилдрен,
(11) Цонфирминг тхат тхе бест интерестс оф тхе цхилд аре то бе а примарy цонсидератион,
(12) Нотинг тхат тхе Цонвентион оф 5 Оцтобер 1961 цонцернинг тхе поwерс оф аутхоритиес анд тхе лаw апплицабле ин респецт оф тхе протецтион оф минорс ис ин неед оф ревисион,
(13) Десиринг то естаблисх цоммон провисионс то тхис еффецт, такинг инто аццоунт тхе Унитед Натионс Цонвентион он тхе Ригхтс оф тхе Цхилд оф 20 Новембер 1989,
(14) Хаве агреед он тхе фоллоwинг провисионс:
(15) ЦХАПТЕР И – СЦОПЕ ОФ ТХЕ ЦОНВЕНТИОН
(16) Артицле 1
(1) Тхе објецтс оф тхе пресент Цонвентион аре:
(18) а) то детермине тхе Стате wхосе аутхоритиес хаве јурисдицтион то таке меасурес дирецтед то тхе протецтион оф тхе персон ор пропертy оф тхе цхилд;
(19) б) то детермине wхицх лаw ис то бе апплиед бy суцх аутхоритиес ин еxерцисинг тхеир јурисдицтион;
(20) ц) то детермине тхе лаw апплицабле то парентал респонсибилитy;
(21) д) то провиде фор тхе рецогнитион анд енфорцемент оф суцх меасурес оф протецтион ин алл Цонтрацтинг Статес;
(22) е) то естаблисх суцх цо-оператион бетwеен тхе аутхоритиес оф тхе Цонтрацтинг Статес ас маy бе нецессарy ин ордер то ацхиеве тхе пурпосес оф тхис Цонвентион.
(2) Фор тхе пурпосес оф тхис Цонвентион, тхе терм ’парентал респонсибилитy’ инцлудес парентал аутхоритy, ор анy аналогоус релатионсхип оф аутхоритy детермининг тхе ригхтс, поwерс анд респонсибилитиес оф парентс, гуардианс ор отхер легал репресентативес ин релатион то тхе персон ор тхе пропертy оф тхе цхилд.
(24) Артицле 2
(25) Тхе Цонвентион апплиес то цхилдрен фром тхе момент оф тхеир биртх унтил тхеy реацх тхе аге оф 18 yеарс.
(26) Артицле 3
(27) Тхе меасурес реферред то ин Артицле 1 маy деал ин партицулар wитх:
(28) а) тхе аттрибутион, еxерцисе, терминатион ор рестрицтион оф парентал респонсибилитy, ас wелл ас итс делегатион;
(29) б) ригхтс оф цустодy, инцлудинг ригхтс релатинг то тхе царе оф тхе персон оф тхе цхилд анд, ин партицулар, тхе ригхт то детермине тхе цхилд’с плаце оф ресиденце, ас wелл ас ригхтс оф аццесс инцлудинг тхе ригхт то таке а цхилд фор а лимитед период оф тиме то а плаце отхер тхан тхе цхилд’с хабитуал ресиденце;
(30) ц) гуардиансхип, цураторсхип анд аналогоус институтионс;
(31) д) тхе десигнатион анд фунцтионс оф анy персон ор бодy хавинг цхарге оф тхе цхилд’с персон ор пропертy, репресентинг ор ассистинг тхе цхилд;
(32) е) тхе плацемент оф тхе цхилд ин а фостер фамилy ор ин институтионал царе, ор тхе провисион оф царе бy кафала ор ан аналогоус институтион;
(33) ф) тхе супервисион бy а публиц аутхоритy оф тхе царе оф а цхилд бy анy персон хавинг цхарге оф тхе цхилд;
(34) г) тхе администратион, цонсерватион ор диспосал оф тхе цхилд’с пропертy.
(35) Артицле 4
(36) Тхе Цонвентион доес нот апплy то:
(37) а) тхе естаблисхмент ор цонтестинг оф а парент-цхилд релатионсхип;
(38) б) децисионс он адоптион, меасурес препараторy то адоптион, ор тхе аннулмент ор ревоцатион оф адоптион;
(39) ц) тхе наме анд форенамес оф тхе цхилд;
(40) д) еманципатион;
(41) е) маинтенанце облигатионс;
(42) ф) трустс ор суццессион;
(43) г) социал сецуритy;
(44) х) публиц меасурес оф а генерал натуре ин маттерс оф едуцатион ор хеалтх;
(45) и) меасурес такен ас а ресулт оф пенал оффенцес цоммиттед бy цхилдрен;
(46) ј) децисионс он тхе ригхт оф асyлум анд он иммигратион.
(47) ЦХАПТЕР II – ЈУРИСДИЦТИОН
(48) Артицле 5
(1) Тхе јудициал ор административе аутхоритиес оф тхе Цонтрацтинг Стате оф тхе хабитуал ресиденце оф тхе цхилд хаве јурисдицтион то таке меасурес дирецтед то тхе протецтион оф тхе цхилд’с персон ор пропертy.
(2) Субјецт то Артицле 7, ин цасе оф а цханге оф тхе цхилд’с хабитуал ресиденце то анотхер Цонтрацтинг Стате, тхе аутхоритиес оф тхе Стате оф тхе неw хабитуал ресиденце хаве јурисдицтион.
(51) Артицле 6
(1) Фор рефугее цхилдрен анд цхилдрен wхо, дуе то дистурбанцес оццурринг ин тхеир цоунтрy, аре интернатионаллy дисплацед, тхе аутхоритиес оф тхе Цонтрацтинг Стате он тхе территорy оф wхицх тхесе цхилдрен аре пресент ас а ресулт оф тхеир дисплацемент хаве тхе јурисдицтион провидед фор ин параграпх 1 оф Артицле 5.
(2) Тхе провисионс оф тхе прецединг параграпх алсо апплy то цхилдрен wхосе хабитуал ресиденце цаннот бе естаблисхед.
(54) Артицле 7
(1) Ин цасе оф wронгфул ремовал ор ретентион оф тхе цхилд, тхе аутхоритиес оф тхе Цонтрацтинг Стате ин wхицх тхе цхилд wас хабитуаллy ресидент иммедиателy бефоре тхе ремовал ор ретентион кееп тхеир јурисдицтион унтил тхе цхилд хас ацqуиред а хабитуал ресиденце ин анотхер Стате, анд
(56) а) еацх персон, институтион ор отхер бодy хавинг ригхтс оф цустодy хас ацqуиесцед ин тхе ремовал ор ретентион; ор
(57) б) тхе цхилд хас ресидед ин тхат отхер Стате фор а период оф ат леаст оне yеар афтер тхе персон, институтион ор отхер бодy хавинг ригхтс оф цустодy хас ор схоулд хаве хад кноwледге оф тхе wхереабоутс оф тхе цхилд, но реqуест фор ретурн лодгед wитхин тхат период ис стилл пендинг, анд тхе цхилд ис сеттлед ин хис ор хер неw енвиронмент.
(2) Тхе ремовал ор тхе ретентион оф а цхилд ис то бе цонсидеред wронгфул wхере:
(59) а) ит ис ин бреацх оф ригхтс оф цустодy аттрибутед то а персон, ан институтион ор анy отхер бодy, еитхер јоинтлy ор алоне, ундер тхе лаw оф тхе Стате ин wхицх тхе цхилд wас хабитуаллy ресидент иммедиателy бефоре тхе ремовал ор ретентион; анд
(60) б) ат тхе тиме оф ремовал ор ретентион тхосе ригхтс wере ацтуаллy еxерцисед, еитхер јоинтлy ор алоне, ор wоулд хаве беен со еxерцисед бут фор тхе ремовал ор ретентион.
(61) Тхе ригхтс оф цустодy ментионед ин суб–параграпх а абове, маy арисе ин партицулар бy оператион оф лаw ор бy реасон оф а јудициал ор административе децисион, ор бy реасон оф ан агреемент хавинг легал еффецт ундер тхе лаw оф тхат Стате.
(3) Со лонг ас тхе аутхоритиес фирст ментионед ин параграпх 1 кееп тхеир јурисдицтион, тхе аутхоритиес оф тхе Цонтрацтинг Стате то wхицх тхе цхилд хас беен ремовед ор ин wхицх хе ор схе хас беен ретаинед цан таке онлy суцх ургент меасурес ундер Артицле 11 ас аре нецессарy фор тхе протецтион оф тхе персон ор пропертy оф тхе цхилд.
(63) Артицле 8
(1) Бy wаy оф еxцептион, тхе аутхоритy оф а Цонтрацтинг Стате хавинг јурисдицтион ундер Артицле 5 ор 6, иф ит цонсидерс тхат тхе аутхоритy оф анотхер Цонтрацтинг Стате wоулд бе беттер плацед ин тхе партицулар цасе то ассесс тхе бест интерестс оф тхе цхилд, маy еитхер
(65) – реqуест тхат отхер аутхоритy, дирецтлy ор wитх тхе ассистанце оф тхе Централ Аутхоритy оф итс Стате, то ассуме јурисдицтион то таке суцх меасурес оф протецтион ас ит цонсидерс то бе нецессарy, ор
(66) – суспенд цонсидератион оф тхе цасе анд инвите тхе партиес то интродуце суцх а реqуест бефоре тхе аутхоритy оф тхат отхер Стате.
(2) Тхе Цонтрацтинг Статес wхосе аутхоритиес маy бе аддрессед ас провидед ин тхе прецединг параграпх аре:
(68) а) а Стате оф wхицх тхе цхилд ис а натионал,
(69) б) а Стате ин wхицх пропертy оф тхе цхилд ис лоцатед,
(70) ц) а Стате wхосе аутхоритиес аре сеисед оф ан апплицатион фор диворце ор легал сепаратион оф тхе цхилд’с парентс, ор фор аннулмент оф тхеир марриаге,
(71) д) а Стате wитх wхицх тхе цхилд хас а субстантиал цоннецтион.
(3) Тхе аутхоритиес цонцернед маy процеед то ан еxцханге оф виеwс.
(4) Тхе аутхоритy аддрессед ас провидед ин параграпх 1 маy ассуме јурисдицтион, ин плаце оф тхе аутхоритy хавинг јурисдицтион ундер Артицле 5 ор 6, иф ит цонсидерс тхат тхис ис ин тхе цхилд’с бест интерестс.
(74) Артицле 9
(1) Иф тхе аутхоритиес оф а Цонтрацтинг Стате реферред то ин Артицле 8, параграпх 2, цонсидер тхат тхеy аре беттер плацед ин тхе партицулар цасе то ассесс тхе цхилд’с бест интерестс, тхеy маy еитхер
(76) – реqуест тхе цомпетент аутхоритy оф тхе Цонтрацтинг Стате оф тхе хабитуал ресиденце оф тхе цхилд, дирецтлy ор wитх тхе ассистанце оф тхе Централ Аутхоритy оф тхат Стате, тхат тхеy бе аутхорисед то еxерцисе јурисдицтион то таке тхе меасурес оф протецтион wхицх тхеy цонсидер то бе нецессарy, ор
(77) – инвите тхе партиес то интродуце суцх а реqуест бефоре тхе аутхоритy оф тхе Цонтрацтинг Стате оф тхе хабитуал ресиденце оф тхе цхилд.
(2) Тхе аутхоритиес цонцернед маy процеед то ан еxцханге оф виеwс.
(3) Тхе аутхоритy инитиатинг тхе реqуест маy еxерцисе јурисдицтион ин плаце оф тхе аутхоритy оф тхе Цонтрацтинг Стате оф тхе хабитуал ресиденце оф тхе цхилд онлy иф тхе латтер аутхоритy хас аццептед тхе реqуест.
(80) Артицле 10
(1) Wитхоут прејудице то Артицлес 5 то 9, тхе аутхоритиес оф а Цонтрацтинг Стате еxерцисинг јурисдицтион то дециде упон ан апплицатион фор диворце ор легал сепаратион оф тхе парентс оф а цхилд хабитуаллy ресидент ин анотхер Цонтрацтинг Стате, ор фор аннулмент оф тхеир марриаге, маy, иф тхе лаw оф тхеир Стате со провидес, таке меасурес дирецтед то тхе протецтион оф тхе персон ор пропертy оф суцх цхилд иф
(82) а) ат тхе тиме оф цомменцемент оф тхе процеедингс, оне оф хис ор хер парентс хабитуаллy ресидес ин тхат Стате анд оне оф тхем хас парентал респонсибилитy ин релатион то тхе цхилд, анд
(83) б) тхе јурисдицтион оф тхесе аутхоритиес то таке суцх меасурес хас беен аццептед бy тхе парентс, ас wелл ас бy анy отхер персон wхо хас парентал респонсибилитy ин релатион то тхе цхилд, анд ис ин тхе бест интерестс оф тхе цхилд.
(2) Тхе јурисдицтион провидед фор бy параграпх 1 то таке меасурес фор тхе протецтион оф тхе цхилд цеасес ас соон ас тхе децисион аллоwинг ор рефусинг тхе апплицатион фор диворце, легал сепаратион ор аннулмент оф тхе марриаге хас бецоме финал, ор тхе процеедингс хаве цоме то ан енд фор анотхер реасон.
(85) Артицле 11
(1) Ин алл цасес оф ургенцy, тхе аутхоритиес оф анy Цонтрацтинг Стате ин wхосе территорy тхе цхилд ор пропертy белонгинг то тхе цхилд ис пресент хаве јурисдицтион то таке анy нецессарy меасурес оф протецтион.
(2) Тхе меасурес такен ундер тхе прецединг параграпх wитх регард то а цхилд хабитуаллy ресидент ин а Цонтрацтинг Стате схалл лапсе ас соон ас тхе аутхоритиес wхицх хаве јурисдицтион ундер Артицлес 5 то 10 хаве такен тхе меасурес реqуиред бy тхе ситуатион.
(3) Тхе меасурес такен ундер параграпх 1 wитх регард то а цхилд wхо ис хабитуаллy ресидент ин а нон-Цонтрацтинг Стате схалл лапсе ин еацх Цонтрацтинг Стате ас соон ас меасурес реqуиред бy тхе ситуатион анд такен бy тхе аутхоритиес оф анотхер Стате аре рецогнисед ин тхе Цонтрацтинг Стате ин qуестион.
(89) Артицле 12
(1) Субјецт то Артицле 7, тхе аутхоритиес оф а Цонтрацтинг Стате ин wхосе территорy тхе цхилд ор пропертy белонгинг то тхе цхилд ис пресент хаве јурисдицтион то таке меасурес оф а провисионал цхарацтер фор тхе протецтион оф тхе персон ор пропертy оф тхе цхилд wхицх хаве а территориал еффецт лимитед то тхе Стате ин qуестион, ин со фар ас суцх меасурес аре нот инцомпатибле wитх меасурес алреадy такен бy аутхоритиес wхицх хаве јурисдицтион ундер Артицлес 5 то 10.
(2) Тхе меасурес такен ундер тхе прецединг параграпх wитх регард то а цхилд хабитуаллy ресидент ин а Цонтрацтинг Стате схалл лапсе ас соон ас тхе аутхоритиес wхицх хаве јурисдицтион ундер Артицлес 5 то 10 хаве такен а децисион ин респецт оф тхе меасурес оф протецтион wхицх маy бе реqуиред бy тхе ситуатион.
(3) Тхе меасурес такен ундер параграпх 1 wитх регард то а цхилд wхо ис хабитуаллy ресидент ин а нон-Цонтрацтинг Стате схалл лапсе ин тхе Цонтрацтинг Стате wхере тхе меасурес wере такен ас соон ас меасурес реqуиред бy тхе ситуатион анд такен бy тхе аутхоритиес оф анотхер Стате аре рецогнисед ин тхе Цонтрацтинг Стате ин qуестион.
(93) Артицле 13
(1) Тхе аутхоритиес оф а Цонтрацтинг Стате wхицх хаве јурисдицтион ундер Артицлес 5 то 10 то таке меасурес фор тхе протецтион оф тхе персон ор пропертy оф тхе цхилд муст абстаин фром еxерцисинг тхис јурисдицтион иф, ат тхе тиме оф тхе цомменцемент оф тхе процеедингс, цорреспондинг меасурес хаве беен реqуестед фром тхе аутхоритиес оф анотхер Цонтрацтинг Стате хавинг јурисдицтион ундер Артицлес 5 то 10 ат тхе тиме оф тхе реqуест анд аре стилл ундер цонсидератион.
(2) Тхе провисионс оф тхе прецединг параграпх схалл нот апплy иф тхе аутхоритиес бефоре wхом тхе реqуест фор меасурес wас инитиаллy интродуцед хаве децлинед јурисдицтион.
(96) Артицле 14
(97) Тхе меасурес такен ин апплицатион оф Артицлес 5 то 10 ремаин ин форце аццординг то тхеир термс, евен иф а цханге оф цирцумстанцес хас елиминатед тхе басис упон wхицх јурисдицтион wас фоундед, со лонг ас тхе аутхоритиес wхицх хаве јурисдицтион ундер тхе Цонвентион хаве нот модифиед, реплацед ор терминатед суцх меасурес.
(98) ЦХАПТЕР III – АППЛИЦАБЛЕ ЛАW
(99) Артицле 15
(1) Ин еxерцисинг тхеир јурисдицтион ундер тхе провисионс оф Цхаптер II, тхе аутхоритиес оф тхе Цонтрацтинг Статес схалл апплy тхеир оwн лаw.
(2) Хоwевер, ин со фар ас тхе протецтион оф тхе персон ор тхе пропертy оф тхе цхилд реqуирес, тхеy маy еxцептионаллy апплy ор таке инто цонсидератион тхе лаw оф анотхер Стате wитх wхицх тхе ситуатион хас а субстантиал цоннецтион.
(3) Иф тхе цхилд’с хабитуал ресиденце цхангес то анотхер Цонтрацтинг Стате, тхе лаw оф тхат отхер Стате говернс, фром тхе тиме оф тхе цханге, тхе цондитионс оф апплицатион оф тхе меасурес такен ин тхе Стате оф тхе формер хабитуал ресиденце.
(103) Артицле 16
(1) Тхе аттрибутион ор еxтинцтион оф парентал респонсибилитy бy оператион оф лаw, wитхоут тхе интервентион оф а јудициал ор административе аутхоритy, ис говернед бy тхе лаw оф тхе Стате оф тхе хабитуал ресиденце оф тхе цхилд.
(2) Тхе аттрибутион ор еxтинцтион оф парентал респонсибилитy бy ан агреемент ор а унилатерал ацт, wитхоут интервентион оф а јудициал ор административе аутхоритy, ис говернед бy тхе лаw оф тхе Стате оф тхе цхилд’с хабитуал ресиденце ат тхе тиме wхен тхе агреемент ор унилатерал ацт такес еффецт.
(3) Парентал респонсибилитy wхицх еxистс ундер тхе лаw оф тхе Стате оф тхе цхилд’с хабитуал ресиденце субсистс афтер а цханге оф тхат хабитуал ресиденце то анотхер Стате.
(4) Иф тхе цхилд’с хабитуал ресиденце цхангес, тхе аттрибутион оф парентал респонсибилитy бy оператион оф лаw то а персон wхо доес нот алреадy хаве суцх респонсибилитy ис говернед бy тхе лаw оф тхе Стате оф тхе неw хабитуал ресиденце.
(108) Артицле 17
(109) Тхе еxерцисе оф парентал респонсибилитy ис говернед бy тхе лаw оф тхе Стате оф тхе цхилд’с хабитуал ресиденце. Иф тхе цхилд’с хабитуал ресиденце цхангес, ит ис говернед бy тхе лаw оф тхе Стате оф тхе неw хабитуал ресиденце.
(110) Артицле 18
(111) Тхе парентал респонсибилитy реферред то ин Артицле 16 маy бе терминатед, ор тхе цондитионс оф итс еxерцисе модифиед, бy меасурес такен ундер тхис Цонвентион.
(112) Артицле 19
(1) Тхе валидитy оф а трансацтион ентеред инто бетwеен а тхирд партy анд анотхер персон wхо wоулд бе ентитлед то ацт ас тхе цхилд’с легал репресентативе ундер тхе лаw оф тхе Стате wхере тхе трансацтион wас цонцлудед цаннот бе цонтестед, анд тхе тхирд партy цаннот бе хелд лиабле, он тхе соле гроунд тхат тхе отхер персон wас нот ентитлед то ацт ас тхе цхилд’с легал репресентативе ундер тхе лаw десигнатед бy тхе провисионс оф тхис Цхаптер, унлесс тхе тхирд партy кнеw ор схоулд хаве кноwн тхат тхе парентал респонсибилитy wас говернед бy тхе латтер лаw.
(2) Тхе прецединг параграпх апплиес онлy иф тхе трансацтион wас ентеред инто бетwеен персонс пресент он тхе территорy оф тхе саме Стате.
(115) Артицле 20
(116) Тхе провисионс оф тхис Цхаптер апплy евен иф тхе лаw десигнатед бy тхем ис тхе лаw оф а нон-Цонтрацтинг Стате.
(117) Артицле 21
(1) Ин тхис Цхаптер тхе терм ”лаw” меанс тхе лаw ин форце ин а Стате отхер тхан итс цхоице оф лаw рулес.
(2) Хоwевер, иф тхе лаw апплицабле аццординг то Артицле 16 ис тхат оф а нон-Цонтрацтинг Стате анд иф тхе цхоице оф лаw рулес оф тхат Стате десигнате тхе лаw оф анотхер нон-Цонтрацтинг Стате wхицх wоулд апплy итс оwн лаw, тхе лаw оф тхе латтер Стате апплиес. Иф тхат отхер нон-Цонтрацтинг Стате wоулд нот апплy итс оwн лаw, тхе апплицабле лаw ис тхат десигнатед бy Артицле 16.
(120) Артицле 22
(121) Тхе апплицатион оф тхе лаw десигнатед бy тхе провисионс оф тхис Цхаптер цан бе рефусед онлy иф тхис апплицатион wоулд бе манифестлy цонтрарy то публиц полицy, такинг инто аццоунт тхе бест интерестс оф тхе цхилд.
(122) ЦХАПТЕР IV – РЕЦОГНИТИОН АНД ЕНФОРЦЕМЕНТ
(123) Артицле 23
(1) Тхе меасурес такен бy тхе аутхоритиес оф а Цонтрацтинг Стате схалл бе рецогнисед бy оператион оф лаw ин алл отхер Цонтрацтинг Статес.
(2) Рецогнитион маy хоwевер бе рефусед:
(126) а) иф тхе меасуре wас такен бy ан аутхоритy wхосе јурисдицтион wас нот басед он оне оф тхе гроундс провидед фор ин Цхаптер II;
(127) б) иф тхе меасуре wас такен, еxцепт ин а цасе оф ургенцy, ин тхе цонтеxт оф а јудициал ор административе процеединг, wитхоут тхе цхилд хавинг беен провидед тхе оппортунитy то бе хеард, ин виолатион оф фундаментал принциплес оф процедуре оф тхе реqуестед Стате;
(128) ц) он тхе реqуест оф анy персон цлаиминг тхат тхе меасуре инфрингес хис ор хер парентал респонсибилитy, иф суцх меасуре wас такен, еxцепт ин а цасе оф ургенцy, wитхоут суцх персон хавинг беен гивен ан оппортунитy то бе хеард;
(129) д) иф суцх рецогнитион ис манифестлy цонтрарy то публиц полицy оф тхе реqуестед Стате, такинг инто аццоунт тхе бест интерестс оф тхе цхилд;
(130) е) иф тхе меасуре ис инцомпатибле wитх а латер меасуре такен ин тхе нон-Цонтрацтинг Стате оф тхе хабитуал ресиденце оф тхе цхилд, wхере тхис латер меасуре фулфилс тхе реqуирементс фор рецогнитион ин тхе реqуестед Стате;
(131) ф) иф тхе процедуре провидед ин Артицле 33 хас нот беен цомплиед wитх.
(132) Артицле 24
(133) Wитхоут прејудице то Артицле 23, параграпх 1, анy интерестед персон маy реqуест фром тхе цомпетент аутхоритиес оф а Цонтрацтинг Стате тхат тхеy дециде он тхе рецогнитион ор нон-рецогнитион оф а меасуре такен ин анотхер Цонтрацтинг Стате. Тхе процедуре ис говернед бy тхе лаw оф тхе реqуестед Стате.
(134) Артицле 25
(135) Тхе аутхоритy оф тхе реqуестед Стате ис боунд бy тхе финдингс оф фацт он wхицх тхе аутхоритy оф тхе Стате wхере тхе меасуре wас такен басед итс јурисдицтион.
(136) Артицле 26
(1) Иф меасурес такен ин оне Цонтрацтинг Стате анд енфорцеабле тхере реqуире енфорцемент ин анотхер Цонтрацтинг Стате, тхеy схалл, упон реqуест бy ан интерестед партy, бе децларед енфорцеабле ор регистеред фор тхе пурпосе оф енфорцемент ин тхат отхер Стате аццординг то тхе процедуре провидед ин тхе лаw оф тхе латтер Стате.
(2) Еацх Цонтрацтинг Стате схалл апплy то тхе децларатион оф енфорцеабилитy ор регистратион а симпле анд рапид процедуре.
(3) Тхе децларатион оф енфорцеабилитy ор регистратион маy бе рефусед онлy фор оне оф тхе реасонс сет оут ин Артицле 23, параграпх 2.
(140) Артицле 27
(141) Wитхоут прејудице то суцх ревиеw ас ис нецессарy ин тхе апплицатион оф тхе прецединг Артицлес, тхере схалл бе но ревиеw оф тхе меритс оф тхе меасуре такен.
(142) Артицле 28
(143) Меасурес такен ин оне Цонтрацтинг Стате анд децларед енфорцеабле, ор регистеред фор тхе пурпосе оф енфорцемент, ин анотхер Цонтрацтинг Стате схалл бе енфорцед ин тхе латтер Стате ас иф тхеy хад беен такен бy тхе аутхоритиес оф тхат Стате. Енфорцемент такес плаце ин аццорданце wитх тхе лаw оф тхе реqуестед Стате то тхе еxтент провидед бy суцх лаw, такинг инто цонсидератион тхе бест интерестс оф тхе цхилд.
(144) ЦХАПТЕР В – ЦО-ОПЕРАТИОН
(145) Артицле 29
(1) А Цонтрацтинг Стате схалл десигнате а Централ Аутхоритy то дисцхарге тхе дутиес wхицх аре импосед бy тхе Цонвентион он суцх аутхоритиес.
(2) Федерал Статес, Статес wитх море тхан оне сyстем оф лаw ор Статес хавинг аутономоус территориал унитс схалл бе фрее то аппоинт море тхан оне Централ Аутхоритy анд то специфy тхе территориал ор персонал еxтент оф тхеир фунцтионс. Wхере а Стате хас аппоинтед море тхан оне Централ Аутхоритy, ит схалл десигнате тхе Централ Аутхоритy то wхицх анy цоммуницатион маy бе аддрессед фор трансмиссион то тхе аппроприате Централ Аутхоритy wитхин тхат Стате.
(148) Артицле 30
(1) Централ Аутхоритиес схалл цо-операте wитх еацх отхер анд промоте цо-оператион амонгст тхе цомпетент аутхоритиес ин тхеир Статес то ацхиеве тхе пурпосес оф тхе Цонвентион.
(2) Тхеy схалл, ин цоннецтион wитх тхе апплицатион оф тхе Цонвентион, таке аппроприате степс то провиде информатион ас то тхе лаwс оф, анд сервицес аваилабле ин, тхеир Статес релатинг то тхе протецтион оф цхилдрен.
(151) Артицле 31
(152) Тхе Централ Аутхоритy оф а Цонтрацтинг Стате, еитхер дирецтлy ор тхроугх публиц аутхоритиес ор отхер бодиес, схалл таке алл аппроприате степс то:
(153) а) фацилитате тхе цоммуницатионс анд оффер тхе ассистанце провидед фор ин Артицлес 8 анд 9 анд ин тхис Цхаптер;
(154) б) фацилитате, бy медиатион, цонцилиатион ор симилар меанс, агреед солутионс фор тхе протецтион оф тхе персон ор пропертy оф тхе цхилд ин ситуатионс то wхицх тхе Цонвентион апплиес;
(155) ц) провиде, он тхе реqуест оф а цомпетент аутхоритy оф анотхер Цонтрацтинг Стате, ассистанце ин дисцоверинг тхе wхереабоутс оф а цхилд wхере ит аппеарс тхат тхе цхилд маy бе пресент анд ин неед оф протецтион wитхин тхе территорy оф тхе реqуестед Стате.
(156) Артицле 32
(157) Он а реqуест маде wитх суппортинг реасонс бy тхе Централ Аутхоритy ор отхер цомпетент аутхоритy оф анy Цонтрацтинг Стате wитх wхицх тхе цхилд хас а субстантиал цоннецтион, тхе Централ Аутхоритy оф тхе Цонтрацтинг Стате ин wхицх тхе цхилд ис хабитуаллy ресидент анд пресент маy, дирецтлy ор тхроугх публиц аутхоритиес ор отхер бодиес,
(158) а) провиде а репорт он тхе ситуатион оф тхе цхилд;
(159) б) реqуест тхе цомпетент аутхоритy оф итс Стате то цонсидер тхе неед то таке меасурес фор тхе протецтион оф тхе персон ор пропертy оф тхе цхилд.
(160) Артицле 33
(1) Иф ан аутхоритy хавинг јурисдицтион ундер Артицлес 5 то 10 цонтемплатес тхе плацемент оф тхе цхилд ин а фостер фамилy ор институтионал царе, ор тхе провисион оф царе бy кафала ор ан аналогоус институтион, анд иф суцх плацемент ор суцх провисион оф царе ис то таке плаце ин анотхер Цонтрацтинг Стате, ит схалл фирст цонсулт wитх тхе Централ Аутхоритy ор отхер цомпетент аутхоритy оф тхе латтер Стате. То тхат еффецт ит схалл трансмит а репорт он тхе цхилд тогетхер wитх тхе реасонс фор тхе пропосед плацемент ор провисион оф царе.
(2) Тхе децисион он тхе плацемент ор провисион оф царе маy бе маде ин тхе реqуестинг Стате онлy иф тхе Централ Аутхоритy ор отхер цомпетент аутхоритy оф тхе реqуестед Стате хас цонсентед то тхе плацемент ор провисион оф царе, такинг инто аццоунт тхе цхилд’с бест интерестс.
(163) Артицле 34
(1) Wхере а меасуре оф протецтион ис цонтемплатед, тхе цомпетент аутхоритиес ундер тхе Цонвентион, иф тхе ситуатион оф тхе цхилд со реqуирес, маy реqуест анy аутхоритy оф анотхер Цонтрацтинг Стате wхицх хас информатион релевант то тхе протецтион оф тхе цхилд то цоммуницате суцх информатион.
(2) А Цонтрацтинг Стате маy децларе тхат реqуестс ундер параграпх 1 схалл бе цоммуницатед то итс аутхоритиес онлy тхроугх итс Централ Аутхоритy.
(166) Артицле 35
(1) Тхе цомпетент аутхоритиес оф а Цонтрацтинг Стате маy реqуест тхе аутхоритиес оф анотхер Цонтрацтинг Стате то ассист ин тхе имплементатион оф меасурес оф протецтион такен ундер тхис Цонвентион, еспециаллy ин сецуринг тхе еффецтиве еxерцисе оф ригхтс оф аццесс ас wелл ас оф тхе ригхт то маинтаин дирецт цонтацтс он а регулар басис.
(2) Тхе аутхоритиес оф а Цонтрацтинг Стате ин wхицх тхе цхилд доес нот хабитуаллy ресиде маy, он тхе реqуест оф а парент ресидинг ин тхат Стате wхо ис сеекинг то обтаин ор то маинтаин аццесс то тхе цхилд, гатхер информатион ор евиденце анд маy маке а финдинг он тхе суитабилитy оф тхат парент то еxерцисе аццесс анд он тхе цондитионс ундер wхицх аццесс ис то бе еxерцисед. Ан аутхоритy еxерцисинг јурисдицтион ундер Артицлес 5 то 10 то детермине ан апплицатион цонцернинг аццесс то тхе цхилд, схалл адмит анд цонсидер суцх информатион, евиденце анд финдинг бефоре реацхинг итс децисион.
(3) Ан аутхоритy хавинг јурисдицтион ундер Артицлес 5 то 10 то дециде он аццесс маy адјоурн а процеединг пендинг тхе оутцоме оф а реqуест маде ундер параграпх 2, ин партицулар, wхен ит ис цонсидеринг ан апплицатион то рестрицт ор терминате аццесс ригхтс грантед ин тхе Стате оф тхе цхилд’с формер хабитуал ресиденце.
(4) Нотхинг ин тхис Артицле схалл превент ан аутхоритy хавинг јурисдицтион ундер Артицлес 5 то 10 фром такинг провисионал меасурес пендинг тхе оутцоме оф тхе реqуест маде ундер параграпх 2.
(171) Артицле 36
(172) Ин анy цасе wхере тхе цхилд ис еxпосед то а сериоус дангер, тхе цомпетент аутхоритиес оф тхе Цонтрацтинг Стате wхере меасурес фор тхе протецтион оф тхе цхилд хаве беен такен ор аре ундер цонсидератион, иф тхеy аре информед тхат тхе цхилд’с ресиденце хас цхангед то, ор тхат тхе цхилд ис пресент ин анотхер Стате, схалл информ тхе аутхоритиес оф тхат отхер Стате абоут тхе дангер инволвед анд тхе меасурес такен ор ундер цонсидератион.
(173) Артицле 37
(174) Ан аутхоритy схалл нот реqуест ор трансмит анy информатион ундер тхис Цхаптер иф то до со wоулд, ин итс опинион, бе ликелy то плаце тхе цхилд’с персон ор пропертy ин дангер, ор цонституте а сериоус тхреат то тхе либертy ор лифе оф а мембер оф тхе цхилд’с фамилy.
(175) Артицле 38
(1) Wитхоут прејудице то тхе поссибилитy оф импосинг реасонабле цхаргес фор тхе провисион оф сервицес, Централ Аутхоритиес анд отхер публиц аутхоритиес оф Цонтрацтинг Статес схалл беар тхеир оwн цостс ин апплyинг тхе провисионс оф тхис Цхаптер.
(2) Анy Цонтрацтинг Стате маy ентер инто агреементс wитх оне ор море отхер Цонтрацтинг Статес цонцернинг тхе аллоцатион оф цхаргес.
(178) Артицле 39
(179) Анy Цонтрацтинг Стате маy ентер инто агреементс wитх оне ор море отхер Цонтрацтинг Статес wитх а виеw то импровинг тхе апплицатион оф тхис Цхаптер ин тхеир мутуал релатионс. Тхе Статес wхицх хаве цонцлудед суцх ан агреемент схалл трансмит а цопy то тхе депоситарy оф тхе Цонвентион.
(180) ЦХАПТЕР VI – ГЕНЕРАЛ ПРОВИСИОНС
(181) Артицле 40
(1) Тхе аутхоритиес оф тхе Цонтрацтинг Стате оф тхе цхилд’с хабитуал ресиденце, ор оф тхе Цонтрацтинг Стате wхере а меасуре оф протецтион хас беен такен, маy деливер то тхе персон хавинг парентал респонсибилитy ор то тхе персон ентрустед wитх протецтион оф тхе цхилд’с персон ор пропертy, ат хис ор хер реqуест, а цертифицате индицатинг тхе цапацитy ин wхицх тхат персон ис ентитлед то ацт анд тхе поwерс цонферред упон хим ор хер.
(2) Тхе цапацитy анд поwерс индицатед ин тхе цертифицате аре пресумед то бе вестед ин тхат персон, ин тхе абсенце оф прооф то тхе цонтрарy.
(3) Еацх Цонтрацтинг Стате схалл десигнате тхе аутхоритиес цомпетент то драw уп тхе цертифицате.
(185) Артицле 41
(186) Персонал дата гатхеред ор трансмиттед ундер тхе Цонвентион схалл бе усед онлy фор тхе пурпосес фор wхицх тхеy wере гатхеред ор трансмиттед.
(187) Артицле 42
(188) Тхе аутхоритиес то wхом информатион ис трансмиттед схалл енсуре итс цонфидентиалитy, ин аццорданце wитх тхе лаw оф тхеир Стате.
(189) Артицле 43
(190) Алл доцументс форwардед ор деливеред ундер тхис Цонвентион схалл бе еxемпт фром легалисатион ор анy аналогоус формалитy.
(191) Артицле 44
(192) Еацх Цонтрацтинг Стате маy десигнате тхе аутхоритиес то wхицх реqуестс ундер Артицлес 8, 9 анд 33 аре то бе аддрессед.
(193) Артицле 45
(1) Тхе десигнатионс реферред то ин Артицлес 29 анд 44 схалл бе цоммуницатед то тхе Перманент Буреау оф тхе Хагуе Цонференце он Привате Интернатионал Лаw.
(2) Тхе децларатион реферред то ин Артицле 34, параграпх 2, схалл бе маде то тхе депоситарy оф тхе Цонвентион.
(196) Артицле 46
(197) А Цонтрацтинг Стате ин wхицх дифферент сyстемс оф лаw ор сетс оф рулес оф лаw апплy то тхе протецтион оф тхе цхилд анд хис ор хер пропертy схалл нот бе боунд то апплy тхе рулес оф тхе Цонвентион то цонфлицтс солелy бетwеен суцх дифферент сyстемс ор сетс оф рулес оф лаw.
(198) Артицле 47
(199) Он релатион то а Стате ин wхицх тwо ор море сyстемс оф лаw ор сетс оф рулес оф лаw wитх регард то анy маттер деалт wитх ин тхис Цонвентион апплy ин дифферент территориал унитс:
(1) анy референце то хабитуал ресиденце ин тхат Стате схалл бе цонструед ас реферринг то хабитуал ресиденце ин а территориал унит;
(2) анy референце то тхе пресенце оф тхе цхилд ин тхат Стате схалл бе цонструед ас реферринг то пресенце ин а территориал унит;
(3) анy референце то тхе лоцатион оф пропертy оф тхе цхилд ин тхат Стате схалл бе цонструед ас реферринг то лоцатион оф пропертy оф тхе цхилд ин а территориал унит;
(4) анy референце то тхе Стате оф wхицх тхе цхилд ис а натионал схалл бе цонструед ас реферринг то тхе территориал унит десигнатед бy тхе лаw оф тхат Стате ор, ин тхе абсенце оф релевант рулес, то тхе территориал унит wитх wхицх тхе цхилд хас тхе цлосест цоннецтион;
(5) анy референце то тхе Стате wхосе аутхоритиес аре сеисед оф ан апплицатион фор диворце ор легал сепаратион оф тхе цхилд’с парентс, ор фор аннулмент оф тхеир марриаге, схалл бе цонструед ас реферринг то тхе территориал унит wхосе аутхоритиес аре сеисед оф суцх апплицатион;
(6) анy референце то тхе Стате wитх wхицх тхе цхилд хас а субстантиал цоннецтион схалл бе цонструед ас реферринг то тхе территориал унит wитх wхицх тхе цхилд хас суцх цоннецтион;
(7) анy референце то тхе Стате то wхицх тхе цхилд хас беен ремовед ор ин wхицх хе ор схе хас беен ретаинед схалл бе цонструед ас реферринг то тхе релевант территориал унит то wхицх тхе цхилд хас беен ремовед ор ин wхицх хе ор схе хас беен ретаинед;
(8) анy референце то бодиес ор аутхоритиес оф тхат Стате, отхер тхан Централ Аутхоритиес, схалл бе цонструед ас реферринг то тхосе аутхорисед то ацт ин тхе релевант территориал унит;
(9) анy референце то тхе лаw ор процедуре ор аутхоритy оф тхе Стате ин wхицх а меасуре хас беен такен схалл бе цонструед ас реферринг то тхе лаw ор процедуре ор аутхоритy оф тхе территориал унит ин wхицх суцх меасуре wас такен;
(10) анy референце то тхе лаw ор процедуре ор аутхоритy оф тхе реqуестед Стате схалл бе цонструед ас реферринг то тхе лаw ор процедуре ор аутхоритy оф тхе территориал унит ин wхицх рецогнитион ор енфорцемент ис соугхт.
(210) Артицле 48
(211) Фор тхе пурпосе оф идентифyинг тхе апплицабле лаw ундер Цхаптер III, ин релатион то а Стате wхицх цомприсес тwо ор море территориал унитс еацх оф wхицх хас итс оwн сyстем оф лаw ор сет оф рулес оф лаw ин респецт оф маттерс цоверед бy тхис Цонвентион, тхе фоллоwинг рулес апплy:
(212) а) иф тхере аре рулес ин форце ин суцх а Стате идентифyинг wхицх территориал унит’с лаw ис апплицабле, тхе лаw оф тхат унит апплиес;
(213) б) ин тхе абсенце оф суцх рулес, тхе лаw оф тхе релевант территориал унит ас дефинед ин Артицле 47 апплиес.
(214) Артицле 49
(215) Фор тхе пурпосе оф идентифyинг тхе апплицабле лаw ундер Цхаптер III, ин релатион то а Стате wхицх хас тwо ор море сyстемс оф лаw ор сетс оф рулес оф лаw апплицабле то дифферент цатегориес оф персонс ин респецт оф маттерс цоверед бy тхис Цонвентион, тхе фоллоwинг рулес апплy:
(216) а) иф тхере аре рулес ин форце ин суцх а Стате идентифyинг wхицх амонг суцх лаwс апплиес, тхат лаw апплиес;
(217) б) ин тхе абсенце оф суцх рулес, тхе лаw оф тхе сyстем ор тхе сет оф рулес оф лаw wитх wхицх тхе цхилд хас тхе цлосест цоннецтион апплиес.
(218) Артицле 50
(219) Тхис Цонвентион схалл нот аффецт тхе апплицатион оф тхе Цонвентион оф 25 Оцтобер 1980 он тхе Цивил Аспецтс оф Интернатионал Цхилд Абдуцтион, ас бетwеен Партиес то ботх Цонвентионс. Нотхинг, хоwевер, прецлудес провисионс оф тхис Цонвентион фром беинг инвокед фор тхе пурпосес оф обтаининг тхе ретурн оф а цхилд wхо хас беен wронгфуллy ремовед ор ретаинед ор оф органисинг аццесс ригхтс.
(220) Артицле 51
(221) Ин релатионс бетwеен тхе Цонтрацтинг Статес тхис Цонвентион реплацес тхе Цонвентион оф 5 Оцтобер 1961 цонцернинг тхе поwерс оф аутхоритиес анд тхе лаw апплицабле ин респецт оф тхе протецтион оф минорс, анд тхе Цонвентион говернинг тхе гуардиансхип оф минорс, сигнед ат Тхе Хагуе 12 Јуне 1902, wитхоут прејудице то тхе рецогнитион оф меасурес такен ундер тхе Цонвентион оф 5 Оцтобер 1961 ментионед абове.
(222) Артицле 52
(1) Тхис Цонвентион доес нот аффецт анy интернатионал инструмент то wхицх Цонтрацтинг Статес аре Партиес анд wхицх цонтаинс провисионс он маттерс говернед бy тхе Цонвентион, унлесс а цонтрарy децларатион ис маде бy тхе Статес Партиес то суцх инструмент.
(2) Тхис Цонвентион доес нот аффецт тхе поссибилитy фор оне ор море Цонтрацтинг Статес то цонцлуде агреементс wхицх цонтаин, ин респецт оф цхилдрен хабитуаллy ресидент ин анy оф тхе Статес Партиес то суцх агреементс, провисионс он маттерс говернед бy тхис Цонвентион.
(3) Агреементс то бе цонцлудед бy оне ор море Цонтрацтинг Статес он маттерс wитхин тхе сцопе оф тхис Цонвентион до нот аффецт, ин тхе релатионсхип оф суцх Статес wитх отхер Цонтрацтинг Статес, тхе апплицатион оф тхе провисионс оф тхис Цонвентион.
(4) Тхе прецединг параграпхс алсо апплy то униформ лаwс басед он специал тиес оф а регионал ор отхер натуре бетwеен тхе Статес цонцернед.
(227) Артицле 53
(1) Тхе Цонвентион схалл апплy то меасурес онлy иф тхеy аре такен ин а Стате афтер тхе Цонвентион хас ентеред инто форце фор тхат Стате.
(2) Тхе Цонвентион схалл апплy то тхе рецогнитион анд енфорцемент оф меасурес такен афтер итс ентрy инто форце ас бетwеен тхе Стате wхере тхе меасурес хаве беен такен анд тхе реqуестед Стате.
(230) Артицле 54
(1) Анy цоммуницатион сент то тхе Централ Аутхоритy ор то анотхер аутхоритy оф а Цонтрацтинг Стате схалл бе ин тхе оригинал лангуаге, анд схалл бе аццомпаниед бy а транслатион инто тхе оффициал лангуаге ор оне оф тхе оффициал лангуагес оф тхе отхер Стате ор, wхере тхат ис нот феасибле, а транслатион инто Френцх ор Енглисх.
(2) Хоwевер, а Цонтрацтинг Стате маy, бy макинг а ресерватион ин аццорданце wитх Артицле 60, објецт то тхе усе оф еитхер Френцх ор Енглисх, бут нот ботх.
(233) Артицле 55
(1) А Цонтрацтинг Стате маy, ин аццорданце wитх Артицле 60,
(235) а) ресерве тхе јурисдицтион оф итс аутхоритиес то таке меасурес дирецтед то тхе протецтион оф пропертy оф а цхилд ситуатед он итс территорy;
(236) б) ресерве тхе ригхт нот то рецогнисе анy парентал респонсибилитy ор меасуре ин со фар ас ит ис инцомпатибле wитх анy меасуре такен бy итс аутхоритиес ин релатион то тхат пропертy.
(2) Тхе ресерватион маy бе рестрицтед то цертаин цатегориес оф пропертy.
(238) Артицле 56
(239) Тхе Сецретарy Генерал оф тхе Хагуе Цонференце он Привате Интернатионал Лаw схалл ат регулар интервалс цонвоке а Специал Цоммиссион ин ордер то ревиеw тхе працтицал оператион оф тхе Цонвентион.
(240) ЦХАПТЕР VII – ФИНАЛ ЦЛАУСЕС
(241) Артицле 57
(1) Тхе Цонвентион схалл бе опен фор сигнатуре бy тхе Статес wхицх wере Мемберс оф тхе Хагуе Цонференце он Привате Интернатионал Лаw ат тхе тиме оф итс Еигхтеентх Сессион.
(2) Ит схалл бе ратифиед, аццептед ор аппровед анд тхе инструментс оф ратифицатион, аццептанце ор аппровал схалл бе депоситед wитх тхе Министрy оф Фореигн Аффаирс оф тхе Кингдом оф тхе Нетхерландс, депоситарy оф тхе Цонвентион.
(244) Артицле 58
(1) Анy отхер Стате маy аццеде то тхе Цонвентион афтер ит хас ентеред инто форце ин аццорданце wитх Артицле 61, параграпх 1.
(2) Тхе инструмент оф аццессион схалл бе депоситед wитх тхе депоситарy.
(3) Суцх аццессион схалл хаве еффецт онлy ас регардс тхе релатионс бетwеен тхе аццединг Стате анд тхосе Цонтрацтинг Статес wхицх хаве нот раисед ан објецтион то итс аццессион ин тхе сиx монтхс афтер тхе рецеипт оф тхе нотифицатион реферред то ин суб-параграпх б оф Артицле 63. Суцх ан објецтион маy алсо бе раисед бy Статес ат тхе тиме wхен тхеy ратифy, аццепт ор аппрове тхе Цонвентион афтер ан аццессион. Анy суцх објецтион схалл бе нотифиед то тхе депоситарy.
(248) Артицле 59
(1) Иф а Стате хас тwо ор море территориал унитс ин wхицх дифферент сyстемс оф лаw аре апплицабле ин релатион то маттерс деалт wитх ин тхис Цонвентион, ит маy ат тхе тиме оф сигнатуре, ратифицатион, аццептанце, аппровал ор аццессион децларе тхат тхе Цонвентион схалл еxтенд то алл итс территориал унитс ор онлy то оне ор море оф тхем анд маy модифy тхис децларатион бy субмиттинг анотхер децларатион ат анy тиме.
(2) Анy суцх децларатион схалл бе нотифиед то тхе депоситарy анд схалл стате еxпресслy тхе территориал унитс то wхицх тхе Цонвентион апплиес.
(3) Иф а Стате макес но децларатион ундер тхис Артицле, тхе Цонвентион ис то еxтенд то алл территориал унитс оф тхат Стате.
(252) Артицле 60
(1) Анy Стате маy, нот латер тхан тхе тиме оф ратифицатион, аццептанце, аппровал ор аццессион, ор ат тхе тиме оф макинг а децларатион ин термс оф Артицле 59, маке оне ор ботх оф тхе ресерватионс провидед фор ин Артицлес 54, параграпх 2, анд 55. Но отхер ресерватион схалл бе пермиттед.
(2) Анy Стате маy ат анy тиме wитхдраw а ресерватион ит хас маде. Тхе wитхдраwал схалл бе нотифиед то тхе депоситарy.
(3) Тхе ресерватион схалл цеасе то хаве еффецт он тхе фирст даy оф тхе тхирд цалендар монтх афтер тхе нотифицатион реферред то ин тхе прецединг параграпх.
(256) Артицле 61
(1) Тхе Цонвентион схалл ентер инто форце он тхе фирст даy оф тхе монтх фоллоwинг тхе еxпиратион оф тхрее монтхс афтер тхе депосит оф тхе тхирд инструмент оф ратифицатион, аццептанце ор аппровал реферред то ин Артицле 57.
(2) Тхереафтер тхе Цонвентион схалл ентер инто форце:
(259) а) фор еацх Стате ратифyинг, аццептинг ор аппровинг ит субсеqуентлy, он тхе фирст даy оф тхе монтх фоллоwинг тхе еxпиратион оф тхрее монтхс афтер тхе депосит оф итс инструмент оф ратифицатион, аццептанце, аппровал ор аццессион;
(260) б) фор еацх Стате аццединг, он тхе фирст даy оф тхе монтх фоллоwинг тхе еxпиратион оф тхрее монтхс афтер тхе еxпиратион оф тхе период оф сиx монтхс провидед ин Артицле 58, параграпх 3;
(261) ц) фор а территориал унит то wхицх тхе Цонвентион хас беен еxтендед ин цонформитy wитх Артицле 59, он тхе фирст даy оф тхе монтх фоллоwинг тхе еxпиратион оф тхрее монтхс афтер тхе нотифицатион реферред то ин тхат Артицле.
(262) Артицле 62
(1) А Стате Партy то тхе Цонвентион маy деноунце ит бy а нотифицатион ин wритинг аддрессед то тхе депоситарy. Тхе денунциатион маy бе лимитед то цертаин территориал унитс то wхицх тхе Цонвентион апплиес.
(2) Тхе денунциатион такес еффецт он тхе фирст даy оф тхе монтх фоллоwинг тхе еxпиратион оф тwелве монтхс афтер тхе нотифицатион ис рецеивед бy тхе депоситарy. Wхере а лонгер период фор тхе денунциатион то таке еффецт ис специфиед ин тхе нотифицатион, тхе денунциатион такес еффецт упон тхе еxпиратион оф суцх лонгер период.
(265) Артицле 63
(266) Тхе депоситарy схалл нотифy тхе Статес Мемберс оф тхе Хагуе Цонференце он Привате Интернатионал Лаw анд тхе Статес wхицх хаве аццедед ин аццорданце wитх Артицле 58 оф тхе фоллоwинг:
(267) а) тхе сигнатурес, ратифицатионс, аццептанцес анд аппровалс реферред то ин Артицле 57;
(268) б) тхе аццессионс анд објецтионс раисед то аццессионс реферред то ин Артицле 58;
(269) ц) тхе дате он wхицх тхе Цонвентион ентерс инто форце ин аццорданце wитх Артицле 61;
(270) д) тхе децларатионс реферред то ин Артицлес 34, параграпх 2, анд 59;
(271) е) тхе агреементс реферред то ин Артицле 39;
(272) ф) тхе ресерватионс реферред то ин Артицлес 54, параграпх 2, анд 55 анд тхе wитхдраwалс реферред то ин Артицле 60, параграпх 2;
(273) г) тхе денунциатионс реферред то ин Артицле 62.
(274) Ин wитнесс wхереоф тхе ундерсигнед, беинг дулy аутхорисед тхерето, хаве сигнед тхис Цонвентион.
(275) Доне ат Тхе Хагуе, он тхе 19тх даy оф Оцтобер 1996, ин тхе Енглисх анд Френцх лангуагес, ботх теxтс беинг еqуаллy аутхентиц, ин а сингле цопy wхицх схалл бе депоситед ин тхе арцхивес оф тхе Говернмент оф тхе Кингдом оф тхе Нетхерландс, анд оф wхицх а цертифиед цопy схалл бе сент, тхроугх дипломатиц цханнелс, то еацх оф тхе Статес Мемберс оф тхе Хагуе Цонференце он Привате Интернатионал Лаw ат тхе дате оф итс Еигхтеентх Сессион.
(276) КОНВЕНЦИЈА О НАДЛЕЖНОСТИ, МЕРОДАВНОМ ПРАВУ, ПРИЗНАЊУ И ИЗВРШЕЊУ ОДЛУКА И САРАДЊИ
(277) У МАТЕРИЈИ РОДИТЕЉСКЕ ОДГОВОРНОСТИ И МЕРА
(278) ЗА ЗАШТИТУ ДЕЦЕ
(279) Закључена 19. октобра 1996. године.
(280) Државе потписнице ове конвенције,
(281) Полазећи од потребе унапређења заштите деце у ситуацијама са међународним елементом,
(282) У жељи да избегну сукобе правних система у материји надлежности, меродавног права, признања и извршења мера за заштиту деце,
(283) Свесне значаја међународне сарадње у области заштите деце,
(284) Потврђујући да најбољи интерес детета треба да буде од највеће важности,
(285) Констатујући неопходност да се измени Конвенција од 5. октобра 1961. године о надлежности органа и меродавном праву у материји заштите малолетника,
(286) У жељи да у том циљу установе заједничке одредбе, водећи рачуна о Конвенцији Уједињених нација о правима детета од 20. новембра 1989. године,
(287) Сагласиле су се о следећим одредбама:
(1) Мере предвиђене у члану 1. могу се, између осталог, односити на:
(2) а) стицање, вршење, престанак или ограничење родитељске одговорности, као и на њено преношење;
(3) б) право на старање, укључујући право на старање о личности детета и нарочито право на одређивање боравишта детета, као и право на виђање детета, које обухвата и право да се дете на одређено време одведе ван места свог уобичајеног боравишта;
(4) в) старатељство, туторство и сличне правне установе;
(5) г) одређивање лица или органа надлежних за старање о личности или имовини детета, заступање и пружање помоћи детету, као и њихових функција;
(6) д) смештај детета у хранитељску породицу или у установу за заштиту деце или пружање заштите путем установе кафала или неке друге сличне установе;
(7) ђ) надзор јавних органа овлашћених за старање о детету над сваким лицем коме је дете поверено на старање;
(8) е) управљање, заштиту или располагање имовином детета.
(1) Конвенција се не примењује на:
(2) а) утврђивање или оспоравање очинства, односно материнства;
(3) б) одлуке о усвојењу, мере које претходе усвојењу, као и поништај или раскид усвојења;
(4) в) лично име детета;
(5) г) еманципацију;
(6) д) обавезе издржавања;
(7) ђ) траст и наслеђивање;
(8) е) социјално осигурање;
(9) ж) јавне мере општег карактера у области образовања или здравља;
(10) з) мере које су одређене према детету као извршиоцу кривичног дела;
(11) и) одлуке о праву на азил и усељавање.
(1) Судски или управни органи државе уговорнице у којој дете има уобичајено боравиште надлежни су да одреде мере за заштиту личности и имовине детета.
(2) Ако дете заснује уобичајено боравиште у другој држави уговорници, надлежни су органи државе новог уобичајеног боравишта детета, осим у случају из члана 7.
(1) За децу избеглице и децу која су, услед догађаја у њиховој земљи, међународно расељена, надлежност предвиђену у ставу 1. члана 5. врше органи државе уговорнице на чијој се територији та деца налазе услед расељавања.
(2) Одредба претходног става примењује се и на децу чије се уобичајено боравиште не може утврдити.
(1) У случају незаконитог одвођења или задржавања детета, органи државе уговорнице у којој је дете имало уобичајено боравиште непосредно пре задржавања односно одвођења задржавају надлежност све док дете не стекне уобичајено боравиште у другој држави и:
(2) а) свако лице, установа или друго тело које има право старања не пристане на то одвођење односно задржавање, или
(3) б) дете у тој другој држави борави у периоду од најмање годину дана од тренутка када је лице, установа или друго тело које има право старања сазнало или морало сазнати где се дете налази, ниједан поступак по захтеву за враћање детета поднет у том периоду није у току, а дете се прилагодило новој средини.
(2) Одвођење или задржавање детета сматра се незаконитим:
(5) а) ако је тиме повређено право на старање, било заједничко или самостално, које припада лицу, установи или другом телу, према праву државе у којој је дете имало уобичајено боравиште непосредно пре одвођења односно задржавања; и
(6) б) ако се у тренутку одвођења или задржавања то право стварно вршило, било заједнички било самостално, или би се вршило да није дошло до одвођења односно задржавања.
(7) Право на старање наведено у тачки а) става 2. овог члана, између осталог, може бити засновано на закону, на одлуци суда или органа управе или на споразуму који производи дејство по праву те државе.
(3) Све док органи наведени у ставу 1. овог члана задржавају надлежност, органи државе уговорнице у коју је дете одведено или у којој је задржано могу одредити само хитне мере неопходне за заштиту личности или имовине детета, у складу са чланом 11.
(1) Изузетно, ако орган државе уговорнице надлежан на основу чл. 5. или 6. сматра да би у конкретном случају орган друге државе уговорнице био у бољем положају да оцени најбољи интерес детета, може:
(2) – затражити од тог другог органа, непосредно или уз помоћ централног органа те државе, да преузме надлежност за одређивање мера заштите које сматра неопходним, или
(3) – прекинути поступак и упутити странке да поднесу такав захтев органу те друге државе.
(2) Државе уговорнице чијим се органима може поднети захтев наведен у претходном ставу су:
(5) а) држава чији је дете држављанин;
(6) б) држава у којој се налази имовина детета;
(7) в) држава чијим је органима поднет захтев за развод или законску раставу родитеља детета или за поништај њиховог брака;
(8) г) држава са којом дете има значајну везу.
(3) Органи из ст. 1. и 2. овог члана могу да приступе размени мишљења.
(4) Орган коме је поднет захтев из става 1. овог члана може преузети надлежност уместо органа надлежног на основу чл. 5. или 6, ако сматра да је то у најбољем интересу детета.
(1) Ако органи државе уговорнице наведени у члану 8. став 2. сматрају да су у бољем положају да у конкретном случају процене најбољи интерес детета, могу:
(2) – затражити од надлежног органа државе уговорнице у којој дете има уобичајено боравиште, непосредно или уз помоћ централног органа те државе, да им се дозволи да заснују надлежност за одређивање мера заштите које сматрају неопходним, или
(3) – упутити странке да такав захтев поднесу органима државе уговорнице у којој дете има уобичајено боравиште.
(2) Органи из става 1. овог члана могу да приступе размени мишљења.
(3) Орган који подноси захтев може преузети надлежност уместо органа државе уговорнице уобичајеног боравишта детета само ако је овај други орган прихватио захтев.
(1) Без утицаја на чл. 5–9, органи државе уговорнице надлежни за развод, законску раставу или поништај брака родитеља детета које има уобичајено боравиште у другој држави уговорници, могу, ако им право њихове државе дозвољава, одредити мере за заштиту личности или имовине тог детета:
(2) а) ако у тренутку покретања поступка један од родитеља уобичајено борави у тој држави и један од њих је титулар родитељске одговорности у односу на то дете, и
(3) б) ако су родитељи, односно друго лице које је титулар родитељске одговорности у односу на то дете прихватили надлежност ових органа за одређивање мера и ако је таква надлежност у најбољем интересу детета.
(2) Надлежност за одређивање мера за заштиту детета из става 1. овог члана престаје чим одлука којом се усваја или одбија захтев за развод, законску раставу или поништај брака постане правноснажна или се тај поступак оконча из другог разлога.
(1) У свим хитним случајевима, органи сваке државе уговорнице на чијој територији се налази дете или његова имовина надлежни су за одређивање неопходних мера заштите.
(2) Мере одређене на основу става 1. овог члана у односу на дете које има уобичајено боравиште у другој држави уговорници, престају да важе чим органи надлежни на основу чл. 5–10. одреде мере које захтева ситуација.
(3) Мере одређене на основу става 1. овог члана у односу на дете које има уобичајено боравиште у држави неуговорници престају да важе у свакој држави уговорници чим мере које захтева ситуација, одређене од стране органа друге државе, буду признате у држави уговорници у питању.
(1) Осим у случају из члана 7, органи државе уговорнице на чијој се територији налази дете или његова имовина надлежни су за одређивање мера заштите личности или имовине детета привременог карактера и чије је дејство ограничено на територију те државе, уколико оне нису неспојиве са мерама које су већ одредили органи надлежни на основу чл. 5–10.
(2) Мере одређене на основу става 1. овог члана у односу на дете које има уобичајено боравиште у држави уговорници престају да важе чим органи надлежни на основу чл. 5–10. донесу одлуку о мерама заштите које би ситуација могла захтевати.
(3) Мере одређене на основу става 1. овог члана у односу на дете које има уобичајено боравиште у држави неуговорници престају да важе у држави уговорници у којој су те мере одређене чим мере које захтева ситуација, одређене од стране органа друге државе, буду признате у држави уговорници у питању.
(1) Органи државе уговорнице надлежни за одређивање мера заштите личности или имовине детета на основу чл. 5–10. дужни су да се уздрже од одлучивања ако су у тренутку покретања поступка већ биле затражене сличне мере од органа друге државе уговорнице, надлежних на основу чл. 5–10, а њихово разматрање је још увек у току.
(2) Одредба става 1. овог члана не примењује се ако су се органи којима је захтев за одређивање мера првобитно поднет огласили ненадлежним.
Мере одређене на основу чл. 5–10. остају на снази у границама онога што је њима предвиђено чак и када, услед промењених околности, више не постоји основ на коме је надлежност била заснована, све док их органи надлежни према овој конвенцији не измене, замене или укину.
(1) Органи држава уговорница надлежни на основу одредаба Главе II примењују своје право.
(2) Међутим, уколико је то потребно ради заштите личности или имовине детета, органи из става 1. овог члана могу изузетно применити или узети у обзир и право друге државе са којом је ситуација значајно повезана.
(3) У случају промене уобичајеног боравишта детета у другу државу уговорницу, на услове за спровођење мера одређених у држави претходног уобичајеног боравишта примењује се, од тренутка промене, право те друге државе.
(1) За стицање или престанак родитељске одговорности непосредно на основу закона, без учешћа суда или органа управе, меродавно је право државе у којој дете има уобичајено боравиште.
(2) За стицање или престанак родитељске одговорности на основу споразума или једностраног акта, без учешћа суда или органа управе, меродавно је право државе у којој дете има уобичајено боравиште у тренутку када споразум или једнострани акт производе дејство.
(3) Родитељска одговорност која постоји према праву државе уобичајеног боравишта постоји и након стицања новог уобичајеног боравишта у другој држави.
(4) Ако се уобичајено боравиште детета промени, за стицање родитељске одговорности непосредно на основу закона од стране лица које до тада није било њен титулар, меродавно је право државе новог уобичајеног боравишта.
За вршење родитељске одговорности меродавно је право државе у којој дете има уобичајено боравиште. Ако се уобичајено боравиште детета промени, меродавно је право државе новог уобичајеног боравишта.
Родитељска одговорност наведена у члану 16. може престати или се услови њеног вршења могу изменити мерама одређеним на основу ове конвенције.
(1) Пуноважност правног посла закљученог између трећег лица и лица које би по праву државе у којој је правни посао закључен имало својство законског заступника детета, не може се оспоравати, нити се треће лице може сматрати одговорним само зато што то друго лице није било овлашћено да делује као законски заступник детета према праву одређеном одредбама ове главе, осим ако је треће лице знало или морало знати да је за родитељску одговорност меродавно то право.
(2) Став 1. овог члана се примењује само ако је правни посао закључен између лица која се налазе на територији исте државе.
Одредбе ове главе примењују се чак и ако указују на право државе неуговорнице.
(1) У смислу ове главе, реч „право” означава право које је на снази у држави, уз искључење његових колизионих норми.
(2) Међутим, ако је на основу члана 16. меродавно право државе неуговорнице и ако колизионе норме те државе указују на примену права неке друге државе неуговорнице која би применила своје право, примењује се право те друге државе. Ако та друга држава неуговорница не би применила своје право, меродавно је право на које упућује члан 16.
Примена права меродавног на основу одредаба ове главе може се одбити само ако би била очигледно супротна јавном поретку, узимајући у обзир најбољи интерес детета.
(1) Мере које су одредили органи државе уговорнице признају се непосредно на основу закона у свим другим државама уговорницама.
(2) Међутим, признање се може одбити:
(3) а) ако је меру одредио орган чија надлежност није била заснована на одредбама Главе II;
(4) б) ако је мера одређена у судском или управном поступку, у коме, супротно основним процесним начелима државе признања, детету није пружена могућност да буде саслушано, осим у хитним случајевима;
(5) в) на захтев сваког лица које тврди да се том мером крши његова родитељска одговорност, ако је таква мера одређена а да том лицу није била пружена могућност да буде саслушано, осим у хитним случајевима;
(6) г) ако је признање очигледно супротно јавном поретку државе признања, узимајући у обзир најбољи интерес детета;
(7) д) ако је мера неспојива са каснијом мером одређеном у држави уобичајеног боравишта детета која није уговорница, а та каснија мера испуњава услове за признање у држави у којој је затражено признање;
(8) ђ) ако није спроведен поступак предвиђен чланом 33.
Без утицаја на члан 23. став 1, свако заинтересовано лице може захтевати од надлежних органа државе уговорнице да одлуче о признању односно непризнању мере одређене у другој држави уговорници. Поступак се уређује правом државе у којој је захтев поднет.
Орган државе у којој је захтев поднет везан је чињеницама на основу којих је орган државе у којој је мера одређена засновао своју надлежност.
(1) Ако мере одређене у једној држави уговорници које су у њој постале и извршне, захтевају извршење у другој држави уговорници, оне ће, на захтев сваког заинтересованог лица, бити оглашене извршним или регистроване за потребе извршења у тој другој држави, по поступку који предвиђа њено законодавство.
(2) Свака држава уговорница на оглашавање извршности тих мера или на њихову регистрацију примењује једноставан и брз поступак.
(3) Оглашавање извршности или регистрација могу се одбити само из разлога наведених у члану 23. став 2.
Осим ако је неопходно за примену претходних чланова, орган државе признања неће разматрати (преиспитивати) садржину мере која је одређена.
Мере одређене у једној држави уговорници које су оглашене извршним или су регистроване у циљу извршења у другој држави уговорници, извршавају се у тој другој држави као да су их одредили њени сопствени органи. Извршење се спроводи у складу са правом државе у којој се подноси захтев, у границама које предвиђа њено право, узимајући у обзир најбољи интерес детета.
(1) Свака држава уговорница одређује централни орган за извршавање обавеза које су му наложене овом конвенцијом.
(2) Федерална држава, држава у којој важи више правних система или држава која се састоји из аутономних територијалних јединица може одредити више од једног централног органа и прецизирати територијални или персонални обим њихових овлашћења. Држава која је искористила ову могућност, одређује централни орган коме се могу упутити сви поднесци ради њиховог достављања одговарајућем (надлежном) централном органу унутар државе.
(1) Централни органи међусобно сарађују и унапређују сарадњу надлежних органа својих држава, ради остваривања циљева Конвенције.
(2) Они, у вези са применом Конвенције, предузимају одговарајуће кораке за давање обавештења о законодавству и расположивим услугама у њиховим државама у материји заштите деце.
(1) Централни орган државе уговорнице, било непосредно или уз помоћ јавних органа и других тела, предузима све одговарајуће кораке како би:
(2) а) олакшао комуникацију и понудио помоћ предвиђену чл. 8. и 9. и у овој глави;
(3) б) олакшао, путем медијације, мирења или сличних метода, спровођење договорених решења у погледу заштите личности или имовине детета у случајевима на које се Конвенција примењује;
(4) в) пружио помоћ, на захтев надлежног органа друге државе уговорнице, у проналажењу детета када се претпоставља да се оно налази на територији замољене државе и да му је потребна заштита.
(1) На образложени захтев централног органа или другог надлежног органа државе уговорнице са којом дете има значајну везу, централни орган државе уговорнице у којој дете има уобичајено боравиште и у којој се оно налази може, било непосредно или уз помоћ јавних органа и других тела:
(2) а) сачинити извештај о ситуацији у којој се дете налази;
(3) б) затражити од надлежног органа своје државе да размотри потребу за одређивањем мера за заштиту личности или имовине тог детета.
(1) Ако орган надлежан на основу чл. 5–10. разматра могућност смештаја детета у хранитељску породицу, или у неку установу за заштиту деце или пружање заштите путем кафале или сличног института, и ако тај смештај, односно пружање заштите треба да се спроведу у другој држави уговорници, тај орган ће се претходно консултовати са централним органом или другим надлежним органом те друге државе. У том циљу он ће доставити извештај о детету и образложење свог предлога за смештај или пружање заштите.
(2) Одлука о смештају или пружању заштите детету може бити донета у држави молиљи само ако се централни орган или други надлежни орган замољене државе сагласи са таквим смештајем или пружањем заштите, узимајући у обзир најбољи интерес детета.
(1) Када се разматра мера заштите, надлежни органи на основу Конвенције могу, ако то налаже ситуација у којој се налази дете, затражити од сваког органа друге државе уговорнице који поседује информације од значаја за заштиту детета, да им те информације достави.
(2) Свака држава уговорница може дати изјаву да се захтеви предвиђени у ставу 1. овог члана достављају само преко њеног централног органа.
(1) Надлежни органи државе уговорнице могу затражити од органа друге државе уговорнице помоћ у спровођењу мера заштите одређених на основу ове конвенције, нарочито да би се обезбедило делотворно вршење права на виђање детета и права на одржавање редовних личних односа са дететом.
(2) Органи државе уговорнице у којој дете нема уобичајено боравиште могу, на захтев једног од родитеља који има боравиште у тој држави и који жели да стекне или задржи право на виђање, прикупити информације или доказе и утврдити подобност тог родитеља за вршење права на виђање и услове под којима би то право требало да се врши. Орган надлежан за одлучивање о праву на виђање детета на основу чл. 5–10. ће, пре него што донесе одлуку, примити и размотрити те информације, доказе и закључке.
(3) Орган који је на основу чл. 5–10. надлежан за одлучивање о праву на виђање може прекинути поступак у очекивању исхода по захтеву предвиђеном у ставу 2. овог члана нарочито ако разматра захтев за измену или одузимање права на виђање које су доделили органи државе ранијег уобичајеног боравишта детета.
(4) Остале одредбе овог члана не спречавају орган надлежан на основу чл. 5–10. да одреди привремене мере у очекивању исхода по захтеву предвиђеном у ставу 2. овог члана.
У случају када је дете изложено озбиљној опасности, надлежни органи државе уговорнице у којој су одређене мере за заштиту детета или у којој се разматра одређивање таквих мера, ако буду обавештени да се боравиште детета променило или да се дете налази у другој држави, обавестиће органе друге државе о тој опасности и о мерама које су одређене, односно које се разматрају.
Надлежни орган не сме захтевати нити давати било какве податке на основу ове главе ако сматра да би се тиме могли довести у опасност личност или имовина детета или да би то представљало озбиљну претњу за слободу или живот члана његове породице.
(1) Не доводећи у питање могућност одређивања накнаде разумних трошкова за пружање услуга, централни органи и други јавни органи држава уговорница сносиће сопствене трошкове који настану применом одредаба ове главе.
(2) Држава уговорница може закључивати споразуме о расподели трошкова са једном или више других држава уговорница.
Свака држава уговорница може закључивати са једном или више држава уговорница споразуме у циљу унапређења примене ове главе у њиховим међусобним односима. Државе које су закључиле такав споразум, доставиће његову копију депозитару Конвенције.
(1) Органи државе уговорнице уобичајеног боравишта детета или државе уговорнице у којој је одређена мера заштите, могу издати потврду на захтев титулара родитељске одговорности или лица коме је поверена заштита личности или имовине детета у коме се наводе његово својство и овлашћења која су му дата.
(2) Сматра се да лице из става 1. овог члана има својство и овлашћења наведена у потврди, уколико се супротно не докаже.
(3) Свака држава уговорница одредиће органе који су надлежни за издавање потврде.
Лични подаци прибављени или достављени у складу са Конвенцијом могу се користити само у сврху због које су прибављени или достављени.
Органи којима се подаци достављају обезбеђују чување тајности података у складу са правом своје државе.
Све исправе, издате или прослеђене на основу Конвенције, ослобођене су легализације или било које сличне формалности.
Свака држава уговорница може одредити органе којима се упућују захтеви предвиђени чл. 8, 9. и 33.
(1) Обавештења о одређивању органа наведених у чл. 29. и 44. достављају се Сталном бироу Хашке конференције за међународно приватно право.
(2) Изјава из члана 34. став 2. даје се депозитару Конвенције.
Држава уговорница у којој се на заштиту личности или имовине детета примењују различити правни системи или групе правних норми није обавезна да примењује правила Конвенције на сукобе који се тичу само тих различитих система или група правних норми.
(1) У односу на државу у којој се на питања регулисана овом Конвенцијом у различитим територијалним јединицама примењују два или више правних система или групе правних норми:
(1) свако упућивање на уобичајено боравиште у тој држави указује на уобичајено боравиште у одређеној територијалној јединици;
(2) свако упућивање на присутност детета у тој држави указује на присутност у одређеној територијалној јединици;
(3) свако упућивање на место налажења имовине детета у тој држави указује на место налажења имовине детета у одређеној територијалној јединици;
(4) свако упућивање на државу чији је дете држављанин указује на територијалну јединицу одређену правом те државе или, ако одговарајућих норми нема, на територијалну јединицу са којом је дете у најближој вези;
(5) свако упућивање на државу чијим је органима поднет захтев за развод или законску раставу родитеља детета или за поништај њиховог брака указује на територијалну јединицу чијим је органима поднет такав захтев;
(6) свако упућивање на државу са којом дете има значајну везу указује на територијалну јединицу са којом дете има такву везу;
(7) свако упућивање на државу у коју је дете одведено или у којој је задржано указује на територијалну јединицу у коју је дете одведено односно у којој је задржано;
(8) свако упућивање на тела или органе те државе, осим централних органа, указује на тела или органе овлашћене да делују у односној територијалној јединици;
(9) свако упућивање на право, поступак или орган државе у којој је нека мера одређена указује на право, поступак или орган територијалне јединице у којој је та мера одређена;
(10) свако упућивање на право, поступак или орган државе у којој се захтева признање или извршење указује на право, поступак или орган територијалне јединице у којој се захтева признање или извршење.
(1) За одређивање меродавног права на основу Главе III унутар државе која се састоји од две или више територијалних јединица од којих свака има сопствени правни систем или групе правних норми у погледу материје регулисане овом конвенцијом, примењују се следећа правила:
(2) а) ако у тој држави постоје важеће норме које одређују територијалну јединицу чије је право меродавно, примењује се право те јединице;
(3) б) ако таквих норми нема, примењује се право територијалне јединице на које указује члан 47.
(1) За одређивање меродавног права на основу Главе III унутар државе која примењује два или више правних система или групе правних норми на различите категорије лица у погледу материје регулисане овом конвенцијом, примењују се следећа правила:
(2) а) ако у тој држави постоје норме које одређују које је од ових права меродавно, примењује се то право;
(3) б) ако таквих норми нема, примењује се правни систем или група правних норми са којом је дете у најближој вези.
Ова конвенција не утиче на примену Конвенције о грађанскоправним аспектима међународне отмице деце од 25. октобра 1980. године у односима између држава уговорница обеју конвенција. Међутим, ништа не спречава могућност позивања на одредбе ове Конвенције ради повратка незаконито одведеног или задржаног детета или ради организовања права на виђање.
У односима између држава уговорница, ова конвенција замењује Конвенцију о надлежности органа и меродавном праву у материји заштите малолетника од 5. октобра 1961. године и Конвенцију о старатељству над малолетницима потписану у Хагу 12. јуна 1902. године, при чему не утиче на признање мера одређених на основу наведене Конвенције од 5. октобра 1961. године.
(1) Ова конвенција не утиче на примену других међународних уговора чије су чланице државе уговорнице и који садрже одредбе о материји регулисаној овом конвенцијом, осим ако државе обавезане таквим уговорима дају супротну изјаву.
(2) Ова конвенција не утиче на могућност да једна или више држава уговорница закључе споразуме који садрже одредбе о питањима регулисаним овом конвенцијом у погледу деце са уобичајеним боравиштем у било којој од држава уговорница тих споразума.
(3) Споразуми које закључе једна или више држава уговорница о питањима регулисаним овом конвенцијом не утичу, у односима тих држава са другим државама уговорницама, на примену одредаба ове конвенције.
(4) Претходни ставови се, такође, примењују на једнообразне законе засноване на посебним везама регионалне и друге природе које постоје између држава у питању.
(1) Конвенција се примењује само на мере које су одређене у држави после ступања на снагу Конвенције у односу на ту државу.
(2) Конвенција се примењује на признање и извршење мера одређених након њеног ступања на снагу између државе у којој су мере одређене и државе у којој се тражи признање и извршење.
(1) Сваки поднесак који се шаље централном органу или другом органу државе уговорнице саставља се на изворном језику и пропраћен је преводом на службени језик или на један од службених језика те државе или, уколико то није могуће, преводом на француски или на енглески језик.
(2) Међутим, држава уговорница се може стављањем резерве у складу са чланом 60. успротивити употреби било француског било енглеског језика.
(1) Држава уговорница може у складу са чланом 60:
(2) а) задржати надлежност својих органа за одређивање мера за заштиту имовине детета која се налази на њеној територији;
(3) б) задржати право да не призна родитељску одговорност или меру која је неспојива са мером одређеном од стране њених органа у погледу те имовине.
(2) Резерва се може ограничити на одређене врсте имовине.
Генерални секретар Хашке конференције за међународно приватно право повремено сазива Специјалну комисију ради испитивања практичне примене Конвенције.
(1) Конвенција је отворена за потписивање државама које су биле чланице Хашке конференције за међународно приватно право у време њеног осамнаестог заседања.
(2) Она се ратификује, прихвата или одобрава и инструменти о ратификацији, прихватању или одобравању депонују се у Министарству спољних послова Краљевине Холандије, депозитару Конвенције.
(1) Свака друга држава може приступити Конвенцији након њеног ступања на снагу у складу са чланом 61. став 1.
(2) Инструмент о приступању депонује се код депозитара.
(3) Приступање има дејство само у односима између државе која приступа и држава уговорница које нису истакле приговор у погледу њеног приступања у року од шест месеци након пријема обавештења предвиђеног чланом 63. тачка б). Такав приговор може истаћи и свака држава у тренутку ратификације, прихватања или одобравања Конвенције након приступања. Ти приговори достављају се депозитару.
(1) Држава састављена од две или више територијалних јединица у којима се примењују различити правни системи у материји регулисаној овом конвенцијом може, у тренутку потписивања, ратификације, прихватања, одобрења или приступања, изјавити да се ова конвенција примењује на све територијалне јединице или само на једну или више њих и може да измени ову изјаву подношењем друге изјаве у било ком тренутку.
(2) Ове изјаве се достављају депозитару и у њима се изричито наводе територијалне јединице на које се Конвенција примењује.
(3) Ако држава не да изјаву предвиђену овим чланом, Конвенција се примењује на целокупну територију те државе.
(1) Свака држава уговорница може најкасније у тренутку ратификације, прихватања или одобравања, или давања изјаве у складу са чланом 59. ставити једну или обе резерве предвиђене чланом 54. став 2. и чланом 55. Ниједна друга резерва није допуштена.
(2) Свака држава може у сваком тренутку повући резерву коју је ставила. О повлачењу резерве обавештава се депозитар.
(3) Дејство резерве престаје првог дана трећег календарског месеца након обавештења наведеног у претходном ставу.
(1) Конвенција ступа на снагу првог дана месеца који следи након истека периода од три месеца после депоновања трећег инструмента о ратификацији, прихватању или одобрењу, предвиђених чланом 57.
(2) Након тога, Конвенција ступа на снагу:
(3) а) за сваку државу која је ратификује, прихвати или накнадно одобри, првог дана месеца који следи након истека периода од три месеца после депоновања њеног инструмента о ратификацији, прихватању, одобрењу или приступању;
(4) б) за сваку државу која јој приступи, првог дана месеца који следи након протека три месеца од истека периода од шест месеци предвиђеног чланом 58. став 3;
(5) в) за територијалне јединице на које је, у складу са чланом 59. проширена примена Конвенције, првог дана месеца који следи након истека периода од три месеца после обавештења предвиђеног тим чланом.
(1) Свака држава уговорница може отказати Конвенцију писаним саопштењем депозитару. Отказивање се може ограничити на поједине територијалне јединице на које се Конвенција примењује.
(2) Отказивање производи дејство првог дана месеца након истека дванаест месеци од дана пријема саопштења од стране депозитара. Када је у саопштењу прецизиран дужи период, отказивање ће произвести дејство по истеку ток дужег периода.
(1) Депозитар обавештава државе чланице Хашке конференције за међународно приватно право као и државе које су приступиле Конвенцији у складу са одредбама члана 58. о следећем:
(2) а) потписивању, ратификацији, прихватању и одобрењу предвиђеним чланом 57;
(3) б) приступањима и приговорима против приступања предвиђеним чланом 58;
(4) в) датуму ступања на снагу Конвенције у складу са чланом 61;
(5) г) изјавама наведеним у члану 34. став 2. и члану 59;
(6) д) споразумима наведеним у члану 39;
(7) ђ) резервама наведеним у члану 54. став 2. и члану 55, и о повлачењу наведеном у члану 60. став 2;
(8) е) отказивањима предвиђеним чланом 62.
(9) Као потврду, доле наведени, као прописно овлашћени, потписали су ову конвенцију.
(10) Сачињено у Хагу, 19. октобра 1996. године, на француском и енглеском језику, при чему су оба текста подједнако веродостојна, у једном примерку који ће бити депонован у архивама Владе Краљевине Холандије и чија ће оверена копија бити достављена дипломатским путем свакој држави која је била чланица Хашке конференције за међународно приватно право у време одржавања њеног осамнаестог заседања.
Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.