Закон о потврђивању Конзуларне конвенције између Републике Србије и Црне Горе

Члан 1

Потврђује се Конзуларна конвенција између Републике Србије и Црне Горе, потписана 14. јуна 2012. године, у Београду, у оригиналу на српском и црногорском језику.

Члан 2

(1) Текст Конзуларне конвенције између Републике Србије и Црне Горе у оригиналу на српском језику гласи:

(2) КОНЗУЛАРНА КОНВЕНЦИЈА

(3) ИЗМЕЂУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

(4) Република Србија и Црна Гора (у даљем тексту: стране уговорнице),

(5) полазећи од жеље да јачају и развијају укупне пријатељске односе и сарадњу,

(6) с циљем да регулишу и унапреде конзуларне односе и олакшају заштиту права и интереса својих држава и држављана,

(7) споразумеле су се о следећем:

Члан 3 Држављанство члана конзулата

(1) Конзуларни функционер, двојни држављанин, када се упућује на рад у дипломатско или конзуларно представништво у једну од страна уговорница ужива сва права, привилегије и имунитете у држави пријема, у складу са Бечком конвенцијом о дипломатским односима из 1961. године, Бечком конвенцијом о конзуларним односима из 1963. године и одредбама ове конвенције, као да није и држављанин државе пријема.

(2) Конзуларни службеник или члан послужног особља може бити држављанин државе именовања, државе пријема или неке треће државе.

Члан 4 Број чланова конзуларног особља

(1) Број чланова конзуларног особља утврђује се споразумом страна уговорница.

(2) Ако не постоји изричит споразум о броју чланова конзуларног особља, држава пријема може захтевати да се тај број креће у границама онога што се сматра разумним и нормалним с обзиром на постојеће околности и услове на конзуларном подручју и на потребе конзулата о коме се ради.

Члан 5 Именовање и прихватање шефа конзулата

(1) Шефа конзулата именује држава именовања, а обављање функције одобрава држава пријема. Уколико држава пријема одбије да да такво одобрење она није дужна да саопшти разлоге одбијања.

(2) Држава именовања упућује дипломатским путем држави пријема патентно писмо о именовању шефа конзулата, у коме се наводи његово име и презиме, ранг, конзуларно подручје и седиште конзулата.

(3) На основу патентног писма држава пријема издаје егзекватуру у најкраћем року.

(4) Шеф конзулата може обављати функције по добијању егзекватуре од државе пријема.

(5) Држава пријема може дозволити шефу конзулата да, до издавања егзекватуре, привремено обавља своје функције према одредбама ове конвенције.

(6) Од момента када се шефу конзулата одобри да обавља своје функције, и у случају када је то привремено, држава пријема је обавезна да о томе одмах обавести надлежне органе конзуларног подручја и предузме потребне мере како би шеф конзулата могао да обавља своје дужности и да ужива олакшице, привилегије и имунитете предвиђене одредбама ове конвенције.

Члан 6 Именовање члана конзуларног особља

(1) Под резервом одредаба чл. 3, 4. и 14. ове конвенције, држава именовања именује по свом избору члана конзуларног особља.

(2) Држава именовања унапред и благовремено саопштава потом држави пријема име и презиме, категорију и класу свих конзуларних функционера, сем шефа конзулата, како би држава пријема могла, ако то жели, користити права из члана 14. става 3. ове конвенције.

Члан 7 Привремено вршење функције шефа конзулата

(1) Ако је шеф конзулата спречен да обавља своје функције или је његово место упражњено, његове функције може привремено да обавља вршилац дужности шефа конзулата.

(2) Име и презиме вршиоца дужности шефа конзулата у смислу става 1. овог члана, држава именовања саопштиће благовремено и унапред, дипломатским путем, држави пријема. Држава пријема може условити својим пристанком прихватање за вршиоца дужности шефа конзулата лица које није ни дипломатски ни конзуларни функционер државе именовања у држави пријема.

(3) Надлежни органи државе пријема пружиће помоћ и заштиту вршиоцу дужности шефа конзулата. За време привременог обављања функције шефа конзулата, на вршиоца дужности примењују се одредбе ове конвенције које се односе на шефа конзулата. Међутим, држава пријема није обавезна да вршиоцу дужности призна олакшице, привилегије и имунитете за које шеф конзулата, да би их уживао, мора да испуњава услове које вршилац дужности не испуњава.

(4) У случају када држава именовања одреди члана дипломатског особља у држави пријема за вршиоца дужности шефа конзулата под условима предвиђеним ставом 1. овог члана, он и даље ужива дипломатске привилегије и имунитете, ако се томе не противи држава пријема.

Члан 8 Нотификација о именовању, доласку и одласку

Држава именовања обавестиће благовремено и унапред, дипломатским путем, државу пријема о следећем:

1. 1) именовању члана конзулата, његовом доласку у конзулат после именовања, коначном одласку или престанку функција, као и о свакој промени његовог статуса за време службовања у конзулату;
2. 2) доласку и коначном одласку чланова породице члана конзулата и, када је то случај, да ли је неко лице постало или престало да буде члан породице;
3. 3) доласку или коначном одласку чланова приватне послуге, као и престанку њихове службе у том својству;
4. 4) запошљавању и отпуштању лица, у својству члана конзулата или члана приватне послуге, које је држављанин државе пријема или које има стално настањење у држави пријема.

Члан 9 Издавање исправа о идентитету

(1) Надлежни органи државе пријема издаће, бесплатно, сваком конзуларном функционеру исправу којом се утврђује његов идентитет и функција.

(2) Одредбе става 1. овог члана примењују се и на остале чланове конзуларног особља, под условом да та лица нису држављани државе пријема или држављани државе именовања стално настањени у држави пријема.

(3) Одредбе става 1. овог члана примењују се и на чланове породице чланова конзулата под условом да нису држављани државе пријема или држављани државе именовања стално настањени у држави пријема или да у тој држави не обављају послове за своју личну корист.

Члан 10 Забрана обављања одређених делатности

Члан конзулата не може обављати у држави пријема никакву трговачку или другу професионалну делатност за своју личну корист.

Члан 11 Престанак функције члана конзулата

(1) Функција члана конзулата престаје:

1. 1) нотификацијом државе именовања држави пријема о престанку његове функције;
2. 2) повлачењем егзекватуре;
3. 3) нотификацијом државе пријема држави именовања да је држава пријема престала да сматра лице у питању чланом конзуларног особља.

(2) У случајевима наведеним у ставу 1. тачки 3) овог члана, држава пријема није дужна да саопшти разлоге своје одлуке.

Члан 12 Обављање конзуларних функција од стране дипломатске мисије

(1) Одредбе ове конвенције примењују се и на обављање конзуларних функција од стране дипломатске мисије.

(2) Држава именовања саопштава дипломатским путем држави пријема имена чланова дипломатске мисије којима је поверено обављање конзуларних функција.

(3) Чланови дипломатске мисије, којима је поверено обављање конзуларних функција, и даље уживају олакшице, привилегије и имунитете чланова дипломатских мисија.

Члан 13 Почасни конзуларни функционери

(1) Свака страна уговорница може отворити конзулат са почасним конзуларним функционером на челу, само уз сагласност државе пријема.

(2) Седиште конзулата којим руководи почасни конзуларни функционер, његов ранг и конзуларно подручје, одређује држава именовања, уз сагласност државе пријема.

(3) Почасни конзуларни функционер може имати држављанство државе именовања, државе пријема или треће државе.

(4) На почасног конзуларног функционера и конзулат којим он руководи, примењују се одговарајуће одредбе Бечке конвенције о конзуларним односима из 1963. године.

Члан 14 Лице проглашено као персона нон грата

(1) Држава пријема може у сваком моменту обавестити државу именовања да је неки конзуларни функционер персона нон грата или да било који други члан конзуларног особља, није прихватљив. Држава именовања ће тада, зависно од случаја, опозвати лице у питању или ће окончати његове функције у конзулату.

(2) Ако држава именовања одбије да изврши или у разумном року не изврши обавезе из става 1. овог члана, држава пријема може зависно од случаја, повући егзекватуру за лице у питању или престати да га сматра чланом конзуларног особља.

(3) Лице именовано за члана конзулата може бити проглашено као неприхватљиво пре доласка на територију државе пријема или, ако се већ ту налази, пре него што преузме функције у конзулату. У таквом случају држава именовања треба да опозове именовање.

(4) У случајевима из ст. 1. до 3. овог члана, држава пријема није дужна да држави именовања саопшти разлоге своје одлуке.

Члан 15 Обављање конзуларних функција у трећој држави и за рачун треће државе

(1) Држава именовања може, пошто о томе обавести државу пријема, да повери свом конзулату у држави пријема, да обавља конзуларне функције и у трећој држави, ако се држава пријема томе изричито не противи.

(2) Конзулат државе именовања може у држави пријема заступати интересе држављана неке треће државе, ако о томе постоји сагласност те две државе и ако се држава пријема томе изричито не противи. Држава именовања нотификоваће држави пријема обим конзуларне заштите и врсте услуга које ће пружати држављанима треће државе.

Члан 16 Опште конзуларне функције

(1) Опште конзуларне функције састоје се у:

1. 1) заштити, у држави пријема, интереса државе именовања и њених држављана, физичких и правних лица, у складу са одредбама ове конвенције, законима државе пријема и у границама које допушта међународно право;
2. 2) помагању развоја трговинских, економских, просветних, културних, уметничких, научних, туристичких и спортских и других односа између државе именовања и државе пријема и унапређењу свеукупних међународних односа;
3. 3) обавештавању државе именовања, свим допуштеним средствима, о условима и развоју државе пријема у областима из тачке 2)

(2) овог члана и давању информација заинтересованим лицима.

Члан 17 Обављање конзуларних функција

(1) Конзуларни функционер има право да обавља функције наведене у овој конвенцији, као и остале конзуларне функције у складу са одредбама члана 5. Бечке конвенције о конзуларним односима из 1963. године и конзуларне функције које му повери држава именовања, ако исте нису у супротности са законодавством државе пријема или којима се не противи држава пријема.

(2) Конзуларни функционер има право да обавља своје функције само на свом конзуларном подручју, а ван свог конзуарног подручја само уз сагласност државе пријема.

Члан 18 Општење са органима државе пријема

У обављању својих функција конзуларни функционер може да се обраћа надлежним локалним органима на свом конзуларном подручју, као и централним органима државе пријема, у складу са унутрашњим законодавством и праксом државе пријема.

Члан 19 Евиденција држављана

Конзуларни функционер има право да води евиденцију држављана државе именовања који бораве на конзуларном подручју.

Члан 20 Грађанско стање

Конзуларни функционер има право, у складу са законима и прописима државе именовања, да:

1. 1) води матичне књиге односно евиденције рођених и умрлих за држављане државе именовања и издаје изводе из тих књига, односно евиденција;
2. 2) склапа брак између држављана државе именовања и да о томе издаје изводе;
3. 3) обавља послове усвојења у случају да су усвојеник и усвојилац држављани државе именовања који се налазе на територији државе пријема;
4. 4) сачињава изјаве о признавању очинства или материнства за децу држављане државе именовања и то без обзира где се дете налази;
5. 5) обавља и друге послове у вези са грађанским стањима.

Члан 21 Путне исправе и визе

Конзуларни функционер има право да:

1. 1) издаје и поништава пасоше или друге путне исправе држављанима државе именовања,
2. 2) издаје визе и друге одговарајуће исправе лицима која путују у државу именовања.

Члан 22 Јавно-бележничке (нотарске) функције

Конзуларни функционер је овлашћен да обавља јавно-бележничке (нотарске) функције, у складу са законима и прописима државе именовања, уколико то није у супротности са законима и прописима државе пријема.

Члан 23 Лишење слободе

(1) Надлежни орган државе пријема дужан је да:

1. 1) обавести без одлагања, а најкасније у року од три дана, одговарајућег конзуларног функционера државе именовања о лишењу слободе држављанина државе именовања;
2. 2) пренесе без одлагања свако саопштење које конзулату упути држављанин државе именовања који је ухапшен, притворен, задржан или издржава казну затвора;
3. 3) омогући конзуларном функционеру да посети држављанина државе именовања који је на било који начин лишен слободе или подвргнут другим мерама ограничења слободе. Конзуларни функционер се, међутим, мора уздржати од посредовања у корист држављанина државе именовања који је на било који начин лишен слободе или подвргнут другим мерама ограничења слободе, ако се он томе изричито противи;
4. 4) обавести држављанина државе именовања о његовим правима и могућностима комуникација које има на основу овог члана.

(2) Права из става 1. овог члана остварују се сагласно законима и прописима државе пријема, уз резерву да ти закони и прописи морају омогућити потпуно остваривање циљева ради којих су та права дата овим чланом.

Члан 24 Пружање помоћи држављанима државе именовања

Ради заштите права и интереса држављана државе именовања, конзуларни функционер има право да:

1. 1) слободно општи са држављанима државе именовања који се налазе на његовом конзуларном подручју, при чему држава пријема неће држављанима државе именовања ограничавати слободу општења и приступа конзулату;
2. 2) у изузетним случајевима прима на привремено чување покретну имовину, новчана средства и документе који припадају држављанима државе именовања, ако то није у супротности са законима и прописима државе пријема;
3. 3) захтева од надлежних органа државе пријема да без одлагања буде обавештен о сваком догађају који има за последицу смрт, тешку телесну повреду или знатну материјалну штету по држављанина државе именовања;
4. 4) се обраћа надлежним органима државе пријема за помоћ у потрази за несталим држављанима државе именовања;
5. 5) под резервом праксе и поступка на снази у држави пријема, заступа држављане државе именовања или предузима мере за обезбеђење одговарајућег заступања пред судовима или другим органима државе пријема, како би се тражило, у складу са законима и прописима државе пријема, усвајање привремених мера ради очувања права и интереса тих држављана у случајевима када они због одсутности или из других разлога, не могу благовремено бранити своја права и интересе.

Члан 25 Туторство и старатељство

(1) Надлежни орган државе пријема обавестиће без одлагања конзулат о потреби успостављања туторства или старатељства над држављанином државе именовања.

(2) Конзуларни функционер пружа заштиту и помоћ у складу са законима и прописима државе именовања, а у границама закона и прописа државе пријема, у случају туторства или старатељства за малолетне или пословно неспособне држављане државе именовања који се налазе у држави пријема.

(3) Ако конзуларни функционер не може поступати у смислу става 2. овог члана, овлашћен је да надлежном органу државе пријема предложи лице за старатеља, предложи том органу предузимање мера које су корисне за лице које се ставља под старатељство и да повремено захтева извештај надлежног органа државе пријема о спровођењу старатељства.

Члан 26 Обавештење о смрти

(1) Надлежни орган државе пријема ће без одлагања обавестити конзулат државе именовања о смрти држављанина те државе и у складу са законима и прописима државе пријема издати исправу којом се потврђује чињеница смрти.

(2) Ако конзулат први сазна за чињеницу смрти, обавестиће одмах надлежни орган државе пријема.

Члан 27 Заоставштине

Надлежни орган државе пријема ће уз обавештење о смрти држављанина државе именовања, обавестити конзулат о свему што је познато о наследницима, њиховом пребивалишту или боравишту и о садржају заоставштине, као и о другим подацима који су потребни у оставинском поступку.

Члан 28 Мере за заштиту заоставштине

(1) Ако се у држави пријема налази заоставштина држављанина државе именовања, надлежни органи предузеће, на предлог конзулата или по службеној дужности, све потребне мере за заштиту и корисно управљање заоставштином или спречавање наношења било какве штете.

(2) Конзуларни функционер има право да присуствује попису заоставштине и учествује у предузимању мера за њено очување.

(3) У свим случајевима надлежни орган државе пријема обавестиће без одлагања конзулат о мерама које су предузете за очување и управљање заоставштином.

(4) Конзуларни функционер има право да, уз важеће пуномоћје, у оставинском поступку који се води пред надлежним органом државе пријема, штити интересе својих држављана у складу са законима и прописима државе пријема.

Члан 29 Достава аката и замолница

(1) Конзуларни функционер има право да доставља судска или вансудска акта или да извршава замолнице у складу са међународним споразумима који су на снази и законима и прописима државе пријема.

(2) Конзуларни функционер има право да доставља држављанима државе именовања судска или вансудска акта на начин предвиђен законима и прописима државе именовања.

Члан 30 Конзуларне функције у односу на бродове

(1) Конзуларни функционер има право да пружа помоћ бродовима државе именовања у територијалним и унутрашњим водама државе пријема, као и заповеднику и члановима посада бродова.

(2) Конзуларни функционер има право да:

1. 1) ступи на брод, саслуша заповедника брода и сваког члана посаде, као и да добије обавештење о раду брода, пловидби и његовом терету;
2. 2) испита сваку незгоду која се десила на броду у току пловидбе, без штете по права органа државе пријема;
3. 3) разрешава, без штете по права органа државе пријема, све спорове између заповедника и чланова посаде, укључујући и спорове који проистичу из уговора о запослењу;
4. 4) предузима све потребне мере ради заштите здравља заповедника и чланова посаде, као и репатријације ових лица;
5. 5) прима изјаве које се односе на пловидбу брода, прегледа и оверава бродске књиге, издаје и продужава бродске и друге исправе;
6. 6) предузима све друге мере на броду ради примене законодавства државе именовања, а који нису у супротности са законима и прописима државе пријема.

(3) Заповедник брода и чланови посаде могу да непосредно опште са конзуларним функционером уз поштовање закона и прописа државе пријема.

Члан 31 Однос органа државе пријема према броду

(1) Ако суд или други надлежни орган државе пријема намерава да предузме принудне мере или покрене истрагу на броду државе именовања, дужан је да благовремено обавести конзулат, како би конзуларни функционер или његов представник могао да присуствује извршењу тих мера. Ако је због хитности немогуће дати благовремено обавештење, надлежни орган ће о томе накнадно обавестити конзулат и на захтев конзуларног функционера пружити потпуно обавештење о предузетим мерама.

(2) Одредбе става 1. овог члана примењују се и кад заповедник или члан посаде брода треба да на копну буде саслушан од стране надлежног органа државе пријема.

(3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се на уобичајену царинску, здравствену и пасошку контролу, као ни у случају спасавања људског живота у води или спречавању загађивања вода.

(4) Суд или други надлежни орган државе пријема не може се мешати у унутрашње ствари брода државе именовања по било којој ствари, осим на захтев или уз пристанак заповедника брода или ради одржавања реда и мира.

Члан 32 Незгода на мору и у унутрашњој пловидби

(1) Ако брод који плови под заставом државе именовања претрпи незгоду у територијалним или унутрашњим водама државе пријема тако да не може да настави пловидбу, надлежни орган државе пријема о томе одмах обавештава конзулат, као и о мерама које су предузете за спасавање људи, терета и остале имовине на броду.

(2) Конзуларни функционер има право да предузима мере за пружање помоћи броду, члановима посаде и путницима на броду који је претрпео незгоду и у том циљу може затражити помоћ органа државе пријема.

(3) Конзуларни функционер може без посебног овлашћења да предузме у име власника брода државе именовања мере за заштиту брода који је претрпео незгоду или имовине која је испала из брода, ако власник брода државе именовања или његов представник нису у могућности да то учине.

(4) Одредбе става 3. овог члана примењују се и на предмете пронађене на обали или у близини обале државе пријема који представљају део терета у власништву државе именовања или њеног држављанина који се налазио на броду државе пријема или треће државе, а који је претрпео незгоду.

(5) Брод који је претрпео незгоду, његов терет, опрема, резерве, предмети и имовина на територији државе пријема не подлежу царини, изузев ако се не увозе за коришћење у тој држави.

Члан 33 Конзуларне функције у односу на ваздухоплове

Одредбе ове конвенције које се односе на бродове државе именовања, на одговарајући начин ће се примењивати и на ваздухоплове државе именовања.

Члан 34 Обезбеђење услова за обављање функције конзулата

Држава пријема обезбеђује потребне услове за рад конзулата и предузима одговарајуће мере да би чланови конзулата могли да обављају своје функције и уживају олакшице, привилегије и имунитете предвиђене овом конвенцијом.

Члан 35 Употреба државне заставе и грба

(1) Држава именовања има право да на зграду конзулата постави државни грб и таблу са називом конзулата на језику државе именовања и на службеном језику државе пријема.

(2) Застава државе именовања може се истаћи на згради конзулата, резиденцији шефа конзулата и на његовом превозном средству кад се оно користи за службене потребе.

Члан 36 Просторије

(1) Држава пријема је дужна да омогући држави именовања да на њеној територији, у складу са њеним законима и прописима, стекне потребне просторије за конзулат или да јој помогне да дође до конзуларних просторија на неки други начин.

(2) Држава пријема је дужна, ако је потребно, да помогне конзулату у обезбеђивању смештаја за своје чланове.

Члан 37 Неповредивост конзуларних просторија

(1) Конзуларне просторије су неповредиве.

(2) Органима државе пријема није дозвољено да уђу у онај део конзуларних просторија који конзулат искључиво користи за потребе свог рада, изузев уз пристанак шефа конзулата, лица које он одреди или шефа дипломатске мисије државе именовања. Међутим, у случају пожара или друге несреће која захтева хитне заштине мере, пристанак шефа конзулата се може претпоставити.

(3) Под резервом одредаба става 2. овог члана, држава пријема је дужна да предузме све потребне мере како би спречила да конзуларне просторије буду насилно запоседнуте или оштећене, те нарушен мир или повређено достојанство конзулата.

(4) Конзуларне просторије, намештај у њима и имовина конзулата, као и његова превозна средства не могу бити предмет никакве реквизиције у сврхе одбране или јавног интереса. У случају да је у те сврхе потребна експропријација, предузеће се све потребне мере како би се избегло ометање вршења конзуларних функција, а држави именовања ће се исплатити брза, одговарајућа и ефективна накнада.

Члан 38 Неповредивост конзуларне архиве и докумената

Конзуларна архива и документи су неповредиви у свако доба и ма где се налазили.

Члан 39 Слобода кретања

Држава пријема обезбеђује члану конзулата слободу кретања на својој територији у оној мери у којој то није у супротности са њеним законодавством које се односи на подручја у која је приступ забрањен или ограничен из разлога националне безбедности.

Члан 40 Слобода општења

(1) Држава пријема дозвољава и штити слободу општења конзулата за све службене сврхе, као и општење са владом, дипломатским мисијама и конзулатима државе именовања ма где се они налазили. У том циљу конзулат може користити сва средства јавног општења, дипломатске или конзуларне курире, шифроване или кодиране поруке, дипломатску и конзуларну вализу, а само уз пристанак државе пријема може поставити и користити отпремну радио-станицу.

(2) Службена преписка конзулата је неповредива.

(3) Пошиљке које чине конзуларну вализу морају да носе спољне видне и карактеристичне ознаке свог својства и могу садржати само службену преписку и документа или предмете намењене искључиво за службену употребу.

(4) Конзуларна вализа не сме бити ни отворена ни задржана. Међутим, ако надлежни органи државе пријема имају озбиљне разлоге да верују да вализа садржи и друге предмете осим преписке, докумената и предмета из става 4. овог члана, могу тражити да вализу отвори у њиховом присуству овлашћени представник државе именовања. Ако овлашћени представник државе именовања одбије тај захтев, вализа се враћа у место из кога је упућена.

(5) Конзуларни курир не може бити држављанин државе пријема, ни лице које има пребивалиште у тој држави. Он мора имати службену исправу којом се потврђује његово својство и означава број пакета који чине конзуларну вализу.

(6) Држава пријема штити и помаже конзуларног курира у вршењу његових функција и он ужива неповредивост своје личности и не може бити ухапшен или подвргнут било каквој мери ограничења или лишења слободе.

(7) Конзуларна вализа се може поверити заповеднику брода или ваздухоплова државе именовања који мора да има службени документ у коме је назначен број пакета који чине конзуларну вализу. Чланови конзулата могу слободно и непосредно преузимати ли предавати конзуларну вализу заповеднику брода или ваздухоплова.

Члан 41 Конзуларне таксе и накнаде

(1) Конзулат може наплаћивати на територији државе пријема таксе и накнаде које су за конзуларне радње предвиђене законодавством државе именовања.

(2) Износи наплаћени од такса и накнада ослобођени су свих пореза и такса у држави пријема.

Члан 42 Заштита конзуларног функционера

Држава пријема ће поступати према конзуларном функционеру државе именовања са дужним поштовањем и предузеће одговарајуће мере да би се спречила свака повреда његове личности, слободе и достојанства.

Члан 43 Неповредивост личности конзуларног функционера

(1) Конзуларни функционер не може бити задржан, ухапшен или подвргнут другим мерама ограничења слободе, осим у случају тешког кривичног дела прописаног законодавством државе пријема и то само на основу одлуке надлежног суда или када се ради о извршењу правноснажне судске одлуке.

(2) Ако суд или други орган државе пријема намерава да одреди притвор или покрене кривични поступак против конзуларног функционера, дужан је да о томе обавести шефа конзулата, а ако се та мера примењује против њега, дипломатску мисију државе именовања.

(3) Обавештење из става 2. овог члана даје се, ако је могуће, пре почетка радње, како би шеф конзулата или други конзуларни функционер присуствовао поступку, а ако шеф конзулата или други конзуларни функционер није био присутан, надлежни орган државе пријема дужан је да да потпуно обавештење о спроведеном поступку.

(4) Ако се покрене кривични поступак против конзуларног функционера, он је дужан да се појави пред надлежним органом, али се поступак мора водити са дужним поштовањем према конзуларном функционеру, уважавајући његов службени положај и, осим у случају из става 1. овог члана, на начин како би се што је могуће мање ометало обављање конзуларних функција.

Члан 44 Обавештење о гоњењу или лишавању слободе конзуларног службеника или члана послужног особља конзулата

У случају покретања кривичног поступка против конзуларног службеника или члана послужног особља конзулата, односно њиховог лишавања слободе, надлежни орган државе пријема дужан је да о томе, у најкраћем року, обавести шефа конзулата.

Члан 45 Судски имунитет

(1) Конзуларни функционер и конзуларни службеник не подлежу надлежности судских и управних органа државе пријема за дела извршена у обављању конзуларних функција.

(2) Одредбе става 1. овог члана не примењују се у случају тужбе у грађанском поступку:

1. 1) поднете у вези са уговором који је конзуларни функционер или конзуларни службеник закључио, али не изричито или прећутно, као пуномоћник државе именовања;
2. 2) коју је поднело треће лице за штету насталу у несрећи која је у држави пријема проузрокована возилом, бродом или ваздухопловом.

Члан 46 Обавеза сведочења

(1) Члан конзулата може бити позван да сведочи у судском или управном поступку.

(2) Ако конзуларни функционер одбије да сведочи, против њега се не може применити никаква присилна мера или нека друга санкција.

(3) Конзуларни службеник, односно члан послужног особља, не може одбити да сведочи, осим у случајевима наведеним у ставу 5.

(4) овог члана.

(4) Орган који позива на сведочење избегаваће ометање конзуларног функционера у обављању његове функције. Тај орган може примити сведочење конзуларног функционера у конзулату, његовом стану или прихватити његову изјаву, кад год је то могуће. Он исто тако има право да одбије сведочење као вештак о законодавству државе именовања.

(5) Члан конзулата није дужан да сведочи о чињеницама које се односе на обављање његових функција ни да показује преписку и службена документа која се на исто односе.

Члан 47 Ослобађање од личних давања и обавеза

Члан конзулата и чланови његове породице ослобођени су у држави пријема од свих личних давања, сваке јавне службе или обавеза за војне сврхе као што су реквизиције, контрибуције и војни смештаји.

Члан 48 Ослобођење од обавезе пријављивања странца и дозвола боравка

Члан конзулата и чланови његове породице који живе у његовом домаћинству, ослобођени су обавезе предвиђене законодавством државе пријема у погледу пријављивања и регулисања дозволе боравка странца.

Члан 49 Фискално ослобођење

(1) Конзуларне просторије и резиденција шефа конзулата чији је власник или закупац држава именовања или које друго лице које наступа у име те државе, ослобођени су свих пореза и такса било какве врсте државних, регионалних или општинских, ако се не ради о таксама које се наплаћују као надокнада за учињене услуге.

(2) Фискално ослобођење предвиђено у ставу 1. овог члана не примењује се на такве порезе и таксе ако, према законодавству државе пријема, падају на терет лица које је сауговарач државе именовања или лица које поступа у име те државе.

(3) Конзуларни функционер и конзуларни службеник, као и чланови њихових породица, ослобођени су свих пореза и такса, личних или стварних, државних, регионалних и општинских, осим:

1. 1) посредних пореза који су по својој природи обично садржани у цени робе или услуга;
2. 2) пореза и такса на приватну непокретну имовину која се налази на територији државе пријема, уз резерву одредаба става 1. овог члана;
3. 3) наследне и преносне таксе које наплаћује држава пријема уз резерву одредби члана 52. тачка 2) ове конвенције;
4. 4) пореза и такса на приватне приходе, укључујући и приходе од капитала, који потичу из државе пријема и пореза на капитал уложен у предузећа у држави пријема;
5. 5) пореза и такса који се наплаћују као накнада за посебне услуге;
6. 6) такса за регистрацију, судских или бележничких такса, такса за хипотеку и такса за оверу, под резервом одредаба става 1. овог члана.

(4) Члан послужног особља ослобођен је пореза и такса на зараду коју прима за своје услуге, под условом да није држављанин државе пријема, или трајно настањен у држави пријема.

(5) Члан конзулата који запошљава лице чија зарада није ослобођена пореза на приход у држави пријема, дужан је да поштује обавезе којима законодавство те државе подвргава послодавца у погледу плаћања пореза на приход.

Члан 50 Ослобођење од царине и царинског прегледа

(1) Држава пријема ће у складу са својим законима и прописима допустити уношење и изузети од свих царина, такса и других сличних дажбина, осим трошкова ускладиштења, превоза и трошкова за сличне услуге за:

1. 1) предмете намењење за службене потребе конзулата;
2. 2) предмете намењене за личну употребу конзуларног функционера и чланова његове породице који живе у његовом домаћинству, укључујући и предмете намењене за њихов смештај. Потрошни предмети не смеју да прелазе количине потребне за њихову непосредну употребу од стране тих лица.

(2) Конзуларни службеник ужива привилегије и ослобођења предвиђена ставом 1. овог члана у погледу предмета увезених приликом његовог првог смештаја.

(3) Лични пртљаг конзуларног функционера или чланова његове породице који живе у његовом домаћинству изузет је од царинског прегледа. Он може бити прегледан само у случају да постоји основана сумња да тај пртљаг садржи предмете који нису наведени у ставу 1. тачки 2) овог члана или предмете чији је извоз или увоз забрањен законима и прописима државе пријема или подлеже законима и прописима о карантину. У таквом случају преглед пртљага се може обавити само у присуству конзуларног функционера или члана његове породице.

Члан 51 Привилегије и имунитети других лица

(1) Конзуларни службеник и члан послужног особља држављанин државе именовања стално настањен у држави пријема или држављанин државе пријема, не ужива друге привилегије и имунитете осим оних које су предвиђене у члану 46. ставу 5. ове конвенције.

(2) Члан породице члана конзулата користи привилегије и имунитете које су признате члану конзулата чији је он члан породице, ако није држављанин државе пријема или нема пребивалиште у тој држави.

Члан 52 Наслеђивање члана конзулата или члана његове породице

У случају смрти члана конзулата или члана његове породице држава пријема је дужна:

1. 1) да дозволи изношење покретне имовине преминулог, изузев оне која је стечена у држави пријема чији је извоз забрањен у моменту смрти;
2. 2) да не наплаћује државне, регионалне или општинске наследне и преносне таксе на покретну имовину која се налази у држави пријема само зато што се преминули налазио у тој држави као члан конзулата или члан породице неког члана конзулата.

Члан 53 Почетак и крај конзуларних имунитета и привилегија

(1) Сваки члан конзулата има право на привилегије и имунитете предвиђене овом конвенцијом чим ступи на територију државе пријема ради преузимања дужности или, ако се већ налази на територији те државе, чим преузме дужност у конзулату.

(2) Чланови породице члана конзулата који живе у његовом домаћинству, као и чланови његове приватне послуге, уживају привилегије и имунитете предвиђене овом конвенцијом почевши од једног од следећих датума: дана од када тај члан конзулата ужива привилегије и имунитете у смислу става 1. овог члана, дана његовог уласка на територију државе пријема, или дана када су постали чланови те породице или приватне послуге.

(3) Када функције члана конзулата престану, престају и његове привилегије и имунитети, као и привилегије и имунитети чланова његове породице или чланова његове приватне послуге, и то по правилу од једног од следећих датума: тренутка када то лице напусти територију државе пријема, или по истеку разумног рока који је у ту сврху одобрен. До тог тренутка привилегије и имунитети важе чак и у случају оружаног сукоба. Привилегије и имунитети лица наведених у ставу 2. овог члана престају у тренутку када они престану да буду чланови заједничког домаћинства неког члана конзулата или када престане њихова служба код неког члана конзулата. Међутим, ако таква лица намеравају да напусте државу пријема у разумном року, њихове привилегије и имунитети важе до тренутка њиховог одласка.

(4) Међутим, судски имунитет важи и даље, без временског ограничења у погледу дела која је неки конзуларни функционер или конзуларни службеник учинио у обављању својих функција.

(5) У случају смрти члана конзулата, чланови породице који живе у његовом домаћинству и даље уживају привилегије и имунитете које им припадају до дана када напусте територију државе пријема или по истеку разумног рока који им је у ту сврху одобрен.

Члан 54 Одрицање од привилегија и имунитета

(1) Држава именовања се у погледу неког члана конзулата може одрећи привилегија и имунитета предвиђених у чл. 45. и 46. ове конвенције.

(2) Одрицање мора увек бити изричито и треба да буде писмено саопштено држави пријема.

(3) Ако конзуларни функционер или конзуларни службеник покрене поступак у стварима у којима би он уживао судски имунитет на основу члана 45. ове конвенције, више се не може позивати на имунитет у погледу ма ког противзахтева непосредно везаног за главни захтев.

(4) Одрицање од имунитета у погледу грађанске тужбе или захтева у управном поступку не значи и одрицање од имунитета у погледу мера извршења пресуде за које је потребно посебно одрицање.

Члан 55 Осигурање од штете нанете трећем лицу

Превозна средства којима се служи конзулат, као и превозна средства која припадају члану конзулата и члановима његове породице подлежу обавези осигурања против штете почињене трећим лицима, ако је то предвиђено законодавством државе пријема.

Члан 56 Поштовање закона и прописа државе пријема

(1) Не дирајући у њихове привилегије и имунитете, сва лица која уживају те привилегије и имунитете дужна су да поштују законе и прописе државе пријема. Она су такође дужна да се не мешају у унутрашње ствари државе пријема.

(2) Конзуларне просторије се не смеју користити за сврхе неспојиве са обављањем конзуларних функција.

Члан 57 Ступање на снагу

(1) Ова конвенција ступа на снагу даном пријема друге од две ноте којом се стране уговорнице међусобно обавештавају да су у складу са националним законодавством спровеле поступак који је неопходан за ступање на снагу Конвенције.

(2) Ова конвенција закључује се на неодређено време и остаје на снази до истека шест месеци од дана када једна од страна уговорница писмено, дипломатским путем, обавести другу страну уговорницу о својој намери да откаже Конвенцију.

(3) Сачињено у Београду, дана 14. 06. 2012. у два оригинална примерка, сваки на српском и црногорском језику, при чему оба текста имају подједнаку важност.

(4) ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ

(5) ЗА ЦРНУ ГОРУ

(6) Вук Јеремић, с.р.

(7) Милан Роћен, с.р.