Полицијска сарадња
14 чланова. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС број 2/2018-5.
Потврђује се Споразум између Министарства унутрашњих послова Републике Србије и Федералне службе обезбеђења Руске Федерације о сарадњи и заједничком деловању, закључен у Москви, дана 23. маја 2017. године, у оригиналу на српском и руском језику.
(1) Текст Споразума у оригина лу на српском језику гласи:
(2) Споразум
(3) између
(4) Министарства унутрашњих послова Републике Србије
(5) и
(6) Федералне службе обезбеђења Руске Федерације
(7) о сарадњи и заједничком деловању
(8) Министарство унутрашњих послова Републике Србије и Федерална служба обезбеђења Руске Федерације (у даљем тексту: Стране),
(9) истичући међусобну заинтересованост за јачање и унапређење односа сарадње у области обезбеђења штићених лица, утврђених законодавством држава Страна,
(10) полазећи од узајамног поштовања, поверења и узимања у обзир интереса сваке од Страна,
(11) договориле су се о следећем:
(1) У области обезбеђења штићених лица и штићених објеката Стране остварују заједничко деловање и координацију:
(2) а) приликом обављања обезбеђења на територији држава Страна;
(3) б) приликом превенције, откривања и сузбијања незаконитих и криминалних напада на штићена лица и штићене објекте;
(4) в) приликом добијања информација о постојању претње по безбедност штићених лица и штићених објеката.
(5) Страна домаћин на захтев гостујуће Стране у складу са законодавством своје државе обезбеђује штићена лица и штићене објекте током боравка штићених лица на територији државе Стране домаћина.
(6) Ангажовање неопходне количине снага и средстава, укључујући превозна средства, потребних за обезбеђење штићених лица врши Страна домаћин, полазећи од карактера и реалности претње по њихову безбедност и узимајући у обзир мишљење гостујуће Стране.
(1) Стране, у оквиру своје надлежности и у складу са овим споразумом и законодавством својих држава, размењују информације о питањима од заједничког интереса.
(2) Стране, уз узајамну сагласност, преносе једна другој примљене информације које се односе на заштиту штићених лица и штићених објеката.
(3) Списак података које Стране размењују на основу овог споразума, као и поступак подношења захтева и преноса таквих података, Стране одређују на основу узајамне сагласности.
(4) Стране обезбеђују заштиту примљених података и информација. Такви подаци се не могу пренети трећој држави без претходне писане сагласности Стране која их је пренела. Коришћење ових података од стране Страна не може да доведе до откривања објеката њиховог интереса, заједничких и/или усаглашених активности које се спроводе и оперативних снага и средстава који се користе.
(5) Стране спроводе службене истраге, укључујући, према потреби, и заједничке и/или усаглашене, у вези чињеница недозвољеног ширења или губитка информација и података који задиру у интересе Страна.
(6) Заштита тајних података које је једна Страна пренела другој Страни, као и тајних података насталих у процесу њихове сарадње, обавља се у складу са Споразумом између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о узајамној заштити тајних података од 16. октобра 2014. године.
(7) Обавезе Страна у погледу обезбеђења заштите примљених информација остају на снази и након престанка важења овог споразума.
Увоз и извоз преко државне границе Стране домаћина, као и ношење, примена и коришћење оружја, материјала, техничких и превозних средстава, опреме, специјалних средстава, уређаја и средстава за везу на територији њене државе регулишу се законодавством државе Стране домаћина.
Стране благовремено размењују информације о претњама по своју безбедност, безбедност припадника Страна и чланова њихових породица о којима имају сазнања.
Стране организују професионално образовање, допунско професионално образовање и специјалистичке обуке припадника Страна у јединицама у свом саставу и образовним установама Страна.
(1) Припадници гостујуће Стране су дужни да поштују законодавство државе Стране домаћина.
(2) Приликом обезбеђења штићених лица и штићених објеката гостујућа Страна надокнађује штету проузроковану активностима њених припадника на територији државе Стране домаћина.
Стране у складу са законодавством својих држава размењују нормативно-правне акте од заједничког интереса.
У конкретним правцима делатности Стране, према потреби, могу формирати заједничке координационе штабове, савете или радне групе, размењивати представнике чији се статус и овлашћења утврђују на основу посебних протокола уз овај споразум, и разрађивати планове заједничких активности.
Овај споразум не утиче на права и обавезе Страна који проистичу из других међународних уговора чије су учеснице државе Страна.
Спорна питања између Страна која настану током примене и тумачења овог споразума решаваће се путем консултација и преговора између Страна или путем друге процедуре коју Стране усагласе.
На основу сагласности Страна у овај споразум могу се уносити измене и допуне кроз посебне протоколе.
(1) Овај споразум се закључује на неодређени временски период, а ступа на снагу на дан пријема последњег писаног обавештења дипломатским путем којим Стране обавештавају једна другу о испуњењу процедура предвиђених законодавством њихових држава неопходних за његово ступање на снагу и важи до истека шест месеци од дана када једна од Страна прими писано обавештење друге Стране о намери да оконча његово важење.
(2) Сачињено у Москви, 23. маја 2017. године, у два примерка, сваки на српском и руском језику, при чему оба текста имају подједнаку важност.
(3) За Министарство унутрашњих послова Републике Србије
(4) Др Небојша Стефановић
Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.