Закон о потврђивању Споразума између Републике Србије и Источне Републике Уругваја о сарадњи у области ветерине

Члан 1

Потврђује се Споразум између Републике Србије и Источне Републике Уругваја о сарадњи у области ветерине, сачињен у Њујорку, 20. септембра 2011. године, у три оригинала сваки на српском, шпанском и енглеском језику.

Члан 2

(1) Текст Споразума између Републике Србије и Источне Републике Уругваја о сарадњи у области ветерине у оригиналу на српском језику гласи:

(2) СПОРАЗУМ

(3) ИЗМЕЂУ

(4) РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

(5) I

(6) ИСТОЧНЕ РЕПУБЛИКЕ УРУГВАЈА

(7) О САРАДЊИ У ОБЛАСТИ ВЕТЕРИНЕ

(8) Република Србија и Источна Република Уругвај (у даљем тексту: Стране) у жељи да олакшају промет животиња и производа животињског порекла и да истовремено спрече уношење заразних болести животиња и небезбедних производа животињског порекла, као и да развијају сарадњу у области ветерине,

(9) договориле су се о следећем:

Члан 3

У циљу развијања сарадње у области ветеринарства, надлежни органи држава Страна ће:

1. 1) размењивати информације о прописима у области ветерине и стручним публикацијама;
2. 2) подстицати сарадњу у области примењене ветерине кроз размену стручњака, искустава и знања;
3. 3) подстицати сарадњу између научних факултетских и истраживачких институција у вези са здрављем животиња и системима ветеринарско-санитарне контроле хране животињског порекла, као и између лабораторија за дијагностику и анализу;
4. 4) подстицати сарадњу ветеринарских органа и размену стручњака за ветеринарска питања у циљу упознавања са организацијом и активностима ветеринарске службе друге стране, са статусом извозних објеката и статусом здравља животиња;
5. 5) настојати да организују годишње састанке стручњака на основу реципроцитета.

Члан 4

Ако се на месту уласка или на крајњем одредишту утврди да пошиљка не испуњава захтеве наведене у ветеринарско-санитарном сертификату, надлежни органи државе Стране на чијој територији је откривена неправилност ће неодложно обавестити надлежни орган државе друге Стране и предузети све одговарајуће мере у складу са националним прописима.

Члан 5

(1) 1. Ако је дијагностикована заразна болест животиња на територији једне од држава Страна, надлежни орган државе друге Стране има право да ограничи или забрани увоз и транзит пошиљки оних животињских врста које су пријемчиве за ту болест, а које долазе са читаве или дела територије на којој се зараза појавила.

(2) 2. Ограничење и забрана увоза и транзита може се применити, под истим условима, и на друге пошиљке којима се болест може пренети.

Члан 6

Сваки спор који настане у примени одредаба овог споразума решаваће представници надлежних органа држава Страна, узимајући у обзир препоруке и/или смернице које постоје у оквиру Цодеx Алиментариус и ОИЕ у међународној трговини. Ако се овим путем не постигне жељени резултат, спор ће се решавати дипломатским путем.

Члан 7

(1) 1. Надлежни орган за спровођење овог споразума у Источној Републици Уругвај ће бити Министарство сточарства, пољопривреде и рибарства, са седиштем у Монтевидеу.

(2) 2. Надлежни орган за спровођење овог споразума у Републици Србији ће бити Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде, Управа за ветерину, са седиштем у Београду.

Члан 8

Овај споразум може бити допуњен или измењен уз обострану сагласност обе државе Стране. Измене и допуне ступају на снагу у складу са чланом 10. овог споразума.

Члан 9

Овај споразум неће утицати на права и обавезе држава Страна која проистичу по основу других међународних споразума чије су потписнице.

Члан 10

(1) 1. Овај споразум ће ступити на снагу тридесет (30) дана од пријема последњег писменог обавештења којим Стране обавештавају једна другу дипломатским путем да је испуњена унутрашња законска процедура за ступање на снагу овог споразума.

(2) 2. Даном ступања на снагу овог споразума престаје да важи Санитарно-ветеринарска конвенција између Савезног Извршног Већа Скупштине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Источне Републике Уругваја закључена 14. маја 1985. године у Монтевидеу.

(3) 3. Овај споразум се закључује на пет (5) година, након чега ће се аутоматски продужавати у периодима од једне (1) године, све док га једна од страна не откаже у писаној форми, дипломатским путем, најмање шест (6) месеци пре истека важности.

(4) Сачињено у Њујорку, дана 20. септембра 2011. године, у три оригинала, сваки на српском, шпанском и енглеском језику, при чему су сви текстови подједнако веродостојни. У случају разлика у тумачењу меродаван је текст на енглеском језику.

(5) У име Републике Србије

(6) Вук Јеремић, с.р.

(7) У име Источне

(8) Републике Уругваја

(9) Луис Алмагро, с.р.