Закон о потврђивању Споразума између Републике Србије и Краљевине Мароко о узајамном подстицању и заштити улагања

Члан 1

Потврђује се Споразум између Републике Србије и Краљевине Мароко о узајамном подстицању и заштити улагања, сачињен у Београду, 6. јуна 2013. године, у оригиналу на српском, арапском и енглеском језику.

Члан 2

(1) Текст Споразума између Републике Србије и Краљевине Мароко о узајамном подстицању и заштити улагања у оригиналу на српском језику гласи:

(2) СПОРАЗУМ

(3) ИЗМЕЂУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И КРАЉЕВИНЕ МАРОКО

(4) О УЗАЈАМНОМ ПОДСТИЦАЊУ И ЗАШТИТИ УЛАГАЊА

(5) Република Србија и Краљевина Мароко (у даљем тексту: Стране уговорнице),

(6) У жељи да интензивирају економску сарадњу на обострану корист Страна уговорница;

(7) У намери да створе и одржавају повољне услове за улагања улагача једне Стране уговорнице на територији друге Стране уговорнице;

(8) Уверене да ће узајамно подстицање и заштита улагања у складу са овим споразумом допринети јачању предузетничких иницијатива и тиме допринети већем просперитету обе Стране уговорнице,

(9) Споразумеле су се о следећем:

Члан 3 Третман улагања

(1) 1. Свака Страна уговорница ће на својој територији обезбедити улагањима друге Стране уговорнице третман који није ништа мање повољан од оног који се обезбеђује, у датим условима, улагањима сопствених улагача или улагањима улагача било које треће државе, зависно од тога који је повољнији по односног улагача.

(2) 2. Свака Страна уговорница ће обезбедити, на својој територији, улагачима друге Стране уговорнице, у погледу управљања, одржавања, коришћења, уживања или располагања њиховим улагањем, третман који није мање повољан од оног који додељује, у датим условима, сопственим улагачима или улагачима било које треће земље, зависно од тога који је повољнији по односног улагача.

(3) 3. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана неће се тумачити као обавеза Стране уговорнице да прошири на улагаче друге Стране уговорнице било какве предности у третману, преференцијале или привилегије које прва Страна уговорница може доделити улагачима било које треће земље у оквиру:

(4) а) било које постојеће или будуће царинске уније, слободне трговинске зоне, монетарне уније или сличног међународног споразума укључујући и друге облике регионалне економске сарадње, чији било која Страна уговорница јесте или може постати члан, или

(5) б) било каквог међународног споразума или аранжмана који се односи на опорезивање.

Члан 4 Експропријација и накнада

(1) 1. Улагања улагача било које Стране уговорнице на територији друге Стране уговорнице неће бити експроприсана, национализована нити подвргнута било каквим другим мерама ограничења (у даљем тексту: „експропријација”), осим у јавном интересу, уз дужну примену закона, на недискриминаторној основи, и уз брзу, адекватну и ефективну накнаду.

(2) 2. Та накнада ће одговарати правичној тржишној вредности експроприсаног улагања непосредно пре експропријације или пре него што је експропријација постала опште позната чињеница, у зависности од тога шта се пре догодило.

(3) 3. Накнада ће бити исплаћена без непотребног одлагања и биће слободно трансферабилна. У случају кашњења у исплати, накнада ће укључивати камату по тржишној стопи од датума настанка обавезе у складу са националним законодавством до датума плаћања.

Члан 5 Накнада губитака

(1) 1. Улагачима једне Стране уговорнице чија улагања на територији друге Стране уговорнице претрпе штету или губитке услед рата или другог оружаног сукоба, револуције, ванредног стања, побуне, немира или сличних догађања на територији друге Стране уговорнице, ова ће обезбедити, у погледу накнаде, обештећења, повраћаја или другог начина измирења губитака, третман који неће бити мање повољан од оног који друга Страна уговорница даје сопственим улагачима или улагачима било које треће државе.

(2) 2. Без обзира на одредбе става 1. овог члана, улагачима Стране уговорнице који, у било којој од ситуација наведених у том ставу, претрпе губитке на територији друге Стране уговорнице, који су последица:

(3) а) заплене њихове имовине од стране органа власти друге Стране уговорнице,

(4) б) уништавања њихове имовине од стране органа власти друге Стране уговорнице, која нису настала у борбама или нису била неопходна због ситуације,

(5) биће одобрена правична и одговарајућа накнада за тако претрпљену штету. Плаћања по овом основу биће слободно трансферабилна и вршиће се без непотребног одлагања у слободно конвертибилној валути.

Члан 6 Трансфери

(1) 1. Свака Страна уговорница ће гарантовати улагачима друге Стране уговорнице, након испуњења свих фискалних обавеза, слободан трансфер плаћања у вези њихових улагања, у конвертибилној валути. Тај трансфер ће укључивати посебно, мада не и искључиво:

(2) а) капитал и додатна средстава за одржавање или повећање улагања;

(3) б) приходе дефинисане у члану 1. овог споразума;

(4) в) средстава од отплате зајмова у вези са улагањем;

(5) г) приходе од укупне или делимичне продаје или ликвидације улагања;

(6) д) износе плаћене у смислу чл. 4 и 5.;

(7) ђ) плаћања проистекла из решавања спорова у складу са чланом 10;

(8) е) зараде и друга примања држављана једне Стране уговорнице којима је одобрено да раде на територији друге Стране уговорнице у вези са улагањем.

(9) 2. Трансфери из става 1. овог члана вршиће се по курсу који важи на дан трансфера и у складу са правилима која важе на територији Стране уговорнице где је улагање реализовано.

(10) 3. Без обзира на одредбе ст. 1. и 2. свака Страна уговорница може, на недискриминаторној основи, усвојити или применити мере у вези са новчаним и капиталним трансакцијама:

(11) а) у случају озбиљних платно-билансних и спољно-финансијских тешкоћа или њиховог сузбијања; или

(12) б) у случају када, у изузетним околностима, кретање капитала проузрокује или може да проузрокује озбиљне потешкоће по макроекономско управљање, нарочито у монетарној и кредитној политици; или

(13) в) ради заштите права кредитора.

(14) 4. Мере наведене у ставу 3. овог члана:

(15) а) неће премашити оне мере које је неопходно предузети у околностима утврђеним у ставу 3. овог члана;

(16) б) ће бити привремене и укинуте чим то околности дозволе;

(17) в) о њима ће одмах бити обавештена друга Страна уговорница.

Члан 7 Пренос права (суброгација)

(1) 1. Ако је, по основу гаранције од некомерцијалних ризика дате за одређена улагања на основу закона или уговора, исплаћена накнада улагачу једне Стране уговорнице, друга Страна уговорница ће признати пренос права оштећеног улагача на осигураника.

(2) 2. У складу са гаранцијом датом у односу на улагање, осигураник ће бити овлашћен да потражује сва права која је улагач могао остварити уколико таква права нису пренета на осигураника.

(3) 3. Тако пренета права или потраживања неће премашити првобитна права или потраживања улагача.

(4) 4. Пренос права и обавеза осигураног улагача односи се такође и на трансфер плаћања који се врши у складу са чланом 6. овог споразума.

(5) 5. Сваки спор између једне Стране уговорнице и осигураника улагања друге Стране уговорнице, решаваће се у складу са одредбама члана 9. овог споразума.

Члан 8 Примена других одредби

Уколико је неко од питања које се односи на улагање дефинисано овим споразумом или националним законом једне од Страна уговорница или међународним конвенцијама чији су обе Стране уговорнице потписници, улагачи друге Стране уговорнице могу користити одредбе таквих прописа које су за њих повољније.

Члан 9 Решавање спорова између Стране уговорнице и улагача друге Стране уговорнице

(1) 1. Спор између једне Стране уговорнице и улагача друге Стране уговорнице у вези са улагањем које се тичу евентуалног кршења једне или више одредби овог споразума, решаваће се, уколико је то могуће, пријатељским путем, консултацијама и преговорима између страна у спору.

(2) 2. Ако се спор не може решити преговорима у року од шест месеци од испостављања захтева, спор се може поднети на решавање, по избору улагача:

(3) (а) надлежном суду Стране уговорнице на чијој територији је улагање извршено; или

(4) (б) арбитражи при Међународном центру за решавање инвестиционих спорова, основаног Конвенцијом о решавању инвестиционих спорова између држава и држављана других држава, отворене за потписивање у Вашингтону 18. марта 1965.; или

(5) (в) ад хоц арбитражном суду, основаном сходно Арбитражним правилима Комисије Уједињених нација за трговинско право (УНИЦИТРАЛ).

(6) У случају када улагач изабере да решавање спора повери арбитражном суду сходно тачкама (б) и (в) овог члана, тај избор ће бити коначан за улагача.

(7) 3. Ниједна од Страна уговорница укључена у спор неће истицати приговор у било којој фази арбитражног поступка или примене арбитражне одлуке, да је улагач, који је друга страна у спору, примио обештећење које покрива у потпуности или делимично његову претрпљену штету у складу са уговором о осигурању.

(8) 4. Арбитражни суд суди на основу националних закона и прописа Стране уговорнице која је страна у спору, на чијој територији је извршено улагање, укључујући и одредбе о сукобу закона, одредби овог споразума, као и опште прихваћених правила и принципа међународног права.

(9) 5. Одлуке арбитражног суда ће бити коначне и обавезујуће за обе стране у спору. Свака Страна уговорница се обавезује да спроведе те одлуке у складу са својим законима и прописима.

Члан 10 Решавање спорова између Страна уговорница

(1) 1. Било који спор између Страна уговорница у вези са тумачењем и применом Споразума решаваће се, кад год је то могуће, дипломатским путем између Страна уговорница.

(2) 2. Ако се спор не може решити на овај начин у року од шест месеци од дана започињања преговора он ће, на захтев једне Стране уговорнице, бити поднет на решавање ад хоц арбитражном суду.

(3) 3. Арбитражни суд ће се конституисати на следећи начин: свака Страна уговорница ће именовати једног члана суда, а ова два члана ће одабрати држављанина треће земље за председника суда. Арбитражне судије ће бити именоване у року од три месеца, а Председник у року од пет месеци од датума када једна Страна уговорница обавести другу о својој намери да спор повери на решавање арбитражном суду.

(4) 4. Ако се рокови утврђени у ставу 3. овог члана не испоштују, свака Страна уговорница може затражити од Председника Међународног суда правде да обави потребна именовања. Ако је Председник Међународног суда правде држављанин једне од Страна уговорница, или ако је спречен да обави ову функцију, затражиће се од потпредседника Међународног суда правде да обави потребна именовања. Ако је потпредседник држављанин једне од Страна уговорница, или ако је и он спречен да обави ову функцију, следећи по старешинству члан Међународног суда правде, који није држављанин једне или друге Стране уговорнице, биће замољен да обави потребна именовања.

(5) 5. Арбитражни суд доноси одлуке на бази одредаба овог споразума, као и принципа и правила међународног права. Арбитражни суд доноси одлуке већином гласова. Ове одлуке су коначне и обавезујуће за обе Стране уговорнице.

(6) 6. Арбитражни суд утврђује сопствену процедуру рада.

(7) 7. Свака Страна уговорница ће сносити трошкове свог представника и његовог учешћа у арбитражном поступку. Трошкове Председника и преостале трошкове подједнако ће сносити обе Стране уговорнице.

Члан 11 Примена

Овај споразум се односи на улагања која су улагачи једне Стране уговорнице извршили на територији друге Стране уговорнице, у складу са њеним законима и прописима, пре, као и после његовог ступања на снагу. Ипак, овај споразум се неће примењивати на спорове, као ни на потраживања настала пре његовог ступања на снагу.

Члан 12 Ступање на снагу, трајање и престанак важења

(1) 1. Овај споразум ступа на снагу пошто Стране уговорнице писмено обавесте једна другу да су њихове уставне формалности неопходне за ступање на снагу овог споразума, испуњене. Овај споразум ступа на снагу тридесетог дана од дана пријема последњег од ова два обавештења.

(2) 2. Овај споразум ће остати на снази у периоду од десет година. Он ће наставити да важи у сукцесивним периодима од по десет година, осим ако једна Страна уговорница писмено не обавести другу Страну уговорницу, најмање шест месеци пре истека рока, о намери да раскине Споразум.

(3) 3. Свака Страна уговорница може писмено, дипломатским путем, шест месеци унапред, обавестити другу Страну уговорницу о својој намери да измени и допуни Споразум било када, али не пре истека пет година од његовог ступања на снагу. Споразум ће бити измењен и допуњен на основу обостране сагласности Страна уговорница. Измене и допуне ће ступити на снагу по процедури прописаној ставом 1. овог члана. Уколико не буде успостављена сагласност за измену Споразума, односна Страна уговорница може затражити његов раскид. У том случају сматра се да Споразум престаје да важи.

(4) 4. На улагања реализована пре истека рока важења овог споразума одредбе овог споразума се и даље примењују у периоду од наредних десет година од датума престанка његовог важења.

(5) У ПОТВРДУ ЧЕГА су доле потписана лица, ваљано овлашћена од својих Влада, потписала овај Споразум.

(6) Сачињено у Београду, дана 6. јуна 2013. године у два оригинала, сваки на српском, арапском и енглеском језику, с тим што су сви текстови подједнако аутентични. У случају било какве разлике у тумачењу, текст на енглеском језику биће меродаван.

(7) ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ

(8) потпредседник Владе и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација

(9) Расим Љајић, с.р.

(10) ЗА КРАЉЕВИНУ МАРОКО

(11) министар надлежан за опште

(12) послове и управљање

(13) Мохамед Нажиб Булиф, с.р.