Закон о потврђивању Споразума између Републике Србије и Међународног…

Члан 2

(1) Текст Споразума у оригиналу на енглеском језику и у преводу на српски језик гласи:

(2) АГРЕЕМЕНТ БЕТWЕЕН ТХЕ РЕПУБЛИЦ ОФ СЕРБИА

(3) АНД ТХЕ ИНТЕРНАТИОНАЛ ЦРИМИНАЛ ЦОУРТ ОН ТХЕ ЕНФОРЦЕМЕНТ ОФ СЕНТЕНЦЕС ОФ ТХЕ ИНТЕРНАТИОНАЛ ЦРИМИНАЛ ЦОУРТ

(4) Тхе Републиц оф Сербиа (хереинафтер реферред то ас “Сербиа”),

(5) Тхе Интернатионал Цриминал Цоурт (хереинафтер реферред то ас “тхе Цоурт”) анд

(6) ПРЕАМБЛЕ

(7) РЕЦАЛЛИНГ Артицле 103 оф тхе Роме Статуте оф тхе Интернатионал Цриминал Цоурт адоптед он 17 Јулy 1998 бy тхе Унитед Натионс Дипломатиц Цонференце оф Пленипотентиариес (хереинафтер реферред то ас “тхе Роме Статуте”), аццординг то wхицх сентенцес оф имприсонмент проноунцед бy тхе Цоурт схалл бе сервед ин а Стате десигнатед бy тхе Цоурт фром а лист оф Статес wхицх хаве индицатед тхеир wиллингнесс то аццепт сентенцед персонс;

(8) РЕЦАЛЛИНГ Руле 200 оф тхе Рулес оф Процедуре анд Евиденце оф тхе Цоурт (хереинафтер реферред то ас тхе “Руле(с)”), аццординг то wхицх тхе Цоурт маy ентер инто билатерал аррангементс wитх Статес wитх а виеw то естаблисхинг а фрамеwорк фор тхе аццептанце оф персонс сентенцед бy тхе Цоурт, цонсистент wитх тхе Роме Статуте;

(9) РЕЦАЛЛИНГ тхе wиделy аццептед интернатионал треатy стандардс говернинг тхе треатмент оф присонерс инцлудинг тхе Стандард Минимум Рулес фор тхе Треатмент оф Присонерс аппровед бy ЕЦОСОЦ ресолутионс 663 Ц (XXIV) оф 31 Јулy 1957 анд 2067 (ЛXИИ) оф 13 Маy 1977, тхе Бодy оф Принциплес фор тхе Протецтион оф алл Персонс ундер анy Форм оф Детентион ор Имприсонмент адоптед бy Генерал Ассемблy ресолутион 43/173 оф 9 Децембер 1988, анд тхе Басиц Принциплес фор тхе Треатмент оф Присонерс адоптед бy Генерал Ассемблy ресолутион 45/111 оф 14 Децембер 1990;

(10) НОТИНГ тхе wиллингнесс оф Сербиа то аццепт персонс сентенцед бy тхе Цоурт;

(11) ИН ОРДЕР то естаблисх а фрамеwорк фор тхе аццептанце оф персонс сентенцед бy тхе Цоурт анд то провиде фор цондитионс ундер wхицх тхе сентенцес wилл бе енфорцед ин территорy оф Сербиа;

(12) ХАВЕ АГРЕЕД ас фоллоwс:

(13) Артицле 1

(14) Пурпосе анд сцопе оф тхе Агреемент

(15) Тхис Агреемент схалл регулате маттерс релатинг то ор арисинг оут оф тхе енфорцемент оф сентенцес импосед бy тхе Цоурт анд енфорцед ин присон фацилитиес маде аваилабле бy Сербиа

(16) Артицле 2

(17) Процедуре

(18) 1. Тхе Пресиденцy оф тхе Цоурт (хереинафтер реферред то ас “тхе Пресиденцy”), wхен нотифyинг Сербиа оф итс десигнатион то енфорце а сентенце ин а партицулар цасе, схалл трансмит то тхе Министрy оф Јустице оф Сербиа интер алиа тхе фоллоwинг информатион анд доцументс:

(19) а) тхе наме, натионалитy, дате анд плаце оф биртх оф тхе сентенцед персон;

(20) б) а цопy оф тхе финал јудгмент оф цонвицтион анд тхе сентенце импосед;

(21) ц) тхе ленгтх анд цомменцемент дате оф тхе сентенце анд тхе тиме ремаининг то бе сервед;

(22) д) афтер хавинг хеард тхе виеwс оф тхе сентенцед персон, анy нецессарy информатион цонцернинг тхе стате оф хис ор хер хеалтх, инцлудинг анy медицал треатмент тхат хе ор схе ис рецеивинг.

(23) 2. Тхе цомпетент натионал аутхоритиес оф Сербиа схалл дециде упон тхе Цоурт’с десигнатион анд схалл промптлy информ тхе Пресиденцy оф тхеир децисион.

(24) 3. Сербиа маy ат анy тиме wитхдраw итс цондитионс оф аццептанце фор тхе инцлусион ин тхе Лист оф Статес оф енфорцемент. Анy амендментс ор аддитионс то суцх цондитионс схалл бе субјецт то цонфирматион бy тхе Пресиденцy.

(25) Артицле 3

(26) Деливерy

(27) Тхе Регистрар оф тхе Цоурт, ин цонсултатион wитх тхе цомпетент натионал аутхоритиес оф Сербиа, схалл маке аппроприате аррангементс фор тхе пропер цондуцт оф деливерy оф тхе сентенцед персон фром тхе Цоурт то тхе территорy оф Сербиа.

(28) Артицле 4

(29) Енфорцемент

(30) 1. Субјецт то тхе цондитионс цонтаинед ин тхис Агреемент, тхе сентенце оф имприсонмент схалл бе биндинг он Сербиа, wхицх схалл ин но цасе модифy ит.

(31) 2. Тхе енфорцемент оф а сентенце оф имприсонмент схалл бе субјецт то тхе супервисион оф тхе Цоурт анд схалл бе цонсистент wитх wиделy аццептед интернатионал треатy стандардс говернинг треатмент оф присонерс.

(32) 3. Иф, афтер деливерy оф тхе сентенцед персон то тхе территорy оф Сербиа, тхе Цоурт, ин аццорданце wитх тхе Роме Статуте анд тхе Рулес, ордерс тхат тхе сентенцед персон аппеарс фор а хеаринг бефоре тхе Цоурт, тхе сентенцед персон схалл бе трансферред темпорарилy то тхе Цоурт, цондитионал он хис/хер ретурн то тхе территорy оф Сербиа wитхин тхе период децидед бy тхе Цоурт.

(33) 4. Тхе Пресиденцy маy аутхоризе тхе темпорарy еxтрадитион оф тхе сентенцед персон то а тхирд Стате фор просецутион онлy иф ит хас обтаинед ассуранцес wхицх ит деемс то бе суффициент тхат тхе сентенцед персон wилл бе кепт ин цустодy ин тхе тхирд Стате анд трансферред бацк то Сербиа, афтер тхе просецутион.

(34) Артицле 5

(35) Супервисион оф енфорцемент

(36) Ин ордер то супервисе тхе енфорцемент оф сентенцес оф имприсонмент, тхе Пресиденцy маy, интер алиа:

(37) а) wхен нецессарy, реqуест анy информатион, репорт ор еxперт опинион фром Сербиа ор фром анy релиабле соурцес;

(38) б) wхере аппроприате, делегате а јудге оф тхе Цоурт ор а мембер оф тхе стафф оф тхе Цоурт wхо wилл бе респонсибле, афтер нотифyинг Сербиа, фор меетинг тхе сентенцед персон анд хеаринг хис ор хер виеwс, wитхоут тхе пресенце оф натионал аутхоритиес оф Сербиа;

(39) ц) wхере аппроприате, гиве Сербиа ан оппортунитy то цоммент он тхе виеwс еxпрессед бy тхе сентенцед персон ундер параграпх (б) оф тхис артицле.

(40) Артицле 6

(41) Цондитионс оф имприсонмент

(42) 1. Тхе цондитионс оф имприсонмент схалл бе говернед бy тхе лаw оф Сербиа анд схалл бе цонсистент wитх wиделy аццептед интернатионал треатy стандардс говернинг треатмент оф присонерс; ин но цасе схалл суцх цондитионс бе море ор лесс фаворабле тхан тхосе аваилабле то присонерс цонвицтед оф симилар оффенцес ин Сербиа.

(43) 2. Сербиа схалл нотифy тхе Пресиденцy оф анy цирцумстанцес, инцлудинг тхе еxерцисе оф анy цондитионс агреед wхен децларинг итс wиллингнесс то бе инцлудед ин тхе Лист оф Статес оф енфорцемент, wхицх цоулд материаллy аффецт тхе термс ор еxтент оф тхе имприсонмент. Тхе Пресиденцy схалл бе гивен ат леаст 45 даyс’ нотице оф анy суцх кноwн ор форесееабле цирцумстанцес. Дуринг тхис период, Сербиа схалл таке но ацтион тхат мигхт прејудице итс облигатионс. Wхере тхе Пресиденцy цан нот агрее то тхе афорементионед цирцумстанцес, ит схалл информ Сербиа анд трансфер тхе сентенцед персон то а присон оф анотхер Стате.

(44) 3. Wхен а сентенцед персон ис елигибле фор а присон программе ор бенефит аваилабле ундер тхе натионал лаw оф Сербиа wхицх маy ентаил соме ацтивитy оутсиде тхе присон фацилитиес, Сербиа схалл цоммуницате тхат фацт то тхе Пресиденцy, тогетхер wитх анy релевант информатион ор обсерватион, то енабле тхе Цоурт то еxерцисе итс супервисорy фунцтион.

(45) Артицле 7

(46) Инспецтион

(47) 1. Тхе цомпетент натионал аутхоритиес оф Сербиа схалл аллоw тхе инспецтион оф тхе цондитионс оф имприсонмент анд треатмент оф тхе сентенцед персон(с) бy тхе Интернатионал Цоммиттее оф тхе Ред Цросс (хереинафтер реферред то ас “тхе ИЦРЦ”) ат анy тиме анд он а периодиц басис, тхе фреqуенцy оф виситс то бе детерминед бy тхе ИЦРЦ. Тхе ИЦРЦ wилл субмит а цонфидентиал репорт басед он тхе финдингс оф тхесе инспецтионс то Сербиа анд то тхе Пресиденцy.

(48) 2. Сербиа анд тхе Пресиденцy схалл цонсулт еацх отхер он тхе финдингс оф тхе репортс реферред то ин параграпх 1 оф тхис артицле. Тхе Пресиденцy маy тхереафтер реqуест Сербиа то репорт то ит анy цхангес ин тхе цондитионс оф имприсонмент суггестед бy тхе ИЦРЦ.

(49) Артицле 8

(50) Цоммуницатион

(51) 1. Цоммуницатионс бетwеен а сентенцед персон анд тхе Цоурт схалл бе унимпедед анд цонфидентиал.

(52) 2. Тхе Пресиденцy анд Сербиа схалл естаблисх аппроприате аррангементс фор тхе еxерцисе бy сентенцед персонс оф хис ор хер ригхт оф цоммуницатион wитх тхе Цоурт.

(53) Артицле 9

(54) Не бис ин идем

(55) Тхе сентенцед персон схалл нот бе триед бефоре а цоурт оф Сербиа wитх респецт то цондуцт wхицх формед тхе басис оф цримес фор wхицх тхе персон хас алреадy беен цонвицтед ор ацqуиттед бy тхе Цоурт.

(56) Артицле 10

(57) Руле оф специалитy

(58) 1. Тхе сентенцед персон ин тхе цустодy оф Сербиа схалл нот бе субјецт то просецутион, пунисхмент ор то еxтрадитион то а тхирд Стате фор анy цондуцт енгагед ин приор то тхат персон’с трансфер то тхе территорy оф Сербиа, унлесс суцх просецутион, пунисхмент ор еxтрадитион хас беен аппровед бy тхе Пресиденцy ат тхе реqуест оф Сербиа.

(59) 2. Wхен Сербиа интендс то просецуте ор енфорце а сентенце агаинст тхе сентенцед персон, ит схалл нотифy итс интентион то тхе Пресиденцy анд трансмит тхе фоллоwинг доцументс:

(60) а) А статемент оф тхе фацтс оф тхе цасе анд тхеир легал цхарацтеризатион;

(61) б) А цопy оф анy апплицабле легал провисионс, инцлудинг тхосе цонцернинг тхе статуте оф лимитатион анд тхе апплицабле пеналтиес;

(62) ц) А цопy оф анy сентенце, wаррант оф аррест ор отхер доцумент хавинг тхе саме форце, ор оф анy отхер легал wрит wхицх Сербиа интендс то енфорце;

(63) д) А протоцол цонтаининг виеwс оф тхе сентенцед персон обтаинед афтер тхе персон хас беен информед суффициентлy абоут тхе процеедингс.

(64) 3. Ин тхе евент оф а реqуест фор еxтрадитион маде бy а тхирд Стате, Сербиа схалл трансмит тхе ентире реqуест то тхе Пресиденцy wитх а протоцол цонтаининг тхе виеwс оф тхе сентенцед персон обтаинед афтер информинг тхе персон суффициентлy абоут тхе еxтрадитион реqуест.

(65) 4. Тхе Пресиденцy маy, ин релатион то параграпхс 2 анд 3 оф тхис артицле, реqуест анy доцумент ор аддитионал информатион фром Сербиа ор тхе тхирд Стате реqуестинг тхе еxтрадитион.

(66) 5. Тхе Пресиденцy схалл маке а детерминатион ас соон ас поссибле. Тхис детерминатион схалл бе нотифиед то алл тхосе wхо хаве партиципатед ин тхе процеедингс. Иф тхе реqуест субмиттед ундер параграпхс 2 анд 3 оф тхис артицле цонцернс тхе енфорцемент оф а сентенце, тхе сентенцед персон маy серве тхат сентенце ин Сербиа ор бе еxтрадитед то а тхирд Стате онлy афтер хавинг сервед тхе фулл сентенце проноунцед бy тхе Цоурт.

(67) 6. Параграпх 1 оф тхис артицле схалл цеасе то апплy иф тхе сентенцед персон ремаинс волунтарилy фор море тхан 30 даyс ин тхе территорy оф Сербиа афтер хавинг сервед тхе фулл сентенце импосед бy тхе Цоурт, ор ретурнс то тхе территорy оф тхат Стате афтер хавинг лефт ит.

(68) Артицле 11

(69) Аппеал, ревисион анд редуцтион оф сентенце

(70) 1. Тхе Цоурт алоне схалл хаве тхе ригхт то дециде он анy апплицатион фор аппеал анд ревисион. Сербиа схалл нот импеде тхе макинг оф анy суцх апплицатион бy тхе сентенцед персон.

(71) 2. Сербиа схалл нот релеасе тхе персон бефоре еxпирy оф тхе сентенце проноунцед бy тхе Цоурт.

(72) 3. Тхе Цоурт алоне схалл хаве тхе ригхт то дециде анy редуцтион оф сентенце, анд схалл руле он тхе маттер афтер хавинг хеард тхе персон анд афтер хавинг рецеивед анy релевант информатион фром Сербиа.

(73) Артицле 12

(74) Есцапе

(75) 1. Иф тхе сентенцед персон хас есцапед, Сербиа схалл, ас соон ас поссибле, адвисе тхе Регистрар бy анy медиум цапабле оф деливеринг а wриттен рецорд.

(76) 2. Иф тхе сентенцед персон есцапес фром цустодy анд флеес тхе территорy оф Сербиа, Сербиа маy, афтер цонсултатион wитх тхе Пресиденцy, реqуест тхе персон’с еxтрадитион ор суррендер фром тхе Стате ин wхицх тхе персон ис лоцатед пурсуант то анy еxистинг билатерал ор мултилатерал аррангементс, ор маy реqуест тхат тхе Пресиденцy сеек тхе персон’с суррендер, ин аццорданце wитх Парт 9 оф тхе Роме Статуте.

(77) 3. Иф тхе Стате ин wхицх тхе сентенцед персон ис лоцатед, агреес то суррендер хим ор хер то Сербиа, пурсуант то еитхер интернатионал агреементс ор итс натионал легислатион, Сербиа схалл со адвисе то тхе Регистрар ин wритинг. Тхе персон схалл бе суррендеред то Сербиа ас соон ас поссибле иф нецессарy ин цонсултатион wитх тхе Регистрар, пурсуант то Руле 225.

(78) 4. Иф тхе сентенцед персон ис суррендеред то тхе Цоурт, тхен тхе Цоурт схалл трансфер хим ор хер то Сербиа. Невертхелесс, тхе Пресиденцy маy, ацтинг он итс оwн мотион ор ат тхе реqуест оф тхе Просецутор ор оф Сербиа, десигнате анотхер Стате, инцлудинг тхе Стате то тхе территорy оф wхицх тхе сентенцед персон хас флед.

(79) 5. Ин алл цасес, тхе ентире период оф детентион ин тхе территорy оф тхе Стате ин wхицх тхе сентенцед персон wас ин цустодy афтер хис/хер есцапе анд, wхере параграпх 4 оф тхис артицле ис апплицабле, тхе период оф детентион ат тхе сеат оф тхе Цоурт фоллоwинг тхе суррендер оф тхе сентенцед персон фром тхе Стате ин wхицх хе/схе wас лоцатед схалл бе дедуцтед фром тхе сентенце ремаининг то бе сервед.

(80) Артицле 13

(81) Цханге ин десигнатион оф Стате оф енфорцемент

(82) 1. Тхе Пресиденцy, ацтинг он итс оwн мотион ор ат тхе реqуест оф тхе сентенцед персон ор тхе Просецутор, маy, ат анy тиме, дециде то трансфер а сентенцед персон то а присон оф анотхер Стате.

(83) 2. А сентенцед персон схалл бе ентитлед, ат анy тиме, то апплy то тхе Пресиденцy то бе трансферред фром Сербиа.

(84) 3. Иф тхе Пресиденцy децидес нот то цханге Сербиа ас Стате оф енфорцемент, ит схалл нотифy тхе сентенцед персон, тхе Просецутор, тхе Регистрар анд Сербиа.

(85) Артицле 14

(86) Терминатион оф енфорцемент

(87) 1. Тхе енфорцемент оф тхе сентенце схалл цеасе:

(88) а) wхен тхе Цоурт’с сентенце хас беен цомплетед;

(89) б) упон тхе демисе оф тхе сентенцед персон;

(90) ц) фоллоwинг а децисион оф тхе Цоурт то трансфер тхе сентенцед персон то анотхер Стате ин аццорданце wитх тхе Роме Статуте анд тхе Рулес;

(91) д) упон релеасе фоллоwинг процеедингс ундер Артицле 11.

(92) 2. Тхе цомпетент натионал аутхоритиес оф Сербиа схалл терминате тхе енфорцемент оф тхе сентенце ас соон ас тхеy аре информед бy тхе Цоурт оф анy децисион ор меасуре ас а ресулт оф wхицх тхе сентенце цеасес то бе енфорцеабле.

(93) Артицле 15

(94) Трансфер оф тхе сентенцед персон упон цомплетион оф тхе сентенце

(95) 1. Фоллоwинг цомплетион оф тхе сентенце, тхе сентенцед персон wхо ис нот а натионал оф Сербиа маy, ин аццорданце wитх тхе лаw оф Сербиа, бе трансферред то а Стате wхицх ис облигед то рецеиве хим ор хер, ор то анотхер Стате wхицх агреес то рецеиве хим ор хер, такинг инто аццоунт анy wисхес оф тхе персон то бе трансферред то тхат Стате, унлесс Сербиа аутхоризес тхе персон то ремаин ин итс территорy.

(96) 2. Субјецт то тхе провисионс оф Артицле 10 оф тхис Агреемент, Сербиа маy алсо, ин аццорданце wитх итс натионал лаw, еxтрадите ор отхерwисе суррендер тхе персон то а Стате wхицх хас реqуестед тхе еxтрадитион ор суррендер оф тхе персон фор пурпосес оф триал ор енфорцемент оф а сентенце.

(97) Артицле 16

(98) Импоссибилитy то енфорце сентенцес

(99) 1. Иф, ат анy тиме афтер тхе децисион хас беен такен то енфорце а сентенце, фуртхер енфорцемент хас, фор анy легал ор працтицал реасонс анд беyонд тхе цонтрол оф тхе цомпетент натионал аутхоритиес, бецоме импоссибле, Сербиа схалл промптлy информ тхе Пресиденцy.

(100) 2. Тхе Цоурт схалл маке аппроприате аррангементс фор тхе трансфер оф тхе сентенцед персон.

(101) 3. Тхе цомпетент натионал аутхоритиес оф Сербиа схалл аллоw ат леаст сиxтy даyс фоллоwинг тхе нотифицатион оф трансфер бy тхе Пресиденцy бефоре такинг отхер меасурес он тхе маттер.

(102) Артицле 17

(103) Информатион

(104) 1. Сербиа схалл иммедиателy нотифy тхе Пресиденцy оф тхе фоллоwинг:

(105) а) тхе цомплетион оф тхе сентенце бy тхе сентенцед персон, тwо монтхс приор то тхе цомплетион оф тхе сентенце;

(106) б) иф тхе сентенцед персон хас есцапед;

(107) ц) иф тхе сентенцед персон хас децеасед; анд

(108) д) а реqуест оф еxтрадитион оф тхе сентенцед персон, инцлудинг тхе доцументс анд информатион реферред то ин Артицле 10, параграпх 2.

(109) 2. Сербиа схалл нотифy тхе Пресиденцy, 30 даyс бефоре тхе сцхедулед цомплетион оф сентенце сервед бy тхе сентенцед персон, тхе релевант информатион цонцернинг тхе интентион оф Сербиа то аутхоризе тхе персон то ремаин ин итс территорy ор тхе лоцатион wхере ит интендс то трансфер тхе персон.

(110) 3. Сербиа схалл нотифy тхе Пресиденцy оф анy импортант евент цонцернинг тхе сентенцед персон, анд оф анy просецутион оф тхат персон фор евентс субсеqуент то хис/хер трансфер.

(111) 4. Фор пурпосес оф еxтенсион оф тхе терм оф имприсонмент, тхе Пресиденцy маy аск фор обсерватионс фром Сербиа.

(112) Артицле 18

(113) Цостс

(114) 1. Тхе ординарy цостс фор тхе енфорцемент оф тхе сентенце ин тхе территорy оф Сербиа схалл бе борне бy Сербиа.

(115) 2. Отхер цостс, инцлудинг тхосе фор тхе транспорт оф тхе сентенцед персон фром анд то тхе сеат оф тхе Цоурт анд то анд фром тхе территорy оф Сербиа, схалл бе борне бy тхе Цоурт.

(116) 3. Ин цасе оф есцапе, тхе цостс ассоциатед wитх тхе суррендер оф тхе сентенцед персон схалл бе борне бy тхе Цоурт иф но Стате ассумес респонсибилитy фор тхем.

(117) Артицле 19

(118) Генерал цооператион

(119) 1. Тхе цомпетент натионал аутхоритиес оф Сербиа схалл таке алл нецессарy меасурес то енсуре тхе еффициент еxецутион оф тхис Агреемент анд то енсуре тхе аппроприате сецуритy, сафетy анд протецтион оф тхе сентенцед персонс.

(120) 2. Тхе респонсибилитy фор тхе фулфиллмент оф облигатионс провидед ин тхис Агреемент схалл рест wитх Сербиа.

(121) 3. Тхе Цоурт анд Сербиа схалл десигнате а фоцал поинт то фацилитате тхе имплементатион оф тхис Агреемент.

(122) Артицле 20

(123) Ентрy инто форце

(124) Тхис Агреемент схалл ентер инто форце тхе даy афтер тхе дате оф тхе депосит оф тхе инструмент оф ратифицатион бy Сербиа.

(125) Артицле 21

(126) Амендментс

(127) Тхис Агреемент маy бе амендед, афтер цонсултатион, бy мутуал цонсент оф тхе партиес.

(128) Артицле 22

(129) Терминатион оф тхе Агреемент

(130) Упон цонсултатион, еитхер партy маy терминате тхис Агреемент, wитх тwо монтхс приор wриттен нотице. Суцх терминатион схалл нот аффецт сентенцес ин форце ат тхе тиме оф тхе терминатион, анд тхе провисионс оф тхис Агреемент схалл цонтинуе то апплy унтил суцх сентенцес хаве беен цомплетед, терминатед ор, иф апплицабле, тхе сентенцед персон хас беен трансферред ин аццорданце wитх Артицле 13 оф тхис Агреемент.

(131) ИН WИТНЕСС WХЕРЕОФ, тхе ундерсигнед, дулy аутхоризед тхерето, хаве сигнед тхис Агреемент.

(132) Доне ат Тхе Хагуе тхис 20тх даy оф Јануарy 2011, ин дуплицате, ин тхе Енглисх лангуаге.

(133) ФОР ТХЕ ЦОУРТ

(134) ФОР ТХЕ РЕПУБЛИЦ ОФ СЕРБИА

(135) Јудге Санг-Хyун Сонг

(136) Мс. Снежана Маловић

(137) Пресидент оф тхе Интернатионал Цриминал Цоурт

(138) Министер оф Јустице

(139) СПОРАЗУМ

(140) ИЗМЕЂУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И МЕЂУНАРОДНОГ

(141) КРИВИЧНОГ СУДА О ИЗВРШЕЊУ КАЗНИ

(142) МЕЂУНАРОДНОГ КРИВИЧНОГ СУДА

(143) Република Србија (у даљем тексту: „Србија”) и

(144) Међународни кривични суд (у даљем тексту: „Суд”),

(145) УВОДНИ ДЕО

(146) ПОЗИВАЈУЋИ СЕ НА члан 103. Римског статута Међународног кривичног суда, који је усвојила Дипломатска конференција овлашћених представника чланица Уједињених нација 17. јула 1998. године (у даљем тексту: „Римски статут”), према коме се казне затвора које изрекне Суд служе у држави коју изабере Суд са списка држава које су изразиле спремност да прихвате осуђена лица;

(147) ПОЗИВАЈУЋИ СЕ НА Правило бр. 200 Правила поступка и доказивања Суда (у даљем тексту: „Правило/а”), према коме Суд има право да закључује билатералне споразуме са државама у циљу утврђивања оквира за пријем лица осуђених од стране Суда, у складу са Римским статутом;

(148) ПОЗИВАЈУЋИ СЕ НА широко прихваћена мерила међународних споразума у вези са поступањем са затвореницима, укључујући и Стандардна минимална правила за поступање према затвореницима, потврђена резолуцијама 663ц (XXIV) од 31. јула 1957. године и 2067 (ЛXИИ) од 13. маја 1977. године ЕСОСОС-а (Економског и социјалног савета), Скуп начела за заштиту свих лица под било којим обликом притвора или заточења, који је усвојила Генерална Скупштина УН резолуцијом бр. 43/173 од 9. децембра 1988. године, и Основна начела за поступање према затвореницима, која је усвојила Генерална Скупштина УН резолуцијом бр. 45/111 од 14. децембра 1990. године;

(149) УЗИМАЈУЋИ У ОБЗИР спремност Србије да прихвати лица која је осудио Суд;

(150) У ЦИЉУ утврђења оквира за прихватање лица које је осудио Суд и стварања услова под којима ће се изречене казне издржавати на територији Србије;

(151) СЛОЖИЛЕ СУ СЕ како следи:

(152) Члан 1. - Циљ и обим Споразума

(153) Овај споразум уређује питања која се односе на или настају из извршења казни које је изрекао Суд, а које се издржавају у заводима за извршење кривичних санкција Србије.

(154) Члан 2. - Поступак

(155) 1. Председништво Суда (у даљем тексту: „Председништво”), у поступку обавештавања Србије о својој одлуци да изврши казну у одређеном предмету, дужно је да достави Министарству правде Србије, поред осталог, следеће податке и исправе:

(156) а) име и презиме, држављанство, датум и место рођења осуђеног лица;

(157) б) препис правоснажне осуђујуће пресуде и изречене казне;

(158) в) трајање и датум почетка издржавања казне, као и време које је преостало до престанка издржавања казне;

(159) г) након разговора са осуђеним лицем, све неопходне податке у вези са његовим здравственим стањем, укључујући и било какве терапије које прима.

(160) 2. Надлежни државни орган је дужан да одлучи о захтеву Суда и да без одлагања о својој одлуци обавести Председништво.

(161) 3. Србија има право да у било ком тренутку повуче своје услове за присуство у списку држава које су спремне да приме осуђена лица. Председништво разматра и потврђује или одбацује било какве измене или допуне тих услова.

(162) Члан 3. - Пребацивање осуђених лица

(163) Секретар Суда, у договору са надлежним државним органом, дужан је да изради одговарајући поступак пребацивања осуђеног лица из Суда на територију Србије.

(164) Члан 4. - Извршење

(165) 1. У складу са одредбама овог споразума, затворска казна је обавезујућа за Србију, која нема никакво право да је преиначује.

(166) 2. Суд ће вршити надзор над извршењем затворске казне, која мора да буде у складу са широко прихваћеним мерилима међународних споразума у вези са поступањем са затвореницима.

(167) 3. Уколико, након пребацивања осуђеног лица на територију Србије, Суд, у складу са Римским статутом и Правилима, наложи да осуђено лице буде саслушано пред Судом, осуђено лице ће бити привремено пребачено у Суд, под условом да буде враћено на територију Србије у року који одреди Суд.

(168) 4. Председништво има право да одобри привремено изручење осуђеног лица трећој држави за сврхе кривичног поступка искључиво ако је примило гаранције које сматра задовољавајућим да ће осуђено лице бити држано у притвору у трећој држави и пребачено назад у Србију, после окончања поступка.

(169) Члан 5. - Надзор над извршењем

(170) У циљу вршења надзора над извршењем затворских санкција, Председништво, између осталог, има право и на следеће:

(171) а) када год је то потребно, да захтева било какве податке, извештаје или стручна мишљења од Србије, или од било којих поузданих извора;

(172) б) када је то неопходно, да одреди судију Суда или члана особља Суда чији ће задатак бити, након што обавести Србију, да се састане са осуђеним лицем и саслуша његове ставове, без присуства органа Србије;

(173) в) када год је прикладно, понуди Србији прилику да се изјасни о ставовима које је изнело осуђено лице у случају наведеном у тачки под (б) овог члана.

(174) Члан 6. - Услови издржавања казне

(175) 1. Услови издржавања казне биће уређени, у складу са прописима Србије, и биће у складу са широко прихваћеним стандардима међународних споразума који се односе на поступање са затвореницима; ни у једном случају ти услови не смеју да буду бољи или гори од оних које трпе затвореници осуђени у вези са сличним делима у Србији.

(176) 2. Србија је дужна да обавести Председништво о свим околностима, укључујући примену било којих услова који су били договорени када је изнела своју спремност да буде укључена у списак држава које примају осуђена лица на издржавање санкција, које би могле да битно утичу на услове или трајање затворске казне. Председништво ће бити обавештено о било каквим познатим или предвидивим околностима најмање 45 дана пре њихове појаве. Током овог периода, Србија не сме да предузима било какве мере које би могле да нанесу штету њеним обавезама. У случају да Председништво није у стању да се сложи са поменутим околностима, дужно је да обавести Србију и пребаци осуђено лице у затвор у другој држави.

(177) 3. У случају да осуђено лице има право да учествује у неком затворском програму или погодностима према законима Србије који могу да обухвате извесне активности изван затворске установе, Србија је дужна да обавести Председништво о тој чињеници, као и о свим другим релевантним подацима или опажањима, како би Суд могао да изврши своју надзорну функцију.

(178) Члан 7. – Надзор

(179) 1. Надлежни државни орган је дужан да омогући Међународном комитету Црвеног крста (у даљем тексту: „МКЦК”) да прегледа затворске услове и поступања са осуђеним лицем/лицима у било ком тренутку, као и с времена на време, при чему ће учесталост посета одредити МКЦК. Србији и Председништву ће МКЦК поднети поверљив извештај о својим налазима током посета.

(180) 2. Србија и Председништво су дужни да заједнички размотре налазе наведене у ставу 1. овог члана. Председништво има право да након тога захтева да га Србија обавести о свим изменама затворских услова које је препоручио МКЦК.

(181) Члан 8. – Општење

(182) 1. Општење осуђеног лица са Судом је неометано и поверљиво.

(183) 2. Председништво и Србија су дужни да установе одговарајуће механизме за остваривање права осуђеног лица на општење са Судом.

(184) Члан 9. - Не бис ин идем

(185) Осуђеном лицу не може бити суђено пред судом у Србији у вези са активностима које су представљале биће кривичних дела у вези с којима је лицу већ изречена осуђујућа или ослобађајућа пресуда од стране Суда.

(186) Члан 10. - Начело посебности

(187) 1. Осуђено лице које се налази у затвору у Србији не сме бити гоњено, кажњавано или изручивано трећој држави у вези са било каквим активностима којима се лице бавило пре пребацивања на територију Србије, осим ако Председништво, на захтев Србије, није одобрило такво гоњење, кажњавање или изручење.

(188) 2. Уколико Србија намерава да кривично гони или изврши казну према осуђеном лицу, дужна је да обавести Председништво о својој намери и достави следећу документацију:

(189) а) изјаву о чињеницама случаја и о њиховој правној квалификацији;

(190) б) копију свих релевантних законских одредаба, укључујући оне које се односе на рок застаревања и запрећене санкције;

(191) в) копију свих осуђујућих пресуда, налога за хапшење или других исправа са истом правном снагом, односно било каквог другог судског налога кога Србија има намеру да изврши;

(192) г) протокол који садржи ставове осуђеног лица изнете након што је лице обавештено у довољној мери о поступку.

(193) 3. У случају захтева за изручење који је поднела трећа земља, Србија је дужна да цео захтев достави Председништву заједно са протоколом, који садржи ставове осуђеног лица прибављене након што је лице обавештено у довољној мери о захтеву за изручење.

(194) 4. Председништво има право, у вези са ст. 2. и 3. овог члана, да тражи било какве исправе или додатне податке од Србије или од треће државе која захтева изручење.

(195) 5. Председништво је дужно да одлучи у што краћем року. Одлука се доставља свима који су учествовали у поступку. Уколико се захтев поднет у вези са ст. 2. или 3. овог члана односи на извршење казне, осуђено лице може да издржава казну у Србији или да буде изручено трећој држави само након што је одслужило казну коју му је изрекао Суд у целини.

(196) 6. Став 1. овог члана неће се примењивати уколико осуђено лице својом вољом остане више од 30 дана на територији Србије након што је одслужило целокупну казну коју му је изрекао Суд, или се врати на територију те државе након што ју је било напустило.

(197) Члан 11. - Жалбе на пресуду, обнове поступка и умањење казне

(198) 1. Само Суд има право да одлучује о жалбама на пресуду и молбама за обнову поступка. Србија нема право да омета поднеске осуђеног лица у том смислу.

(199) 2. Србија нема право да пусти на слободу лице пре истека казне на коју га је осудио Суд.

(200) 3. Само Суд има право да одлучује о умањењу казне, и о том питању одлучује након саслушања лица и након пријема било каквих релевантних информација од Србије.

(201) Члан 12. - Бекство

(202) 1. Уколико осуђено лице побегне са издржавања казне, Србија је дужна да без одлагања обавести Секретара Суда, користећи било које средство које може да пренесе писану поруку.

(203) 2. Уколико осуђено лице побегне са издржавања казне и са територије Србије, Србија има право да, након саветовања са Председништвом, захтева изручење или предају тог лица од државе у којој се лице налази, у складу са важећим билатералним или мултилатералним споразумима, или може да затражи да Председништво захтева предају лица, у складу са главом 9. Римског статута.

(204) 3. Уколико се држава у којој се осуђено лице налази сложи да то лице преда Србији, на основу међународних споразума или домаћих прописа, Србија је дужна да о томе обавести Секретара Суда у писменом облику. Лице мора да буде предато Србији у најкраћем могућем року, уколико је потребно у сарадњи са Секретаром Суда, сходно Правилу број 225.

(205) 4. Уколико је осуђено лице предато Суду, Суд ће то лице пребацити у Србију. Ово, међутим, не спречава Председништво да по сопственој одлуци, или на захтев јавног тужиоца, или Србије, одреди другу државу, укључујући и државу на чију је територију осуђено лице побегло.

(206) 5. У свим случајевима, време током кога је осуђено лице било притворено на територији државе у којој је било у притвору након бежања, као и у случајевима када се примењује став 4. овог члана, време проведено у притвору у седишту Суда након предаје осуђеног лица од стране државе у којој се лице налазило, биће одбијено од преосталог дела казне.

(207) Члан 13. - Промена државе извршења

(208) 1. Председништво, по сопственој одлуци или на захтев осуђеног лица или јавног тужиоца, има право да у било ком тренутку одлучи да пребаци осуђено лице у затвор у другој држави.

(209) 2. Осуђено лице има право да у било које време подноси захтеве Председништву да буде пребачено из Србије.

(210) 3. Уколико Председништво одлучи да не мења Србију као државу извршења, о томе ће обавестити осуђено лице, јавног тужиоца, Секретара Суда и Србију.

(211) Члан 14. - Престанак извршења

(212) 1. Извршење казне ће престати:

(213) а) одслужењем казне коју је изрекао Суд;

(214) б) у случају смрти осуђеног лица;

(215) в) након одлуке Суда да се осуђено лице пребаци у другу државу у складу са Римским статутом и Правилима;

(216) г) пуштањем на слободу након поступка по члану 11.

(217) 2. Надлежни државни органи су дужни да обуставе извршење казне одмах након пријема обавештења од Суда о било каквој одлуци или мери чија је последица да се казна неће даље извршавати.

(218) Члан 15. - Пребацивање осуђеног лица након одслужења казне

(219) 1. Након одслужења казне, осуђено лице које није држављанин Србије има право да, у складу са домаћим прописима Србије, буде пребачено у државу која је обавезна да га прими или у другу државу која се сагласи да га прими, узимајући у обзир жељу лица да буде пребачено у ту државу, осим ако Србија дозволи лицу да остане на њеној територији.

(220) 2. У складу са одредбама члана 10. овог споразума, Србија, такође, може да, у складу са домаћим прописима, изручи или на други начин преда лице држави која је тражила изручење или предају лица у циљу вођења кривичног поступка или извршења казне.

(221) Члан 16. - Немогућност извршења казни

(222) 1. Уколико у било које време након што је донета одлука, из било каквих законских или практичних разлога и изван контроле надлежних домаћих органа да се изврши осуда њено извршење постане немогуће, Србија је дужна да о томе без одлагања обавести Председништво.

(223) 2. Суд је дужан да одреди одговарајући механизам за пребацивање осуђеног лица.

(224) 3. Надлежни државни органи су дужни да одложе предузимање било каквих других мера најмање 60 дана након пријема обавештења од Председништва о пребацивању лица.

(225) Члан 17. - Обавештавање

(226) 1. Србија је дужна да без одлагања обавести Председништво о следећем:

(227) а) о одслуживању казне осуђеног лица, два месеца пре датума истека казне;

(228) б) о бежању осуђеног лица;

(229) в) о смрти осуђеног лица; и

(230) г) о захтевима за изручење осуђеног лица, укључујући исправе и податке наведене у ставу 2. члана 10.

(231) 2. Србија је дужна да достави Председништву, 30 дана пре датума истека казне коју издржава осуђено лице, релевантне податке у вези са намером Србије да одобри останак лица на њеној територији или податке о месту где намерава да пребаци лице.

(232) 3. Србија је дужна да обавести Председништво о свим важним догађајима у вези са осуђеним лицем, или о свим правним поступцима предузетим против тог лица у вези са догађајима након пребацивања лица.

(233) 4. У сврху продуживања затворске казне, Председништво има право да затражи мишљење Србије.

(234) Члан 18. - Трошкови

(235) 1. Редовне трошкове извршења казне на територији Србије сносиће Србија.

(236) 2. Друге трошкове, укључујући трошкове превожења осуђеног лица од и до седишта Суда и од и до територије Србије, сносиће Суд.

(237) 3. У случају бекства, трошкове у вези са предајом осуђеног лица сносиће Суд, уколико ниједна држава не преузме одговорност за њих.

(238) Члан 19. - Општа сарадња

(239) 1. Надлежни државни органи Србије су дужни да предузимају све неопходне мере да обезбеде ефикасно извршење овог споразума и да осигурају одговарајућу безбедност, сигурност и заштиту осуђених лица.

(240) 2. Одговорност за извршење обавеза предвиђених овим споразумом сноси Србија.

(241) 3. Суд и Србија ће одредити особу за контакт у циљу олакшавања извршења овог споразума.

(242) Члан 20. - Ступање на снагу

(243) Овај споразум ступа на снагу наредног дана од дана депоновања инструмента о потврђивању од стране Србије.

(244) Члан 21. - Измене Споразума

(245) Овај споразум може да буде измењен, након консултација, и на основу узајамног пристанка Страна.

(246) Члан 22. - Отказивање Споразума

(247) После консултација, било која Страна има право да откаже Споразум, са отказним роком од два месеца. Отказ неће утицати на осуде које су на снази у време отказа, а одредбе овог споразума ће остати на снази све док такве казне не буду одслужене, престале или уколико је то случај, осуђено лице не буде пребачено, у складу са чланом 13. овог споразума.

(248) У ПОТВРДУ ЧЕГА СУ доле потписани, за то прописно овлашћени, потписали овај споразум.

(249) У Хагу, 20. јануара 2011. године, у два примерка, на енглеском језику.

(250) За Суд

(251) За Републику Србију

(252) Санг Хин Сонг, с.р.

(253) Снежана Маловић, с.р.

Закон о потврђивању Споразума између Републике Србије и Међународног кривичног суда о извршењу казни Међународног кривичног суда

Члан 1 Међународног кривичног суда

Члан 2

Члан 3 министар правде

Члан 4