Закон о потврђивању Споразума између Републике Србије и Републике Италије о олакшању примене Европске конвенције о међусобном пружању правне помоћи у кривичним стварима од 20. априла 1959. године

Члан 1

Потврђује се Споразум између Републике Србије и Републике Италије о олакшању примене Европске конвенције о међусобном пружању правне помоћи у кривичним стварима од 20. априла 1959. године, потписан у Београду, 9. фебруара 2017. године, у оригиналу на српском, италијанском и енглеском језику.

Члан 2

(1) Текст Споразума у оригиналу на српском језику гласи:

(2) СПОРАЗУМ

(3) ИЗМЕЂУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ ИТАЛИЈЕ О ОЛАКШАЊУ ПРИМЕНЕ ЕВРОПСКЕ КОНВЕНЦИЈЕ О МЕЂУСОБНОМ ПРУЖАЊУ ПРАВНЕ ПОМОЋИ У КРИВИЧНИМ СТВАРИМА ОД 20. АПРИЛА 1959. ГОДИНЕ

(4) Република Србија и Република Италија (у даљем тексту: стране уговорнице);

(5) у циљу побољшања сарадње између две државе у области пружања међусобне правне помоћи у кривичним стварима, укључујући и посебне облике правне помоћи;

(6) истичући да овај споразум има за циљ да допуни одредбе и олакша примену Европске конвенције о међусобном пружању правне помоћи у кривичним стварима од 20. априла 1959. године, која остаје на снази за сва питања која нису регулисана овим споразумом;

(7) договориле су се следеће:

Члан 3

(1) ДОСТАВЉАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРУЖАЊЕ ПРАВНЕ ПОМОЋИ

(2) 1. Правосудни орган стране молиље може упутити захтев за правну помоћ директно правосудном органу замољене државе, а одговор се може доставити на исти начин.

(3) 2. Примерак захтева за правну помоћ из става 1. доставља се органима наведеним у члану 15. ставу 1. Европске конвенције.

Члан 4

(1) САСЛУШАЊЕ ПУТЕМ ВИДЕО КОНФЕРЕНЦИЈЕ

(2) 1. У случају да се лице налази на територији замољене стране и да мора бити саслушано у својству сведока или вештака од стране надлежних органа стране молиље, страна молиља може затражити да се саслушање обави путем видео конференције, у складу са одредбама овог члана, ако се покаже да није могуће или не би било пожељно да се лице добровољно појави на њеној територији.

(3) 2. Саслушање путем видео конференције може се такође затражити ради саслушања лица против којег је покренута истрага или које се кривично гони, уколико је оно сагласано са тим и ако наведено није у супротности са националним законодавством страна уговорница. У том случају, браниоцу лица које се саслушава, дозвољава се присуство на месту на коме се наведено лице налази или пред правосудним органом стране молиље, и омогућава му се поверљива комуникација на даљину са наведеним лицем.

(4) 3. Саслушање путем видео конференције обавља се у свим случајевима у којима је лице, чије се саслушање или испитивање тражи, лишено слободе на територији замољене државе.

(5) 4. Замољена страна одобриће да се саслушање лица обави путем видео конференције, ако то није у супротности са основним начелима њеног законодавства и под условом да располаже техничким средствима за такву врсту саслушања.

(6) 5. Захтеви за саслушање путем видео конференције садрже, поред предвиђеног чланом 14. Европске конвенције, и разлоге због чега није могуће или не би било пожељно лично присуство лица које није лишено слободе, а које треба да буде саслушано или испитано, у држави молиљи. Такође, захтев треба да садржи назив надлежног органа и лица које ће узимати изјаву.

(7) 6. Надлежни орган замољене државе позива лице на саслушање у складу са националним законодавством.

(8) 7. У вези са саслушањем путем видео конференције, примењују се следеће одредбе:

(9) а) надлежни органи обе стране присутни су током саслушања, ако је потребно уз присуство преводиоца. Надлежни орган замољене стране врши идентификацију лица које се саслушава и обезбеђује да се ова радња врши у складу са националним законодавством. Када је надлежни орган замољене стране мишљења да се током саслушања не поступа у складу са основним начелима домаћег законодавства, без одлагања предузима неопходне мере како би наведена радња била обављена у складу са наведеним начелима;

(10) б) надлежни органи обе стране се међусобно договарају, уколико је потребно, о мерама заштите лица које се позива на саслушање;

(11) в) на захтев стране молиље или лица које се позива на саслушање, замољена старана обезбеђује том лицу, уколико је потребно, помоћ преводиоца;

(12) г) лице које се позива ради давања изјаве може одбити да то учини када закон замољене стране или стране молиље то предвиђа.

(13) 8. Осим у случају из става 7(б) овог члана, надлежни орган замољене стране сачињава, на крају саслушања, званични записник у којем се наводи датум и место саслушања, садржај саслушања, подаци о идентитету саслушаног лица, подаци о идентитету и функцији свих других присутних лица која су узела учешће у саслушању као и техничким условима под којима је обављено саслушање. Надлежни орган замољене стране одмах доставља оригинал поменутог записника надлежном органу стране молиље, посредством њихових националних органа наведених у члану 15. ставу 1. Европске конвенције.

(14) 9. Настале трошкове саслушања путем видео конференције надокнађује страна молиља, изузев у случају да се замољена страна делимично или у целости одрекне надокнаде трошкова.

(15) 10. Замољена страна може да одобри употребу технологија за обављање видео конференције и у друге сврхе, поред наведених у ставу 1. и 2. овог члана, укључујући и ради вршења препознавања лица и предмета као и суочења.

Члан 5

(1) ИДЕНТИФИКАЦИЈА БАНКАРСКИХ РАЧУНА И ДРУГИХ ФИНАНСИЈСКИХ ПОДАТАКА

(2) 1. На захтев стране молиље, замољена страна одмах утврђује да ли је идентификовано физичко или правно лице које је предмет кривичног гоњења власник једног или више рачуна у било којој банци, или другој кредитној или финансијској институцији која се налази на њеној територији и доставља страни молиљи релевантне информације, укључујући информације које се тичу идентитета овлашћених лица да користе те рачуне, њиховој локацији и свим трансакцијама по наведеним рачунима.

(3) 2. Замољена страна одмах обавештава страну молиљу о исходу својих провера.

(4) 3. Пружање помоћи сходно овом члану се не може одбити из разлога банкарске тајне.

Члан 6

(1) СТУПАЊЕ НА СНАГУ

(2) 1. Овај споразум ступа на снагу даном пријема последњег обавештења којим се стане уговорнице дипломатским путем међусобно обавештавају да су завршени унутрашњи правни поступци потребни за ступање на снагу овог споразума.

(3) 2. Овај споразум може бити допуњен у било ком тренутку путем писаног споразума између страна уговорница. Свака допуна ступа на снагу у складу са поступком из става 1. овог члана и постаје саставни део овог споразума.

(4) 3. Овај споразум се закључује на неодређени временски период. Свака страна уговорница може отказати овај споразум у било ком тренутку писаним обавештењем о отказу упућеном другој страни дипломатским путем. Отказивање ступа на снагу сто осамдесет дана од дана упућивања наведеног обавештења и не утиче на поступке започете пре наведеног отказивања.

(5) КАО ПОТВРДУ НАВЕДЕНОГ, доле потписани, прописно овлашћени од стране својих Влада, потписали су овај споразум.

(6) Сачињено у Београду, дана 9. фебруара 2017. године, у два оригинална примерка сваки на српском, италијанском и енглеском језику, при чему су сви текстови подједнако веродостојни. У случају разлике у тумачењу меродаван је текст на енглеском језику.

(7) ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ

(8) Нела Кубуровић, с.р.

(9) ЗА РЕПУБЛИКУ ИТАЛИЈУ

(10) Андреа Орландо, с.р.