Закон о потврђивању Споразума између Републике Србије и Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске о реадмисији лица која незаконито бораве

Члан 1

Потврђује се Споразум између Републике Србије и Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске о реадмисији лица која незаконито бораве, потписан у Лондону, 26. јануара 2022. године, у оригиналу на српском и на енглеском језику.

Члан 2

(1) Текст Споразума између Републике Србије и Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске о реадмисији лица која незаконито бораве, у оригиналу на српском језику гласи:

(2) СПОРАЗУМ

(3) између Републике Србије и Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске о реадмисији лица која незаконито бораве

(4) УГОВОРНЕ СТРАНЕ,

(5) РЕПУБЛИКА СРБИЈА, у даљем тексту: Србија,

(6) и

(7) УЈЕДИЊЕНО КРАЉЕВСТВО Велике Британије и Северне Ирске, у даљем тексту: УК,

(8) ОДЛУЧНЕ да ојачају међусобну сарадњу како би се ефикасније бориле против незаконитих миграција,

(9) ЖЕЛЕЋИ да успоставе, на основу овог споразума и на бази реципроцитета, брзе и делотворне процедуре идентификације, те безбедног и уредног повратка лица која не испуњавају или више не испуњавају услове уласка, боравка или настањења на територији Србије или УК, као и да олакшају транзит ових лица у духу сарадње,

(10) ПОТВРЂУЈУЋИ да стране поштују људска права и основне слободе, како је то прописано Универзалном декларацијом о људским правима која је усвојена у Паризу 10. децембра 1948. године, као и принципе демократије и владавину права,

(11) НАГЛАШАВАЈУЋИ да овај споразум не дира у права, обавезе и надлежности Србије и УК које проистичу из међународног права, а нарочито, из Конвенције о статусу избеглица од 28. јула 1951. године,

(12) НАГЛАШАВАЈУЋИ да овај споразум не дира у права и процедуралне гаранције за лица која су предмет поступка повратка или која се пријављују за азил у Србији или УК, како је предвиђено законодавством Србије односно УК,

(13) НАГЛАШАВАЈУЋИ да се овај споразум заснива на начелима заједничке одговорности, солидарности и равноправног партнерства у области управљања миграционим токовима између Србије и УК,

(14) СПОРАЗУМЕЛЕ СУ СЕ О СЛЕДЕЋЕМ:

Члан 3

(1) Реадмисија држављана трећих земаља и лица без држављанства

(2) 1. Србија, на захтев УК и без других формалности осим оних које предвиђа овај споразум, прихвата све држављане трећих земаља или лица без држављанства која не испуњавају или више не испуњавају важеће законске услове за улазак, боравак или настањење на територији УК, ако се докаже или ако се на основу прима фацие доказа поднетих у складу са чланом 9. може основано претпоставити да таква лица:

(3) а. поседују, или су у време уласка поседовала, важећу визу или дозволу боравка издату од стране Србије; или

(4) б. су незаконито и директно ушла на територију УК, након што су боравила или била у транзиту кроз територију Србије.

(5) 2. Обавеза реадмисије из става 1. не постоји ако:

(6) а. је држављанин треће земље или лице без држављанства било само у авиотранзиту преко међународног аеродрома Србије; или

(7) б. је држављанину треће земље или лицу без држављанства УК издало визу или дозволу боравка, пре или након уласка на његову територију, осим:

(8) и. ако то лице поседује визу или дозволу боравка издату од стране Србије, која има дужи рок важења, или

(9) ии. ако је виза или дозвола боравка издата од стране УК добијена коришћењем лажних или фалсификованих докумената, давањем лажне изјаве, а ако је то лице претходно боравило на, или било у транзиту преко територије Србије, или

(10) иии. ако то лице не поштује неки од услова у вези са визом и ако је то лице претходно боравило на, или било у транзиту преко територије Србије.

(11) 3. Србија, на захтев УК, такође прихвата држављане бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије који нису стекли ниједно друго држављанство и чије се место рођења и пребивалиште на дан 27. априла 1992. године налазило на територији Србије.

(12) 4. Након што Србија да позитиван одговор на захтев за реадмисију, УК лицу чија је реадмисија прихваћена издаје стандардну путну исправу УК за сврхе протеривања (чија се важећа верзија налази у Анексу 8, а која се може ажурирати уз доставу обавештења Србији).

Члан 4 ОБАВЕЗЕ УК У ВЕЗИ СА РЕАДМИСИЈОМ

(1) Реадмисија сопствених држављана

(2) 1. УК, на захтев Србије и без других формалности, осим оних које предвиђа овај споразум, прихвата свако лице које не испуњава или више не испуњава важеће услове за улазак, боравак или настањење на територији Србије, ако се докаже или се на основу прима фацие доказа поднетих у складу са чланом 8. може основано претпоставити да је то лице британски држављанин.

(3) 2. УК такође прихвата:

(4) и. малолетну невенчану децу лица из става 1. без обзира на њихово место рођења или њихово држављанство, осим у случају када имају независно право боравка у Србији;

(5) ии. супружнике лица из става 1, који имају друго држављанство, ако имају право уласка и боравка или добију право уласка и боравка на територији УК, осим у случају када имају независно право боравка у Србији.

(6) 3. Након што УК да позитиван одговор на захтев за реадмисију, дипломатска мисија УК без одлагања, а најкасније у року од 3 радна дана, издаје путну исправу потребну за враћање лица које је предмет реадмисије, са роком важења од најмање 3 месеца. Уколико из неког правног или чињеничног разлога, трансфер лица не може бити организован пре истека рока важења путне исправе која је првобитно издата, дипломатска мисија УК у року од 14 календарских дана издаје нову путну исправу са истим роком важења.

(7) 4. У случају да лице које је предмет реадмисије, поред држављанства УК има и држављанство неке треће државе, Србија узима у обзир вољу лица које је предмет реадмисије да буде враћено у државу по свом избору.

Члан 5

(1) Реадмисија држављана трећих земаља и лица без држављанства

(2) 1. УК, на захтев Србије и без других формалности осим оних које предвиђа овај споразум, прихвата све држављане трећих земаља или лица без држављанства која не испуњавају или више не испуњавају важеће законске услове за улазак, боравак или настањење на територији Србије, ако се докаже или ако се на основу прима фацие доказа поднетих у складу са чланом 9. може основано претпоставити да та лица:

(3) а. поседују, или су у време уласка поседовала, важећу визу или дозволу боравка издату од стране УК; или

(4) б. су незаконито и директно ушла на територију Србије, након што су боравила или била у транзиту преко територије УК.

(5) 2. Обавеза реадмисије из става 1. не постоји уколико:

(6) а. је држављанин треће земље или лице без држављанства било само у авиотранзиту преко међународног аеродрома УК; или

(7) б. је држављанину треће земље или лицу без држављанства Србија издала визу или дозволу боравка, пре или након уласка на њену територију, осим:

(8) и. ако то лице поседује визу или дозволу боравка издату од стране УК, која има дужи рок важења, или

(9) ии. ако је виза или дозвола боравка издата од стране Србије добијена коришћењем лажних или фалсификованих докумената, давањем лажне изјаве, а ако је то лице претходно боравило на, или било у транзиту преко територије УК, или

(10) иии. ако то лице не поштује неки од услова у вези са визом и ако је то лице претходно боравило на, или било у транзиту преко територије УК.

(11) 3. Након што УК да позитиван одговор на захтев за реадмисију, Србија лицу чија је реадмисија прихваћена издаје путни лист неопходан за његов повратак.

Члан 6 ПОСТУПАК РЕАДМИСИЈЕ

(1) Начела

(2) 1. У складу са ставом 2, за сваки трансфер лица које је предмет реадмисије на основу једне од обавеза из чланова 2-5. потребно је поднети захтев за реадмисију надлежном органу замољене државе.

(3) 2. Захтев за реадмисију није потребно поднети када лице које је предмет реадмисије поседује важећу путну исправу, а у случају да је то лице држављанин треће земље или лице без држављанства и да поседује важећу визу за улазак или дозволу боравка у замољеној држави.

(4) 3. Ако је лице затечено у пограничној области државе молиље, након што је незаконито прешло границу долазећи директно из замољене државе, држава молиља може поднети захтев за реадмисију у року од 2 радна дана након привођења дотичне особе (убрзани поступак).

Члан 7

(1) Захтев за реадмисију

(2) 1. Захтев за реадмисију ће, у највећој могућој мери, садржати следеће информације:

(3) а. податке о лицу које је предмет реадмисије (нпр. имена, презимена, датум и место рођења и последње место пребивалишта) и, уколико је могуће, податке о малолетној невенчаној деци и/или супружницима;

(4) б. документа на основу којих се доказује држављанство и претпоставке на основу којих ће се обезбедити прима фацие докази о држављанству, транзиту, постојању услова за реадмисију и незаконитом уласку и боравку држављана трећих земаља или лица без држављанства;

(5) в. фотографију лица које је предмет реадмисије.

(6) 2. Захтев за реадмисију такође, у највећој могућој мери, садржи следеће информације:

(7) а. изјаву која указује на то да лицу чији се трансфер организује може бити потребна помоћ или нега, под условом да се конкретно лице изричито сложило са том изјавом;

(8) б. информације о било којој другој врсти заштите, мери безбедности или информације у вези са здрављем лица, које би могле бити неопходне у појединачном случају трансфера.

(9) 3. Важећи образац који треба користити при подношењу захтева за реадмисију налази се у Анексу 6. овог споразума (а који се може ажурирати уз доставу обавештења Србији).

Члан 8

(1) Доказивање држављанства

(2) 1. Доказивање држављанства у складу с чланом 2. став 1. и чланом 4. став 1. може се нарочито обезбедити документима наведеним у Анексу 1. овог споразума, чак и ако им је истекао рок важења. Ако се приложе оваква документа, Србија и УК међусобно признају држављанство без потребе за другим истрагама. Доказ о држављанству не може се обезбедити на основу лажних докумената.

(3) 2. Прима фацие доказ држављанства у складу с чланом 2. став 1. и чланом 4. став 1. може се нарочито обезбедити на основу докумената наведених у Анексу 2. овог споразума, и у случају да им је истекао рок важења. Када су оваква документа приложена, Србија и УК сматрају да је држављанство доказано, осим ако не могу доказати супротно. Прима фацие доказ држављанства не може се обезбедити на основу лажних докумената.

(4) 3. Ако није могуће приложити ниједан документ наведен у Анексу 1. или 2. овог споразума, дипломатски представник замољене државе, на захтев државе молиље, организује разговор са лицем које је предмет реадмисије без непотребног одлагања, а најкасније у року од три радна дана од дана када је такав захтев поднет, како би се утврдило држављанство тог лица.

Члан 9

(1) Докази који се тичу држављана трећих земаља и лица без држављанства

(2) 1. Докази о постојању услова за реадмисију држављана трећих земаља и лица без држављанства прописани чланом 3. став 1. и чланом 5. став 1. обезбеђују се посебно на основу доказа наведених у Анексу 3. овог споразума и не могу се обезбедити на основу лажних докумената. Овакви докази међусобно се признају од стране Србије и УК без спровођења додатне истраге.

(3) 2. Прима фацие докази о постојању услова за реадмисију држављана трећих земаља и лица без држављанства прописани чланом 3. став 1. и чланом 5. став 1. обезбеђују се посебно на основу доказа наведених у Анексу 4. овог споразума и не могу се обезбедити на основу лажних докумената. У случајевима када се обезбеде прима фацие докази, Србија и УК сматрају да услови за реадмисију постоје, осим ако не могу доказати супротно.

(4) 3. Незаконитост уласка, боравка или настањења се утврђује на основу путних исправа конкретног лица које не садрже неопходну визу или другу дозволу боравка на територији државе молиље. Изјава државе молиље да конкретно лице не поседује неопходну путну исправу, визу или дозволу боравка такође представља прима фацие доказ незаконитог уласка, боравка или настањења.

(5) 4. Докази о постојању услова за реадмисију бивших држављана Социјалистичке Федеративне Републике Југославије прописани чланом 3. став 3. обезбеђују се посебно на основу доказа наведених у Анексу 5а овог споразума и не могу се обезбедити на основу лажних докумената. Србија признаје сваки овакав доказ без спровођења додатне истраге.

(6) 5. Прима фацие докази о постојању услова за реадмисију бивших држављана Социјалистичке Федеративне Републике Југославије прописани чланом 3. став 3. обезбеђују се на основу доказа наведених у Анексу 5б овог споразума и не могу се обезбедити на основу лажних докумената. У случајевима када се приложе прима фацие докази, Србија сматра да постоје услови за реадмисију, осим ако не може доказати супротно.

(7) 6. Ако није могуће приложити ниједан документ наведен у анексима 5а и 5б, надлежни дипломатски представник Србије, на захтев, организује разговор са лицем које је предмет реадмисије без непотребног одлагања, а најкасније у року од 3 радна дана од дана када је такав захтев поднет, како би се утврдило држављанство тог лица.

Члан 10

(1) Рокови

(2) 1. Захтев за реадмисију мора се поднети надлежном органу замољене државе у року од највише годину дана, након што је надлежни орган државе молиље утврдио да држављанин треће земље или лице без држављанства не испуњава или више не испуњава важеће услове за улазак, боравак или настањење. Уколико постоје правне или чињеничне препреке да се захтев поднесе на време, на захтев државе молиље рок се продужава, али само до оног тренутка када те препреке престану да постоје.

(3) 2. На захтев за реадмисију мора се одговорити писаним путем:

(4) – у року од 2 радна дана, ако је захтев поднет по убрзаном поступку (члан 6. став 3);

(5) – у року од 10 календарских дана у свим осталим случајевима.

(6) Ови рокови почињу да теку од датума пријема захтева за реадмисију. Ако се у утврђеном року не достави одговор, сматра се да је трансфер одобрен.

(7) 3. Уколико постоје правне или чињеничне препреке да се на захтев за реадмисију одговори у року од 10 календарских дана, овај рок се, на основу аргументованог захтева, може продужити максимално за 6 календарских дана. Ако се ни у продуженом року не обезбеди одговор, трансфер се сматра одобреним.

(8) 4. У случају одбијања захтева за реадмисију, наводе се разлози.

(9) 5. Након давања сагласности односно након истицања рока прописаног у ставу 2, трансфер конкретног лица се организује у року од три месеца. На захтев државе молиље, овај рок се може продужити за временски период који је потребан да се уклоне правне или чињеничне препреке.

Члан 11

(1) Услови за обављање трансфера и врсте превоза

(2) 1. Пре враћања лица, надлежни органи Србије и УК писаним путем унапред договарају датум трансфера, место уласка, евентуалну пратњу и друге детаље у вези с трансфером.

(3) 2. Превоз може бити ваздушни или копнени. Враћање авионом не ограничава се на коришћење националних компанија Србије или УК и може се обављати редовним или чартер летовима. У случају враћања уз пратњу, пратња се не ограничава на овлашћена лица државе молиље, уколико су то овлашћена лица из Србије или УК.

Члан 12

(1) Реадмисија грешком

(2) Држава молиља прима назад свако лице које је прихватила замољена држава, ако се у року од три месеца након трансфера лица, утврди да нису били испуњени услови из чланова 2–5. овог споразума.

(3) У тим случајевима, процедуралне одредбе овог споразума примењују се мутатис мутандис и достављају се све расположиве информације у вези са стварним идентитетом и држављанством лица које је потребно примити назад.

Члан 13 ТРАНЗИТ

(1) Начела

(2) 1. Србија и УК треба да ограниче транзит држављана трећих земаља или лица без држављанства на случајеве када та лица не могу бити директно враћена у државу коначног одредишта.

(3) 2. Србија дозвољава транзит држављана трећих земаља или лица без држављанства, ако УК то захтева, а УК одобрава транзит држављана трећих земаља или лица без држављанства, ако то захтева Србија, у случају када је обезбеђен наставак путовања у евентуалне друге земље транзита и реадмисија од стране државе коначног одредишта.

(4) 3. Србија или УК може одбити транзит:

(5) а. ако за држављанина треће земље или лице без држављанства постоји реална опасност од подвргавања мучењу или нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању или опасност од смртне казне или прогањања због расе, религије, националности, чланства у одређеној друштвеној групи или због политичке осуде тог лица у држави коначног одредишта или у другој транзитној држави; или

(6) б. ако ће држављанин треће земље или лице без држављанства бити подвргнуто кривичним санкцијама у замољеној држави или другој транзитној држави; или

(7) в. из разлога јавног здравља, унутрашње безбедности, јавног реда и других националних интереса замољене државе.

(8) 4. Србија или УК може повући издато одобрење, ако се околности наведене у ставу 3. овог члана накнадно појаве или изађу на видело, а које ометају транзит или ако наставак путовања у евентуалну транзитну државу или реадмисија у државу коначног одредишта више нису сигурни. У том случају, држава молиља поново прима држављанина треће земље или лице без држављанства, по потреби и без одлагања.

Члан 14

(1) Поступак транзита

(2) 1. Захтев за транзит мора се поднети надлежном органу замољене државе у писаној форми и потребно је да садржи следеће информације:

(3) а. врсту транзита (ваздухом или копном), евентуалне друге транзитне државе и планирано коначно одредиште;

(4) б. податке о конкретном лицу (нпр. име и презиме, девојачко презиме, друга имена која користи/ под којима је познат или псеудониме, датум рођења, пол и – где је то могуће – место рођења, држављанство, језик, врсту и број путне исправе);

(5) в. предвиђено место уласка, време трансфера и евентуалну употребу пратње;

(6) г. изјаву да су, што се тиче државе молиље, испуњени услови у складу с чланом 13. став 2. и да нема сазнања о постојању разлога за одбијање захтева у складу с чланом 13. став 3.

(7) 2. Важећи образац који треба користити при подношењу захтева за транзит налази се у Анексу 7. овог споразума (а који се може ажурирати уз доставу обавештења Србији).

(8) 3. Замољена држава, у року од пет календарских дана у писаној форми обавештава државу молиљу о пријему, уз потврду места уласка и планираног времена пријема, или је обавештава о одбијању пријема и разлозима за одбијање.

(9) 4. Ако се транзит обавља авионом, лице које је предмет реадмисије и евентуална пратња биће ослобођени обавезе прибављања аеродромске транзитне визе.

(10) 5. Надлежни органи замољене државе, у складу са консултацијама са другом транзитном државом или државом молиљом, помажу у реализацији трансфера, нарочито кроз надзор над датим лицима и обезбеђивање одговарајућих услова за потребе надзора.

Члан 15 ТРОШКОВИ

(1) Трошкови превоза и транзита

(2) Не доводећи у питање права надлежних органа на надокнаду трошкова у вези са реадмисијом од лица које је предмет реадмисије или од трећих страна, све трошкове превоза настале у вези са реадмисијом и транзитом у складу са овим споразумом, све до границе државе коначног одредишта, сноси држава молиља.

Члан 16 ЗАШТИТА ПОДАТАКА

(1) Заштита података

(2) 1. Подаци о личности морају се обрађивати на правилан и законит начин.

(3) 2. Надлежни органи се старају да информације које се размењују у оквиру овог споразума буду одговарајуће, релевантне и у границама сврхе овог споразума. Подаци о личности који се размењују искључиво се могу односити:

(4) – на податке о лицу у поступку реадмисије или транзита (нпр. име и презиме, евентуална претходна имена, надимак или псеудоним под којим је лице познато, пол, брачно стање, датум и место рођења, актуелно и претходно држављанство);

(5) – на пасош, личну карту или возачку дозволу (број документа, рок важења, датум издавања, орган који је издао документ, место издавања документа);

(6) – на заустављања током пута и план пута;

(7) – на друге информације потребне да се идентификује лице у поступку реадмисије или транзита или да се провере услови за реадмисију у складу са овим споразумом.

(8) 3. Надлежни органи не користе, не откривају и не чувају било које информације које се размењују на основу овог споразума у било коју сврху осим у сврху реализације повратка и реадмисије повратника.

(9) 4. Надлежни органи могу, у сврху реализације повратка и реадмисије повратника, открити информације добијене на основу овог споразума другим државним органима који су надлежни за остваривање исте сврхе приликом обављања својих службених дужности у складу са захтевима/дозволама предвиђеним њиховим домаћим законодавством.

(10) 5. Надлежни органи се старају да степен тајности и сва ограничења, услови или посебна упутства за руковање буду адекватно означени на свим информацијама које се размењују у складу са овим споразумом. Да би спречили неовлашћено откривање, умножавање, коришћење, мењање или уклањање информација примљених у оквиру овог споразума, учесници ограничавају приступ информацијама на оне којима су потребне током вршења службених дужности у сврху реализације повратка и реадмисије повратника и користе прихваћене мере заштите као што су лозинке, шифровање или друге прихватљиве мере заштите како би се спречио неовлашћен приступ. Надлежни органи свим лицима овлашћеним за приступ информацијама до којих дођу на основу овог споразума обезбеђују одговарајућу обуку у вези са руковањем информацијама и ограничењима по питању њихове употребе и штите информације на начин који је у складу са овим споразумом.

(11) 6. Сваки надлежни орган обавештава други о сваком случајном или неовлашћеном приступу, коришћењу, откривању, мењању или уклањању информација размењених на основу овог споразума што је пре могуће након што сазна за повреду безбедности или приватности и, где је то могуће, пружа све потребне детаље о случајном или неовлашћеном приступу, коришћењу, откривању, мењању или уклањању тих информација што је пре могуће.

(12) 7. Надлежни органи једни другима пружају најновије и најтачније расположиве информације. У случају да било који од њих сазна да су информације на које се ослањају нетачне, без одлагања о томе обавештава другу страну и доставља исправне информације, ако су расположиве. Када надлежни орган добије информацију о потребној исправци, он исправља, додаје напомену или уклања нетачне информације и све информације произашле из њих, у складу са својим домаћим законодавством.

(13) 8. Сваки надлежни орган потврђује да има успостављен систем помоћу којег појединци могу затражити информације о себи које су размењене на основу овог споразума и, ако се те информације открију појединцу, исти може затражити исправку тих информација. Сваки надлежни орган потврђује да има успостављен систем путем којег појединци могу покушати да промене или оспоре одлуку да им се не открију личне информације.

(14) 9. Сваки надлежни орган процењује колико дуго информације примљене на основу овог споразума остају релевантне и у складу са својим домаћим законодавством безбедно уклања информације када више нису релевантне.

(15) 10. Сваки надлежни орган може од другог затражити уверавање да се примењују адекватне стратешке, законске или техничке мере заштите у вези са информацијама које се размењују на основу овог споразума и може затражити ревизију мера.

(16) 11. Уговорне стране врше ревизију договора за размену података у оквиру овог споразума. Прва ревизија се обавља најраније годину дана од датума ступања на снагу овог споразума, а најкасније 5 година од датума његовог ступања на снагу, а након тога како Стране међусобно одлуче.

Члан 17 СПРОВОЂЕЊЕ И ПРИМЕНА

(1) Заједничка комисија за реадмисију

(2) 1. Уговорне стране једна другој пружају помоћ у примени и тумачењу овог споразума. С тим циљем, могу основати Заједничку комисију за реадмисију (у даљем тексту: Комисија), која ће имати следеће посебне задатке:

(3) а. праћење примене овог споразума;

(4) б. одлучивање о аранжманима за спровођење, који су неопходни ради једнообразне примене овог споразума;

(5) в. редовно размењивање информација о протоколима за спровођење које Србија и УК сачињавају у складу с чланом 18;

(6) г. предлагање измена и допуна овог споразума и његових анекса.

(7) 2. Одлуке ове Комисије обавезујуће су за обе Уговорне стране.

(8) 3. Комисију чине представници Србије и УК.

(9) 4. Комисија се састаје по потреби, на захтев једне од Уговорних страна.

(10) 5. Комисија утврђује свој Пословник.

Члан 18

(1) Протоколи за спровођење

(2) 1. На захтев било Србије или УК, Србија и УК сачињавају протоколе или аранжмане за спровођење који, између осталог, садрже и правила о:

(3) (а) одређивању надлежних органа, граничних прелаза и размени контакт тачака;

(4) (б) модалитетима повратка по убрзаном поступку;

(5) (в) условима за повратак уз пратњу, укључујући и транзит држављана трећих земаља или лица без држављанства са пратњом;

(6) (г) средствима и документима поред оних који су наведени у анексима 1–5. овог споразума.

(7) 2. Протоколи за спровођење из става 1. ступају на снагу тек након што се о томе обавести Комисија из члана 17.

Члан 19

(1) Однос према другим формалним или неформалним споразумима или аранжманима

(2) 1. Ништа у овом споразуму не спречава повратак лица на основу других формалних или неформалних аранжмана о којима су се стране договориле у писаној форми.

(3) 2. Овај споразум превазилази и замењује све претходне споразуме или аранжмане између страна који се односе на предмет овог споразума.

Члан 20 ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

(1) Територијална примена

(2) Овај споразум се примењује на:

(3) (а) територију Србије

(4) и

(5) (б) Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске и на територију Гибралтара.

Члан 21

(1) Ступање на снагу, трајање и раскидање споразума

(2) 1. Стране одобравају овај споразум у складу са својим унутрашњим захтевима и процедурама.

(3) 2. Овај споразум ступа на снагу првог дана у месецу који следи након датума пријема последњег писаног обавештења којим стране, дипломатским путем, обавештавају једна другу о испуњености унутрашњих процедура потребних за ступање на снагу овог споразума.

(4) 3. Овај споразум се закључује на неодређено време.

(5) 4. Свака страна може отказати овај споразум слањем званичног обавештења другој страни. Овај споразум престаје да се примењује 6 месеци након датума таквог обавештења.

Члан 22

(1) Анекси

(2) Анекси 1–8. чине саставни део овог споразума.

(3) У потврду овога су доле потписани представници, прописно овлашћени од својих влада, потписали овај споразум.

(4) Сачињено у Лондону у два истоветна примерка 26. јануара 2022. године на српском и енглеском језику, при чему је сваки од текстова подједнако веродостојан.

(5) За Републику Србију:

(6) __________________________

(7) За Уједињено Краљевство

(8) Велике Британије и Северне Ирске:

(9) __________________________

(10) АНЕКС 1

(11) ЛИСТА ДОКУМЕНАТА КОЈИ СЕ СМАТРАЈУ ДОКАЗОМ ДРЖАВЉАНСТВА

(12) (члан 2. став 1, члан 4. став 1. и члан 8. став 1)

(13) Када је замољена држава Србија:

(14) и. пасоши било које врсте (национални пасоши, дипломатски пасоши, службени пасоши, заједнички пасоши, укључујући и дечије пасоше) издати након 27. јула 1996. године у складу са Законом о путним исправама југословенских држављана из 1996. године подразумевајући и накнадне измене у законодавству након доношења новог Закона о путним исправама у Србији,

(15) ии. личне карте издате након 1. јануара 2000. године.

(16) Када је замољена страна УК:

(17) и. пасоши било које врсте (национални пасоши, дипломатски пасоши, службени пасоши, заједнички пасоши, укључујући и дечије пасоше).

(18) АНЕКС 2

(19) ЛИСТА ДОКУМЕНАТА КОЈИ СЕ СМАТРАЈУ ПРИМА ФАЦИЕ ДОКАЗОМ ДРЖАВЉАНСТВА

(20) (члан 2. став 1, члан 4. став 1. и члан 8. став 2)

(21) Када је замољена држава било Србија или УК:

(22) – фотокопије докумената наведених у Анексу 1. овог споразума;

(23) – радна књижица и војна легитимација;

(24) – поморска књижица и бродарска књижица;

(25) – уверење о држављанству и други званични документи у којима се наводи или јасно указује на држављанства;

(26) – возачка дозвола или њена фотокопија;

(27) – извод из матичне књиге рођених или његова фотокопија;

(28) – службена легитимација или њена фотокопија;

(29) – изјаве сведока;

(30) – изјава конкретног лица и језик којим он/она говори, укључујући и званичне резултате испитивања;

(31) – било који други документ који може помоћи у утврђивању држављанства конкретног лица.

(32) Када је замољена страна Србија:

(33) – пасоши било које врсте (национални пасоши, дипломатски пасоши, службени пасоши, заједнички пасоши укључујући и дечије пасоше) издати у периоду између 27. априла 1992. године и 27. јула 1996. године, и њихове фотокопије;

(34) – личне карте било које врсте издате у периоду између 27. априла 1992. године и 1. јануара 2000. године и њихове фотокопије.

(35) АНЕКС 3

(36) ЗАЈЕДНИЧКА ЛИСТА ДОКУМЕНАТА КОЈИ СЕ СМАТРАЈУ ДОКАЗОМ О ПОСТОЈАЊУ УСЛОВА ЗА РЕАДМИСИЈУ ДРЖАВЉАНА ТРЕЋИХ ЗЕМАЉА ИЛИ ЛИЦА БЕЗ ДРЖАВЉАНСТВА

(37) (члан 3. став 1, члан 5. став 1. и члан 9. став 1)

(38) – печати са датумом преласка границе (улазак/излазак) или сличне овере у путној исправи конкретног лица или неки други доказ о уласку/изласку (нпр. фотографија);

(39) – документи, уверења и рачуни на име (нпр. хотелски рачуни, картице за заказивање прегледа код лекара односно зубара, пропуснице за јавне односно приватне установе, уговори о изнајмљивању аута, рачуни од кредитних картица итд.) који јасно показују да је лице боравило на територији замољене државе;

(40) – карте са именом путника и/или авионски, возни, аутобуски или бродски спискови путника који показују присуство и план путовања конкретног лица на територији замољене државе;

(41) – информације које показују да је конкретно лице користило услуге курирских или туристичких агенција;

(42) – званична изјава посебно дата од стране припадника граничних служби који могу да посведоче да је конкретно лице прелазило границу.

(43) АНЕКС 4

(44) ЗАЈЕДНИЧКА ЛИСТА ДОКУМЕНАТА КОЈИ СЕ СМАТРАЈУ ПРИМА ФАЦИЕ ДОКАЗОМ О ПОСТОЈАЊУ УСЛОВА ЗА РЕАДМИСИЈУ ДРЖАВЉАНА ТРЕЋИХ ЗЕМАЉА И ЛИЦА БЕЗ ДРЖАВЉАНСТВА

(45) (члан 3. став 1, члан 5. став 1. и члан 9. став 2)

(46) – званична изјава конкретног лица у судском или управном поступку;

(47) – сведоци који могу да посведоче да је конкретно лице прешло границу;

(48) – опис који су издали надлежни органи државе молиље о месту и околностима у којима је конкретно лице било затечено након што је ступило на територију те државе;

(49) – информације у вези са идентитетом и/или боравком лица које су обезбедиле међународне организације (нпр. УНХЦР);

(50) – извештаји односно потврде информација које су дали чланови породица, сапутници итд.;

(51) – изјава конкретног лица.

(52) АНЕКС 5

(53) ЛИСТА ДОКУМЕНАТА КОЈИ СЕ СМАТРАЈУ ДОКАЗОМ ИЛИ ПРИМА ФАЦИЕ ДОКАЗОМ О ПОСТОЈАЊУ УСЛОВА ЗА РЕАДМИСИЈУ ДРЖАВЉАНА БИВШЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

(54) (члан 3. став 3, члан 9. став 4. и члан 9. став 5)

(55) Анекс 5а (документи који се сматрају доказом):

(56) – извод из матичне књиге рођених или његова фотокопија издата од стране бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије;

(57) – јавни документи, укључујући и личне карте или њихове фотокопије које је издала Србија, бивша Савезна Република Југославија, бивша Државна заједница Србија и Црна Гора или бивша Социјалистичка Федеративна Република Југославија, у којима је уписано место рођења и/или стално место пребивалишта, као што је прописано чланом 3. став 3.

(58) Анекс 5б (документи који се сматрају прима фацие доказом)

(59) – други документи или уверења или њихове фотокопије који показују да је место рођења и/или место сталног пребивалишта на територији Србије;

(60) – званична изјава конкретног лица у судском или управном поступку.

(61) ЗАЈЕДНИЧКА ИЗЈАВА У ВЕЗИ СА РЕИНТЕГРАЦИЈОМ

(62) Уговорне стране признају неопходност ефикасне, делотворне и одрживе социо-економске реинтеграције повратника – грађана Републике Србије. Оне потврђују своју намеру да уложе веће напоре, између осталог и финансијске, да подрже такву реинтеграцију, узимајући у обзир финансијску подршку УК у том процесу.

(63) ЗАЈЕДНИЧКА ИЗЈАВА У ВЕЗИ СА ЧЛАНОВИМА 3. И 5.

(64) Уговорне стране ће настојати да врате сваког држављанина треће земље који не испуњава или више не испуњава важеће законске услове за улазак, боравак или настањење на њиховим територијама у његову/њену земљу порекла.

(65) ИЗЈАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ВЕЗИ СА ДРЖАВЉАНСТВОМ

(66) Република Србија констатује да у складу са Законом о држављанству Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 135/04, 90/07 и 24/18) држављанину Републике Србије држављанство Републике Србије не може престати отпустом, уколико лице приликом подношења захтева за отпуст из држављанства Републике Србије не приложи доказ да ће бити примљено у страно држављанство.