Миграциона политика, избеглице и расељена лица
20 чланова. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС број 7/2011-4.
Потврђује се Споразум између Владе Републике Србије и Савета министара Републике Албаније о реадмисији лица која незаконито бораве са Протоколом између Владе Републике Србије и Савета министара Републике Албаније о спровођењу Споразума између Владе Републике Србије и Савета министара Републике Албаније о реадмисији лица која незаконито бораве, који је потписан у Драчу 29. априла 2011. године, у оригиналу на српском, албанском и енглеском језику.
(1) Текст Споразума између Владе Републике Србије и Савета министара Републике Албаније о реадмисији лица која незаконито бораве са Протоколом између Владе Републике Србије и Савета министара Републике Албаније о спровођењу Споразума између Владе Републике Србије и Савета министара Републике Албаније о реадмисији лица која незаконито бораве, у оригиналу на српском језику гласи:
(2) СПОРАЗУМ
(3) ИЗМЕЂУ
(4) ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
(5) I
(6) САВЕТА МИНИСТАРА РЕПУБЛИКЕ АЛБАНИЈЕ
(7) О РЕАДМИСИЈИ ЛИЦА
(8) КОЈА НЕЗАКОНИТО БОРАВЕ
(9) ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
(10) I
(11) САВЕТ МИНИСТАРА РЕПУБЛИКЕ АЛБАНИЈЕ
(12) (у име њихових држава, у даљем тексту: Уговорне стране);
(13) Одлучне да ојачају своју сарадњу како би се ефикасније бориле против незаконитих миграција,
(14) У жељи да успоставе, путем овог споразума и на основу реципроцитета, брзе и ефикасне процедуре за препознавање и безбедан и уредан повратак лица која не испуњавају, или више не испуњавају, услове за улазак, боравак или настањивања на територијама Уговорних страна, и да олакшају транзит тих лица у духу сарадње,
(15) Потврђујући своју спремност да развију постојање добре сарадње и да ојачају своје партнерство у области миграција,
(16) Истичући да овај споразум неће дирати у права, обавезе и одговорности Уговорних страна које произилазе из међународног права и, нарочито, из Европске конвенције од 4. новембра 1950. године за Заштиту људских права и основних слобода и Конвенције од 28. јула 1951. године о Статусу избеглица,
(17) Узимајући у обзир препоруку Европског Савета од 30. новембра 1994. године која се односи на модел билатералног Уговора о реадмисији између земље чланице СЕ и треће земље (Сл. гласник Ц 274, 19/09/1996 П. 0020-0024)
(18) ДОГОВОРИЛЕ СУ СЕ КАО ШТО СЛЕДИ:
(1) Реадмисија држављана треће земље и лица без држављанства
(2) 1. Република Србија прихвата, на захтев Републике Албаније и без посебних формалности осим оних предвиђених овим споразумом, било које држављане трећих земаља или лица без држављанства, која не испуњавају, или више не испуњавају, важеће услове за улазак, боравак или настањења на територији Републике Албаније, под условом да је доказано, или се може веродостојно претпоставити на основу поднетих прима фацие доказа, да та лица:
(3) (а) поседују, или су у време уласка поседовала, важећу визу или дозволу боравка коју је издала Република Србија; или
(4) (б) су на незаконит начин и директно ушла на територију Републике Албаније пошто су боравила, или била у транзиту кроз територију Републике Србије.
(5) 2. Обавеза реадмисије из става 1. овог члана се не примењује ако:
(6) (а) је држављанин треће земље или лице без држављанства било само у ваздушном транзиту преко међународног аеродрома Републике Србије; или
(7) (б) је Република Албанија издала држављанину треће земље или лицу без држављанства визу или дозволу боравка пре или после уласка на њену територију, осим:
(8) – ако то лице поседује визу или дозволу боравка, коју је издала Република Србија, која истиче касније, или
(9) – ако је виза или дозвола боравка издата од Републике Албаније прибављена коришћењем лажних или фалсификованих докумената, или давањем лажних изјава, а лице у питању је претходно боравило на или транзитирало кроз територију Републике Србије, или
(10) – ако то лице не поштује било које пратеће услове визе и уколико је то лице боравило или прешло преко територије Републике Србије.
(11) 3. Након што је Република Србија дала позитиван одговор на захтев за реадмисију, Република Албанија издаје лицу које је прихваћено, путну исправу потребну за његов или њен повратак у Републику Србију.
(1) Реадмисија сопствених држављана
(2) 1. Република Албанија прихвата, на захтев Републике Србије и без додатних формалности осим оних предвиђених овим споразумом, било које лице које не испуњава, или више не испуњава, важеће услове за улазак, боравак или настањења на територији Републике Србије, под условом да је доказано или да се може веродостојно претпоставити на основу поднетих прима фацие доказа, да је то лице држављанин Републике Албаније.
(3) 2. Република Албанија такође прихвата лица која су се одрекла држављанства Републике Албаније од уласка на територију Републике Србије, осим ако тим лицима, барем, није обећана натурализација од стране Републике Србије.
(4) 3. Након што је Република Албанија дала позитиван одговор на захтев за реадмисију, надлежна дипломатска мисија или конзуларно представништво Републике Албаније издаће одмах, а најкасније у року од три радна дана, путну исправу која је потребна за враћање лица које треба прихватити и са роком важности од шест месеци. Уколико из законских и чињеничних разлога лице у питању не може бити пребачено у оквиру рока важења путне исправе која је првобитно издата, надлежна дипломатска мисија или конзуларно представништво Републике Албаније, у року од 14 календарских дана, издаће нову путну исправу са истим роком важења. Уколико Република Албанија у року од 14 календарских дана није издала нову путну исправу, сматраће се да прихвата употребу стандардне путне исправе Републике Србије у складу са Анексом 1. овог споразума.
(5) 4. У случају да лице које се враћа поред држављанства Републике Албаније поседује и држављанство треће државе, Република Албанија ће узети у обзир вољу лица које се прихвата да буде враћено по свом избору.
(1) Реадмисија држављана трећих земаља и лица
(2) без држављанства
(3) 1. Република Албанија прихвата, на захтев Републике Србије и без посебних формалности осим оних предвиђених овим споразумом, било које држављане трећих земаља или лица без држављанства, која не испуњавају, или више не испуњавају, важеће услове за улазак, боравак или настањења на територији Републике Србије, под условом да је доказано, или се може веродостојно претпоставити на основу поднетих прима фацие доказа, да та лица:
(4) (а) поседују, или су у време уласка поседовала, важећу визу или дозволу боравка коју је издала Република Албанија; или
(5) (б) су на незаконит начин и директно ушла на територију Републике Србије пошто су боравила, или била у транзиту кроз територију Републике Албаније.
(6) 2. Обавеза реадмисије из става 1. овог члана се не примењује ако:
(7) (а) је држављанин треће земље или лице без држављанства било само у ваздушном транзиту преко међународног аеродрома Републике Албаније; или
(8) (б) је Република Србија издала држављанину треће земље или лицу без држављанства визу или дозволу боравка пре или после уласка на њену територију, осим:
(9) – ако то лице поседује визу или дозволу боравка, коју је издала Република Албанија, која истиче касније, или
(10) – ако је виза или дозвола боравка издата од Републике Србије прибављена коришћењем лажних или фалсификованих докумената, или давањем лажних изјава, а лице у питању је претходно боравило на или транзитирало кроз територију Републике Албаније, или
(11) – ако то лице не поштује било које пратеће услове визе и уколико је то лице боравило или прешло преко територије Републике Албаније.
(12) 3. Након што је Република Албанија дала позитиван одговор на захтев за реадмисију, Република Србија издаје лицу које је прихваћено, путну исправу потребну за његов или њен повратак у Републику Албанију.
(1) Принципи
(2) 1. За било који трансфер лица које треба прихватити на основу једне од обавеза садржаних у чл. 2 – 5 овог споразума биће потребно поднети захтев за реадмисију надлежном органу Замољене државе, осим у случају из става 2. овог члана.
(3) 2. Захтев за реадмисију неће бити потребно поднети када лице које треба прихватити поседује важећу путну исправу а у случају да је то лице држављанин треће земље или лице без држављанства, и да поседује важећу визу или дозволу за боравак у Замољеној држави. Страна молиља ће у писаној форми обавестити замољену страну о реадмисији лица на њену територију.
(4) 3. Ако је лице затечено у пограничној области (укључујући и аеродроме) Државе молиље, након што је незаконито прешло границу долазећи директно из Замољене државе, Држава молиља може поднети захтев за реадмисију у року од 2 (два) радна дана након привођења дотичне особе (убрзани поступак).
(1) Захтев за реадмисију
(2) 1. Захтев за реадмисију ће, у мери у којој је могуће, да садржи следеће информације:
(3) (а) податке о лицу које треба прихватити (на пример, име, презиме(на), датум и место рођења и последње место пребивалишта) и друге податке који су од интереса за процес реадмисије и уколико је могуће, податке о малолетној невенчаној деци и/или супружницима;
(4) (б) документа на основу којих се држављанство доказује и претпоставке на основу којих ће се обезбедити прима фацие докази о држављанству, транзиту, условима за реадмисију и незаконитом уласку и боравку држављана треће земље и лица без држављанства;
(5) (в) фотографију лица које је предмет реадмисије.
(6) 2. Заједнички формулар који се користи при подношењу захтева за реадмисију налази се у Анексу 2 овог споразума.
(1) Средства за доказивање држављанства
(2) 1. Доказивање држављанства, у складу са чланом 2. став 1. и чланом 4. став 1. овог споразума може се посебно обезбедити документима наведеним у Анексу 3 овог споразума, чак и ако је рок важења истекао. Ако се приложе таква документа, Уговорне стране ће узајамно признати држављанство, без захтева за спровођење посебних провера. Доказ о држављанству не може се обезбедити на основу лажних докумената.
(3) 2. Прима фацие доказ држављанства у складу са чланом 2. став 1. и чланом 4. став 1. овог споразума може се посебно обезбедити на основу докумената наведених у Анексу 4 овог споразума, чак и ако је рок важења истекао. Ако се приложе таква документа, Уговорне стране ће сматрати да је држављанство утврђено, осим ако се не докаже супротно. Прима фацие доказ држављанства не може се обезбедити на основу лажних докумената.
(4) 3. Уколико ниједан од докумената наведених у анексима 3 или 4 овог споразума не може да се приложи, надлежна дипломатска мисија или конзуларно представништво Замољене државе или унутар законског оквира Замољене државе било ког другог надлежног органа, организоваће разговор са лицем чија се реадмисија захтева без одлагања, а најкасније у року од три радна дана од дана када је такав захтев поднет, како би се пружила помоћ при установљавању његовог или њеног држављанства.
(1) Средства доказивања у вези са држављанима трећих земаља или лицима без држављанства
(2) 1. Доказ о постојању услова за реадмисију држављана трећих земаља и лица без држављанства предвиђен чланом 3. став 1. и чланом 5. став 1. овог споразума, посебно ће се обезбедити на основу докумената наведених у Анексу 5 овог споразума и не могу се обезбедити на основу лажних докумената. Сваки такав доказ Уговорне стране међусобно ће признати без захтева за било каквим даљим истраживањима.
(3) 2. Прима фацие докази о постојању услова за реадмисију држављана трећих земаља и лица без држављанства предвиђених чланом 3. став 1. и чланом 5. став 1. овог споразума обезбедиће се на основу докумената наведених у Анексу 6 овог споразума и не могу се обезбедити на основу лажних докумената. У случајевима када су прима фацие докази достављени Уговорне стране ће сматрати да услови за реадмисију постоје, изузев ако се не докаже супротно.
(4) 3. Незаконитост уласка, боравка или настањивања се установљава на основу путних исправа лица у питању, који не садрже неопходну визу или другу дозволу за боравак на територији Државе молиље. Изјава Државе молиље да лице у питању не поседује неопходне путне исправе, визу или дозволу за боравак такође ће представљати ррима фацие доказ незаконитог уласка, боравка или настањења.
(1) Рокови
(2) 1. Захтев за реадмисију се мора поднети надлежном органу Замољене државе у року од највише једне године након што је надлежни орган Државе молиље утврдио да држављанин треће земље или лице без држављанства не испуњава, или више не испуњава, важеће услове за улазак, боравак или настањење. Када постоје правне или фактичке препреке да се захтев поднесе на време, рок ће, на захтев Државе молиље, бити продужен али само док препреке не престану да постоје.
(3) 2. На захтев за реадмисију се мора одговорити писаним путем у року од 15 (петнаест) календарских дана. Овај рок почиње да тече од датума пријема захтева за реадмисију.
(4) 3. Уколико постоје правне или фактичке препреке да се на захтев одговори у року од 15 (петнаест) календарских дана, овај рок се може, уз благовремено поднет захтев, продужити за највише 6 (шест) календарских дана.
(5) 4. Разлози за одбијање захтева за реадмисију морају се навести.
(6) 5. Након што је дато одобрење, лице у питању ће бити враћено у року од 6 (шест) месеци. На захтев Државе молиље, овај рок се може продужити за време које је потребно да се уклоне правне или фактичке препреке.
(1) Начини трансфера и превоза
(2) 1. Пре враћања лица, надлежни органи Уговорних страна унапред писмено договарају датум трансфера, гранични прелаз, могућу пратњу и остале информације релевантне за трансфер.
(3) 2. У мери у којој је могуће и ако је потребно, писмени договори из става 1. овог члана би, такође, требало да садрже следеће информације:
(4) (а) изјаву која указује на то да лицу које је предмет трансфера може бити потребна помоћ или нега, уколико је ово у интересу лица у питању;
(5) (б) било коју другу заштиту или безбедносну меру, која може бити потребна у случају појединачног трансфера или информације које се тичу здравља лица, уколико је то у интересу лица у питању.
(6) 3. Превоз се може обавити ваздухом или копном. Повратак ваздухом се не ограничава на употребу националних авио превозника Уговорних страна и може се обавити путем коришћења редовних или чартер летова. У случају трансфера под пратњом, пратиоце обезбеђује Држава молиља.
(1) Погрешна реадмисија
(2) Држава молиља примиће назад свако лице које је преузела Замољена држава уколико се утврди да, током периода од три месеца након враћања лица, нису испуњени услови предвиђени из чл. од 2 до 5. овог споразума. У тим случајевима, процедуралне одредбе овог споразума се примењују мутатис мутандис и биће доступне информације које се односе на прави идентитет и држављанство лица које треба да буде враћено.
(1) Начела
(2) 1. Свака Уговорна страна треба да ограничи транзит држављана трећих земаља или лица без држављанства на случајеве када та лица не могу бити директно враћена у државу одредишта.
(3) 2. Свака Уговорна страна ће одобрити транзит држављана трећих земаља или лица без држављанства уколико се то захтева и уколико је осигурано даље путовање у могуће друге државе транзита и реадмисија у државу одредишта.
(4) 3. Транзит се може одбити:
(5) (а) ако за држављанина треће земље или лице без држављанства постоји реална опасност да буде изложено мучењу или нехуманом или понижавајућем опхођењу или кажњавању или опасности од смртне казне или прогона због његове расе, вероисповести, националности, припадности одређеној друштвеној групи или политичком убеђењу у држави одредишта или у другој држави транзита; или
(6) (б) уколико ће држављанин треће земље или лице без држављанства бити предмет кривичних санкција у Замољеној држави или у другој држави транзита; или
(7) (в) из разлога јавног здравља, унутрашње безбедности, јавног реда и мира или других интереса Замољене државе.
(8) 4. Свака Уговорна страна може поништити свако издато одобрење, уколико се околности наведене у ставу 3. овог члана накнадно појаве или изађу на видело, а које ометају транзит, или уколико даље путовање у могуће државе транзита или уколико реадмисија у државу одредишта није више загарантована, у овом случају, Држава молиља ће вратити држављанина треће земље или лице без држављанства, уколико је неопходно и без одлагања.
(1) Процедура транзита
(2) 1. Захтев за транзит се мора поднети надлежном органу Замољене државе у писаној форми, и треба да садржи следеће информације:
(3) (а) врсту транзита (ваздухом или копном), друге могуће државе транзита и планирано крајње одредиште;
(4) (б) податке о лицу у питању (на пример, име, презиме, девојачко презиме, друга имена која користи или по којима је познат или алијаси, датум рођења, пол и друге податке који су од интереса за процес реадмисије и када је могуће, место рођења, држављанство, језик, врсту и број путне исправе);
(5) (в) предвиђени гранични прелаз, време трансфера и могућу употребу пратње;
(6) (г) изјаву Државе молиље у мери у којој она сматра да су услови из члана 13. став 2. овог споразума испуњени и да нема сазнања о постојању разлога за одбијање захтева у складу са чланом 13. став 3. овог споразума.
(7) 2. Заједнички формулар који се користи за захтев за транзит је приложен у Анексу 7 овог споразума.
(8) 3. Замољена држава ће у року од три радна дана и у писаној форми, обавестити Државу молиљу о транзиту, потврђујући тачку улаза и предвиђено време транзита, или је обавестити о одбијању транзита и о разлозима тог одбијања.
(9) 4. Уколико се транзит обавља ваздушним путем, лице које треба прихватити и могућа пратња биће ослобођени прибављања аеродромске транзитне визе.
(10) 5. Надлежни орган Замољене државе, у складу са међусобним консултацијама, пружиће помоћ у вези са транзитом, нарочито кроз надзор над овим лицем и обезбедиће адекватне услове за ту сврху.
(1) Трошкови превоза и транзита
(2) 1. Без утицаја на права надлежних органа за надокнаду трошкова за реадмисију од лица за које је тражена реадмисија или од треће стране, све трошкове превоза који су настали у вези са реадмисијом и транзитом у складу са овим споразумом, а до границе са државом коначног одредишта, падају на терет Државе молиље.
(3) 2. Могуће додатне трошкове проистекле из повратка у трећу државу, као што је поменуто у члану 2. став 5. и члану 4. став 5. овог споразума, сносе лица која се прихватају.
(1) Заштита података
(2) Размена личних података се врши једино ако је то неопходно за спровођење овог споразума од стране надлежних органа Уговорних страна. Обрада и поступање према личним подацима у конкретном случају подлеже националним законодавствима Уговорних страна. Поред тога, примењују се и следећи принципи:
(3) (а) лични подаци се морају обрађивати на правилан и законит начин,
(4) (б) лични подаци се морају сакупљати у циљу конкретног, тачног и законитог спровођења овог споразума и не смеју се даље обрађивати од стране надлежних органа који их саопштавају нити од стране надлежних органа који их примају на начин који је у супротности са том сврхом;
(5) (в) лични подаци морају бити одговарајући, релевантни и у границама сврхе за коју се сакупљају и/или даље обрађују; нарочито, лични подаци који се саопштавају могу се тицати једино следећег:
(6) – података о лицу које је предмет реадмисије или транзита (на пример, име(на), презимена, свако претходно име, друга имена која користи/ по којима је познат или алијаси, пол, грађански статус, датум и место рођења, тренутно и претходно држављанство), или друге информације у вези са процесом реадмисије и транзита,
(7) – пасоша, личне карте или возачке дозволе (број, рок важења, датум издавања, орган који је издао документ, место издавања документа),
(8) – стајалишта и маршруте,
(9) – осталих информација које су потребне за идентификовање лица у поступку реадмисије или транзита или за испитивање захтева за реадмисију у складу са овим споразумом;
(10) (г) лични подаци морају бити тачни, и уколико је неопходно, ажурирани;
(11) (д) лични подаци се морају чувати у облику који дозвољава идентификацију тог лица али не дуже него што је потребно за сврху у коју су подаци сакупљани или у коју се даље обрађују;
(12) (ђ) и надлежни орган који размењује податке, предузеће све разумне кораке да би се обезбедило, у складу са потребама, исправљање, брисање или блокирање личних података када обрада није у складу са одредбама овог члана, нарочито када ти подаци нису одговарајући, релевантни, тачни, или су превише обимни у односу на сврху њихове обраде. Ово подразумева обавештавање друге Уговорне стране о сваком исправљању, брисању или блокирању података;
(13) (е) на захтев, надлежни орган који прима податке обавештава надлежни орган који саопштава податке о коришћењу саопштених података и о на тај начин добијеним резултатима;
(14) (ж) личне податке могу размењивати само овлашћени органи. Даље саопштавање другим органима захтева претходну сагласност органа који је те податке доставио;
(15) (з) орган који саопштава и орган који прима податке су у обавези да воде писану евиденцију о саопштавању и пријему података.
(1) Однос према другим међународним документима
(2) Овај споразум нема утицаја на права, обавезе и одговорности Уговорних страна које проистичу из међународног права, а нарочито из:
(3) – Конвенције од 28. јула 1951. године о Статусу избеглица која је измењена и допуњена Протоколом од 31. јануара 1967. године о Статусу избеглица,
(4) – међународних конвенција које одређују државу надлежну за испитивање захтева за оне који траже азил,
(5) – Европске Конвенције од 4. новембра 1950. године за Заштиту људских права и основних слобода,
(6) – Конвенције од 10. децембра 1984. године против тортуре и других свирепих, нељудских или понижавајућих казни и поступака,
(7) – међународних конвенција о екстрадицији,
(8) – мултилатералних међународних конвенција и споразума о реадмисији страних држављана.
(1) Састанци експерата
(2) Уговорне стране, на захтев једне од Уговорних страна, организују састанке експерата о примени овог споразума.
(1) Протокол о спровођењу
(2) 1. Уговорне стране ће закључити Протокол о спровођењу који садржи одредбе у вези са:
(3) (а) одређивањем надлежних органа, граничних прелаза и разменом контактних тачака;
(4) (б) условима за повратак под пратњом, укључујући транзит држављана трећих земаља и лица без држављанства под пратњом.
(5) 2. Протокол о спровођењу из става 1. овог члана ступа на снагу истог дана као и овај споразум.
(1) Ступање на снагу, трајање и прекид
(2) 1. Овај споразум ратификују или одобравају Уговорне стране у складу са својим унутрашњим процедурама.
(3) 2. Споразум ће ступити на снагу тридесетог дана од дана пријема последњег обавештења да су Уговорне стране завршиле законске процедуре неопходне за његово ступање на снагу.
(4) 3. Овај споразум је закључен на неограничен период.
(5) 4. Свака Уговорна страна може, званичним обавештавањем, дипломатским путем упућеним другој Уговорној страни, у потпуности или делимично, привремено суспендовати спровођење овог споразума у погледу држављана треће земље или лица без држављанства, из разлога безбедности, заштите или јавног реда и мира или јавног здравља. Суспензија ступа на снагу другог дана после дана таквог обавештења.
(6) 5. Свака Уговорна страна може да предложи измене овог споразума, уколико је то прихватљиво за другу страну, које ће ступити на снагу по процедури предвиђеној за ступање на снагу овог споразума.
(7) 6. Свака Уговорна страна може отказати овај споразум путем званичног обавештења, дипломатским путем другој Уговорној страни. Овај споразум престаје да се примењује шест месеци од датума пријема званичног обавештења Уговорне стране која га отказује.
(8) Сачињено у Драчу, дана 29. априла 2011. године, у два примерка, сваки на српском, албанском и енглеском језику, сви текстови су подједнако веродостојни. У случају разлика у тумачењу меродаван је текст на енглеском језику.
(9) За Владу Републике Србије
(10) За Савет министара
(11) Републике Албаније
(12) Ивица Дачић, с.р.
(13) Бујар Нишани, с.р.
(14) ПРОТОКОЛ
(15) ИЗМЕЂУ
(16) ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
(17) I
(18) САВЕТА МИНИСТАРА РЕПУБЛИКЕ АЛБАНИЈЕ
(19) О
(20) СПРОВОЂЕЊУ СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ
(21) РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И САВЕТА МИНИСТАРА
(22) РЕПУБЛИКЕ АЛБАНИЈЕ О РЕАДМИСИЈИ ЛИЦА КОЈА НЕЗАКОНИТО БОРАВЕ
(23) На основу члана 19. Споразума између Владе Републике Србије и Савета министара Републике Албаније о реадмисији лица која незаконито бораве, потписаног у.............дана...... (у даљем тексту „Споразум”), Влада Републике Србије и Савет министара Републике Албаније (у даљем тексту „Стране”), сагласиле су се о условима његове примене:
Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.