Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Македоније о узајамном признавању возачких дозвола

Члан 1

Потврђује се Споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Македоније о узајамном признавању возачких дозвола, који је потписан у Београду, 18. јула 2014. године у оригиналу на српском, македонском и енглеском језику.

Члан 2

(1) Текст Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Македоније о узајамном признавању возачких дозвола, у оригиналу на српском језику гласи:

(2) СПОРАЗУМ

(3) ИЗМЕЂУ

(4) ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

(5) I

(6) ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ МАКЕДОНИЈЕ

(7) О УЗАЈАМНОМ ПРИЗНАВАЊУ ВОЗАЧКИХ ДОЗВОЛА

(8) Влада Републике Србије

(9) и

(10) Влада Републике Македоније

(11) (у даљем тексту: „уговорне стране”),

(12) у циљу унапређења безбедности саобраћаја на путевима,

(13) као и омогућавања лакшег функционисања друмског саобраћаја на територијама држава уговорних страна,

(14) споразумеле су се о следећем:

Члан 3

У сврху тумачења чланова овог споразума, израз „боравак” ће имати оно значење како је дефинисано и регулисано у националном законодавству уговорних страна.

Члан 4

(1) Ако је носиоцу возачке дозволе, коме је ова дозвола издата од стране надлежних органа једне од уговорних страна, одобрен боравак на територији државе друге Уговорне стране, уговорне стране ће узајамно признати овакве дозволе без обавезе провере теоретског знања или полагања практичног дела возачког испита.

(2) У поступку замене возачке дозволе издате од стране надлежних органа уговорних страна обавезно се прилаже и уверење о здравственој и психо-физичкој способности којим се потврђује да је лице способно да управља моторним возилом одговарајуће категорије.

(3) У сврху спровођења става 1. овог члана, носиоци возачких дозвола морају да буду оне старосне доби која је предвиђена националним законодавством уговорних страна које се односи на услове за издавање возачке дозволе за категорију чије се признавање тражи.

Члан 5

Одредбе предвиђене чланом 4. овог споразума не односе се на возачке дозволе издате од стране треће земље, а за које је издата заменска дозвола на територији државе једне од уговорних страна, у складу са њиховим националним законодавством.

Члан 6

(1) Приликом замене возачких дозвола, уговорне стране ће признавати категорије возачких дозвола чији се еквивалент одређује на основу табела еквивалената, а које су саставни део овог споразума.

(2) Надлежни органи уговорних страна за спровођење овог споразума су:

(3) а) у Републици Србији: Министарство унутрашњих послова;

(4) б) у Републици Македонији: Министарство унутрашњих послова.

(5) У спровођењу овог споразума уговорне стране користе српски, македонски или енглески језик.

Члан 7

У поступку признавања возачких дозвола, надлежни органи једне од уговорних страна, након извршене замене, одузимају оригиналну возачку дозволу и враћају је надлежном органу друге Уговорне стране, дипломатским путем, заједно са списком возачких дозвола и пратећим обавештењем.

Члан 8

(1) Надлежни органи уговорних страна који врше проверу испуњености услова за признавање возачке дозволе могу затражити званичан превод возачке дозволе.

(2) Надлежни орган једне Уговорне стране, пре замене, захтева информацију од надлежног органа друге Уговорне стране у вези са валидношћу и аутентичношћу возачке дозволе.

(3) Размена информација обавља се електронским или путем телефакса, у што краћем року, преко формулара „Захтев” и „Потврда валидности и аутентичности возачке дозволе” који се налазе у прилогу овог споразума.

(4) Надлежни органи уговорних страна се узајамно обавештавају писаним путем, о свакој измени или допуни Захтева и Потврде валидности и аутентичности возачке дозволе из става 3. овог члана, који представљају техничке анексе овог споразума.

(5) Подаци се шаљу директно надлежном органу Уговорне стране молиље.

Члан 9

Надлежни орган Уговорне стране који прими возачку дозволу, одузету на основу замене, обавештава надлежни орган друге Уговорне стране у случају да у возачкој дозволи има неправилности у погледу валидности и аутентичности.

Члан 10

(1) Узајамна размена података о личности између надлежних органа уговорних страна обавља се у складу са националним законодавством из области заштите података о личности, у складу са условима које је дефинисао орган који шаље податке и на основу начела која важе и за аутоматску и за ручну обраду података о личности.

1. 1) Пре слања података о личности, надлежни органи обе уговорне стране ће обезбедити све неопходне техничке и организационе мере како би се обезбедио ниво поверљивости и заштите података о личности које су предмет преноса.
2. 2) Подаци о личности који су предмет слања, не могу се користити у другу сврху осим оне сврхе у коју су подаци и послати без прибављања претходне сагласности надлежног органа који личне податке шаље.
3. 3) Прибављени подаци се бришу, уништавају или исправљају у случајевима када:

(2) а) се установи да су послати подаци нетачни, или

(3) б) надлежни орган који шаље податке упути обавештење да су подаци прикупљени или достављени супротно националном законодавству, или

(4) в) подаци нису више потребни у сврху у коју су иницијално послати, осим ако не постоји изричито одобрење надлежног органа који је послао податке да се ти подаци могу користити и у друге сврхе.

1. 4) На захтев надлежног органа Уговорне стране која врши пренос података, надлежни орган Уговорне стране који те податке о личности прима је дужан да обезбеди информације у вези са употребом послатих података и постигнутим резултатима.
2. 5) Надлежни орган Уговорне стране који врши пренос има обавезу да провери тачност података који су предмет слања и да ли је такво слање неопходно и прикладно. У случају да се тек након слања података утврди да су послати подаци нетачни или да није ни требало да буду послати, надлежни орган Уговорне стране који прима податке о овоме треба да буде моментално обавештен. Надлежни орган Уговорне стране који прима податке треба да изврши све исправке података или у случају када су подаци послати да такве податке уништи или избрише.
3. 6) Надлежни орган Уговорне стране који прима податке о личности треба да обезбеди ефикасну заштиту од неовлашћеног приступа, измене или објављивања тих података.
4. 7) У случају неовлашћеног приступа или откривања података путем преноса, надлежни орган Уговорне стране која прима податке моментално обавештава надлежни орган Уговорне стране који упућује податке о свим околностима насталим у вези са неовлашћеним приступом или откривањем током поступка слања, као и о предузетим мерама у циљу избегавања понављања таквих неправилности убудуће.
5. 8) Надлежни органи уговорних страна су дужни да воде евиденције преноса, пријема, брисања и уништавања података о личности у складу са националним законодавством уговорних страна.
6. 9) Поступак слања података о личности између надлежних органа обе уговорне стране, који је утврђен овим споразумом, обављаће се у складу са националним законодавством уговорних страна, поштујући услове и стандарде заштите података о личности.
7. 10) Надлежни орган Уговорне стране који обавља пренос података обавештава надлежни орган друге Уговорне стране о временском ограничењу за задржавање таквих података који треба да буду усклађени са националним законодавством или међународним правом. Без обзира на временско ограничење, подаци о личности се не могу задржати дуже од времена које је потребно да се испуни сврха дефинисана овим споразумом. Надлежни орган Уговорне стране који обавља пренос података мора бити обавештен о брисању или уништавању података који су били предмет преноса и о разлозима за њихово брисање или уништавање. У случају престанка важења овог споразума сви достављени подаци морају бити уништени или избрисани.
8. 11) На лични захтев, свако лице има право да добије информације од надлежног органа задуженог за обраду података о личности у вези са подацима који су били предмет преноса у складу са овим споразумом, а тичу се њега/ње, као и право на исправку података или уништавање, тј. уништавање података који су обрађени супротно одредбама националног законодавства. Достава таквих података може бити добијена само у случајевима који су дефинисани у националном законодавству уговорних страна. Орган надлежан за поступање у случајевима обраде захтева за доставу информација ће доставити ове информације по претходно прибављеној сагласности надлежног органа друге Уговорне стране.
9. 12) Надлежни органи уговорних страна се овим путем обавезују да неће слати податке о личности који су предмет преноса у складу са овим споразумом, другом органу од органа наведеног у члану 6. овог споразума, осим уз писмену сагласност надлежног органа Уговорне стране која врши пренос података.
10. 13) Надлежни органи уговорних страна се обавезују да ће предузети све неопходне мере како би избегли штету трећим странама, а која може да настане као резултат слања, пријема или употребе података и да ће уклонити све разлоге који могу да доведу до могућих нежељених последица.
11. 14) Када надлежни орган Уговорне стране који врши пријем података не поступа у складу са одредбама овог члана, надлежни орган друге Уговорне стране која шаље податке, може да затражи брисање или уништавање достављених података.

Члан 11

(1) Овај споразум ступа на снагу на дан пријема последњег писаног обавештења које се доставља дипломатским путем, а којим се потврђује да су уговорне стране испуниле све унутрашње процедуре потребне за његово ступање на снагу.

(2) Овај споразум се закључује на неодређени временски период.

(3) Овај споразум може бити измењен и/или допуњен, дипломатским путем, уз узајамну писану сагласност уговорних страна. Измене и/или допуне, осим оних које се односе на одредбе члана 8. став 3. овог споразума ступају на снагу у складу са одредбама става 1. овог члана.

(4) Сваки спор настао у вези са тумачењем или применом овог споразума решиће се путем консултација и преговора између уговорних страна.

(5) Свака од Уговорних страна може да откаже овај споразум у било ком тренутку слањем писаног обавештења другој Уговорној страни дипломатским путем. У том случају овај споразум престаје да важи након шест месеци од дана пријема таквог обавештења.

(6) Сачињено у Београду, дана 18. јула 2014. године, у два оригинална примерка на српском, македонском и енглеском језику при чему су сви текстови једнако веродостојни. У случају одступања у тумачењу, енглеска верзија текста је меродавна.

(7) За Владу Републике Србије

(8) др Небојша Стефановић, с.р.

(9) За Владу Републике Македоније

(10) Гордана Јанкулоска, с.р.