Члан 6 Превоз ствари за чије обављање није потребна дозвола
(1) Дозвола није потребна за вожње натовареним или ненатовареним возилом у следећим случајевима:
(2) – превоз ствари возилима чија највећа дозвољена маса са теретом, укључујући и приколице, не прелази 3,5 тоне;
(3) – превоз возила која су оштећена или превоз возила за поправку, као и превоз возила којима се обавља поправка;
(4) – вожњу празног теретног возила послатог да замени возило које се покварило на територији државе друге стране уговорнице и повратну вожњу, после поправке, возила које је било покварено;
(5) – превоз ствари у одговарајућим возилима приликом селидбе;
(6) – превоз медицинске опреме за хитне случајеве, нарочито у случају природних катастрофа или хуманитарних потреба;
(7) – превоз предмета, опреме и животиња у некомерцијалне сврхе за и са позоришних, музичких, филмских, спортских или циркуских представа, манифестација и прослава, као и за снимање радио програма или филмску или телевизијску продукцију;
(8) – превоз посмртних остатака;
(9) – повремени превоз ствари до аеродрома и са аеродрома, у случају промене режима ваздушног саобраћаја;
(10) – превоз резервних делова и производа за снабдевање морских бродова и авиона;
(11) – превоз живих животиња у специјално израђеним возилима за ту сврху или у возилима трајно прерађеним за тај превоз, одобреним од стране надлежних органа државе седишта;
(12) – превоз уметничких дела или предмета за сајмове и изложбе или у некомерцијалне сврхе.
Члан 7 Услови за издавање дозволе
(1) Надлежни органи држава страна уговорница сваке године утврђују и размењују уговорени број дозвола за превоз ствари. Дозволе за превоз ствари важе за календарску годину за коју су издате, а најдуже до 31. јануара наредне године.
(2) Свака дозвола важи за једну вожњу која обухвата одлазак и повратак, а приликом обављања превоза, дозвола се мора налазити у возилу.
(2) Дозволе за превоз ствари предвиђене овим споразумом приликом преласка границе, односно приликом уласка и изласка, морају бити оверене од стране одговарајућих органа државе стране уговорнице за коју су издате.
(3) Надлежни органи држава страна уговорница утврђују, на предлог Мешовите комисије из члана 16. овог споразума, контингент и врсту дозвола, као и услове коришћења дозвола.