stav. Lat

Царине и друге увозне дажбине

Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине о узајамном признавању Програма АЕО Управе царина Министарства финансија Републике Србије и Програма за управљање кредитима предузећа Генералне царинске администрације Народне Републике Кине

8 чланова. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС број 8/2021-1.

Члан 1

Потврђује се Споразум између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине о узајамном признавању Програма АЕО Управе царина Министарства финансија Републике Србије и Програма за управљање кредитима предузећа Генералне царинске администрације Народне Републике Кине, сачињен у Београду, 4. фебруара 2021. године на српском, кинеском и енглеском језику.

Члан 2

(1) Текст Споразума између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине о узајамном признавању Програма АЕО Управе царина Министарства финансија Републике Србије и Програма за управљање кредитима предузећа Генералне царинске администрације Народне Републике Кине у оригиналу на српском језику гласи:

(2) СПОРАЗУМ

(3) ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ КИНЕ О УЗАЈАМНОМ ПРИЗНАВАЊУ ПРОГРАМА АЕО УПРАВЕ ЦАРИНА МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ПРОГРАМА ЗА УПРАВЉАЊЕ КРЕДИТИМА ПРЕДУЗЕЋА ГЕНЕРАЛНЕ ЦАРИНСКЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ КИНЕ

(4) Влада Републике Србије и Влада Народне Републике Кине (у даљем тексту: стране потписнице),

(5) С обзиром да је заједничком проценом закључено да Програм АЕО Управе царина Министарства финансија Републике Србије и Програм за управљање кредитима предузећа Генералне царинске администрације Народне Републике Кине (у даљем тексту: заједно Програми и појединачно Програм), представљају иницијативе за безбедност и усклађивање које јачају безбедност целокупног ланца снабдевања и помажу у олакшавању протока законите трговине;

(6) Препознајући да Програми примењују безбедносне захтеве у складу са одговарајућим законима страна потписница као и међународно признатим стандардима безбедности и усаглашености датим у „САФЕ Фрамеwорк оф Стандардс то Сецуре анд Фацилитате Глобал Траде” (у даљем тексту: Оквирни стандарди безбедности – САФЕ Фрамеwорк);

(7) Потврђујући специјализовану природу процеса управљања границом сваке стране потписнице, поступака, механизама и закона који уређују управљање њиховим програмима;

(8) Разумевајући да Програми и остале, узајамне царинске мере између страна потписница значајно доприносе безбедности целокупног ланца снабдевања;

(9) САГЛАСИЛЕ СУ СЕ О СЛЕДЕЋЕМ:

Члан 3

(1) Доследност у спровођењу програма

(2) Стране потписнице ће обезбедити да:

(3) (а) стандарди који се примењују у сваком Програму остану усаглашени у погледу:

(4) и. процеса подношења захтева;

(5) ии. процеса провере испуњености услова и

(6) иии. процеса одобравања;

(7) (б) свака страна потписница ће спроводити свој Програм у складу са принципима и стандардима Оквирних стандарда безбедности – САФЕ Фрамеwорк.

Члан 4

(1) Олакшице

(2) Свака страна потписница ће узети у обзир статус одобрења чланова друге стране потписнице и понудиће им следеће олакшице:

(3) (а) мањи број документарних контрола,

(4) (б) мањи број физичких контрола увозне робе,

(5) (ц) приоритетни поступак за физичку контролу робе,

(6) (д) одређене царинске службенике који су задужени за комуникацију у циљу решавања проблема са којима се сусретну током царињења,

(7) (е) настојање да се обезбеди приоритет, након поновног успостављања услуга, у случају застоја приликом међународне трговине.

(8) Стране потписнице могу проширити или ажурирати олакшице путем заједничких договора или писане сагласности.

Члан 5

(1) Изузеће од повлашћеног третмана

(2) Повољнији третман из члана 4. овог споразума не примењује се на царинске контроле у вези са одређеним нивоима повећане опасности или обавезе контроле утврђене у другим прописима.

(3) Свака страна потписница може, у оправданим случајевима, да суспендује било коју или све олакшице члану друге стране потписнице, о чему је дужна обавестити, у писаној форми, другу страну потписницу, у року од пет радних дана након суспензије, уз образложење такве одлуке.

Члан 6

(1) Размена информација

(2) Стране потписнице настоје да остваре бољу комуникацију тако што:

(3) (а) благовремено достављају једна другој своје ажуриране Програме;

(4) (б) периодично достављају једна другој списак носилаца одобрења који садржи назив и адресу носиоца одобрења, као и ознаку и датум издавања одобрења;

(5) (ц) одређују контакт особе за обављање комуникације у склопу Програма и обавештавају једна другу о томе; и

(6) (д) обавештавају једна другу ако се испостави да је прослеђена нетачна информација и предузимају одговарајуће радње за њихово исправљање.

(7) Размена, коришћење и објављивање информација ће се вршити у складу са националним законима, прописима, политикама и међународним правним обавезама сваке стране потписнице.

(8) Информације размењене у складу са овим споразумом ће се сматрати поверљивим, а стране потписнице ће их користити искључиво у циљу спровођења овог споразума.

Члан 7

(1) Консултације и измене

(2) Стране потписнице ће заједничким консултацијама решавати све несугласице у погледу тумачења и спровођења овог споразума.

(3) Овај споразум може бити измењен само уз писану сагласност страна потписница и ступиће на снагу од датума који стране потписнице заједнички одреде.

Члан 8

(1) Статус споразума

(2) Овај споразум подлеже законској процедури неопходној за ступање на снагу споразума, у складу са захтевима предвиђеним законодавством државе сваке стране потписнице.

(3) Свака страна потписница ће обавестити другу страну потписницу, писмено, дипломатским путем, да је испуњена неопходна законска процедура за ступање на снагу овог споразума.

(4) Овај споразум ступа на снагу тридесетог дана од дана када је друга страна потписница примила обавештење из става 2. овог члана, а члан 4. ће обе стране потписнице примењивати након истека трећег месеца од дана ступања на снагу овог споразума.

(5) Сачињено у Београду, 4. фебруара 2021. године у по два примерка на српском, кинеском и енглеском језику, с тим што сви текстови имају подједнаку важност. У случају неслагања у тумачењу, меродаван је текст на енглеском језику.

Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.