Миграциона политика, избеглице и расељена лица
26 чланова. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС број 1/2023-23.
Потврђује се Споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Азербејџана о реадмисији лица која незаконито бораве, који је потписан у Београду, дана 23. новембра 2022. године, у оригиналу на српском, азербејџанском и енглеском језику.
(1) Текст Споразума на српском језику гласи:
(2) СПОРАЗУМ
(3) ИЗМЕЂУ
(4) ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
(5) I
(6) ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ АЗЕРБЕЈЏАНА
(7) О РЕАДМИСИЈИ ЛИЦА КОЈА НЕЗАКОНИТО БОРАВЕ
(8) Влада Републике Србије и Влада Републике Азербејџана, у даљем тексту: Уговорне стране
(9) у намери да унапреде сарадњу између две Уговорне стране и обезбеде ефикаснију примену прописа о кретању лица,
(10) сматрајући за приоритет поштовање и обезбеђење права и обавеза прописаних националним законодавством држава Уговорних страна,
(11) желећи да, у складу са међународном праксом која уређује ову област и прихваћеним међународним обавезама, међусобно уреде питање реадмисије лица и утврде услове за транзит држављана трећих држава и лица без држављанства чији су улазак, присуство или боравак на територији државе друге Уговорне стране незаконити,
(12) на основу ефикасне сарадње и начела реципроцитета,
(13) узимајући у обзир да незаконите миграције представљају претњу за јавну безбедност и економску стабилност Уговорних страна,
(14) одлучне да унапреде сарадњу како би се ефикасније бориле против незаконитих миграција,
(15) узимајући у обзир да овај споразум не представља основу за масовно и колективно протеривање лица која незаконито бораве,
(16) наглашавајући да овај споразум не дира у права, обавезе и надлежности Уговорних страна које проистичу из међународног права, а нарочито из Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода од 4. новембра 1950. године и Конвенције о статусу избеглица од 28. јула 1951. године,
(17) договориле су се како следи:
(1) Реадмисија држављана трећих држава и лица без држављанства
(2) 1. Замољена Уговорна страна на захтев Уговорне стране молиље, без других формалности осим оних које предвиђа овај споразум прихвата сваког држављанина треће државе или лице без држављанства које не испуњава или више не испуњава важеће услове за улазак, боравак или настањење на територији Уговорне стране молиље, уколико се докаже или се може, на основу достављених прима фацие доказа основано претпоставити да та лица:
(1) поседују важећу визу или дозволу за боравак коју су издали надлежни органи замољене Уговорне стране у време подношења захтева за реадмисију, или
(2) су на незаконит начин или директно ушла на територију Уговорне стране молиље, након што су боравила, или прошла кроз територију замољене Уговорне стране.
(5) 2. Обавеза реадмисије из става 1. не постоји ако:
(1) су држављани трећих држава или лица без држављанства била само у авиотранзиту преко међународног аеродрома замољене Уговорне стране;
(2) држављанима треће државе или лицима без држављанства није потребна виза за улазак на територију државе молиље;
(3) Уговорна страна молиља може да врати држављанина треће државе или лице без држављанства трећој земљи у складу са условима наведеним у билатералном споразуму о реадмисији са том трећом земљом;
(4) је надлежни орган Уговорне стране молиље издао држављанину треће државе или лицу без држављанства визу или дозволу боравка пре или након уласка на њену територију, осим:
(10) 3. Након што замољена Уговорна страна да позитиван одговор на захтев за реадмисију, Уговорна страна молиља обезбеђује дотичном лицу путну исправу за странце која му је потребна за повратак у замољену Уговорну страну.
(1) Начела реадмисије
(2) 1. У складу са ставом 2. овог члана, за било који трансфер лица које је предмет реадмисије на основу једне од обавеза из чл. 2. и 3. потребно је поднети захтев за реадмисију надлежном органу замољене Уговорне стране.
(3) 2. Уколико лице које је предмет реадмисије поседује важећу путну исправу, а у случају да је то лице држављанин треће државе или лице без држављанства и да поседује важећу визу или дозволу боравка замољене Уговорне стране, није потребно подношење захтева за реадмисију.
(4) 3. Не доводећи у питање став 2. ако је лице приведено на државној граници, као и на граничним прелазима државне границе државе Уговорне стране молиље након што је незаконито прешло границу долазећи директно са територије замољене Уговорне стране, Уговорна страна молиља може поднети захтев за реадмисију у року од два радна дана од дана привођења тог лица (убрзани поступак).
(1) Захтев за реадмисију
(2) 1. Захтев за реадмисију подноси надлежни орган Уговорне стране молиље надлежном органу замољене Уговорне стране путем поште, факса или електронске поште у писаној форми. Надлежни орган замољене Уговорне стране одмах након пријема захтева за реадмисију потврђује пријем.
(3) 2. Одговор на захтев за реадмисију надлежни орган замољене Уговорне стране доставља у писаној форми надлежном органу Уговорне стране молиље поштом, факсом или електронском поштом. У случају одбијања захтева за реадмисију, разлози се достављају у писаној форми.
(4) 3. Захтев за реадмисију ће, у највећој могућој мери, садржати следеће информације:
(1) податке о лицу које је предмет реадмисије (нпр. име и презиме, датум и место рођења и последње место пребивалишта, ако је могуће) и, уколико је могуће, податке о малолетној деци и/или супружнику;
(2) документа на основу којих се доказује држављанство и претпоставке на основу којих ће се обезбедити прима фацие докази о држављанству као што је наведено у Анексима 1 и 2;
(3) у случају држављана трећих држава и лица без држављанства, средства доказивања на основу којих ће се обезбедити прима фацие докази о постојању услова за реадмисију држављана трећих држава и лица без држављанства као што је наведено у Анексима 3 и 4;
(4) фотографију лица које је предмет реадмисије;
(5) отиске прстију лица;
(6) изјаву која указује на то да ће лицу чија се реадмисија тражи можда бити потребна медицинска помоћ или нега, под условом да се то лице изричито сложило с том изјавом;
(7) информације о било којој другој врсти заштите, безбедности или информације у вези са здрављем лица, које би могле бити неопходне у појединачном случају враћања.
(12) 4. Заједнички образац који треба користити при подношењу захтева за реадмисију налази се у Анексу 5. овог споразума.
(1) Доказивање држављанства
(2) 1. Доказивање држављанства у складу с чланом 2. став 1. може се нарочито обезбедити документима наведеним у Анексу 1. овог споразума, чак и ако им је истекао рок важења пре не више од шест месеци. Ако се ова документа приложе, Уговорне стране међусобно признају држављанство. Доказ о држављанству не може се обезбедити на основу лажних докумената.
(3) 2. Прима фацие доказ о држављанства у складу с чланом 2. став 1. може се нарочито обезбедити на основу докумената наведених у Анексу 2, чак и ако им је истекао рок важења. Ако се приложе ова документа, Уговорне стране сматрају да је држављанство доказано, осим ако не могу доказати супротно. Прима фацие доказ о држављанству не може се обезбедити на основу лажних докумената.
(4) 3. Ако није могуће приложити ниједан од докумената наведених у анексима 1. или 2. овог споразума, или ако су из добро образложених разлога недовољни, надлежна дипломатска мисија или конзуларно представништво замољене Уговорне стране или други надлежни орган у оквиру законодавства замољене Уговорне стране, на захтев Уговорне стране молиље који се доставља са захтевом за реадмисију, организује разговор са лицем које је предмет реадмисије без непотребног одлагања, а најкасније у року од 15 (петнаест) радних дана од дана када је такав захтев поднет, како би се утврдило држављанство тог лица. Разговор ради идентификације лица се организује у најближој дипломатској мисији или конзуларном представништву замољене Уговорне стране.
(5) Уговорна страна се, током разговора, стара о безбедности запосленог у дипломатској служби који обавља разговор.
(6) 4. Надлежна дипломатска мисија или конзуларно представништво замољене Уговорне стране обавештава надлежни орган Уговорне стране молиље о резултатима разговора у року од највише 5 (пет) радних дана од дана обављања разговора. У случају да је одговор позитиван и да је лицу утврђено држављанство замољене Уговорне стране, надлежни орган започиње процес обраде захтева за реадмисију узимајући у обзир временски рок утврђен у ставовима 2. и 3. члана 9. Споразума. Уколико је потребно, надлежни орган државе молиље може затражити посету стручњака из замољене државе да обаве разговор на њеној територији. Трошкове путовања и смештаја стручњака сноси Уговорна страна молиља.
(1) Докази који се тичу држављана трећих држва и лица без држављанства
(2) 1. Докази о постојању услова за реадмисију држављана трећих држава и лица без држављанства прописани чланом 3. став 1. обезбеђују се нарочито на основу докумената наведених у Анексу 3 овог споразума и не могу се обезбедити на основу лажних докумената. Уговорне стране међусобно признају све овакве доказе.
(3) 2. Прима фацие докази о постојању услова за реадмисију држављана трећих држава и лица без држављанства прописани чланом 3. став 1. обезбеђују се нарочито на основу докумената наведених у Анексу 4. и не могу се обезбедити на основу лажних докумената. У случајевима када се обезбеде прима фацие докази, Уговорне стране сматрају да је утврђено постојање услова, осим ако не могу доказати супротно.
(4) 3. Незаконитост уласка, боравка или настањивања се утврђује на основу путних исправа дотичног лица који не садрже неопходну визу или другу дозволу за боравак на територији Уговорне стране молиље. Изјава Уговорне стране молиље да дотично лице не поседује неопходне путне документе, визу или дозволу за боравак такође представља прима фацие доказ незаконитог уласка, боравка или настањења.
(1) Додатна документа за утврђивање држављанства
(2) 1. Уколико Уговорна страна молиља сматра да документа која нису наведена у Анексима 1–4 овог споразума могу бити од суштинског значаја за утврђивање држављанства лица које је предмет реадмисије, та документа се могу доставити замољеној Уговорној страни заједно са захтевом за реадмисију.
(3) 2. Одлуку о томе да ли ће се документа из става 1. овог члана узети у обзир при обради захтева за реадмисију доноси замољена Уговорна страна.
(1) Рокови
(2) 1. Захтев за реадмисију мора се поднети надлежном органу замољене Уговорне стране у року од највише шест месеци, након што је надлежни орган Уговорне стране молиље утврдио да држављанин треће државе или лице без држављанства не испуњава или више не испуњава важеће услове за улазак, боравак или настањење. Када постоје законске или чињеничне препреке да се захтев поднесе на време, рок се, на захтев Уговорне стране молиље, продужава, али само до оног тренутка када те препреке престану да постоје.
(3) 2. На захтев за реадмисију мора се одговорити писаним путем у року од:
(4) Рок почиње да тече од датума писмене потврде пријема захтева за реадмисију.
(5) 3. Када постоје правне или фактичке препреке да се у року одговори на захтев за реадмисију, овај рок се, на основу аргументованог захтева, продужава до оног тренутка када те препреке престану да постоје.
(6) 4. Уколико замољена Уговорна страна не одговори у року прописаном у ст. 2. и 3. овог члана, сматра се да је трансфер одобрен.
(7) 5. Након давања одобрења, односно након истицања рока прописаног у ст. 2. и 3. овог члана, Уговорна страна молиља врши трансфер дотичног лица у року од три месеца. На захтев Уговорне стране молиље, овај рок се може продужити за временски период који је потребан да се уклоне законске или практичне препреке.
(8) 6. У случају одбијања захтева за реадмисију, морају се навести разлози због којих се захтев одбија.
(1) Услови за обављање трансфера и врсте превоза
(2) 1. Пре враћања лица, надлежни органи Уговорне стране молиље достављају писано обавештење о трансферу (Анекс 9) које садржи информације у вези са датумом трансфера, граничном прелазу, евентуалној пратњи и другим информацијама у вези с трансфером надлежним органима замољене Уговорне стране најмање 3 радна дана унапред.
(3) 2. Уколико је могуће и потребно, писано обавештење из става 1. овог члана садржаће следеће информације:
(1) изјаву којом се указује да би лицу које је предмет трансфера могла бити потребна помоћ или нега;
(2) било које друге информације о заштити, безбедности или здрављу лица, које би могле бити неопходне у случају конкретног трансфера.
(6) 3. Превоз се углавном обавља ваздушним путем. Враћање авионом не ограничава се на коришћење националних компанија Уговорних страна и може се вршити редовним или чартер летовима. У случају враћања уз пратњу, пратиоце обезбеђује Уговорна страна молиља. У случају враћања уз пратњу, пратња се не ограничава на надлежна лица Уговорне стране молиље уколико су лица у пратњи овлашћена од стране Уговорних страна.
(7) 4. Ако је лице у процесу реадмисије или транзита у пратњи особља, Уговорна страна молиља доставља следеће информације: имена, презимена, функцију лица, врсту, број и датум издавања пасоша и службених легитимација и документ којим се дозвољава пратња.
(8) 5. Пратиоци су дужни да поштују национално законодавство замољене Уговорне стране.
(9) 6. Пратиоци не носе службене униформе, оружје нити друге предмете чије је ношење забрањено на територији замољене Уговорне стране.
(10) 7. Пратиоци поседују важеће пасоше и службене легитимације, као и документ којим се одобрава пратња издат од стране надлежног органа Уговорне стране молиље. Број лица у пратњи се унапред договара од стране надлежних органа.
(11) 8. Надлежни органи сарађују по свим питањима која се односе на боравак пратње на територији замољене Уговорне стране. Уколико је потребно, надлежни органи замољене Уговорне стране, обезбеђују пратиоцима неопходну помоћ.
(12) 9. У случају враћања под пратњом, пратиоци су ослобођени обавезе поседовања потребне визе.
(1) Реадмисија грешком
(2) Уговорна страна молиља прима назад свако лице које је прихватила замољена Уговорна страна, ако се у року од 6 (шест) месеци, а у случају држављана треће државе или лица без држављанства, у року од 12 (дванаест) месеци након трансфера дотичног лица, утврди да нису испуњени услови из чланова 2. и 3. овог споразума. У тим случајевима, процедуралне одредбе овог споразума се примењују мутатис мутандис и достављају се све расположиве информације у вези са стварним идентитетом и држављанством лица које је потребно примити назад.
(1) Начела транзита
(2) 1. Уговорне стране треба да ограниче транзит држављана трећих држава или лица без држављанства на случајеве када та лица не могу бити директно враћена у државу коначног одредишта.
(3) 2. Надлежни органи замољене Уговорне стране на захтев надлежних органа Уговорне стране молиље може дозволити транзит држављана треће државе и лица без држављанства под пратњом особља надлежних органа Уговорне стране молиље преко територије државе замољене Уговорне стране, уколико надлежни органи Уговорне стране молиље доставе писано обавештење којим се потврђује да ће тим лицима бити омогућен несметан улазак на територију треће земље, без обзира да ли је то транзитна држава или држава одредишта.
(4) 3. Уговорне стране могу одбити транзит:
(1) ако за држављанина треће државе или лице без држављанства постоји реална опасност од подвргавања мучењу или нехуманом или понижавајућем третману или кажњавању или опасност од смртне казне или прогањања због његове расне, верске или националне припадности, припадања одређеној друштвеној групи или политичких уверења тог лица у држави коначног одредишта или другој транзитној држави; или
(2) ако ће држављанин треће државе или лице без држављанства бити подвргнути кривичним санкцијама у држави коначног одредишта или другој транзитној држави; или
(3) из разлога јавног здравља, националне безбедности, јавног реда или других националних интереса замољене Уговорне стране.
(8) 4. Уговорне стране могу повући дато одобрење, ако се накнадно појаве или изађу на видело околности наведене у ставу 3. овог члана, а које ометају транзит или ако наставак путовања у евентуалну транзитну државу или реадмисија у државу коначног одредишта више нису сигурни. У том случају, Уговорна страна молиља поново прима држављанина треће државе или лице без држављанства, по потреби и без одлагања.
(1) Поступак транзита
(2) 1. Захтев за транзит подноси се директно надлежном органу замољене Уговорне стране од стране надлежног органа Уговорне стране молиље у писаној форми путем поште, факса или електронске поште. Надлежни орган замољене Уговорне стране одмах по пријему захтева за транзит потврђује пријем.
(3) 2. Захтев за транзит садржаће следеће информације:
(1) врсту транзита (само ваздушним путем), евентуалне друге транзитне државе и планирано коначно одредиште;
(2) податке о дотичном лицу (нпр. име и презиме, девојачко презиме, евентуално друго име, надимак или псеудоним под којим је лице познато, датум рођења, пол и – где је то могуће – место рођења, држављанство, језик, врсту и број путне исправе);
(3) предвиђено место уласка, време трансфера и евентуално обезбеђивање пратње;
(4) изјава да су, што се тиче државе молиље, испуњени услови у складу с чланом 12. став 2. овог споразума, и да нема сазнања о постојању разлога за одбијање захтева у складу с чланом 12. став 3. овог споразума.
(8) 3. Заједнички образац који треба користити у захтеву за транзит прилаже се у Анексу 6.
(9) 4. Замољена Уговорна страна, у року од пет радних дана након пријема писаног захтева, обавештава Уговорну страну молиљу о пријему, уз потврду места уласка и планираног времена пријема, или је обавештава о одбијању пријема и разлозима за одбијање. Уколико у року од пет радних дана нема одговора, транзит се сматра договореним. Одговор на захтев за транзит може се доставити електронском поштом или факсом.
(10) 5. Ако се транзит обавља ваздушним путем, лице које је предмет реадмисије и евентуални пратиоци биће ослобођени обавезе поседовања аеродромске транзитне визе.
(11) 6. Надлежни органи замољене Уговорне стране, у складу са међусобним консултацијама, помажу у реализацији трансфера, нарочито кроз надзор над дотичним лицима и обезбеђивање одговарајућих услова за потребе надзора.
(12) 7. Транзит дотичних лица спроводи се у року од 30 (тридесет) дана од дана пријема одобрења захтева, осим уколико није другачије договорено.
(1) Трошкови превоза и транзита
(2) 1. Не доводећи у питање права надлежних органа на надокнаду трошкова у вези са реадмисијом, од лица које је предмет реадмисије или од трећих страна, сви трошкови превоза настали у вези са реадмисијом и транзитом у складу са овим споразумом, све до границе државе која је коначно одредиште, сноси Уговорна страна молиља.
(3) 2. Трошкови у вези са реадмисијом лица наведених у члану 11. овог споразума и њихове евентуалне пратње до тачке преласка државне границе на територији државе Уговорне стране молиље сноси страна због чијег је деловања или изостанка деловања дошло до реадмисије грешком.
(4) 3. Трошкови наведени у ст. 1. и 2. овог члана плаћају се у америчким доларима у року од 30 (тридесет) календарских дана након пријема докумената који потврђују настале трошкове.
(1) Заштита података о личности
(2) Размена података о личности одвија се, уколико је то неопходно за спровођење овог споразума, од стране надлежних органа Уговорних страна, у зависности од конкретног случаја. Обрада и третман података о личности у конкретном случају подлеже националном законодавству Уговорних страна. Поред наведених, примењују се и следећа начела:
(1) Подаци о личности морају се обрађивати на правилан и законит начин;
(2) Подаци о личности морају се прикупљати у циљу конкретног, тачног и законитог спровођења овог споразума и не смеју се даље обрађивати од стране органа који их шаље нити од органа који их прима на начин који је у супротности са тим циљем;
(3) Подаци о личности морају бити одговарајући, релевантни и у границама циља због којег су прикупљени и/или даље обрађивани. Подаци о личности који се размењују могу се искључиво односити на:
(6) – податке о лицу које је предмет реадмисије, трансфера и транзита (нпр. име, презиме, евентуална претходна имена и презимена, надимци или псеудоними под којима је лице познато, пол, брачно стање, датум и место рођења, актуелно и евентуално претходно држављанство);
(7) – пасош, личну карту или возачку дозволу (број документа, период важења, датум издавања, орган који је издао документ, место издавања документа);
(8) – заустављања током пута и план пута;
(9) – друге информације потребне да се идентификује лице у поступку реадмисије или транзита или да се провере услови за реадмисију у складу са овим споразумом;
(4) Подаци о личности морају бити тачни и ажурни;
(5) Подаци о личности морају се чувати на начин који омогућава идентификацију лица на које се подаци односе у периоду који није дужи него што је неопходно за циљ због којег се подаци прикупљају или због којег се даље обрађују;
(6) Надлежни органи који размењују податке предузимају све прихватљиве мере да обезбеде, на одговарајући начин, исправљање, брисање или блокирање података о личности у случајевима у којима њихова обрада није у складу са одредбама овог члана, у случају када ти подаци нису одговарајући, релевантни, тачни или превазилазе сврху њихове обраде. Ово подразумева обавештавање друге Уговорне стране о исправљању, брисању или блокирању података;
(7) На захтев, надлежни орган који прима податке, обавештава орган који доставља податке о коришћењу добијених података и добијеним резултатима;
(8) Подаци о личности могу се достављати искључиво надлежним органима. Уступање података другим органима захтева претходну сагласност органа који је податке доставио;
(9) Надлежни органи који размењују податке обавезни су да воде писану евиденцију о достављању и пријему података о личности.
(1) Надлежни органи
(2) 1. Уговорне стране одређују следеће органе као надлежне органе за спровођење Уговора:
(1) За Републику Србију:
(4) Надлежни орган за подношење и обраду захтева за реадмисију:
(5) Министарство унутрашњих послова
(6) Управа за управне послове
(7) Одељење за путне исправе и реадмисију
(8) Одсек за спровођење споразума о реадмисији и
(9) Надлежни органи за реализацију трансфера и транзита:
(10) Министарство унутрашњих послова
(11) Управа за управне послове
(12) Одељење за путне исправе и реадмисију
(13) Одсек за реализацију трансфера, транзита и миграције и оперативну сарадњу
(2) За Републику Азербејџан:
(15) Министарство спољних послова
(16) Државна миграциона служба
(17) Државна гранична служба
(18) 2. Уговорне стране се узајамно обавештавају у писаној форми дипломатским путем о контакт подацима својих надлежних органа из става 1. у року од 30 (тридесет) календарских дана од дана потписивања овог споразума. Убудуће, у случају било каквих промена у контакт подацима надлежни органи директно обавештавају једни друге;
(19) 3. Дипломатске мисије и конзуларна представништва Уговорних страна одређени су да помажу надлежним органима у вези са спровођењем овог споразума.
(1) Одређивање граничних прелаза на државној граници
(2) 1. Уговорне стране одређују следеће граничне прелазе на државној граници за потребе реадмисије и транзита:
(1) За Србију: Сурчин Београд (међународни аеродром „Никола Тесла” Београд)
(2) За Азербејџан: Међународни аеродром „Хејдар Алијев”, Баку
(5) 2. Уговорне стране могу изузетно одредити и друге граничне прелазе на државној граници у складу са насталим потребама.
(6) 3. Уговорне стране без одлагања обавештавају једна другу о свакој промени у вези са наведеним граничним прелазима на државној граници из става 1. овог члана, директно преко надлежних органа.
(1) Заједничка комисија за реадмисију
(2) 1. Уговорне стране једна другој пружају узајамну помоћ у примени и тумачењу овог споразума. С тим циљем се формира Заједничка комисија за реадмисију (у даљем тексту: Комисија), која ће имати следеће нарочите задатке:
(1) праћење примене овог споразума
(2) решавање питања која произилазе из тумачења или примене одредаба овог споразума;
(3) одлучивање о аранжманима за спровођење који су неопходни ради једнообразне примене овог споразума;
(4) предлагање измена и допуна овог споразума и његових анекса.
(7) 2. Одлуке Комисије обавезујуће су за обе Уговорне стране.
(8) 3. Комисију чине представници Уговорних страна.
(9) 4. Комисија се састаје по потреби, на захтев једне од Уговорних страна.
(10) 5. Комисија доноси свој пословник. Спорна питања која Комисија не може да реши, решавају се консултацијама између Уговорних страна.
(1) Разматрање потешкоћа до којих може доћи током спровођења Споразума
(2) Током имплементације овог споразума узеће се у обзир тренутне последице оружаног сукоба са којима се Република Азербејџан суочила.
(1) Територијална примена
(2) Овај споразум се примењује на територији држава Уговорних страна.
(1) Језик комуникације
(2) Језик комуникације за потребе спровођења овог споразума биће енглески.
(1) Однос према другим међународним обавезама
(2) 1. Овај споразум не доводи у питање права, обавезе и одговорности Уговорних страна које произилазе из међународног права, укључујући међународне конвенције које су њихове државе потписале.
(3) 2. Ниједна одредба овог споразума не спречава враћање лица или процедуре за враћања које су дефинисане националним законодавствима држава Уговорних страна.
(1) Анекси
(2) Сви анекси овог споразума чине његов саставни део.
(1) Измене и допуне
(2) Овај споразум се може мењати и допуњавати уз обострану сагласност Уговорних страна. Измене и допуне састављају се као посебни протоколи, који чине саставни део овог споразума, и ступају на снагу у складу са процедуром утврђеном у члану 26. овог споразума.
(1) Привремена обустава
(2) Свака Уговорна страна може привремено обуставити спровођење овог споразума делимично или у потпуности у односу на држављане трећих држава и лица без држављанства због безбедности, заштите јавног реда, јавног здравља или других националних интереса слањем званичног обавештавања другој Уговорној страни дипломатским путем. Обустава ступа на снагу два дана након датума пријема таквог писаног обавештења дипломатским путем.
(3) Након тога, уговорне стране обавештавају једна другу о престанку привремене обуставе спровођења овог споразума. У том случају престанак обуставе спровођења овог споразума ступа на снагу два дана од дана пријема писаног обавештења о престанку привремене обуставе дипломатским путем.
(1) Ступање на снагу, трајање и раскид
(2) 1. Овај споразум ступа на снагу првог дана другог месеца након пријема последњег писаног обавештења којим Уговорне Стране обавештавају једна другу дипломатским путем о испуњењу унутрашњих правних процедура потребних за ступање на снагу овог споразума.
(3) 2. Овај споразум се потписује на неодређено време.
(4) 3. Свака Уговорна страна може, у било ком тренутку, обавестити другу Уговорну страну у писаној форми дипломатским путем о својој намери да овај споразум раскине. Раскид ступа на снагу 3 (три) месеца након датума пријема таквог обавештења.
(5) Сачињено у Београду дана 23. новембра 2022. године у два оригинална примерка на српском, азербејџанском и енглеском језику, при чему су сви текстови подједнако аутентични. У случају различитих тумачења одредби овог споразума, меродавна је енглеска верзија.
(6) За Владу Републике Србије
(7) __________________________
(8) За Владу Републике Азербејџана
(9) ___________________________
(10) Анекс 1
(11) Заједничка листа докумената који се сматрају доказом држављанства
(12) (члан 2. став 1. и члан 6. став 1.)
(13) Ако је замољена држава Република Србија:
(14) – пасоши било које врсте (национални пасоши, дипломатски пасоши, службени пасоши);
(15) – личне карте било које врсте.
(16) Ако је замољена држава Република Азербејџан:
(17) – пасоши било које врсте (обични пасоши, дипломатски пасоши, службени пасоши);
(18) – личне карте било које врсте, са изузетком морнарске личне карте.
(19) Анекс 2
(20) Заједничка листа докумената који се сматрају прима фацие доказом држављанства
(21) (члан 2. став 1. и члан 6. став 2.)
(22) – исправе наведене у Анексу 1, чији је рок важења истека пре не више од 6 месеци;
(23) – фотокопије докумената наведених у Анексу 1;
(24) – дигитални отисци прстију и биометријске информације;
(25) – привремена и оригинална национална лична карта издата од надлежног органа замољене Уговорне стране;
(26) – радна књижица и војна легитимација;
(27) – поморска књижица, бродарска књижица и морнарска лична карта;
(28) – уверење о држављанству и други званични документи у којима се наводи чињеница држављанства;
(29) – возачка дозвола или њена фотокопија;
(30) – извод из Матичне књиге рођених или његова фотокопија;
(31) – било који други документ који може помоћи у утврђивању држављанства дотичног лица;
(32) – изјаве релевантних лица и/или сведока унете у званичне протоколарне извештаје које припремају надлежни органи и које потврђују надлежни органи замољене Уговорне стране;
(33) – изјаве дотичног лица и језик који говори, укључујући и званичне резултате тестирања;
(34) – потврда идентитета која је резултат претраге Визног информационог система;
(35) – потврда идентитета и утврђивање држављанству које је резултат претраге извршене у ИАМАС-у (Аутоматизовани систем за претраживање информација о уласку и изласку и регистрацији у Републици Азербејџан)
(36) Анекс 3
(37) Заједничка листа докумената који се сматрају доказом о постојању услова за реадмисију држављана трећих држава или лица без држављанства
(38) (члан 3. став 1. и члан 7. став 1.)
(39) – печати са датумом преласка границе (улазак/излазак) или сличне овере у путној исправи дотичног или други доказ уласка/изласка (нпр. фотографија);
(40) – виза и/или боравишна дозвола издата од стране замољене Уговорне стране;
(41) – личне карте издате лицима без држављанства које стално бораве у Замољеној уговорној страни;
(42) – дозвола за пролазак издата лицу без држављанства које стално борави у замољеној Уговорној страни.
(43) Анекс 4
(44) Заједничка листа докумената који се сматрају прима фацие доказом о постојању услова за реадмисију држављана трећих држава и лица без држављанства
(45) (члан 3. став 1. и члан 7. став 2.)
(46) – званична изјава дотичног лица у судском или управном спору;
(47) – опис који су издали надлежни органи државе молиље о месту и околностима у којима је дотично лице било затечено након што је ступило на територију те државе;
(48) – подаци у вези са идентитетом и/или местом боравка лица које су обезбедиле међународне организације (нпр. УНХЦР);
(49) – званичне изјаве, посебно од стране особља граничног органа и других сведока који могу да посведоче да је лице прешло границу;
(50) – изјава дотичног лица;
(51) – извештаји/потврде информација које су дали чланови породице, сапутници итд.;
(52) – документи, уверења и било какви рачуни (нпр. хотелски рачуни, картице за заказивање прегледа код лекара, пропуснице за јавне, односно приватне институције, уговори о изнајмљивању аутомобила, потврде о плаћању кредитном картицом итд.) које јасно показују да је дотично лице боравило на територији замољене државе;
(53) – карте са именима путника и/или авионски, возни, аутобуски или бродски спискови путника који показују присуство и план путовања дотичног лица на територији замољене државе;
(54) – информације које показују да је дотично лице користило услуге курирских или туристичких агенција;
(55) – отисци прстију.
Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.