Поморска и унутрашња пловидба
18 чланова. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС број 1/2012-201.
Потврђује се Споразум између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области поморског саобраћаја, сачињен у Москви, 21. октобра 2011. године, на српском и руском језику.
(1) Текст Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области поморског саобраћаја, на српском језику гласи:
(2) СПОРАЗУМ
(3) ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ
(4) РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ О САРАДЊИ У ОБЛАСТИ
(5) ПОМОРСКОГ САОБРАЋАЈА
(6) Влада Републике Србије и Влада Руске Федерације (у даљем тексту: стране),
(7) у жељи да допринесу хармоничном развоју односа у области поморског саобраћаја између Републике Србије и Руске Федерације на основу принципа равноправности и узајамне користи,
(8) у жељи да свестрано подстичу међународну сарадњу у овој области,
(9) свесне да робну размену између двеју држава мора пратити ефикасна размена услуга,
(10) споразумеле су се о следећем:
(1) Стране ће подржавати и унапређивати ефикасну сарадњу између надлежних органа, пре свега, кроз обављање међусобних консултација и размене информација. Стране ће, такође, подстицати унапређење односа између бродарских компанија и организација везаних за пловидбу из обеју држава.
(2) Сарадња ће се одвијати у следећим главним областима:
(3) обезбеђење потпуног и ефикасног коришћења поморске флоте и лука обеју држава;
(4) осигурање безбедности на мору, укључујући безбедност бродова, чланова посаде, робе и путника;
(5) јачање заштите морске средине;
(6) проширење веза и размене искустава о питањима економије, науке и технике у области поморског саобраћаја;
(7) размена мишљења о раду међународних организација које се баве питањима трговачке пловидбе и о учешћу у међународним уговорима о поморском саобраћају.
(1) 1. Стране:
(2) а) ће доприносити учешћу својих бродова у превозу морем између лука двеју држава;
(3) б) ће сарађивати у отклањању препрека које би могле отежати развој превоза морем између лука двеју држава;
(4) в) неће спречавати учешће бродова државе једне стране у превозу морем између лука државе друге стране и лука трећих држава.
(5) 2. Одредбе овог члана неће утицати на право бродова трећих држава да учествују у превозу морем између лука држава страна.
(1) 1. Свака страна ће додељивати бродовима државе друге стране исти третман који додељује својим бродовима ангажованим на међународном превозу у погледу слободног приступа лукама и њиховог коришћења за утовар и истовар робе, укрцавања и искрцавања путника, плаћања лучких такси, обављања уобичајених комерцијалних операција и коришћења услуга које су намењене пловидби.
(2) 2. Одредбе става 1. овог члана:
(3) а) неће се примењивати на луке које су затворене за упловљавање страних бродова;
(4) б) неће се примењивати на делатност коју је свака страна резервисала за организације из њене државе, укључујући, пре свега, каботажу, тегљење, пилотажу и спасавање;
(5) в) неће обавезивати једну страну да изузећа од правила о обавезној пилотажи која одобрава својим бродовима примени и на бродове друге стране.
Стране ће, у оквиру законодавства и лучких прописа својих држава, предузимати одговарајуће мере ради олакшавања и убрзавања поморског превоза, спречавања неоснованог задржавања бродова, као и, у мери у којој је то могуће, убрзавања и поједностављивања обављања царинских, граничних и других формалности које су на снази у лукама.
(1) 1. Исправе којима се потврђује државна припадност бродова, сведочанства о баждарењу и друге бродске исправе које је издала или признала једна од страна признаће и друга страна.
(2) 2. Бродови држава сваке од страна који поседују сведочанства о баждарењу издата на адекватан начин неће подлегати поновном баждарењу у лукама државе друге стране.
(1) Свака од страна признаће исправе којима се потврђује идентитет поморца, које су издали надлежни органи државе друге стране у складу са законодавством своје државе и имаоцима ових исправа даће права предвиђена чл. 9. и 10. овог споразума под условом да су испуњени услови наведени у њима.
(2) Ове исправе су:
(3) када је реч о Републици Србији – поморска књижица;
(4) када је реч о Руској Федерацији – пасош поморца или легитимација поморца.
(1) Чланови посаде брода државе једне стране који поседују исправе наведене у члану 8. овог споразума могу се искрцавати на обалу и проводити одсуство на обали без виза за време боравка њиховог брода у луци државе друге стране у складу с прописима који су на снази у тој луци под условом да је заповедник брода предао одговарајућим локалним органима попис посаде.
(2) Приликом искрцавања на обалу и повратка на брод наведена лица биће подвргнута граничној и царинској контроли која је на снази у тој луци.
(1) 1. Имаоци исправа наведених у члану 8. овог споразума имају право да, без обзира на врсту превоза који користе, улазе на територију државе друге стране, излазе с ње или путују преко ње у транзиту, када се превозе до свог брода, прелазе на други брод, враћају се у своју државу или путују у било коју другу сврху коју су одобрили надлежни органи те друге стране, уз поштовање законодавства њене државе.
(2) При томе, ако су на основу законодавства државе одговарајуће стране потребне визе, оне се издају у најкраћем могућем року.
(3) 2. Ако ималац исправе наведене у члану 8. овог споразума није ни држављанин Републике Србије, нити држављанин Руске Федерације, визе за улазак или транзит преко територије државе друге стране, предвиђене овим чланом, издаваће се под условом да се том имаоцу гарантује повратак на територију државе стране која је исправу издала.
(1) 1. Без штете по одредбе чл. 9. и 10. овог споразума на територији држава страна остају на снази прописи везани за улазак, боравак и излазак странаца.
(2) 2. Свака страна задржава право да откаже улазак на територију њене државе било ком лицу које буде сматрала непожељним.
(1) 1. Ако брод државе једне од страна претрпи бродолом, насуче се, буде избачен на обалу или претрпи другу несрећу у територијалном мору или у унутрашњим водама државе друге стране, та држава ће пружити броду, члановима посаде, путницима и роби могућу помоћ коју пружа у сличним случајевима својим бродовима и у најкраћем року обавестити надлежне органе државе заинтересоване стране.
(2) 2. Роба и предмети, истоварени или спашени с брода наведеног у ставу 1. овог члана, у складу са законодавством сваке од држава страна неће подлегати плаћању царине, пореза и такси под условом да они не буду предати на употребу или коришћење на територији државе друге стране. Међутим, таква роба и предмети ће се ставити под царински надзор и у најкраћем могућем року извести с територије државе друге стране или доставити на одредиште на територији те државе.
(1) 1. Стране ће подстицати сарадњу у области преноса технологија бродоградње и ремонта бродова у складу са законодавством својих држава.
(2) 2. Стране ће подстицати сарадњу у области професионалне припреме кадрова поморске трговачке флоте и запослених у лукама.
Одредбе овог споразума неће утицати на права и обавезе страна који проистичу из других међународних уговора чије су потписнице Република Србија и Руска Федерација, као и из њиховог чланства у међународним организацијама.
(1) Стране ће пружати подршку оснивању представништава бродарских компанија државе друге стране на територији својих држава.
(2) Рад ових представништава регулисаће се законодавством државе домаћина.
Представници надлежних органа држава страна могу се, на захтев једне од страна, периодично састајати наизменично у Републици Србији и Руској Федерацији ради разматрања спровођења овог споразума и свих других питања поморског саобраћаја од заједничког интереса.
(1) Сваки спор између страна у вези с тумачењем или применом овог споразума, регулисаће се путем непосредних преговора између надлежних органа страна.
(2) Ако договор не буде постигнут, спор ће се регулисати дипломатским путем.
(1) 1. Овај споразум ступа на снагу након истека 30 дана од дана пријема последњег писаног обавештења дипломатским путем о томе да су стране спровеле унутрашње државне процедуре неопходне за његово ступање на снагу.
(2) 2. Овај споразум закључује се на неодређено време и престаје да важи након истека 90 дана од дана када једна од страна дипломатским путем прими писано обавештење друге стране о њеној намери да га раскине.
(3) Сачињено у Москви, 21.10.2011. године, у два примерка, сваки на српском језику и руском језику, при чему оба текста имају подједнаку важност.
(4) За Владу
(5) Републике Србије,
(6) За Владу
(7) Руске Федерације,
(8) Милутин Мркоњић, с.р.
(9) Игор Јевгењевич Левитин, с.р.
Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.