Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о војно-техничкој сарадњи

Члан 1

Потврђује се Споразум између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о војно-техничкој сарадњи, који је потписан у Београду, 16. октобра 2014. године, у оригиналу на српском и руском језику.

Члан 2

(1) Текст Споразума у оригиналу на српском језику гласи:

(2) СПОРАЗУМ

(3) ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ О ВОЈНО-ТЕХНИЧКОЈ САРАДЊИ

(4) Влада Републике Србије и Влада Руске Федерације (у даљем тексту: Стране),

(5) Руководећи се општепризнатим начелима и нормама међународног права, као и узајамном тежњом за развојем и јачањем пријатељских односа између Републике Србије и Руске Федерације,

(6) Изражавајући спремност за сарадњу у војно-техничкој области, засновану на узајамном поштовању, поверењу и уважавању интереса сваке Стране,

(7) Споразумеле су се о следећем:

Члан 3

(1) У циљу реализације овог споразума, Стране и/или овлашћени органи могу по потреби закључити посебне споразуме, а овлашћене организације држава Страна посебне уговоре у односу на конкретна питања сарадње, према областима предвиђеним чланом 1. овог споразума.

(2) Спецификација и обим испоруке робе војне намене укључујући пружање услуга, услове и облике обрачуна, који су у складу са међународном праксом, одређују се у наведеним споразумима, уговорима и другим документима који се закључују на основу овог споразума.

(3) Сарадња Страна на основу овог споразума развија се у складу са законодавством држава Страна.

Члан 4

(1) У циљу реализације овог споразума и посебних договора у области војно-техничке сарадње, Стране ће формирати међувладину комисију за војно-техничку сарадњу, која ће бити састављена од представника српског и руског дела, чији састав одређују Стране.

(2) Начин рада међувладине комисије за војно-техничку сарадњу одређују председници њених националних делова.

Члан 5

(1) Свака од Страна користи робу војне намене коју је добила или набавила сагласно овом споразуму, само у сврхе које су означене приликом добијања или набавке. Није дозвољен реекспорт или предаја такве робе трећој страни без претходне писане сагласности Стране која је ту робу испоручила.

(2) Информације које је једна од Страна добила током сарадње сагласно овом споразуму, не могу да се користе на штету друге Стране.

Члан 6

(1) У случају извођења заједничких радова, Стране самостално или заједно одређују тајност података који се предају у складу са овим споразумом или су резултат његове реализације. На носиоце таквих података ставља се ознака:

(2) – У Републици Србији – Национална ознака тајности;

(3) – У Руској Федерацији – „За службену употребу”.

(4) О самом чину предаје тајних података, Стране састављају документ.

(5) Страна која је током реализације овог споразума добила податак од Стране која је одредила потребу да се чува његова тајност, обезбеђује његову заштиту и користи га у складу са својим националним законодавством. Овај податак не може да буде откривен или пренет трећој страни (држави) без претходне писане сагласности Стране која је пренела тај податак.

(6) Начин размене, услови и мере заштите података који представљају државну тајну Страна, током реализације и по престанку важења овог споразума, уређује се посебним споразумом између Страна.

(7) Приступ представника Страна војним објектима и војноиндустријским објектима држава Страна, врши се на начин одређен националним законодавством државе Стране пријема.

Члан 7

(1) Стране су сагласне да роба војне намене, која се стиче, користи или предаје током билатералне војно-техничке сарадње, може да представља и/или садржи интелектуалну својину, права на коју припадају државама Страна и/или учесницима уговора.

(2) Стране обезбеђују заштиту претходне интелектуалне својине и/или интелектуалне својине која је стечена током реализације овог споразума, и предузимају мере спречавања и/или сузбијања коришћења те интелектуалне својине, које није предвиђено уговорима, у складу са законодавством држава Страна и међународним уговорима, чије су учеснице Република Србија и Руска Федерација.

(3) Начин коришћења, правне заштите и чувања претходне интелектуалне својине и/или интелектуалне својине стечене током реализације овог споразума, као и расподела права Страна на стечену интелектуалну својину, предмет су посебног споразума између Страна.

Члан 8

(1) Страна која испоручује (предаје) робу војне намене у складу са овим споразумом, има право да обавља контролу наменског коришћења појединих врста такве робе коју је она испоручила (пренела) на основу овог споразума.

(2) Начин обављања такве контроле је предмет посебног споразума између Страна.

Члан 9

Спорна питања која настану између Страна у тумачењу и примени овог споразума и посебних договора у области војно–техничке сарадње, решавају се путем консултација и преговора између овлашћених органа Страна.

Члан 10

(1) Овај споразум може бити измењен уз узајамну сагласност Страна, у писаној форми.

(2) Измене Споразума ступају на снагу у складу са чланом 12. овог споразума.

Члан 11

Даном ступања на снагу овог споразума, престаје да важи Споразум између Савезне Владе Савезне Републике Југославије и Владе Руске Федерације о војно-техничкој сарадњи, који је потписан у Москви, 3. децембра 1997. године.

Члан 12

(1) Овај споразум ступа на снагу даном пријема последњег писаног обавештења, којим се Стране међусобно обавештавају, дипломатским путем, о томе да су испуниле унутрашњу процедуру неопходну за његово ступање на снагу.

(2) Овај споразум се закључује на пет (5) година и аутоматски се продужава на наредне периоде од пет (5) година, осим уколико једна од Страна не обавести у писаном облику другу Страну најкасније шест месеци пре истека почетног или било ког другог периода важења овог споразума, о намери да раскине овај споразум.

(3) Престанак важења овог споразума не утиче на извршавање обавеза из споразума и уговора, који су закључени у складу с овим споразумом током периода његовог важења, осим у случају ако су се Стране договориле на други начин.

(4) У случају престанка важења овог споразума, обавезе предвиђене чл. 5–8 овог споразума остају на снази.

(5) Сачињено у Београду, 16. октобра 2014. године, у по два оригинална примерка, сваки на српском и руском језику, при чему оба текста имају једнаку правну снагу.

(6) За Владу

(7) Републике Србије

(8) Братислав Гашић, с.р.

(9) За Владу

(10) Руске Федерације

(11) Александар Васиљевич Фомин, с.р.