Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Азербејџана о сарадњи у области безбедности хране

Члан 1

Потврђује се Споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Азербејџана о сарадњи у области безбедности хране, сачињен у Београду, 15. фебруара 2026. године, у оригиналу на српском, азерском и енглеском језику.

Члан 2

(1) Текст Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Азербејџана о сарадњи у области безбедности хране у оригиналу на српском језику гласи:

(2) СПОРАЗУМ

(3) ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ АЗЕРБЕЈЏАНА О САРАДЊИ У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ ХРАНЕ

(4) Влада Републике Србије и Влада Републике Азербејџана (у даљем тексту: „Стране”), изражавајући своју намеру да наставе и прошире сарадњу и развију тесне односе у циљу заједничког рада у области безбедности хране, на основу начела равноправности и обостране користи;

(5) имајући у виду постојећи потенцијал за успостављање интензивних трговинских односа између држава страна у сектору хране;

(6) у циљу одређивања међусобних одговорности и области од заједничког интереса за Стране у области осигурања безбедности прехрамбених производа, укључујући и производе који подлежу ветеринарској, фитосанитарној и санитарној контроли, у складу с начелом „од њиве до трпезе“ у свим фазама производње, прераде и дистрибуције хране;

(7) споразумеле су се о следећем:

Члан 3

(1) Контрола и приступ заснован на ризику

(2) Стране се у својим активностима руководе приступом заснованим на ризику.

(3) Стране спроводе инспекцијски надзор, регистрацију и одобравање субјеката у пословању са храном у вези с осигуравањем безбедности хране на основу процене ризика.

(4) Стране врше експертизу прехрамбеног производа према нивоу ризика, како би осигурале безбедност и исправност прехрамбених производа приликом увоза и извоза.

(5) Стране се споразумевају о спровођењу инспекцијског надзора над увезеним прехрамбеним производима у складу са системом за контролу хране на основу одговарајуће процене ризика сагласно својим националним законским прописима.

(6) Стране обезбеђују издавање одговарајућих сертификата за извоз прехрамбених производа у складу са законским прописима земље увоза и међународним стандардима.

(7) Стране узимају у обзир захтеве земље увоза који се односе на сертификате (и друге гаранције), осим у случају да су законским прописима земље увоза прописани другачији захтеви за увезене производе.

(8) Стране међусобно размењују информације о својим националним законским прописима који се односе на прехрамбене производе намењене извозу. У случају било каквих измена у захтевима и условима који се односе на увоз, страна о томе обавештава другу страну.

(9) Стране обезбеђују документовање и транспарентност свих поступака инспекцијског надзора, као и достављање информација о свим поступцима на захтев.

(10) Стране се обавезују да ће осигурати безбедност прехрамбених производа у пољопривредно-прехрамбеном ланцу, водећи рачуна о томе да је у већини случајева најефективнији и најефикаснији начин смањења ризика за безбедност хране примена мера контроле у току примарне производње и прераде у земљи порекла.

Члан 4

(1) Механизам техничког спровођења

(2) Страна има право да од стране која извози прехрамбене производе захтева одговарајућу документацију и, у одговарајућим случајевима, да пружи помоћ у организовању теренских посета.

Члан 5

(1) Мешовита радна група

(2) Уз сагласност страна, може бити формирана Мешовита радна група састављена од представника обеју страна, у циљу унапређивања координације активности предвиђених овим споразумом.

(3) Састанци Мешовите радне групе организују се на даљину, коришћењем договорене онлајн дигиталне платформе.

(4) Било која од страна може покренути поступак за сазивање састанка Мешовите радне групе, након чега се обе стране споразумевају о месту, датуму и дневном реду састанка.

Члан 6

(1) Финансирање

(2) Свака страна сноси своје трошкове превоза и свакодневне трошкове, уколико није договорено другачије.

(3) Трошкове организовања састанака сноси надлежни орган стране домаћина.

Члан 7

(1) Предмет Споразума

(2) Одредбе овог споразума спроводе се у складу с важећим законским прописима на територији држава страна, не доводећи у питање преузете међународне обавезе страна.

(3) Овај споразум не утиче на права и обавезе на основу других међународних споразума које су стране потписале.

Члан 8

(1) Решавање спорова

(2) Стране све спорове који настану у вези с тумачењем или спровођењем одредби овог споразума решавају преговорима и консултацијама, укључујући и преговоре и консултације путем дипломатских канала.

Члан 9

(1) Измене и допуне

(2) Измене и допуне овог споразума врше се на основу међусобне сагласности страна, у облику посебних протокола који чине саставни део овог споразума и ступају на снагу у складу са чланом 10. овог споразума.

Члан 10

(1) Примена, важење и раскид

(2) Овај споразум ступа на снагу на дан када стране путем дипломатских канала приме последње писано обавештење којим се потврђује обављање интерних процедура потребних за ступање овог споразума на снагу.

(3) Овај споразум се закључује на неодређено време. Свака страна може у било ком тренутку да обавести другу путем дипломатских канала о својој намери да раскине овај споразум. Раскид ступа на снагу 6 (шест) месеци од пријема обавештења.

(4) Раскид овог споразума не утиче на спровођење пројеката и програма који су покренути на основу овог споразума пре његовог раскида.

(5) Овај споразум је сачињен у Београду, 15. фебруара 2026, у по два оригинална примерка, од којих је сваки на српском, азерском и енглеском језику, и сви текстови су подједнако веродостојни. У случају несагласности међу текстовима, као меродаван се узима текст на енглеском језику.

(6) У ИМЕ

(7) ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ