Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Турске о сарадњи у области ветеринарства

Члан 1

Потврђује се Споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Турске о сарадњи у области ветеринарства, потписан 7. маја 2018. године у Анкари, у два оригинална примерка, сваки на српском, турском и енглеском језику.

Члан 2

(1) Текст Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Турске о сарадњи у области ветеринарства у оригиналу на српском језику гласи:

(2) СПОРАЗУМ

(3) ИЗМЕЂУ

(4) ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

(5) I

(6) ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ ТУРСКЕ

(7) О САРАДЊИ У ОБЛАСТИ ВЕТЕРИНАРСТВА

(8) Влада Републике Србије и Влада Републике Турске, у даљем тексту: стране, у жељи да се олакша промет животиња и производа животињског порекла и да се истовремено онемогући уношење заразних болести животиња и по здравље небезбедних производа животињског порекла, као и да развијају сарадњу у области ветеринарства,

(9) споразумеле су се о следећем:

(10) ЧЛАН 1.

(11) Надлежни органи

(12) Надлежни органи за спровођење одредаба овог споразума су:

(13) 1. У Републици Србији – Управа за ветерину, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде,

(14) 2. У Републици Турској – Генерални директорат за храну и контролу, Министарства хране, пољопривреде и сточарства.

(15) ЧЛАН 2.

(16) Циљеви

(17) 1. Увоз и провоз животиња и производа животињског порекла (у даљем тексту: пошиљке) може се обављати само ако су испуњени прописани ветеринарско-санитарни услови и ако је предходно прибављено одобрење надлежног органа земље увознице и земље преко чије се територије пошиљка провози.

(18) 2. Надлежни органи држава страна ће разменити обрасце ветеринарско здравствених уверења сертификата који прате пошиљке у Републику Србију, односно Републику Турску и узајамно ће се обавештавати о њиховим изменама и допунама.

(19) 3. Уверења морају бити одштампана на српском, турском и енглеском језику.

(20) ЧЛАН 3.

(21) Пошиљке

(22) Надлежни органи држава страна ће се узајамно обавештавати о ветеринарско-санитарним условима за испоруку.

(23) Ако се утврди да на тачки улаза или коначном одредишту пошиљка не испуњава захтеве наведене у ветеринарском здравственом сертификату, надлежни орган државе увозне стране обавестиће о томе надлежни орган државе друге стране и предузеће мере у складу са унутрашњим законодавством.

(24) ЧЛАН 4.

(25) Области и начин сарадње

(26) У циљу развијања сарадње у области ветеринарства надлежни органи држава страна ће:

(27) 1. Размењивати информације о прописима који се односе на област ветеринарства и друге стручне публикације;

(28) 2. Размењивати планове узорковања за испитивање резидуа у текућој години, као и резултате испитивања из претходне године;

(29) 3. Унапређивати сарадњу научних институција у области здравствене заштите животиња и ветеринарског јавног здравства, као и сарадњу дијагностичких и аналитичких лабораторија;

(30) 4. Пружати узајамну помоћ у производњи и набавци потребних средстава за сузбијање болести и лечење животиња;

(31) 5. Размењивати, у случају потребе, сојеве узрочника заразних и паразитских болести у експерименталне и дијагностичке сврхе, као и дијагностичка средства;

(32) 6. Подстицати сарадњу између страна и размену ветеринарских стручњака, ради упознавања са организацијом и начином деловања ветеринарских служби држава страна, статусом извозних објеката, информацијама о здравственом стању животиња;

(33) 7. Настојати да организују годишње стручне састанке, на реципрочној основи.

(34) ЧЛАН 5.

(35) Ограничења и забране

(36) 1. Ако се заразне болести животиња дијагностикују на територији једне од држава страна, надлежни орган државе друге стране може да ограничи или забрани пошиљке животиња које припадају врсти пријемчивих на ту заразу, са подручја на коме се зараза појавила.

(37) 2. Ограничења и забране пошиљака могу се применити уз исте услове и на остале пошиљке којима се може преносити болест.

(38) ЧЛАН 6.

(39) Решавање спорова

(40) Спорна питања која произађу из примене одредаба овог споразума решаваће се између представника надлежних органа држава страна. Ако се на тај начин не постигне договор, спорна питања ће се решавати дипломатским путем.

(41) ЧЛАН 7.

(42) Измене и допуне

(43) Одредбе овог споразума могу се допуњавати уз обострану сагласност обе стране, у писаној форми. Измене и допуне ступају на снагу у складу са чланом 9. овог споразума.

(44) ЧЛАН 8.

(45) Веза са другим споразумима

(46) Овај споразум не утиче на права и обавезе страна које произлазе из других међународних уговора, у којима су оне уговорне стране.

(47) ЧЛАН 9.

(48) Ступање на снагу

(49) Овај споразум ступа на снагу по пријему последњег писменог обавештења којим стране обавештавају једна другу дипломатским путем о испуњености услова предвиђених националним законодавством за ступање овог споразума на снагу.

(50) Овај споразум се закључује на период од 5 (пет) година. Важење Споразума ће се аутоматски продужавати за наредне једногодишње периоде, осим ако нека од страна најмање 6 (шест) месеци пре његовог истицања не обавести писаним путем другу страну дипломатским каналима о својој намери да раскине споразум.

(51) Као потврду наведеног, доле потписани, прописно овлашћени од стране својих влада, потписали су овај споразум.

(52) Потписано 7. маја 2018. године у Анкари, у два оригинала, сваки на српском, турском и енглеском језику, при чему су сви текстови подједнако веродостојни. У случају неслагања у тумачењу, текст на енглеском језику ће бити меродаван.

(53) За

(54) Владу Републике Србије

(55) Бранислав Недимовић, с.р.

(56) министар пољопривреде, шумарства и водопривреде

(57) За

(58) Владу Републике Турске

(59) Ахмет Есреф Факибаба, с.р.

Члан 3 министар хране, пољопривреде и сточарства

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Међународни уговори”.