Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Народне Демократске Републике Алжир о узајамном подстицању и заштити улагања

Члан 1

Потврђује се Споразум између Владе Републике Србије и Владе Народне Демократске Републике Алжир о узајамном подстицању и заштити улагања, сачињен у Алжиру, 13. фебруара 2012. године, у оригиналу на српском, арапском и енглеском језику.

Члан 2

(1) Текст Споразума између Владе Републике Србије и Владе Народне Демократске Републике Алжир о узајамном подстицању и заштити улагања у оригиналу на српском језику гласи:

(2) СПОРАЗУМ

(3) између

(4) ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

(5) и

(6) ВЛАДЕ НАРОДНЕ ДЕМОКРАТСКЕ РЕПУБЛИКЕ АЛЖИР

(7) О УЗАЈАМНОМ ПОДСТИЦАЊУ И ЗАШТИТИ УЛАГАЊА

(8) Влада Републике Србије и Влада Народне Демократске Републике Алжир (у даљем тексту: Стране уговорнице),

(9) У жељи да охрабре држављане својих држава да инвестирају капитал, технологију и знање на њиховим територијама,

(10) У намери да створе и одржавају повољне услове за узајамна улагања,

(11) Уверене да ће подстицање и заштита улагања допринети јачању предузетничких иницијатива и тиме значајно допринети развоју економских односа између Страна уговорница,

(12) Споразумеле су се о следећем:

Члан 3

(1) Национални третман и третман најповлашћеније нације

(2) 1. Свака Страна уговорница ће на територији своје државе обезбедити улагањима друге Стране уговорнице третман који је једнако повољан као третман који се обезбеђује улагањима сопствених улагача или улагањима улагача трећих држава, зависно од тога који је повољнији.

(3) 2. Свака Страна уговорница ће обезбедити, на територији своје државе, улагачима друге Стране уговорнице, у погледу управљања, одржавања, коришћења, уживања или располагања њиховим улагањима, третман који је једнако повољан као третман који додељује сопственим улагачима или улагачима трећих земаља, зависно од тога који је повољнији.

(4) 3. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана неће се тумачити као обавеза Стране уговорнице да улагачима државе друге Стране уговорнице даје било какву предност у третману, преференцијале или привилегије које држава прве Стране уговорнице даје улагачима из неке треће државе у оквиру:

(5) (а) свог садашњег или будућег споразума или чланства у економској унији, царинској унији, слободној трговинској зони, монетарној унији или у сличном међународном споразуму којим се оснивају овакве уније или други облици регионалне сарадње, или

(6) (б) међународног споразума или аранжмана који се у целости или делимично односи на опорезивање.

Члан 4

(1) Накнада губитака

(2) 1. Улагачи Стране уговорнице на територији чије државе улагачи друге Стране уговорнице претрпе штету услед рата или другог оружаног сукоба, ванредног стања, побуне, устанка или немира, обезбедиће у погледу накнаде, обештећења, повраћаја или другог начина накнаде штете улагачима друге Стране уговорнице, третман који је једнако повољан као третман који та Страна уговорница даје сопственим улагачима или улагачима било које треће државе.

(3) 2. Без обзира на одредбе става 1. овог члана, улагачима једне Стране уговорнице који, у било којој од ситуација наведених у том ставу, претрпе штету на територији државе друге Стране уговорнице, која је последица:

(4) (а) заплене имовине која им припада, од стране органа власти државе друге Стране уговорнице, или

(5) (б) уништавања њихове имовине од стране органа власти државе друге Стране уговорнице,

(6) које није последица оружаног сукоба и није било неопходно услед настале ситуације, обезбедиће се без одлагања правична и одговарајућа накнада претрпљене штете настале запленом или уништавањем њихове имовине.

Члан 5

(1) Експропријација

(2) 1. Улагања улагача било које Стране уговорнице неће бити национализована, експроприсана, нити подвргнута другим мерама по дејству једнаким национализацији или експропријацији (у даљем тексту: експропријација) на територији државе друге Стране уговорнице, осим када је законом или на основу закона државе друге Стране уговорнице утврђен јавни интерес. Експропријација ће се вршити уз дужну примену закона, на недискриминаторној основи, уз адекватну накнаду која ће се извршити без одлагања.

(3) 2. Оваква накнада ће одговарати тржишној вредности експроприсаног улагања каква је била непосредно пре експропријације или пре него што је експропријација постала опште позната чињеница, у зависности од тога шта је било пре, и укључиваће камату на тржишној основи обрачунату од дана када је експропријација извршена до датума исплате.

(4) 3. Оштећени улагач ће имати право, у складу са законима и прописима државе Стране уговорнице која врши експропријацију, на хитно решавање његовог предмета од стране судског или другог независног органа државе те Стране уговорнице, и на вредновање његовог улагања у складу са принципима наведеним у овом споразуму.

Члан 6

(1) Трансфери

(2) 1. Свака Страна уговорница ће, у складу са својим законима и прописима, гарантовати улагачима државе друге Стране уговорнице, након плаћања свих фискалних и других финансијских обавеза, слободан трансфер новчаних износа који се односе на њихова улагања, а посебно, мада не и искључиво:

(3) (а) уложеног капитала и додатних средстава за одржавање или повећање уложених средстава;

(4) (б) прихода;

(5) (в) прихода од укупне или делимичне продаје или ликвидације улагања;

(6) (г) износа накнада исплаћених на основу чл. 4, 5. и 7. овог споразума;

(7) (д) плаћања на основу решавања спорова у смислу члана 9. овог споразума;

(8) (ђ) зарада и других накнада особља ангажованог из иностранства у вези са улагањем.

(9) 2. Трансфери из става 1. овог члана вршиће се без непотребног одлагања, у конвертибилној валути, у којој је капитал првобитно инвестиран, или у било којој другој конвертибилној валути договореној између улагача и Стране уговорнице. Трансфер ће бити извршен по званичном курсу који се примењује на дан трансфера на територији државе Стране уговорнице где се улагање реализује.

Члан 7

(1) Пренос права (Суброгација)

(2) 1. Ако Страна уговорница или овлашћена институција њене државе изврши плаћање накнаде штете сопственом улагачу на основу гаранције коју је дала за улагање на територији државе друге Стране уговорнице, друга Страна уговорница ће признати:

(3) (а) пренос на прву Страну уговорницу или на овлашћену институцију њене државе свих права и потраживања обештећеног улагача, до кога је дошло на основу закона или на основу правног посла, и

(4) (б) да је прва Страна уговорница или овлашћена институција њене државе, на основу суброгације овлашћена да остварује таква права или реализује таква потраживања у истој мери као обештећени улагач и да је дужна да преузме обавезе које се односе на улагање.

(5) 2. Права и потраживања која су пренета суброгацијом на прву Страну уговорницу не могу бити већа од првобитних права и потраживања улагача.

(6) 3. Суброгација права и обавеза осигураног улагача односи се такође и на трансфер плаћања који се врши у складу са чланом 6. овог споразума.

Члан 8

(1) Решавање спорова између Страна уговорница

(2) 1. Спорови који настану између Страна уговорница у вези са тумачењем или применом овог споразума решаваће се, по могућности, консултацијама и преговорима.

(3) 2. Ако се спор између Страна уговорница не може решити на овај начин у року од шест месеци од дана започињања преговора он ће, на захтев једне Стране уговорнице, бити поднет арбитражном суду на решавање.

(4) 3. Арбитражни суд из става 2. овог члана ће се конституисати на ад хоц основи, за сваки појединачни случај, на следећи начин: у року од три месеца од пријема захтева за арбитражу, свака Страна уговорница ће именовати по једног члана арбитражног суда. Ова два члана ће у року од два месеца одабрати трећег члана - држављанина треће земље, који ће, уз сагласност обе Стране уговорнице, бити именован за председника арбитражног суда.

(5) 4. Ако се у роковима утврђеним у ставу 3. овог члана не конституише арбитражни суд, свака Страна уговорница може, у одсуству неког другог споразума, затражити од Председника Међународног суда правде да обави потребна именовања. Ако је Председник Међународног суда правде држављанин државе било једне или друге Стране уговорнице, или ако је на други начин спречен да обави ову функцију, затражиће се од потпредседника Међународног суда правде да обави потребна именовања. Ако је потпредседник Међународног суда правде држављанин државе било једне или друге Стране уговорнице, или ако је и он спречен да обави ову функцију, свака Страна уговорница може затражити да следећи по старешинству члан Међународног суда правде, који није држављанин државе било једне или друге Стране уговорнице, обави потребна именовања.

(6) 5. Арбитражни суд ће одлучивати на основу одредаба овог споразума, као и општеприхваћених принципа и правила међународног права. Арбитражни суд доноси одлуке већином гласова. Његове одлуке су коначне и обавезујуће за обе Стране уговорнице.

(7) 6. Свака Страна уговорница ће сносити трошкове учешћа свог арбитра и својих представника у арбитражном поступку. Трошкове Председника и преостале трошкове подједнако ће сносити обе Стране уговорнице. Арбитражни суд може, ипак, својом одлуком наложити да једна Страна уговорница сноси већи део трошкова, и оваква одлука ће бити обавезујућа за обе Стране уговорнице. Арбитражни суд утврђује сопствени поступак рада.

Члан 9

(1) Решавање спорова између улагача и државе друге Стране уговорнице

(2) 1. Спор између улагача државе једне Стране уговорнице и државе друге Стране уговорнице који директно произилази из улагања решаваће се пријатељским путем између две стране у спору.

(3) 2. Ако се спор не може решити преговорима у року од шест месеци од дана подношења писменог захтева за решавање, спор може, по избору улагача, бити поднет на решавање:

(4) (а) надлежном суду Стране уговорнице на територији чије државе је извршено улагање; или

(5) (б) међународном арбитражном суду:

(6) (и) Међународном центру за решавање инвестиционих спорова, основаном у складу са одредбама Конвенције о решавању инвестиционих спорова између држава и држављана других држава, отворене за потписивање у Вашингтону 18. марта 1965. године ( у даљем тексту: „Центар”),

(7) (ии) било ком ад хоц арбитражном суду, који је, уколико се стране у спору другачије не договоре, основан у складу са Арбитражним правилима Комисије Уједињених нација за Трговинско право (УНЦИТРАЛ).

(8) 3. Улагач који је поднео спор на решавање националном суду, нема право на истовремено подношење спора међународном арбитражном суду поменутом у ставу 2. овог члана. Избор улагача између надлежног суда државе Стране уговорнице на чијој територији је извршено улагање и међународног арбитражног суда је неопозив и коначан.

(9) 4. Арбитражни суд у складу са овим чланом, биће одржан, на захтев било које стране у спору, у држави која је чланица Конвенције о извршавању и признавању међународних арбитражних пресуда (Њујоршка Конвенција), отворена за потписивање у Њујорку, 10. јуна 1958. године. Захтеви поднети арбитражном суду у складу са овим чланом, сматраће се да произилазе из комерцијалних односа или трансакција у складу са чланом 1. Њујоршке Конвенције.

(10) 5. Свака Страна уговорница овим даје неопозиву сагласност на подношење спора између ње и улагача друге Стране уговорнице арбитражном суду у складу са одредбама овог члана.

(11) 6. Ниједна од Страна уговорница, која је страна у спору, неће истаћи приговор, у било којој фази арбитражног поступка или извршења арбитражне пресуде, на околност или чињеницу да је улагач, који је друга страна у спору, примио обештећење по основу осигурања које покрива у целини или делимично његов губитак.

(12) 7. Арбитражни суд ће донети одлуку у складу са одредбама овог споразума, законима и прописима стране уговорнице која је страна у спору, правилима о сукобу закона које арбитражни суд сматра применљивим, одредбама било ког појединачног споразума закљученог у вези са појединачним улагањем, као и са важећим принципима међународног права.

(13) 8. Пресуда ће бити коначна и обавезујућа за стране у спору и биће извршена у складу са националним законом Стране уговорнице на територији чије државе је улагање извршено.

Члан 10

(1) Примена других одредаба

(2) Ако закони било које од Страна уговорница, односно садашњи или будући међународни споразуми између Страна уговорница или други међународни споразуми чији су потписници државе Страна уговорница, садрже одредбе, којима се улагањима улагача друге Стране уговорнице, даје третман који је повољнији од третмана који се обезбеђује овим споразумом, такви закони и споразуми ће, у мери у којој су повољнији, имати предност над овим споразумом.

Члан 11

(1) Консултације

(2) Стране уговорнице ће одржати консултације, када је потребно, у вези са питањима која се односе на примену овог споразума. Консултације ће се одржати на предлог једне Стране уговорнице у месту и у време које ће се уговорити дипломатским путем.

Члан 12

(1) Примена споразума

(2) Одредбе овог споразума се односе на улагања која су улагачи државе једне Стране уговорнице реализовали на територији државе друге Стране уговорнице пре као и после ступања на снагу овог споразума, с тим што се неће примењивати на спорове који су настали у вези са улагањем, или било какве захтеве који су испостављени пре његовог ступања на снагу.

Члан 13

(1) Ступање на снагу, трајање и престанак важења Споразума

(2) 1. Свака Страна уговорница ће обавестити другу Страну уговорницу о испуњењу уставне процедуре неопходне за ступање на снагу овог споразума. Овај споразум ступа на снагу даном пријема другог обавештења.

(3) 2. Обе стране се могу заједнички писмено сагласити да се овај споразум измени и допуни. Свака измена и допуна ступа на снагу по истој процедури и условима који се траже у овом споразуму.

(4) 3. Овај споразум се закључује на период од десет година и аутоматски ће наставити да важи у сукцесивним периодима од по пет година, осим ако једна Страна уговорница писмено не обавести другу Страну уговорницу, најмање дванаест месеци пре истека рока, о својој намери да раскине Споразум.

(5) 4. Када се ради о улагањима реализованим пре истека рока важења овог споразума одредбе овог споразума и даље ће важити у периоду од наредних десет година од датума реализације улагања.

(6) У ПОТВРДУ ЧЕГА су доле потписана лица, ваљано овлашћена од својих Влада, потписала овај споразум.

(7) Сачињено у Алжиру дана 13. фебруара 2012. године у два оригинала, сваки на српском, арапском и енглеском језику при чему су сви текстови подједнако аутентични. У случају било какве разлике у тумачењу, меродаван је текст на енглеском језику.

(8) ЗА ВЛАДУ РЕПУБЛИКЕ

(9) СРБИЈЕ

(10) Небојша Ћирић, с.р.

(11) министар економије и

(12) регионалног развоја

(13) ЗА ВЛАДУ НАРОДНЕ

(14) ДЕМОКРАТСКЕ

(15) РЕПУБЛИКЕ АЛЖИР

(16) Абделмалек Селал, с.р.