stav. Lat

Миграциона политика, избеглице и расељена лица

Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Северне Македоније о сарадњи у области борбе против кријумчарења миграната

19 чланова. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС број 2/2021-3.

Члан 1

Потврђује се Споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Северне Македоније о сарадњи у области борбе против кријумчарења миграната, потписан у Скопљу, 16. децембра 2019. године, у оригиналу на српском, македонском и енглеском језику.

Члан 2

(1) Текст Споразума у оригиналу на српском језику гласи:

(2) СПОРАЗУМ

(3) између

(4) ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

(5) I

(6) ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СЕВЕРНЕ МАКЕДОНИЈЕ

(7) О

(8) САРАДЊИ У ОБЛАСТИ БОРБЕ ПРОТИВ КРИЈУМЧАРЕЊА МИГРАНАТА

(9) Влада Републике Србије и Влада Републике Северне Македоније (у даљем тексту: Стране),

(10) У циљу успешне борбе против организованог кријумчарења миграната, као и унапређења сарадње између земаља Страна у тој области, уз поштовање основних људских права, а у складу са

(11) Обавезама које су Стране преузеле у циљу успешног спровођења: Конвенције Уједињених нација против транснационалног организованог криминала од 15. новембра 2000. године, Протокола против кријумчарења миграната копном, морем и ваздухом, који допуњује ову конвенцију, као и Конвенције о полицијској сарадњи у југоисточној Европи од 5. маја 2006. године, Конвенције Уједињених нација за борбу против корупције од 31. октобра 2003. године.

(12) Споразумеле су се како следи:

Члан 3

(1) Надлежност

(2) 1. Надлежан орган у случајевима кривичног дела у области кријумчарења миграната, је Надлежни орган државе на чијој је територији извршено кривично дело, у складу са њеним потврђеним међународним уговорима и националним законодавством.

(3) 2. Надлежни орган може да уступи надлежност у предметима повезаним са кријумчарењем миграната изван територије своје надлежности, у складу са националним законодавством друге Стране и потврђеним међународним уговорима.

Члан 4

(1) Сврха

(2) Надлежни органи у оквиру овог споразума ће сарађивати како би:

  1. 1) унапредили међународну сарадњу у циљу спречавања организованих облика и група кријумчарења миграната, као и идентификацију и кривично гоњење учинилаца кривичног дела.
  2. 2) у складу са својим националним законодавством размењивали релевантне информације и податке о питањима која се односе на руте, начин деловања и идентитет чланова организованих криминалних група који су укључени у кријумчарење миграната, као и добра искуства и праксе, научна и техничка искуства од значаја за спровођење закона, како би се унапредила способност откривања, вођења истрага и спречавања криминалних активности повезаних са кријумчарењем миграната, као и кривично гоњење учинилаца;

Члан 5

(1) Облици сарадње

(2) 1. У циљу остварења сврхе из члана 4. овог споразума, Надлежни органи, у складу са националним законодавством, сарађују на следеће начине:

  1. 1) размењују информације и податке;
  2. 2) формирају заједничке истражне тимове;
  3. 3) спроводе заједничке пројекте и друге активности;
  4. 4) организују заједничке обуке, радионице и семинаре и размењују искуства у циљу спречавања и јачања капацитета за борбу против кријумчарења мигранат.

(3) 2. Сарадња Надлежних органа у виду пружања међународне правне помоћи у кривичним стварима врши се у складу са потврђеним међународним уговорима и релевантним националним законодавством држава Страна.

Члан 6

(1) Размена информација и података

(2) 1. У сврху спровођења овог Споразума, Надлежни органи Страна благовремено размењују информације и податке у складу са својим националним законодавством који се односе на:

  1. 1) податке о идентитету лица укључених у извршење кривичног дела у области кријумчарења миграната, који су чланови организованих криминалних група, њиховим међусобним везама и односима, улогама, односно хијерархијској структури, начину деловања и повезаности са другим криминалним групама који су део међународних криминалних мрежа за кријумчарење миграната;
  2. 2) податке о кривичним делима у припреми, у покушају или извршеним кривичним делима у области кријумчарења миграната, посебно о времену, местима и врсти, детаљи о кријумчареним лицима, или о имовини проистеклој из кривичног дела, или о средствима намењеним или употребљеним за извршење кривичног дела;
  3. 3) Локације за илегални трансфер, преузимања, прихватања, руте, одредишта, као и за превознике и превозна средства за која се зна или се сумња да их користи организована криминална група укључена у извршење кривичних дела у вези са кријумчарењем миграната;
  4. 4) Податке о рањивости миграната, посебно деце, у циљу превенције трговине људима.

Члан 7

(1) Заједнички истражни тимови

(2) 1. У складу са националним законодавством Страна и потврђеним међународним уговорима, и за потребе спровођења овог споразума, Надлежни органи могу формирати заједничке истражне тимове.

Члан 8

(1) Спровођење заједничких пројеката

(2) 1. За потребе спровођења одредби овог споразума, Надлежни органи Страна учествују у припреми и спровођењу заједничких пројеката, а могу, уз претходну сагласност друге Стране, укључити у пројекте и треће стране.

(3) 2. Надлежни органи Страна се унапред договарају око свих детаља који се односе на спровођење заједничких пројеката, укључујући њихово финансирање.

Члан 9

(1) Размена искустава

(2) Надлежни органи Страна могу заједнички да организују и учествују у обукама, радионицама и семинарима и у размени искустава у циљу спречавања и јачања сопствених/заједничких капацитета у борби против кријумчарења миграната.

Члан 10

(1) Сарадња по захтеву

(2) 1. Надлежни органи, у оквиру овог Споразума, по правилу, сарађују по основу захтева.

(3) 2. Захтеви се шаљу директно Надлежним органима, који на њих одговарају.

(4) 3. Захтеви, као и одговори на њих, по правилу се упућују у писаној форми. Изузетно, у хитним случајевима, као и у току неформалне сарадње, може се упутити усмени захтев у најкраћем могућем року, с тим да се најкасније у року од 48 сати од слања усменог достави и писани захтев.

Члан 11

(1) Сарадња са органима других земаља или међународним организацијама

(2) 1. У сврху спровођења овог споразума, Надлежни органи, уз претходну писану сагласност друге Стране, могу сарађивати заједнички или појединачно, са органима других земаља и међународним организацијама које раде у областима сарадње из члана 1. овог споразума, у току истрага кривичних дела, у вези са:

  1. 1) идентитетом, рутама и активностима лица осумњичених за учешће у кривичним делима или локацијом других укључених лица;
  2. 2) кретањем имовине, опреме или других инструмената који се користе или су намењени за извршење кривичних дела.

(3) 2. У вези са сврхом предвиђеном у ставу 1. овог члана, Надлежни органи обавештавају један другог и договарају се.

Члан 12

(1) Комуникација

(2) 1. Надлежни органи међусобно комуницирају преко успостављених канала комуникације како би се омогућила безбедна и брза размена информација у складу са одредбама овог споразума.

(3) 2. Комуникација између Надлежних органа, у зависности од природе конкретног случаја, обавља се и путем директних канала комуникације на српском, македонском или енглеском језику.

(4) 3. Надлежни органи одређују контакт тачке за комуникацију у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог споразума и о томе обавештавају једни друге.

(5) 4. О свакој промени која се односи на контакт тачке, Стране благовремено обавештавају једна другу.

Члан 13

(1) Заштита података о личности

(2) 1. Узајамна размена података о личности између Надлежних органа Страна спроводи се у складу са релевантним националним законодавством, уз уважавање услова које је одредио орган који шаље податке и поштовање начела аутоматске и неаутоматске обраде података:

  1. 1) Достављени подаци не користе се у друге сврхе осим оних због којих су првобитно послати, без сагласности органа који шаље податке.

(3) 2. Достављени подаци се уништавају или исправљају само уколико:

  1. 1) се утврди да су подаци нетачни;
  2. 2) Надлежни орган који шаље податке обавести Надлежни орган који прима податке да су подаци прикупљени или достављени противно закону, и
  3. 3) подаци више нису неопходни у сврхе због којих су достављени осим у случајевима када постоји изричита сагласност Надлежног органа који шаље податке да се подаци могу користити и у друге сврхе.

(4) 3. Надлежни орган који прима податке доставља информације о употреби података, на захтев Надлежног органа који шаље податке.

(5) 4. Надлежни орган који шаље податке потврђује да су достављени подаци тачни, неопходни и ажурирани. Ако се касније утврди да су достављени подаци нетачни или неодговарајући или није требало да буду достављени, или ако постоји обавеза да се подаци касније униште сагласно одговарајућем националном законодавству Надлежног органа који шаље или прима податке, о томе се одмах обавештава Надлежни орган који шаље податке или Надлежни орган који прима податке како би их уништио или извршио одговарајуће измене сагласно са тачком 2. овог члана.

(6) 5. Надлежни орган који прима податке дужан је да штити достављене податке од неовлашћеног приступа, измена или ширења. Стране предузимају неопходне техничке и организационе мере за заштиту свих размењених података од случајног губитка, случајног или незаконитог уништавања, неовлашћеног приступа, промена, ширења, уништавања или брисања.

(7) 6. У случају неовлашћеног приступа или дистрибуције достављених података, Надлежни орган који прима податке одмах обавештава Надлежни орган који шаље податке о околностима које су од значаја за неовлашћени приступ или дистрибуцију, као и о мерама које су предузете у циљу спречавања таквих инцидената у будућности.

(8) 7. И Надлежни орган који шаље податке и Надлежни орган који прима податке дужни су да воде евиденције о достављању, пријему, исправкама или уништавању података.

(9) 8. Након достављања података, Надлежни орган који шаље податке, сагласно свом националном законодавству наводи рокове за уништавање података, као и за ограничења у погледу њихове употребе, брисања или уништавања, укључујући евентуална ограничења у погледу приступа. Када се неопходност таквих ограничења утврди након слања података, Стране се о томе додатно међусобно обавештавају.

(10) 9. На писани захтев лица чији су подаци достављени или се достављају, то лице се обавештава о достављеним подацима и у које сврхе се употребљавају, ако то допушта национално законодавство Страна. Ако лице на које се подаци односе достави захтев за приступ, измену или уништавање достављених података, Надлежни орган који прима податке доноси одлуку у складу са изјавом Надлежног органа који шаље податке, и у том случају та изјава треба да буде у складу са важећим националним законодавством надлежног органа који шаље податке.

(11) 10. Надлежни орган Стране који прима захтев за достављање података од држављанина друге Стране дужан је да одмах обавести Надлежни орган друге Стране пре достављања тих података.

(12) 11. Подаци се не могу доставити трећој страни осим уз претходну писану сагласност Надлежног органа који шаље податке.

(13) 12. Достављање података може бити одбијено у случају када такво достављање представља претњу по националну безбедност или јавни ред, у складу са националним законодавством.

(14) 13. Стране предузимају све неопходне мере у складу са својим националним законодавством како би се избегло наношење штете трећим странама као резултат достављања, пријема или употребе података, као и да се уклоне предуслови који могу довести до евентуалних негативних последица.

(15) 14. Ако Страна која прима податке не поступа сагласно одредбама овог члана, друга Страна која шаље податке може затражити брисање или уништавање достављених података.

Члан 14

(1) Размена и заштита тајних података

(2) Сваки Надлежни орган обезбеђује тајност података добијених од другог Надлежног органа у складу са Споразумом између Владе Републике Србије и Владе Републике Македоније о размени и узајамној заштити тајних података од 28. фебруара 2014. године.

Члан 15

(1) Имплементациони протоколи

(2) У циљу реализације овог Споразума, Стране или њихови Надлежни органи могу закључити протоколе или друге међународне документе за спровођење овог споразума.

Члан 16

(1) Решавање спорова

(2) Сваки евентуални спор који произилази из тумачења или спровођења овог споразума који Надлежни органи не могу решити консултацијама, решавају се дипломатским путем.

Члан 17

(1) Трошкови

(2) Свака Страна сноси трошкове настале од стране њених Надлежних органа током спровођења овог споразума, осим ако није другачије предвиђено у складу са овим споразумом.

Члан 18

(1) Веза са другим међународним споразумима

(2) Овај споразум не утиче на постојећа права и обавезе Страна који проистичу из других међународних споразума којима су Стране обавезане.

Члан 19

(1) Ступање на снагу, трајање, измене, допуне и отказ

(2) 1. Овај споразум ступа на снагу на дан пријема последњег писаног обавештења којим се Стране међусобно обавештавају дипломатским путем о завршетку унутрашњих правних процедура које су неопходне за ступање на снагу овог споразума.

(3) 2. Овај споразум се потписује на неодређено време.

(4) 3. У случају отказивања овог споразума, примењиваће се одредбе члана 13. овог споразума, које се односе на заштиту података о личности.

(5) 4. Овај споразум се може мењати и допуњавати уз узајамну писану сагласност Страна. Измене и допуне ступају на снагу у складу са ставом 1. овог члана.

(6) 5. Свака од Страна може једнострано отказати овај споразум уз достављање писаног обавештења о отказу дипломатским путем. Споразум престаје да важи по истеку деведесет (90) дана од дана пријема писаног обавештења о отказу.

(7) Потписано у Скопљу, 16. децембра 2019. године, у два оригинална примерка на српском, македонском и енглеском језику, при чему су сви текстови подједнако веродостојни. У случају разлика у тумачењу овог споразума, меродаван је текст на енглеском језику.

(8) ЗА

(9) ВЛАДУ

(10) РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

(11) ___________________________

Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.