Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о узајамној заштити тајних података

Члан 1

Потврђује се Споразум између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о узајамној заштити тајних података, потписан 16. октобра 2014. године, у Београду, у оригиналу на српском и руском језику.

Члан 2

(1) Текст Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о узајамној заштити тајних података у оригиналу на српском језику гласи:

(2) СПОРАЗУМ

(3) ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ О УЗАЈАМНОЈ ЗАШТИТИ ТАЈНИХ ПОДАТАКА

(4) Влада Републике Србије и Влада Руске Федерације (у даљем тексту: стране),

(5) полазећи од жеље да обезбеде заштиту тајних података који се размењују током политичке, војне, војнотехничке, економске или друге сарадње, као и тајних података који настану у процесу такве сарадње,

(6) узимајући у обзир узајамне интересе у обезбеђењу заштите тајних података у складу са законима и другим прописима држава сваке од страна,

(7) договориле су се о следећем:

Члан 3

(1) Еквиваленција степена тајности

(2) 1. Стране, у складу са законима и другим прописима својих држава, утврђују да су следећи степени тајности и ознаке тајности које им одговарају међусобно еквивалентни:

(3) У Републици Србији

(4) у Руској Федерацији:

(5) „СТРОГО ПОВЕРЉИВО”

(6) „Совершенно секретно”

(7) „ПОВЕРЉИВО”

(8) „Секретно”

(9) „ИНТЕРНО”

(10) „Секретно”

(11) 2. Тајни податак са ознаком тајности „Секретно” који уступа руска страна, српска страна означава степеном тајности „ПОВЕРЉИВО”.

Члан 4

(1) Заштита тајних података

(2) 1. Стране се, у складу са законима и другим прописима својих држава, обавезују:

(3) а) да ће обезбеђивати заштиту тајних података;

(4) б) да неће мењати ознаку тајности носача тајних података без писмене сагласности овлашћеног органа стране која их је пренела;

(5) ц) да ће у погледу тајних података предузимати исте мере заштите које предузимају за сопствене тајне податке еквивалентног степена тајности у складу са чланом 3. овог споразума;

(6) д) да ће тајне податке примљене од овлашћеног органа друге стране користити искључиво у сврху за коју су они пренети;

(7) е) да неће одобрити приступ тајним подацима трећој страни без претходне писмене сагласности стране која их је пренела.

(8) 2. Приступ тајним подацима одобрава се само оним лицима којима је упознавање с тајним подацима неопходно ради обављања службених дужности у сврху за коју су они пренети, и која поседују одговарајуће одобрење за приступ тајним подацима.

Члан 5

(1) Пренос тајних података

(2) 1. Ако овлашћени орган једне стране намерава да пренесе тајне податке овлашћеном органу друге стране, он претходно захтева од надлежног органа своје стране писмену потврду о томе да овлашћени орган стране примаоца испуњава неопходне услове за заштиту тајних података одговарајућег степена тајности у складу са законима и другим прописима државе стране примаоца.

(3) Надлежни орган стране даваоца захтева од надлежног органа стране примаоца писмену потврду о томе да овлашћени орган стране примаоца испуњава неопходне услове за заштиту тајних података одговарајућег степена тајности у складу са законима и другим прописима државе стране примаоца.

(4) 2. Одлука о преносу тајних података доноси се у складу са законима и другим прописима државе стране која их преноси.

(5) 3. Пренос носача тајних података врши се дипломатским путем или курирском службом. Стране и (или) овлашћени органи страна могу договорити и друге начине преноса тајних података, у складу са законима и другим прописима државе сваке од страна. Одговарајући овлашћени орган писмено потврђује пријем тајних података.

(6) 4. Ако се преносе носачи тајних података већег обима, овлашћени органи се, у складу са законима и другим прописима својих држава, договарају о начину превоза, правцу кретања и врсти пратње.

Члан 6

(1) Поступање с тајним подацима

(2) 1. На примљене носаче тајних података овлашћени орган који је одговоран за њихов пријем додатно ставља ознаке тајности које су еквивалентне у складу са чланом 3. овог споразума.

(3) Обавеза стављања ознака тајности односи се на носаче тајних података насталих у процесу сарадње страна, као и добијених након превода, копирања или репродукције.

(4) На носач тајних података који су настали на основу примљених тајних података не ставља се ознака тајности нижег степена од ознаке тајности која се налази на примљеном носачу тајних података.

(5) 2. Поступање с тајним подацима, њихова евиденција и чување обавља се у складу с мерама које се примењују на тајне податке сопствене државе.

(6) 3. Носачи тајних података уништавају се на основу писмене сагласности овлашћеног органа стране која их је пренела.

(7) О уништавању носача тајних података саставља се одговарајући акт, при чему процес уништавања мора искључивати могућност њихове репродукције или реконструкције.

(8) О уништавању носача тајних података у писменом облику обавештава се овлашћени орган стране која их је пренела.

(9) 4. Овлашћени орган може мењати или опозивати ознаку тајности примљених носача тајних података само уз писмену дозволу овлашћеног органа стране која их је пренела.

(10) О промени или опозиву степена тајности тајних података овлашћени орган стране која их је пренела у писменом облику обавештава овлашћени орган друге стране.

(11) Степен тајности тајних података насталих у процесу сарадње страна утврђује се, мења или опозива на основу узајамне сагласности овлашћених органа.

Члан 7

(1) Уговори

(2) 1. У уговоре које закључују овлашћени органи уноси се посебно поглавље о безбедности којим се утврђује:

(3) а) списак тајних података и степени њихове тајности;

(4) б) мере заштите, поступања, чувања и уништавања носача тајних података;

(5) ц) начин решавања спорних ситуација и обавезе накнаде евентуалне штете настале због недозвољеног ширења тајних података.

(6) 2. Копија поглавља о безбедности из става 1. овог члана доставља се одговарајућим надлежним органима.

Члан 8

(1) Повреда мера заштите тајних података

(2) 1. О повреди мера заштите тајних података која је довела или може довести до њиховог недозвољеног ширења, а коју је утврдио овлашћени или надлежни орган једне стране, без одлагања обавештава се одговарајући овлашћени и надлежни орган друге стране.

(3) 2. Овлашћени или надлежни орган спроводи истрагу, а починиоци се позивају на одговорност у складу са законима и другим прописима њихове државе.

(4) 3. Надлежни органи страна обавештавају један другог о резултатима истраге и предузетим мерама.

(5) 4. Начин накнаде евентуалне штете настале због недозвољеног ширења тајних података одређује се у сваком појединачном случају на основу договора између овлашћених органа страна и, према потреби, уз ангажовање надлежних органа.

Члан 9

(1) Трошкови заштите тајних података

(2) Овлашћени органи самостално сносе трошкове у вези са спровођењем мера заштите тајних података у складу са овим споразумом.

Члан 10

(1) Посете

(2) 1. Посета представника овлашћеног органа једне стране, којом се предвиђа њихов приступ тајним подацима државе друге стране, реализује се у складу са законима и другим прописима државе стране домаћина.

(3) 2. Овлашћени орган гостујуће стране, најкасније 30 дана пре планираног датума посете, доставља овлашћеном органу стране домаћина захтев за одобравање планиране посете.

(4) 3. Захтев за планирану посету треба да садржи следеће податке:

(5) а) презиме, име, датум и место рођења, држављанство, број пасоша, место рада, функцију, одобрење за приступ тајним подацима одговарајућег степена тајности представника овлашћеног органа гостујуће стране;

(6) б) назив и адресу овлашћеног органа који се посећује;

(7) ц) циљ и разлог посете;

(8) д) датум и трајање посете.

(9) 4. Током посете представник овлашћеног органа једне стране биће упознат с правилима рада с тајним подацима државе друге стране и поштоваће та правила.

Члан 11

(1) Размена прописа и консултације

(2) 1. Надлежни органи на утврђени начин размењују одговарајуће законе и друге прописе својих држава у области заштите тајних података који су неопходни за примену овог споразума.

(3) 2. Ради обезбеђења сарадње, надлежни органи у оквиру реализације овог споразума, на захтев једног од њих, обављају консултације.

Члан 12

(1) Однос према другим споразумима

(2) Одредбе о заштити тајних података које су садржане у споразумима који важе између страна, као и надлежних или овлашћених органа, и даље се примењују ако нису у супротности са одредбама овог споразума.

Члан 13

(1) Решавање спорова

(2) 1. Спорови који настану у вези с тумачењем или применом одредаба овог споразума решаваће се кроз преговоре и консултације између надлежних органа.

(3) 2. За време решавања спорова стране ће и даље испуњавати све своје обавезе из овог споразума.

Члан 14

(1) Измене

(2) Овај споразум се може изменити на основу писмене сагласности страна, а његове измене ступају на снагу после процедуре окончане у складу са чланом 15. став 1. овог споразума.

Члан 15

(1) Завршне одредбе

(2) 1. Овај споразум се закључује на неодређени временски период, а ступа на снагу на дан пријема последњег писменог обавештења којим се стране међусобно обавештавају дипломатским путем о испуњењу унутрашњих процедура неопходних за његово ступање на снагу.

(3) 2. Свака од страна може отказати овај споразум упућивањем, дипломатским путем, другој страни писаног обавештења о својој намери да га откаже. У том случају, овај споразум престаје да важи након истека шест месеци од дана пријема таквог обавештења.

(4) У случају престанка важења овог споразума, мере заштите наведене у чл. 4. и 6. овог споразума и даље се примењују на тајне податке све до опозива ознаке тајности на утврђени начин.

(5) Сачињено у Београду, 16. октобра 2014. године, у два оригинална примерка, сваки на српском и руском језику, при чему оба текста имају подједнаку важност.

(6) За Владу Републике Србије

(7) Горан Матић, с.р.

(8) За Владу Руске Федерације

(9) Сергеј Беседа, с.р.