Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Азербејџана о међународном друмском превозу

Члан 1

Потврђује се Споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Азербејџана о међународном друмском превозу, сачињен у Бакуу, 21. маја 2018. године, у оригиналу на српском, азербејџанском и енглеском језику.

Члан 2

(1) Текст Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Азербејџана о међународном друмском превозу у оригиналу на српском језику гласи:

(2) СПОРАЗУМ

(3) ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ АЗЕРБЕЈЏАНА О МЕЂУНАРОДНОМ ДРУМСКОМ ПРЕВОЗУ

(4) Влада Републике Србије и Влада Републике Азербејџана (у даљем тексту: стране),

(5) узимајући у обзир значај развоја билатералних економских односа,

(6) са жељом да допринесу развоју међународног друмског превоза између две земље, такође и у транзиту преко њихових територија,

(7) договориле су се следеће:

Члан 3 ДОЗВОЛЕ

(1) Систем дозвола

(2) 1. Сав превоз путника и терета за/са територија држава страна или у транзиту преко њихових територија до трећих земаља обавља се само уз дозволу коју унапред издају надлежни органи земље домаћина, осим превоза за које није потребна дозвола у складу са овим споразумом.

(3) 2. Дозвола је потребна за обављање превоза путника за/са територија држава страна или у транзиту преко њихових територија до трећих земаља, осим превоза предвиђених у члану 5. став 2. овог споразума.

(4) 3. Дозвола је потребна за обављање превоза терета за/са територија држава страна или у транзиту преко њихових територија до трећих земаља, осим превоза из члана 6. овог споразума.

(5) 4. Дозволу може да користи само превозник коме је издата и не може се пренети на другог превозника.

(6) 5. Дозвола се може користити само за једно возило. Дозвола се сматра важећом за скуп возила без обзира на земљу регистрације приколице и полуприколице.

(7) 6. Број дозвола сваке године договарају надлежни органи држава страна. Надлежни органи држава страна размењују договорени број дозвола за сваку годину.

Члан 4 ПРЕВОЗ ПУТНИКА

(1) Линијски превоз

(2) 1. Линијски превоз путника возилима организује се уз сагласност надлежних органа држава страна.

(3) 2. За организацију таквих услуга, надлежни орган државе било које од страна унапред доставља предлоге другој страни. Ови предлози укључују: назив превозника, итинерер, ред вожње, ценовник, место укрцавања и искрцавања путника, као и одређени период превоза и информације о редовности услуге.

(4) 3. У циљу обављања линијског превоза путника, надлежни органи држава страна дају писану дозволу за део пута која пролази преко територија њихових држава.

Члан 5

(1) Ванлинијски превоз

(2) 1. Ванлинијски превоз путника моторним возилима обавља се уз сагласност надлежних органа држава страна и на основу одговарајуће дозволе.

(3) 2. За следећи ванлинијски превоз који се обавља у земљи домаћину возилима регистрованим на територији државе једне од страна неће се захтевати дозвола:

(4) а) кружна вожња – превоз исте групе путника истим возилом током целог путовања и њихов повратак на место поласка;

(5) б) превоз обављен у одласку са путницима и повратак без путника;

(6) ц) превоз обављен у одласку без путника и повратак са путницима, ако су путници:

(7) – позвани да посете територију државе друге стране, ради превоза на територију државе стране у којој су возила регистрована,

(8) – које је исти превозник претходно довезао на територију државе једне од страна и који се поново враћају назад на територију државе стране у којој су возила регистрована;

(9) д) транзитни превоз који се обавља у складу са превозом из тач. (а), (б) или (ц) овог става;

(10) е) вожња моторног возила послатог да замени возило које се покварило.

(11) 3. Током превоза из става 2. овог члана посада возила мора да покаже исправно попуњен путни лист, потписан од стране превозника и одобрен печатом надлежних царинских органа.

(12) 4. Путни лист мора бити састављен у матичној држави, налазити се у возилу током читавог путовања и бити показан на захтев било ког овлашћеног представника контролних органа.

Члан 6 ПРЕВОЗ ТЕРЕТА

(1) Превоз који је изузет из дозволе

(2) 1. Дозвола се не захтева за следеће категорије превоза:

(3) а) превоз возилима чија укупна дозвољена маса возила, укључујући масу приколица са дозвољеном носивошћу, не прелази 6 тона или максимална дозвољена носивост, укључујући и приколице, не прелази 3,5 тоне;

(4) б) превоз до/са аеродрома, у случајевима неодржавања лета;

(5) ц) превоз возила која су оштећена или покварена и вожња возила за поправку;

(6) д) вожња без терета моторног возила послатог да замени возило које се покварило у другој држави, као и повратна вожња након поправке возила које се покварило;

(7) е) превоз резервних делова за поправку бродова и авиона;

(8) ф) превоз потребних медицинских средстава и опреме, хуманитарне помоћи потребне за хитне случајеве, поготово као одговор на природне катастрофе;

(9) г) превоз уметничких дела и предмета на сајмове и изложбе у некомерцијалне сврхе;

(10) х) у некомерцијалне сврхе, превоз опреме, прибора и животиња намењених за позоришне, музичке, филмске, спортске или циркуске представе, сајмове или фестивале и оних намењених за снимање радио записа или за филмску или телевизијску продукцију;

(11) и) превоз у сврхе сахране;

(12) ј) поштанске услуге;

(13) к) прва вожња новонабављених моторних возила без терета;

(14) л) превоз робе за домаћинство ради селидбе.

(15) 2. Заједничка радна група предвиђена чланом 14. овог споразума има право да предложи измену и допуну списка категорија превоза изузетих из захтева за дозволу из става 1. овог члана и одреди документе који се налазе у возилу током тих превоза.

Члан 7 ОСТАЛЕ ОДРЕДБЕ

(1) Безбедност

(2) 1. Превозник регистрован на територији државе једне од страна мора поштовати саобраћајне и безбедносне прописе и обавезе који произилазе из ограничења приликом обављања превоза са/из територије државе друге стране или у транзиту преко њене територије.

(3) 2. Одредбе овог споразума не утичу на права страна да примене ограничења на транзитни превоз из разлога националне безбедности држава страна.

Члан 8

(1) Каботажа

(2) Превозници не могу да обављају каботажу на територији земље домаћина.

Члан 9

(1) Поштовање националног законодавства

(2) Превозници и њихова посада поштују национално законодавство земље домаћина док обављају превоз на територији те земље.

Члан 10

(1) Повреде и предузете мере

(2) 1. У случају да превозник или посада возила регистрованог на територији државе једне од страна не поштује национално законодавство земље домаћина, одредбе овог споразума или услове наведене у дозволи, надлежни орган матичне земље, на захтев надлежног органа земље домаћина, предузима следеће мере:

(3) а) издаје упозорење превознику који је починио повреду;

(4) б) привремено забрањује превознику да обавља превоз на територији државе стране у којој је повреда почињена.

(5) 2. О предузетим мерама надлежни органи матичне земље обавештавају надлежне органе земље домаћина на њихов захтев.

(6) 3. Одредбе овог члана не искључују примену законских мера од стране судова или административних органа државе у којој је почињена повреда.

Члан 11

(1) Порези и накнаде

(2) 1. У оквиру овог споразума, таксе и накнаде за коришћење и власништво над моторним возилима и коришћење и одржавање путева, као и таксе и накнаде за коришћење ауто-путева, мостова, тунела и других транспортних објеката, примењују се на моторна возила једне од страна која обављају превоз путника и терета на територији државе друге стране у складу са националним законодавством земље домаћина.

(3) 2. У складу са овим споразумом током међународног превоза (укључујући транзит) који обављају моторна возила на територији држава страна на основу контингената дозвола, дозвољена количина горива у фабрички уграђеним моторним возилима, мазива у количини која је намењена за разумну експлоатацију, резервни делови и алат који су намењени за поправку поквареног возила изузети су од царинских дажбина и такси у складу са националним законодавством земље домаћина.

(4) Резервни делови и алати који се не искористе или замене морају се вратити или уништити под царинском контролом, у складу са националним законодавством држава страна.

Члан 12

(1) Опасна и лакокварљива роба

(2) 1. Превоз опасне робе моторним возилима на територијама држава страна регулише се у складу са одредбама Европског споразума о међународном друмском превозу опасне робе (АДР) од 30. септембра 1957. године и националног законодавства обе стране.

(3) 2. Превоз опасне и лакокварљиве робе уређује се у складу са националним законодавством држава страна.

(4) 3. Током превоза лакокварљиве робе пограничне и царинске процедуре обављају се приоритетно у складу са националним законодавством држава страна.

Члан 13

(1) Маса и мере

(2) 1. Маса моторних возила натоварених дељивом робом која обављају међународни превоз терета мора бити усклађена са званичном регистрацијом возила и не сме да прелази дозвољену масу и мере (узимајући у обзир масу по осовини) које су дефинисане у земљи домаћину.

(3) 2. Уколико маса и мере возила са или без терета које се користи у превозу премашују максималне дозвољене границе наведене у националном законодавству земље домаћина за превоз возила великих мера и тешких возила на путевима заједничке употребе, превозник мора да добије посебну дозволу коју надлежни орган друге стране издаје унапред.

(4) Превозници морају да поштују услове из дозволе.

(5) 3. Уколико је одређен итинерер за кретање возила наведен у посебној дозволи из става 2. овог члана, превоз се мора обављати према овом итинереру.

Члан 14

(1) Заједничка радна група и надлежни органи

(2) 1. Надлежни органи држава страна ће образовати Заједничку радну групу која ће трајно функционисати за примену одредаба садржаних у овом споразуму и решавање спорних питања.

(3) 2. Заједничка радна група састаје се једном годишње наизменично на територијама држава страна. Ванредни састанак Заједничке радне групе организује се на захтев једне од страна.

(4) 3. Заједничка радна група може да предложи контингент дозвола за обављање превоза и да предложи измене и допуне овог споразума.

(5) 4. За потребе овог споразума надлежни органи су:

(6) – За Владу Републике Србије – Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре,

(7) – За Владу Републике Азербејџана – Министарство саобраћаја, комуникација и високих технологија.

Члан 15

(1) Међународне обавезе

(2) Одредбе овог споразума не утичу на права и обавезе који произлазе из међународних уговора чије су потписнице државе страна.

Члан 16

(1) Решавање отворених питања

(2) Свако неслагање у вези са тумачењем или применом овог споразума решава се преговорима и консултацијама између страна.

Члан 17

(1) Измене и допуне

(2) Овај споразум се може изменити и допунити уз обострану сагласност страна. Такве измене и допуне врше се у облику посебних протокола који чине саставни део овог споразума и ступају на снагу у складу са одредбама члана 18. овог споразума.

Члан 18

(1) Завршне одредбе

(2) 1. Овај споразум ступа на снагу тридесетог дана након датума пријема последњег писаног обавештења страна дипломатским путем, које потврђује завршетак њихових интерних поступака потребних за ступање на снагу овог споразума.

(3) 2. Овај споразум се закључује на период од пет година и аутоматски се обнавља у наредним петогодишњим периодима, осим ако једна од страна најмање шест месеци пре његовог престанка важења не обавести дипломатским путем другу страну у писаној форми о намери да раскине овај споразум.

(4) Сачињено у Бакуу, дана 21. маја 2018. године, у два оригинална примерка, сваки на српском, азербејџанском и енглеском језику, при чему су сви текстови подједнако аутентични. У случају неслагања у тумачењу, текст на енглеском језику ће бити меродаван.

(5) ЗА ВЛАДУ

(6) РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

(7) проф. др Зорана З. Михајловић, с.р.

(8) потпредседник Владе и

(9) министар грађевинарства,

(10) саобраћаја и инфраструктуре

(11) ЗА ВЛАДУ

(12) РЕПУБЛИКЕ АЗЕРБЕЈЏАН

(13) Рамин Гулузаде, с.р.

(14) министар саобраћаја,