Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Турске о запошљавању чланова породица особља дипломатско-конзуларних представништава

Члан 1

Потврђује се Споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Турске о запошљавању чланова породица особља дипломатско-конзуларних представништава, потписан 1. фебруара 2013. године у Београду, у оригиналу на српском, турском и енглеском језику.

Члан 2

(1) Текст Споразума у оригиналу на српском језику гласи:

(2) СПОРАЗУМ

(3) ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ

(4) РЕПУБЛИКЕ ТУРСКЕ О ЗАПОШЉАВАЊУ ЧЛАНОВА ПОРОДИЦА ОСОБЉА ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНИХ ПРЕДСТАВНИШТАВА

(5) Влада Републике Србије и Влада Републике Турске (у даљем у тексту: „Стране”), у жељи да дозволе, на основу реципроцитета, несметано бављење плаћеним послом члановима породице особља дипломатско-конзуларних представништава, сагласиле су се о следећем:

Члан 3

(1) Плаћени посао

(2) Чланови породице могу да се баве плаћеним послом у складу са законима и прописима државе пријема и одредбама овог споразума под условом да су прибавили потребно одобрење државе пријема.

(3) Одобрење се може ускратити у случајевима када се, из разлога безбедности, вршења јавних овлашћења или заштите националних интереса државе или државне администрације, могу запошљавати само држављани државе пријема.

(4) Држава пријема може у свако доба да одбије или повуче одобрење за бављење плаћеним послом уколико члан породице не поштује законе државе пријема.

(5) У случају да члан породице, по добијању одобрења за бављење плаћеним послом на основу овог споразума жели да прихвати неки други посао, потребно је да односно дипломатско-конзуларно представништво поднесе нови захтев за издавање одобрења.

(6) Ако се ради о занимањима или пословима за које су неопходне посебне квалификације, члан породице мора испуњавати услове предвиђене прописима којима се уређују та занимања или послови у држави пријема.

Члан 4

(1) Захтев за издавање одобрења

(2) Захтев за издавање одобрења за бављење плаћеним послом, у форми вербалне ноте, дипломатско-конзуларно представништво подноси министарству спољних послова државе пријема. У захтеву се мора навести однос између члана породице и члана особља дипломатско-конзуларног представништва са којим је у сродству као и врста плаћеног посла за које се тражи одобрење. Након што се утврди да лице за које се тражи одобрење спада у категорије лица предвиђених у овом споразуму, министарство спољних послова државе пријема ће одмах након спроведеног одговарајућег унутрашњег поступка и званично обавестити дипломатско-конзуларно представништво државе именовања да тај члан породице може да се бави плаћеним послом, у складу са одговарајућим прописима државе пријема.

(3) Одобрење не важи за држављане државе пријема као ни за особе са сталним настањењем у држави пријема.

Члан 5

(1) Имунитет од грађанског и управног судства

(2) Чланови породице који уживају имунитет од грађанског и управног судства у држави пријема у складу са одредбама Бечке конвенције о дипломатским односима од 18. априла 1961. године и Бечке конвенције о конзуларним односима од 24. априла 1963. године или било ког другог важећег међународног споразума, а који се на основу овог споразума баве плаћеним послом, неће уживати овај имунитет за радње које су извршене у току бављења плаћеним послом, и подлежу законима и поступку пред судовима у држави пријема.

Члан 6

(1) Имунитет од кривичног судства

(2) У случају чланова породице који уживају имунитет од кривичног судства у држави пријема у складу са одредбама Бечке конвенције о дипломатским односима од 18. априла 1961. године и Бечке конвенције о конзуларним односима од 24. априла 1963. године или било ког другог важећег међународног споразума:

(3) а) држава именовања ће озбиљно размотрити сваки захтев државе пријема да се одрекне имунитета од кривичног судства у погледу тог члана породице у држави пријема у вези са било којим кривичним делом учињеним за време бављења плаћеним послом;

(4) б) одрицање од имунитета од кривичног судства неће се сматрати одрицањем од имунитета од извршења пресуде за које ће бити потребно посебно одрицање. У тим случајевима, држава именовања ће озбиљно размотрити одрицање од тог имунитета;

(5) в) у случају да имунитет није одузет и да држава пријема сматра да се ради о тежој повреди, она може затражити повлачење тог члана породице из државе пријема.

Члан 7

(1) Важећи прописи

(2) Чланови породице који се баве плаћеним послом у држави пријема подлежу примени важећих закона о опорезивању и социјалном осигурању државе пријема у погледу тог плаћеног посла.

Члан 8

(1) Признавање диплома

(2) Овај споразум не подразумева аутоматско признавање диплома, сведочанстава или студија добијених у иностранству.

(3) Такво признавање може једино да се одобри у складу са важећим прописима у држави пријема и не подразумева изузимање од било каквих правних или других услова који се односе на личне карактеристике, стручне или друге квалификације које члан породице мора да покаже при бављењу плаћеним послом.

Члан 9

(1) Важење одобрења

(2) Одобрење за бављење плаћеним послом у држави пријема престаје да важи два месеца по окончању мандата члана особља дипломатско-конзуларног представништва чији је члан породице носилац одобрења или непосредно након што му престане статус издржаваног члана породице. Обављање плаћеног посла које је одобрено на основу одредби овог споразума не омогућава члану породице да настави да борави у држави пријема нити да настави да се бави тим плаћеним послом или да почне да се бави било којим другим плаћеним послом у држави пријема, након истека важења одобрења.

Члан 10

(1) Мере примене

(2) Стране се обавезују да ће примењивати овај споразум у доброј вери и вршити његове измене по потреби.

Члан 11

(1) Решавање спорова

(2) Свако неслагање у вези са тумачењем или применом овог споразума решаваће се дипломатским путем и уз обострану сагласност.

Члан 12

(1) Престанак важења споразума

(2) Овај споразум се закључује на неодређено време уколико га једна од Страна не откаже писменим обавештавањем друге Стране, шест месеци унапред.

Члан 13

(1) Ступање на снагу

(2) Овај споразум ступа на снагу тридесетог (30.) дана од датума пријема последњег обавештења којим се Стране међусобно обавештавају дипломатским путем о окончању унутрашњих законских процедура неопходних за ступање на снагу Споразума.

(3) У потребу чега су доле наведени потписници потписали овај споразум.

(4) Сачињено у Београду, на дан 1. фебруар 2013. године, у два оригинала, сваки на српском, турском и енглеском језику, при чему су сви текстови једнако веродостојни. У случају различитог тумачења, меродаван је текст на енглеском језику.

(5) ЗА ВЛАДУ

(6) РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

(7) Иван Мркић, с.р.

(8) Министар

(9) спољних послова

(10) ЗА ВЛАДУ

(11) РЕПУБЛИКЕ ТУРСКЕ

(12) Ахмет Давутоглу, с.р.