Закон о потврђивању Споразума о слободној трговини између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине

Члан 1

Потврђује се Споразум о слободној трговини између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине, потписан у Пекингу, 17. октобра 2023. године, у оригиналу на српском, кинеском и енглеском језику.

Члан 2

(1) Текст Споразума о слободној трговини између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине у оригиналу на српском језику гласи:

(2) СПОРАЗУМ О СЛОБОДНОЈ ТРГОВИНИ

(3) ИЗМЕЂУ

(4) ВЛАДЕ

(5) РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

(6) I

(7) ВЛАДЕ

(8) НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ КИНЕ

(9) Садржај

(10) ПРЕАМБУЛА

(11) ГЛАВА 1. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

(12) ГЛАВА 2. ТРГОВИНА РОБОМ

(13) ГЛАВА 3. ПРАВИЛА О ПОРЕКЛУ И ПРОЦЕДУРЕ ЗА ПРИМЕНУ

(14) ГЛАВА 4. ЦАРИНСКЕ ПРОЦЕДУРЕ И ОЛАКШАВАЊЕ ТРГОВИНЕ

(15) ГЛАВА 5. ЗАШТИТА ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ

(16) ГЛАВА 6. УЛАГАЊА И УСЛУГЕ

(17) ГЛАВА 7. ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ ОДРЕДБЕ

(18) ГЛАВА 8. КОНКУРЕНЦИЈА

(19) ГЛАВА 9. РЕШАВАЊЕ СПОРОВА

(20) ГЛАВА 10. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

(21) АНЕКС 1. ЛИСТА ЦАРИНСКИХ КОНЦЕСИЈА

(22) АНЕКС 2. СПИСАК ПОСЕБНИХ ПРАВИЛА ЗА ПРОИЗВОД

(23) АНЕКС 3. УВЕРЕЊЕ О ПОРЕКЛУ

(24) АНЕКС 4. ДЕКЛАРАЦИЈА О ПОРЕКЛУ

(25) АНЕКС 5. ПРАВИЛА ПОСТУПКА АРБИТРАЖНОГ ВЕЋА

(26) АНЕКС 6. САРАДЊА НА ПОЉУ ЗДРАВСТВА /ТРАДИЦИОНАЛНЕ КИНЕСКЕ МЕДИЦИНЕ (ТКМ)

(27) ПРЕАМБУЛА

(28) Влада Републике Србије (у даљем тексту „Србија”), с једне стране, и Влада Народне Републике Кине (у даљем тексту „Кина”), с друге стране, у даљем тексту појединачно назване „Страна” или обједињено назване „Стране”;

(29) ПОДСЕЋАЈУЋИ на Споразум о трговинско-економској сарадњи између Владе Савезне Републике Југославије и Владе Народне Републике Кине потписан 1996. године у циљу јачања сарадње и развоја трговинско-економских односа;

(30) ПРЕДАНИ продубљивању блиских и трајних односа кроз споразум о слободној трговини са циљем да произведу економске и социјалне користи, да створе нове могућности за запошљавање и да побољшају животни стандард својих народа;

(31) ПОТВРЂУЈУЋИ своју посвећеност спровођењу свеобухватне сарадње у оквиру Иницијативе „Појас и пут” и стварању заједнице која има заједничку будућност;

(32) ПОТВРЂУЈУЋИ своју посвећеност остваривању циља одрживог развоја;

(33) ПРЕДАНИ промоцији просперитета, демократије, друштвеног напретка и подржавању слободе, једнакости, правде и владавине права, потврђујући своју посвећеност Повељи Уједињених нација и основним нормама међународних односа;

(34) ОДЛУЧНИ да промовишу и даље јачају мултилатерални трговински систем, надовезујући се на своја права и обавезе према Маракешком споразуму којим се успоставља Светска трговинска организација (у даљем тексту „СТО”);

(35) УЗИМАЈУЋИ У ОБЗИР да се ни једна одредба овог Споразума не може тумачити као изузимање Страна од својих обавеза према другим међународним споразумима, посебно према Маракешком споразуму којим се оснива СТО и другим споразумима који су договорени на основу њих;

(36) ИЗРАЖАВАЈУЋИ своју спремност да испитају могућност развијања и продубљивања економских односа, како би их прошириле на области које нису обухваћене овим споразумом;

(37) УВЕРЕНЕ да ће овај споразум унапредити конкурентност њихових предузећа на глобалним тржиштима и створити услове који подстичу развој међусобних економских, трговинских и инвестиционих веза;

(38) ОДЛУЧИЛЕ СУ, придржавајући се горе наведеног, да закључе следећи Споразум:

(39) ГЛАВА 1.

(40) ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

(41) ЧЛАН 1.

(42) Циљеви

(43) 1. Стране ће успоставити зону слободне трговине на основу овог споразума, у циљу подстицања просперитета и одрживог развоја.

(44) 2. Циљеви овог споразума, који се заснива на трговинским односима између тржишних економија су:

(45) (а) остварити либерализацију трговине робом у складу са чланом XXIV

(46) Општег споразума о царинама и трговини (у даљем тексту: „ГАТТ 1994”);

(47) (б) узајамно повећати могућности за улагања између Страна и постепено створити окружење које погодује унапређењу трговине услугама;

(48) (в) обезбедити правичне услове за конкуренцију у трговини између Страна и осигурати одговарајућу и делотворну заштиту права интелектуалне својине;

(49) (г) постепено се међусобно додатно упознати са јавним набавкама Страна;

(50) (д) развијати међународну трговину на такав начин да допринесе циљу одрживог развоја и обезбедити да овај циљ буде интегрисан и да се одражава на трговинске односе Страна; и

(51) (ђ) допринети на тај начин складном развоју и повећању светске трговине.

(52) ЧЛАН 2.

(53) Територијална примена

(54) Без утицаја на Главу 3 и повезане Анексе, овај споразум се примењује:

(55) (а) са становишта Србије, на територију Републике Србије, укључујући копнену територију, унутрашње воде и територијални ваздушни простор, у складу са међународним правом и домаћим правом;

(56) (б) са становишта Кине, на целокупну царинску територију Народне Републике Кине, укључујући копнену територију, територијални ваздушни простор, унутрашње воде, територијално море као и њихова корита и подземље, и било које подручје изван њеног територијалног мора унутар којег може да врши суверена права и/или судску надлежност у складу са међународним правом и својим домаћим правом.

(57) ЧЛАН 3.

(58) Централна, регионална и локална управа

(59) Свака од Страна ће обезбедити да њене централне, регионалне и локалне управе и органи, као и невладина тела у вршењу владиних овлашћења, која су на њих пренеле централне, регионалне или локалне управе и органи, поштују све дужности и обавезе у складу с овим споразумом.

(60) ЧЛАН 4.

(61) Јавност

(62) 1. Стране ће објавити или на други начин учинити доступним своје законе, прописе, судске одлуке, управна решења која имају општу примену и међународне споразуме које су закључиле, а који могу да утичу на спровођење овог споразума.

(63) 2. Стране ће одмах одговорити на конкретна питања и, на захтев, једна другој обезбедити информације у вези са питањима која се помињу у ставу 1. Од Страна се неће захтевати да откривају поверљиве информације.

(64) 3. Центри за контакт који су установљени у члану 71. (Центри за контакт) ће олакшати комуникацију између Страна о питањима која су обухваћена овим споразумом. На захтев друге Стране, Центар за контакт ће идентификовати институцију или особу који су одговорни за одређено питање и пружити подршку, по потреби, у омогућавању комуникације са Страном којој је упућен захтев.

(65) ГЛАВА 2.

(66) ТРГОВИНА РОБОМ

(67) ЧЛАН 5.

(68) Обухват

(69) Осим ако је другачије предвиђено овим споразумом, ова глава се примењује на трговину робом између Страна.

(70) ЧЛАН 6.

(71) Национални третман

(72) Свака од Страна ће роби из друге Стране одобрити национални третман у складу са чланом III ГАТТ 1994, укључујући његова тумачења. У том смислу су члан III ГАТТ 1994, укључујући његова тумачења, обухваћени овим споразумом, мутатис мутандис.

(73) ЧЛАН 7.

(74) Укидање царинских дажбина

(75) 1. Осим ако није другачије предвиђено овим споразумом, ниједна Страна неће повећати било коју постојећу или донети било коју нову царинску дажбину на робу са пореклом друге Стране.

(76) 2. Осим ако није другачије предвиђено овим споразумом, свака Страна ће смањити или укинути своје царинске дажбине на робу са пореклом из друге Стране у складу са Главом 3. (Правила о пореклу и процедуре за примену), у складу са Табелама у Анексу 1. (Листа царинских концесија).

(77) 3. Царинска дажбина укључује било коју дажбину или таксу било које врсте уведену на увезену робу, али не укључује:

(78) (а) дажбине једнаког дејства као унутрашњи порез уведене у складу са одредбама става 2. члана III ГАТТ 1994;

(79) (б) било коју антидампиншку или компензаторну дажбину примењену у складу са одредбама члана VI ГАТТ 1994, Споразума СТО о примени члана VI Општег споразума о царинама и трговини 1994, или Споразума СТО о субвенцијама и компензаторним мерама, било које примењену дажбину у складу са чланом XIX ГАТТ 1994. и Споразумом СТО о заштитним мерама; и

(80) (в) било коју таксу или друге накнаде у вези са увозом које су пропорционалне цени пружених услуга.

(81) ЧЛАН 8.

(82) Базне царине

(83) 1. За сваки производ базна царина, на коју се примењују постепена снижења одређена у Анексу 1. (Листа царинских концесија) у односу на увоз који се одвија између Страна, биће царина по статусу најповлашћеније нације (у даљем тексту „МФН”) коју свака Страна примењује од 1. јануара 2022. године.

(84) 2. Ако у било ком тренутку Страна смањи своју примењену МФН царину након ступања на снагу овог споразума, та царина ће се примењивати на трговину обухваћену овим споразумом ако и све док је нижа од стопе царинске дажбине израчунате у складу са својим Табелама у Анексу 1. (Листа царинских концесија).

(85) ЧЛАН 9.

(86) Количинска ограничења

(87) Права и обавезе Страна у погледу количинских ограничења уређена су чланом XI ГАТТ који се овим уграђује у овај споразум и чини његов саставни део.

(88) ЧЛАН 10.

(89) Санитарне и фитосанитарне мере

(90) 1. Права и обавезе Страна у вези са санитарним и фитосанитарним мерама уређена су Споразумом СТО о примени санитарних и фитосанитарних мера.

(91) 2. Стране ће разменити називе и адресе центара за контакт који поседују санитарну и фитосанитарну експертизу, како би олакшале комуникацију и размену информација између њих.

(92) ЧЛАН 11.

(93) Технички прописи

(94) 1. Права и обавезе Страна у вези са техничким прописима, стандардима и проценама усаглашености уређена су Споразумом СТО о техничким препрекама трговини.

(95) 2. Стране ће оснажити сарадњу на пољу техничких прописа, стандарда и процене усаглашености у циљу бољег међусобног разумевања система сваке од њих и олакшавања приступа својим тржиштима.

(96) ЧЛАН 12.

(97) Државна трговинска предузећа

(98) Права и обавезе Страна у вези са државним трговинским предузећима уређена су чланом XVII ГАТТ 1994, укључујући тумачења и Договором о тумачењу члана XVII ГАТТ 1994 који се овим уграђују у овај споразум и чине његов део, мутатис мутандис.

(99) ЧЛАН 13.

(100) Субвенције и компензаторне мере

(101) 1. Права и обавезе Страна у вези са субвенцијама и компензаторним мерама уређена су у складу са чл. VI и XVI ГАТТ 1994 и Споразумом СТО о субвенцијама и компензаторним мерама, осим ако није другачије предвиђено у ставу 2.

(102) 2. Пре него што једна од Страна, зависно од случаја, покрене поступак, како би утврдила постојање, степен и ефекат наводне субвенције у другој страни, као што је предвиђено у члану 11. Споразума СТО о субвенцијама и компензаторним мерама, Страна која разматра покретање таквог поступка обавестиће писменим путем Страну чија је роба предмет тог испитивања што је пре могуће и на тај начин омогућити да се одрже консултације у циљу проналажења међусобно прихватљивог решења. Консултације ће бити одржане уколико било која од Страна то затражи у року од 15 дана од пријема обавештења.

(103) ЧЛАН 14.

(104) Антидампиншке мере

(105) 1. Права и обавезе Страна у погледу антидампиншких мера уређена су чланом VI ГАТТ-а 1994 и Споразумом СТО о примени члана VI ГАТТ 1994.

(106) Стране су сагласне да такве мере не предузимају на произвољан или протекционистички начин.

(107) 2. Што је пре могуће након прихватања прописно документованог захтева индустрије једне Стране за покретање антидампиншке истраге у вези са робом из друге Стране и пре него што настави са покретањем такве истраге, та Страна ће обавестити другу Страну.

(108) 3. Обе стране потврђују да између две Стране неће постојати пракса да се користи методологија заснована на сурогат вредности треће земље, укључујући коришћење сурогат цене или сурогат трошка у одређивању нормалне вредности и извозне цене приликом утврђивања марже дампинга током антидампиншког поступка.

(109) ЧЛАН 15.

(110) Опште заштитне мере

(111) Права и обавезе Страна у вези са општим заштитним мерама уређена су чланом XIX ГАТТ 1994 и Споразумом СТО о заштитним мерама.

(112) ЧЛАН 16.

(113) Билатералне заштитне мере

(114) 1. У случају да се, као резултат снижења или укидања царине према овом споразуму, било који производ пореклом из једне Стране увезе у повећаним количинама на територију друге Стране у апсолутним или релативним износима у односу на домаћу производњу и под таквим условима да представља значајан разлог за наступање озбиљне штете или претње од такве штете за домаћу привредну грану која производи сличне или директно конкурентне производе на територији Стране која увози, Страна која увози може да предузме билатералне заштитне мере у минималном обиму који је потребан да се отклони или спречи штета, у складу с одредбама ст. 2–12. само у току прелазног периода.

(115) 2. Билатералне заштитне мере могу бити предузете само по пружању јасних доказа да је повећани увоз проузроковао или прети да проузрокује озбиљну штету, према истрази спроведеној у складу са процедурама које су утврђене у Споразуму СТО о заштитним мерама.

(116) 3. Уколико се испуне услови из става 1, Страна увозница може предузети мере које укључују:

(117) (а) обустављање даљих снижења било које царинске стопе које овај споразум предвиђа за тај производ; или

(118) (б) повећање царинске стопе за тај производ до нивоа који неће прелазити мању од следеће две стопе:

(1) царинску стопу по статусу МФН која се примењује у тренутку када се мера предузима; или

(2) царинску стопу по статусу МФН која се примењује на дан који непосредно претходи дану ступања на снагу овог споразума.

(121) 4. Страна ће моментално другој Страни доставити обавештење у писаној форми након:

(122) (а) покретања истраге у вези са билатералним заштитним мерама;

(123) (б) предузимања привремене заштитне мере у складу са ставом 10;

(124) (в) утврђивања озбиљне штете или претње проузроковане повећаним увозом;

(125) (г) доношења одлуке о примени или продужењу заштитне мере; и

(126) (д) доношења одлуке да се измени претходно предузета мера.

(127) 5. Приликом обавештавања из ст. 4 (б) до (д), Страна која предлаже примену или продужење билатералне заштитне мере ће другој Страни доставити све релевантне информације које укључују доказе о наступању озбиљне штете или претње од исте проузроковане повећаним увозом, тачан опис робе и меру коју предлаже, као и предложени датум увођења и очекивано време трајања. Страна која предлаже примену мере ће такође пружити све додатне информације које друга Страна сматра релевантним.

(128) 6. Страна која предлаже примену или продужење билатералне заштитне мере ће другој Страни пружити адекватну прилику за претходне консултације што је раније могуће пре предузимања било које такве мере уколико је то изводљиво, у циљу приступа информацијама које произилазе из истраге, размене мишљења о мери и постизања споразума о обештећењу из става 11. Стране ће током таквих консултација размотрити, између осталог, информације дате у складу са ставом 5, како би утврдиле:

(129) (а) усклађеност са осталим одредбама овог члана;

(130) (б) да ли треба предузети било коју предложену меру; и

(131) (в) прикладност предложене мере, укључујући разматрање алтернативних мера.

(132) 7. Билатералне заштитне мере примењиваће се најдуже две године. У изузетним околностима, мере се могу примењивати у укупном трајању од највише три године. Ниједна билатерална заштитна мера се неће примењивати на увоз производа на који је претходно примењивана таква мера.

(133) 8. Ниједна билатерална заштитна мера се неће примењивати на одређени производ док је на снази општа заштитна мера у погледу тог производа; у случају да се предузме општа заштитна мера у вези са одређеним производом, све постојеће билатералне заштитне мере које су предузете против тог производа биће укинуте.

(134) 9. По престанку примене билатералне заштитне мере, царинска стопа ће бити стопа која би се иначе примењивала да није донета мера.

(135) 10. У критичним околностима, где би одлагање могло да проузрокује штету коју је тешко поправити, било која Страна може да предузме привремену билатералну заштитну меру у складу са прелиминарно утврђеном чињеницом да постоје јасни докази да повећан увоз представља значајан разлог за наступање озбиљне штете или претње од исте за домаћу привредну грану. Било која привремена мера престаје да важи најкасније у року од 200 дана. Период примене било које привремене мере рачуна се у трајање мере из става 7. и сваког продужења њеног трајања. Сва повећања царина биће одмах надокнађена, уколико истрага из става 2. не доведе до закључка да су испуњени услови из става 1.

(136) 11. Страна која предлаже примену мере описане у ставу 3. обезбедиће другој Страни међусобно узајамно усаглашено адекватно средство за либерализацију трговине у виду уступака са суштински једнаким трговинским ефектима или еквивалентним вредности додатних дажбина за које се очекује да ће произаћи из те мере. Ако Стране не буду у могућности да се договоре о надокнади у року од 30 дана путем консултација из става 6, Страна на чију се робу са пореклом примењује мера може предузети радње које имају трговинске ефекте суштински еквивалентне мерама примењеним према овом члану. Ова мера ће се примењивати само током минималног периода који је неопходан за постизање суштински еквивалентних ефеката, а у сваком случају ће бити укинута најкасније на датум укидања билатералне заштитне мере. Право на предузимање мере из овог става неће се користити првих осамнаест месеци колико је на снази билатерална заштитна мера, под условом да је заштитна мера предузета као резултат апсолутног повећања увоза и да је таква мера у складу са одредбама овог споразума.

(137) 12. За потребе овог члана, „прелазни период” означава период од пет година који почиње на дан ступања на снагу овог споразума, осим што у случају производа код којих процес либерализације траје пет или више година, прелазни период ће трајати све док такав производ не достигне нулту тарифу према Распореду како је наведено у Анексу 1. (Листа царинских концесија) плус две године.

(138) ЧЛАН 17.

(139) Општа изузећа

(140) Права и обавезе Страна у вези са општим изузећима уређена су у члану XX ГАТТ 1994 који се овим уграђује у овај споразум и чини његов део, мутатис мутандис.

(141) ЧЛАН 18.

(142) Изузећа из разлога безбедности

(143) Права и обавеза Страна у вези са изузећима из разлога безбедности уређена су у члану XXI ГАТТ 1994 који се овим уграђује у овај споразум и чини његов део, мутатис мутандис.

(144) ЧЛАН 19.

(145) Ограничења у циљу заштите равнотеже платног биланса

(146) Ако је једна од Страна у озбиљним платнобилансним тешкоћама и тешкоћама спољне ликвидности, или јој прети опасност од настанка такве ситуације, она може да уведе рестриктивне увозне мере, у складу са чланом XII ГАТТ 1994 и Договором о платнобилансним одредбама ГАТТ 1994. Те рестриктивне мере биће у складу са Статутом Међународног монетарног фонда.

(147) ЧЛАН 20.

(148) Откривање информација

(149) Ништа у овом споразуму неће се тумачити тако да захтева од Стране да достави или дозволи приступ поверљивим информацијама, чије би откривање ометало спровођење закона, или би на други начин било у супротности са јавним интересом, или које би штетило легитимним комерцијалним интересима одређених предузећа, јавних или приватних.

(150) ЧЛАН 21.

(151) Поверљивост

(152) Осим ако није другачије предвиђено у овом споразуму, када једна Страна пружи информације другој Страни у складу са овим споразумом и означи информације као поверљиве, друга Страна ће, у складу са својим законима и прописима, чувати поверљивост информација.

(153) ГЛАВА 3.

(154) ПРАВИЛА О ПОРЕКЛУ И ПРОЦЕДУРЕ ЗА ПРИМЕНУ

(155) ДЕО И

(156) ПРАВИЛА О ПОРЕКЛУ

(157) ЧЛАН 22.

(158) Дефиниције

(159) У сврху тумачења ове главе:

(160) (а) „Хармонизовани систем” означава важећу верзију Хармонизованог система назива и шифарских ознака роба прописана Међународном конвенцијом о хармонизованом систему назива и шифарских ознака роба од 14. јуна 1983. године;

(161) (б) „пошиљка” означава производе који се испоручују истовремено, од стране једног извозника једном примаоцу;

(162) (в) „царинска вредност” означава вредност одређену у складу са Споразумом о примени члана VII Општег споразума о царинама и трговини 1994 (СТО Споразум о царинском вредновању);

(163) (г) „цена франко-фабрика” означава цену плаћену за производ франко фабрика произвођачу у Страни у чијем је предузећу обављена последња обрада или прерада, под условом да та цена укључује вредност свих употребљених материјала и све друге трошкове у вези са производњом, уз одбитак унутрашњих пореза који се враћају или се могу вратити приликом извоза добијеног производа. Ако је последња обрада или прерада поверена произвођачу као подизвођачу, термин „произвођач” се односи на предузеће које је ангажовало подизвођача;

(164) Ако стварно плаћена цена не одражава све трошкове везане за производњу производа који су стварно настали у Страни, цена франко фабрика означава збир свих тих трошкова, уз одбитак унутрашњих пореза који се враћају или се могу вратити приликом извоза добијеног производа;

(165) (д) „роба” означава и материјал и производ;

(166) (ђ) „производња” означава било коју врсту обраде или прераде, укључујући склапање;

(167) (е) „производ” означава производ који се добија, чак и ако је намењен за каснију употребу у другој производној операцији;

(168) (ж) „материјал” означава било који састојак, сировину, компоненту или део, који се користи у изради производа;

(169) (з) „материјал без порекла” означава материјал који се не сматра пореклом из Страна у складу са овим правилима или материјал чије порекло није познато;

(170) (и) „овлашћени орган” означава сваки орган којег је Страна овластила у складу са домаћим законодавством, или је овлашћен од стране државног органа Стране да издаје Уверење о пореклу.

(171) ЧЛАН 23.

(172) Роба са пореклом

(173) У сврху овог споразума сматраће се да је роба пореклом из Стране, ако је она:

(174) (а) у потпуности добијена или произведена у тој Страни, као што је предвиђено чланом 24. (У потпуности добијена роба) ове главе; и

(175) (б) произведена у Страни искључиво од материјала са пореклом; или

(176) (в) произведена у Страни од материјала без порекла, под условом да је роба усклађена са садржајем регионалне вредности од минимално 40%, осим за робу наведену у Анексу 2. (Списак посебних правила за производ) која мора бити у складу са захтевима наведеним у њему.

(177) ЧЛАН 24.

(178) У потпуности добијена роба

(179) Робом у потпуности добијеном у Страни сматрају се:

(180) (а) минерални производи извађени из њеног тла или морског дна;

(181) (б) биљке, укључујући водене биљке и биљне производе тамо узгајане или пожњевене;

(182) (в) живе животиње тамо окоћене и узгојене и производи добијени од таквих животиња;

(183) (г) производи тамо добијени ловом или риболовом;

(184) (д) производи аквакултуре ако су се рибе, ракови, мекушци и други водени бескичмењаци тамо излегли или су тамо узгојени из јајашца, ларви, млађи или мале рибе;

(185) (ђ) производи добијени морским риболовом и други производи извађени из територијалног мора или Ексклузивне економске зоне Стране, бродовима који су регистровани у тој Страни и који плове под њеном заставом;

(186) (е) производи морског риболова и други производи извађени из отвореног мора, бродовима који су регистровани у тој Страни и који плове под њеном заставом;

(187) (ж) производи прерађени или добијени на броду фабрици који су регистровани у тој Страни и који плове под њеном заставом, искључиво од производа наведених у подставовима (ђ) и (е);

(188) (з) остаци и отпаци из тамо обављених производних операција, под условом да су погодни само за рециклирање сировина;

(189) (и) производи извађени из морског дна или подземља изван територијалних вода Стране, под условом да та Страна има право на експлоатацију тог морског дна или подземља у складу са домаћим законодавством у складу са међународним правом;

(190) (ј) роба произведена на територији Стране искључиво од производа наведених у тач. (а)–(и) овог члана.

(191) ЧЛАН 25.

(192) Садржај регионалне вредности (РВЦ)

(193) 1. За потребе подстава (в) члана 23. (Роба са пореклом) из ове главе, критеријум садржаја регионалне вредности (РВЦ) израчунава се на следећи начин:

(194) где:

(195) РВЦ (енг. регионал валуе цонтент) је садржај регионалне вредности, изражен у процентима; и

(196) ВНМ (енг. валуе оф тхе нон-оригинатинг материалс) је вредност материјала без порекла.

(197) 2. ВНМ се утврђује на основу царинске вредности у тренутку увоза материјала без порекла, укључујући и материјале неутврђеног порекла. Ако је таква вредност непозната и не може се утврдити, примењује се прва цена која се може утврдити, која је плаћена или је платива за материјале у Страни извозници.

(198) 3. Ако се производ који је стекао статус порекла у једној Страни у складу са ставом 1. овог члана даље прерађује у тој Страни, и користи се као материјал у производњи другог производа, при утврђивању статуса порекла производа неће се узимати у обзир компоненте тих материјала које су без порекла.

(199) ЧЛАН 26.

(200) Минимални услови (Де Минимис)

(201) Производ који не испуњава услове за промену тарифног сврставања, у складу са Анексом 2. (Списак посебних правила за производ), ипак ће се сматрати производом са пореклом, под условом да:

(202) (а) вредност свих материјала без порекла, утврђена у складу са чланом 25. (Регионална вредност садржаја) из ове главе, укључујући материјале неутврђеног порекла, који не испуњавају захтев за промену тарифног сврставања, не прелази 10% цене датог производа франко-фабрика; и

(203) (б) роба испуњава све остале применљиве критеријуме из ове главе.

(204) ЧЛАН 27.

(205) Минимални поступци или процеси

(206) 1. Не доводећи у питање став 2. овог члана, следећи поступци сматрају се обрадом или прерадом која није довољна за стицање статуса производа са пореклом, без обзира да ли су испуњени захтеви из подстава (в) члана 23. (Роба са пореклом) ове главе:

(207) (а) поступци неопходни за очување робе у добром стању за време складиштења и (или) транспорта;

(208) (б) поступци припреме робе за продају и/или транспорт (дељење пошиљки, формирање пошиљки, сортирање, препакивање), поступци растављања и састављања амбалаже;

(209) (в) прање, чишћење, уклањање прашине, уља, боје или других премаза;

(210) (г) пеглање или пресовање текстила (све врсте влакана и предива, тканине од свих врста влакана и предива и производи од њих);

(211) (д) бојење, полирање, лакирање, премазивање, импрегнирање уљем или другим средствима;

(212) (ђ) љуштење, делимично или потпуно бељење, полирање или глазирање житарица и пиринча;

(213) (е) замрзавање, одмрзавање;

(214) (ж) поступци бојења, растварања или мешања шећера, укључујући мешање с другим материјалима, или обликовање коцки шећера;

(215) (з) гуљење, уклањање семена, коштица, љуске или сечење воћа, орашастих плодова и поврћа;

(216) (и) оштрење, једноставно дробљење или једноставно сечење;

(217) (ј) просејавање, пребирање, сортирање, разврставање, градирање, упаривање, састављање сетова производа;

(218) (к) једноставно стављање у боце, лименке, бочице, вреће, сандуке, кутије, причвршћивање на картоне или плоче и сви други једноставни поступци паковања;

(219) (л) једноставни поступци склапања или растављања робе на делове;

(220) (љ) гравирање, наношење или штампање трговачких ознака, логотипова, налепница и других сличних знакова распознавања на робу или њену амбалажу;

(221) (м) мешање роба које не доводи до суштинског разликовања добијене робе од полазних компоненти;

(222) (н) клање животиња;

(223) (њ) транжирање меса, рибе; или

(224) (о) комбинација два или више поступака наведених горе.

(225) 2. Сви поступци који се обављају на датом производу у Страни извозници узимају се у обзир када се утврђује да ли ће се обрада или прерада која је извршена на том производу сматрати недовољним у смислу става 1. овог члана.

(226) 3. У сврху става 1. овог члана, под „једноставним поступком” се подразумева поступак за чије обављање нису потребна посебна знања (вештине), или машине, апарати и опрема посебно намењени за те поступке.

(227) ЧЛАН 28.

(228) Кумулација порекла

(229) 1. Роба пореклом из Стране која се користи као материјал у процесу производње робе у другој Страни сматра се да је пореклом из оне Стране у којој су обављене последње операције, осим оних из става 1. члана 27. (Минимални поступци или процеси) ове главе.

(230) 2. Производи који су пореклом из једне Стране, а на којима није вршена никаква обрада или прерада у Страни извозници, задржавају своје порекло ако се извозе у другу Страну.

(231) ЧЛАН 29.

(232) Квалификациона јединица

(233) Квалификациона јединица за примену ове главе је конкретни производ који се сматра основном јединицом при сврставању применом номенклатуре Хармонизованог система. На основу тога, следи да:

(234) (а) када се производ састоји од групе или склопа елемената сврстаних у један тарифни број или подброј према условима Хармонизованог система, таква целина чини квалификациону јединицу;

(235) (б) када се пошиљка састоји од низа истоветних производа сврстаних у исти тарифни број или подброј Хармонизованог система, свака појединачна ставка ће бити узета у обзир приликом примене ове главе.

(236) ЧЛАН 30.

(237) Прибор, резервни делови и алати

(238) 1. Прибор, резервни делови и алати који су поднети и сврстани заједно са робом сматраће се да су део робе, под условом:

(239) (а) да су фактурисани заједно са робом; и

(240) (б) да су њихове количине и вредности у комерцијалном смислу уобичајене за робу.

(241) 2. Када роба подлеже критеријуму промене тарифног сврставања који је наведен у Анексу 2. (Списак посебних правила за производ) уз овај споразум, прибор, резервни делови или алати описани у ставу 1. овог члана неће се узимати у обзир приликом утврђивања порекла робе.

(242) 3. Када роба подлеже захтеву за регионалну вредност садржаја, вредност прибора, резервних делова или алата описаних у ставу 1. овог члана узима се у обзир као материјали са пореклом или материјали без порекла, зависно од случаја, при израчунавању регионалне вредности садржаја робе.

(243) ЧЛАН 31.

(244) Паковање, амбалажа и контејнери

(245) 1. Контејнери и амбалажни материјали који се користе за транспорт робе не узимају се у обзир при утврђивању порекла робе.

(246) 2. При утврђивању порекла робе не узима се у обзир порекло амбалажног материјала и контејнера у које се пакује роба за продају на мало, под условом да су амбалажни материјали и контејнери сврстани заједно са робом.

(247) 3. Изузетно од става 2. овог члана, када роба подлеже захтеву за регионалну вредност садржаја, вредност амбалажног материјала и контејнера који се користе за продају у малопродаји узима се у обзир као материјали са пореклом или материјали без порекла, зависно од случаја, у израчунавању регионалне вредности садржаја робе.

(248) ЧЛАН 32.

(249) Неутрални елементи

(250) Да би се утврдило да ли је неки производ са пореклом, порекло неутралних елемената који се користе у производњи, при испитивању или контроли производа, али нису сами по себи физички уграђени у производ, неће се узети у обзир. Такви неутрални елементи укључују, између осталог, следеће:

(251) (а) гориво, енергију, катализаторе и раствараче;

(252) (б) опрему, уређаје и потрошни материјал који се користе за испитивање или контролу производа;

(253) (в) рукавице, наочаре, обућу, одећу, сигурносну опрему и потрошни материјал;

(254) (г) алате, боје и калупе;

(255) (д) резервне делове и материјале који се користе за одржавање опреме и зграда; и

(256) (ђ) мазива, масти, материјале за намешавање и друге материјале који се користе у производњи или се користе за рад опреме и зграда.

(257) ЧЛАН 33.

(258) Сетови

(259) Роба сврстана као сет, како је дефинисано Основним правилом 3 за Тумачење Хармонизованог система, сматра се робом са пореклом, када све компоненте које улазе у састав сета имају порекло. Међутим, када се сет састоји од производа са пореклом и производа без порекла, сет у целини ће се сматрати са пореклом под условом да вредност производа без порекла како је утврђено у складу са чланом 25. (Регионална вредност садржаја) ове главе, не прелази 15% цене сета франко фабрика.

(260) ЧЛАН 34.

(261) Начело територијалности

(262) Услови за стицање статуса производа са пореклом наведени у члану 23. (Роба са пореклом) и члану 32. (Неутрални елементи) ове главе биће испуњени без икаквог прекида у једној Страни.

(263) ЧЛАН 35.

(264) Директни транспорт

(265) 1. Повлашћени тарифни третман предвиђен Споразумом примењује се на производе који задовољавају услове из ове главе и који се директно транспортују између Страна.

(266) 2. Изузетно од става 1. овог члана, за следеће робе наведене у наставку сматраће се да се директно транспортују од Стране извознице у Страну увозницу:

(267) (а) роба која се транспортује без проласка кроз страну која није Уговорна страна; и

(268) (б) роба чији транспорт укључује транзит кроз једну или више страна које нису Уговорне стране, са или без претовара или привременог складиштења у тим странама, под условом да:

(1) је транзит оправдан географским разлозима или разлозима који се односе искључиво на потребе транспорта;

(2) роба не улази у трговину или потрошњу у наведеним Странама; и

(3) се роба не подвргава накнадној производњи или било ком поступку осим истовара, поновног утовара, дељења пошиљки или било ког другог поступка који је неопходан за њено очување у добром стању, под условом да роба остаје под царинским надзором током транзита кроз Страну која није Уговорна страна.

(272) 3. Усклађеност са одредбама из става 2. овог члана доказује се тако што ће се царинским органима Стране увознице поднети или царински документи страна које нису Уговорне стране, или било која друга документа за која царински органи Стране увознице буду сматрали да су задовољавајући.

(273) ДЕО II

(274) ПРОЦЕДУРЕ ЗА ПРИМЕНУ

(275) ЧЛАН 36.

(276) Доказ о пореклу

(277) 1. У циљу потврђивања статуса порекла робе за примену режима слободне трговине по овом споразуму, царинском органу Стране увознице доставља се један од следећих доказа о пореклу:

(278) (а) Уверење о пореклу како је наведено у члану 37. (Уверење о пореклу) у складу с одредбама ове главе; или

(279) (б) Декларација о пореклу коју је сачинио Овлашћени извозник како је наведено у члану 38. (Декларација о пореклу Овлашћеног извозника) у складу са одредбама ове главе.

(280) 2. За потребе става 1. овог члана, Стране се могу договорити да успоставе систем који омогућава да се докази о пореклу наведени у подставовима (а) и (б) става 1. овог члана издају електронски и/или достављају електронски.

(281) ЧЛАН 37.

(282) Уверење о пореклу

(283) 1. Уверење о пореклу издаје овлашћени орган Стране извознице.

(284) 2. Уверење о пореклу се издаје пре или у тренутку извоза у свим случајевима када се може сматрати да су производи који се извозе пореклом из те Стране у складу са одредбама ове главе. Извозник, произвођач или њихов овлашћени заступник, у складу са домаћим законодавством, подносе писмени захтев за Уверење о пореклу заједно са одговарајућом пратећом документацијом којом доказује да производи који се извозе испуњавају услове за издавање Уверења о пореклу.

(285) 3. Уверење о пореклу, за који је узорак дат у Анексу 3. (Уверење о пореклу) овог споразума, попуњава се на енглеском језику и прописно оверава потписом и печатом. Уверење о пореклу важи само годину дана од дана издавања.

(286) 4. У изузетним случајевима када Уверење о пореклу није издато пре или у време извоза, Уверење о пореклу може се издати ретроактивно, у року од годину дана од датума отпреме, са напоменом „РЕТРОАКТИВНО ИЗДАТО”, и с роком важења од једне године од дана отпреме.

(287) 5. У случају крађе, губитка или случајног уништења Уверења о пореклу, извозник или произвођач може поднети писмени захтев овлашћеним органима Стране извознице за издавање овереног дупликата, под условом да је потврђено да претходно издати оригинални примерак није у употреби. Оверени дупликат ће бити означен ознаком „ДУПЛИКАТ” заједно са позивом на број и датумом издавања оригиналног Уверења о пореклу. Оверени дупликат има исти рок важења као и оригинално Уверење о пореклу.

(288) 6. Уверења о пореклу која се достављају царинском органу Стране увознице након истека рока важења могу бити прихваћена у случају када је непоштовање рока проузроковано вишом силом.

(289) ЧЛАН 38.

(290) Декларација о пореклу Овлашћеног извозника

(291) 1. Декларацију о пореклу из тачке (б) члана 36. (Доказ о пореклу) из ове главе може да сачини Овлашћени извозник у складу са текстом наведеним у Анексу 4. (Декларација о пореклу) овог споразума (верзија на енглеском језику). Страна извозница додељује статус Овлашћеног извозника и њиме управља у складу са својим домаћим законодавством.

(292) 2. Декларација о пореклу може бити сачињена ако се за производе може сматрати да су пореклом из Стране и ако испуњавају друге захтеве ове главе.

(293) 3. Овлашћени извозник који сачињава Декларацију о пореклу мора бити спреман да у сваком тренутку, на захтев царинских органа Стране извознице, достави све одговарајуће документе који доказују да предметни производи имају статус производа са пореклом, као и испуњеност других услова из ове главе.

(294) 4. Декларацију о пореклу сачињава Овлашћени извозник тако што ће је откуцати или отиснути у печатном или штампаном облику на фактури, отпремници или другом комерцијалном документу, који царински орган Стране увознице сматра валидним, а који описује предметну робу до нивоа детаља који је потребан да би роба могла да буде препознатљива. Декларација о пореклу садржи број овлашћења Овлашћеног извозника, име и оригинални потпис лица које својеручно потписује декларацију о пореклу. Овлашћени извозник може издати Декларацију о пореклу ретроактивно, у року од годину дана од датума отпреме.

(295) 5. Декларација о пореклу важи само током годину дана од дана издавања фактуре или других комерцијалних докумената.

(296) ЧЛАН 39.

(297) Електронски систем за размену података о пореклу

(298) Стране ће настојати да развију електронски систем за размену података о пореклу како би осигурале ефективну и ефикасну примену ове главе.

(299) ЧЛАН 40.

(300) Чување докумената о пореклу

(301) 1. Свака од Страна ће захтевати од својих произвођача, извозника и увозника да чувају документе који се односе на порекло производа, као и да испуњавају остале захтеве дефинисане у овој глави током периода од најмање три године.

(302) 2. Свака од Страна ће захтевати да њена овлашћени органи чувају копије Уверења о пореклу и других документованих доказа о пореклу током најмање три године.

(303) 3. Извозници и увозници који остварују повластице од овог споразума ће, у оквиру овог споразума и у складу са домаћим законодавством Стране извознице, односно Стране увознице, поштовати захтеве те Стране и доставити, на њихов захтев, пропратну документацију у вези са испуњавањем услова који су дефинисани у овој глави.

(304) ЧЛАН 41.

(305) Захтеви у погледу увоза

(306) 1. Свака од Страна ће одобрити повлашћени тарифни третман у складу са овим споразумом за производе са пореклом који су увезени из друге Стране на основу доказа о пореклу како је дефинисано у члану 36. (Доказ о пореклу) у складу са овом главом.

(307) 2. Да би добио повлашћени тарифни третман, увозник ће, у складу са процедурама које се примењују у Страни увозници, затражити повлашћени тарифни третман у тренутку увоза производа са пореклом и доставити доказ о пореклу, како је дефинисано у члану 36. (Доказ о пореклу), као и друге документарне доказе на захтев царинских органа Стране увознице.

(308) 3. За потребе става 2. овог члана, доказ о пореклу доставља се царинским органима Стране увознице у року од 12 месеци од дана његовог издавања.

(309) 4. Ако увозник не поседује доказ о пореклу у тренутку увоза, увозник може, у складу са домаћим законодавством Стране увознице, поднети захтев за повлашћени тарифни третман у тренутку увоза и доставити доказ о пореклу као и, по потреби, другу документацију која се односи на увоз у року који је дефинисан законским прописима Стране увознице. Царински органи Стране увознице ће обавити увозне формалности у складу са домаћим законодавством.

(310) ЧЛАН 42.

(311) Неслагања и мање грешке

(312) 1. Проналажење мањих неслагања између навода садржаних у доказу о пореклу и оних у документима који се подносе царинском органу у сврху спровођења формалности у вези са увозом производа ипсо фацто не чине доказ о пореклу неважећим и ништавним ако се исправно утврди да се наведени документ односи на предметне производе.

(313) 2. Мање грешке, као што су грешке у куцању на доказу о пореклу не могу бити разлог за одбијање докумената из става 1. овог члана, ако те грешке не доводе у сумњу тачност навода у тим документима.

(314) ЧЛАН 43.

(315) Обавештења и сарадња

(316) 1. Стране ће једна другој доставити узорке Уверења о пореклу укључујући информације о карактеристикама заштите, узорке отисака печата које користе овлашћени органи за издавање Уверења о пореклу, моделе бројева овлашћења која се издају овлашћеним извозницима и адресе царинских органа који су надлежни за проверу порекла.

(317) 2. Да би се обезбедила правилна примена ове главе, Стране ће помоћи једна другој, преко царинских органа, у провери веродостојности Уверења о пореклу и Декларације о пореклу, као и тачности информација у тим документима.

(318) ЧЛАН 44.

(319) Провера порекла

(320) 1. Како би осигурале ефективну примену ове главе, Стране ће пружити подршку једна другој у спровођењу провере исправности доказа о пореклу, тачности информација наведених у том доказу, статуса порекла предметних производа и испуњености било ког другог захтева у складу са овом главом.

(321) 2. Царински орган Стране извознице врши провере из става 1. овог члана на захтев царинског органа Стране увознице.

(322) 3. Страна увозница подноси захтев за проверу Страни извозници у року од три године од попуњавања или издавања доказа о пореклу. Страна извозница није у обавези да спроводи провере на основу захтева за проверу примљених након тог рока.

(323) 4. Захтев за проверу треба да садржи копију доказа о пореклу као и, ако је потребно, било који други документ или информацију која упућује на чињеницу да је доказ о пореклу неважећи. Потребно је навести разлоге за подношење захтева.

(324) 5. Царински органи Стране увознице могу, у складу са својим домаћим законодавством, да суспендују повлашћени тарифни третман или да захтевају плаћање депозита који је еквивалентан пуном износу дажбина на производ који је обухваћен доказом о пореклу док се не заврши поступак провере.

(325) 6. Царински орган Стране извознице може да затражи доказе, спроведе инспекцијски преглед у просторијама извозника или произвођача, провери рачуне извозника и произвођача и предузме друге одговарајуће мере ради провере усклађености са овом главом.

(326) 7. Страна којој је упућен захтев обавештава Страну која подноси захтев о резултатима и налазима провере у року од шест месеци од датума захтева за проверу, осим ако се Стране не договоре о другом временском оквиру из оправданих разлога. Уколико Страна која подноси захтев не добије одговор у року од шест месеци или у неком другом временском року о ком су се Стране договориле, ако у одговору није јасно наведено да ли је доказ о пореклу валидан или да ли производ има статус производа са пореклом, Страна која подноси захтев може одбити повлашћени тарифни третман за производ који је обухваћен предметним доказом о пореклу.

(327) ЧЛАН 45.

(328) Одбијање повлашћеног тарифног третмана

(329) Осим ако је другачије предвиђено у овој глави, Страна увозница може одбити захтев за повлашћени тарифни третман, ако:

(330) (а) роба не испуњава захтеве ове главе;

(331) (б) увозник, извозник или произвођач не поштује релевантне захтеве ове главе;

(332) (в) доказ о пореклу не испуњава услове из ове главе; или

(333) (г) у случају предвиђеном у ставу 7. члана 44. (Провера порекла) ове главе.

(334) ЧЛАН 46.

(335) Поверљивост

(336) У складу са домаћим законодавством сваке Стране, све информације које је Страна означила као поверљиве или доставила на поверљивој основи не могу бити обелодањене бити откривене без изричите дозволе лица или органа који их достављају.

(337) ЧЛАН 47.

(338) Поткомитет за правила о пореклу

(339) У складу са ставом 3. члана 70. (Заједнички комитет) Споразума, оснива се Поткомитет за правила о пореклу, задужен за обављање административне сарадње у циљу правилне и једнообразне примене ове главе.

(340) ГЛАВА 4.

(341) ЦАРИНСКЕ ПРОЦЕДУРЕ И ОЛАКШАВАЊЕ ТРГОВИНЕ

(342) ЧЛАН 48.

(343) Царинске процедуре и олакшавање трговине

(344) Стране ће, у циљу олакшавања међусобне трговине, учинити следеће:

(345) (а) поједноставити, у највећој могућој мери, царинске и граничне процедуре у вези са трговином робом и повезаним услугама;

(346) (б) унапредити међусобну сарадњу, како би побољшале своје учешће у изради и примени међународних конвенција и препорука у вези са олакшавањем трговине; и

(347) (в) сарађивати по питању олакшавања трговине у оквиру Заједничког комитета.

(348) ЧЛАН 49.

(349) Општи принципи

(350) Имајући за циљ да служе интересима својих пословних заједница и да створе трговинско окружење које им омогућава да искористе могућности које нуди Споразум, Стране су се сагласиле да следећи принципи, нарочито, представљају основу за развој и спровођење мера за олакшавање трговине од стране њихових царинских органа и органа који су надлежни за трговинске послове:

(351) (а) јавност, ефикасност, поједностављење, усаглашеност и усклађеност царинских и других граничних процедура;

(352) (б) доследно, непристрасно, предвидљиво и разумно спровођење закона, прописа и административних правила који су релевантни за међународну трговину робом;

(353) (в) промовисање међународних стандарда;

(354) (г) усклађеност са мултилатералним инструментима;

(355) (д) најбоља могућа употреба информационе технологије;

(356) (е) високи стандарди јавних услуга;

(357) (ж) царинске и друге граничне контроле засноване на управљању ризиком;

(358) (з) сарадњу унутар сваке Стране између царинских и других граничних органа; и

(359) (и) консултације између Страна и њихових одговарајућих пословних заједница.

(360) ЧЛАН 50.

(361) Јавност

(362) 1. Свака Страна ће моментално објавити и ажурирати, у мери у којој је то могуће на енглеском језику, на интернету:

(363) (а) све законе, прописе, административнаправила која имају општу примену и која су релевантна за трговину робом;

(364) (б) опис својих увозних, извозних и транзитних процедура, укључујући процедуре преиспитивања и подношења жалби, којим се информишу заинтересована лица о практичним корацима потребним за увоз, извоз или транзит робе;

(365) (в) обрасце и документе потребне за увоз, извоз или транзит преко царинске територије те Стране; и

(366) (г) контакт информације контакт тачака.

(367) 2. Свака Страна ће одредити контакт тачке за царинска и гранична питања која су релевантна за трговину робом, који ће моћи да се контактира на енглеском језику путем интернета. Стране неће захтевати плаћање накнаде за одговоре на такве упите.

(368) 3. Свака Страна ће консултовати своју пословну заједницу о њеним потребама у вези са развојем и применом мера за олакшавање трговине, при чему ће посебна пажња бити посвећена интересима малих и средњих предузећа.

(369) 4. Свака Страна ће, у мери у којој је то изводљиво и на начин који је у складу са њеним домаћим законом и правним системом, објавити унапред, а посебно на интернету, све предлоге закона и прописа који су релевантни за међународну трговину, са циљем да заинтересованим лицима омогући да дају коментаре на поменуте законе.

(370) 5. Свака Страна ће обезбедити да се омогући разуман временски период између објављивања закона и прописа релевантних за међународну трговину и њиховог ступања на снагу.

(371) ЧЛАН 51.

(372) Поједностављивање процедура међународне трговине

(373) 1. Стране ће примењивати царинске и граничне процедуре у вези са билатералном трговином које су једноставне, разумне и непристрасне.

(374) 2. Стране ће ограничити контроле, формалности и број докумената потребних у контексту трговине робом између Страна на оне неопходне и одговарајуће како би се осигурала усклађеност са законским захтевима и на тај начин, у највећој могућој мери, поједноставиле одговарајуће процедуре. У циљу свођења на минимум учесталости и сложености увозних, извозних и транзитних формалности и смањења и поједностављења захтева за увозну, извозну и транзитну документацију, свака Страна ће обезбедити да се те формалности и захтеви за документацијом:

(375) (а) примењују у циљу брзог царињења и пуштања робе;

(376) (б) примењују на начин који има за циљ смањење времена и трошкова; и

(377) (в) су изабране најмање рестриктивне трговинске мере.

(378) 3. Страна у коју се увози неће захтевати оригинал или копију извозне декларације од увозника, осим путем билатералне царинске узајамне административне помоћо и под одређеним условима.

(379) 4. Стране ће користити ефикасне царинске и трговинске процедуре, у циљу смањења трошкова и непотребних кашњења у узајамној трговини, на основу, према потреби, међународних стандарда, посебно стандарда, смерница и препорука Светске царинске организације (СЦО) укључујући принципе Ревидиране међународне конвенције о поједностављењу и хармонизацији царинских процедура (Ревидирана Кјото конвенција), Комисије Цодеx Алиментариус, Светске организације за здравље животиња, Центра Уједињених нација за олакшице у трговини и електронски Бизнис, Међународне организације за стандардизацију, Међународне електротехничке комисије, Међународне уније за телекомуникације и релевантних међународних и регионалних организација које делују у оквиру Међународне конвенције о заштити биља.

(380) 5. Свака Страна ће усвојити или одржавати процедуре које:

(381) (а) обезбеђују електронско достављање унапред и обраду информација пре физичког доласка робе како би се убрзало њено царињење, ако су за то испуњени информатички услови;

(382) (б) омогућавају увозницима пуштање робе пре него што испуне све увозне захтеве те Стране ако увозник пружи довољне гаранције и када се одлучи да није потребно даље испитивање, физички преглед или било које друго подношење докумената;

(383) (в) обезбеђују могућност електронског плаћања дажбина, пореза, такси и накнада које наплаћују царински и други гранични органи; и

(384) (г) дозвољавају премештање робе намењене за увоз унутар царинског подручја Стране под царинском контролом од места царинског надзора до другог места царинског надзора одакле би роба потом била оцарињена или пуштена.

(385) ЧЛАН 52.

(386) Надлежне царинарнице

(387) 1. Свака Страна ће одредити царинарнице у којима се роба може допремити или царинити. Приликом утврђивања надлежности и локације ових царинарница и њиховог радног времена, фактори које треба узети у обзир укључују нарочито захтеве трговине.

(388) 2. Свака Страна ће, у зависности од расположивости ресурса, обављати царинске контроле и процедуре ван редовног радног времена или ван просторија надлежних царинарница, ако то трговац захтева из оправданог разлога. Свака с тим у вези такса или накнада биће ограничена на приближну цену пружених услуга.

(389) ЧЛАН 53.

(390) Управљање ризиком

(391) 1. Свака Страна ће одредити која лица, роба или превозна средства ће бити прегледана и обим прегледа, на основу управљања ризиком.

(392) 2. Приликом идентификације и дефинисања ризика у вези са уласком, изласком, транзитом, преносом или крајњом употребом робе која се креће између царинских територија Страна, или у вези са присуством робе која није у слободном промету, Стране ће систематски примењивати објективне процедуре и праксе управљања ризиком.

(393) 3. Граничне процедуре сваке Стране у вези са царинским контролама и међународном трговином, укључујући прегледе документације, физичке прегледе или накнадне прегледе, биће засноване на научној основи и неће бити сложеније него што је потребно, како би се ограничила њена изложеност ризицима из става 2. овог члана.

(394) ЧЛАН 54.

(395) Обавезујућа обавештења

(396) 1. Царински орган сваке Стране издаје, без накнаде, обавезујуће, обавештење у писаној форми, на прописан и временски ограничен начин, пре увоза робе на њено царинско подручје, на писмени захтев који садржи све потребне информације извозника, увозника или било ког лица које има оправдан разлог или њиховог представника1, у погледу:

(397) (а) порекла робе;

(398) (б) тарифног сврставања робе; и

(399) (в) других питања о којима се Стране могу договорити.

(400) 2. Страна која одбије да изда обавезујуће обавештење ће без одлагања писмено обавестити подносиоца захтева, наводећи основ за своју одлуку да одбије издавање обавезујућег обавештења.

(401) 3. Свака Страна ће обезбедити да обавезујуће обавештење буде важеће од датума када је издато, или другог датума наведеног у обавезујућем обавештењу, под условом да су закони, прописи, административна правила и чињенице или околности на којима је засновано обавезујуће обавештење остану непромењени.4. Царински орган Стране која увози може укинути или поништити обавезујуће обавештење, под одређеним условима у складу са својим домаћим законима и прописима.

(402) 5. Свака Страна ће настојати да информације о обавезујућим обавештењима, за које сматра да су од значаја за друге трговце, буду јавно доступне, узимајући у обзир потребу заштите поверљивих информација.

(403) ЧЛАН 55.

(404) Систем Овлашћених привредних субјеката

(405) Права и обавезе Страна у погледу Система овлашћених привредних субјеката уређују се Споразумом између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине о узајамном признавању Програма АЕО Управе царина Министарства финансија Републике Србије и Програма за управљање кредитима предузећа Генералне царинске администрације Народне Републике Кине.

(406) ––––––––––––

(407) 1 Подносилац захтева за обавезујуће обавештење из Кине биће регистрован у Царини Кине.

(408) ЧЛАН 56.

(409) Царински заступници

(410) Царински системи и процедуре сваке Стране ће омогућити извозницима и увозницима да поднесу царинске декларације без прибегавања царинским заступницима.

(411) ЧЛАН 57.

(412) Таксе и накнаде

(413) 1. Свака Страна ће обезбедити, у складу са ставом 1. члана VIII ГАТТ 1994, да се све таксе и накнаде, било ког карактера (осим царинских дажбина, дажбина еквивалентнихунутрашњем порезу или другим унутрашњим дажбинама које се примењују у складу са ставом 2. члана III ГАТТ 1994, и антидампиншких и компензаторних дажбина) уведене на увоз или извоз, или у вези са увозом или извозом, ограниче у смислу износа на приближну цену пружених услуга и да не представљају индиректну заштиту домаће робе или опорезивање увоза или извоза у фискалне сврхе.

(414) 2. Свака Страна ће објавити информације о таксама и накнадама. Стране ће настојати да ове информације објаве на интернету. Такве информације могу укључивати врсту таксе или накнаде, таксе и накнаде које ће бити примењене и начин на који се обрачунавају.

(415) 3. На захтев, Страна ће обезбедити информације о таксама и накнадама које се примењују на увоз робе у ту Страну.

(416) ЧЛАН 58.

(417) Казне

(418) Свака Страна ће усвојити или задржати мере које омогућавају изрицање административних казни и, где је то прикладно, кривичних санкција за кршење њених царинских закона и прописа, укључујући оне који регулишу тарифно сврставање, царинску вредност, правила порекла и захтеве за повлашћен тарифни третман према овом споразуму.

(419) ЧЛАН 59.

(420) Привремени увоз робе

(421) 1. Свака Страна ће дозволити привремени увоз робе у складу са међународним стандардима за које је Страна прихватила обавезу да ће их поштовати и домаћим законима и прописима Стране.

(422) 2. „Привремени увоз”, у смислу овог члана, представља царински поступак у ком се одређена роба може унети на царинско подручје условно ослобођена од плаћања царинских дажбина. Та роба мора бити увезена за одређену намену и мора бити намењена за поновни извоз у оквиру одређеног рока, и не сме бити подвргнута никаквим променама, осим уобичајене амортизације услед употребе.

(423) ЧЛАН 60.

(424) Активно и пасивно оплемењивање

(425) 1. Свака Страна ће дозволити привремени увоз и извоз за потребе активног и пасивног оплемњивања робе у складу са међународним стандардима за које је Страна прихватила обавезу да ће их поштовати и домаћим законима и прописима Стране.

(426) 2. У сврху тумачења овог члана:

(427) (а) „активно оплемењивање” представља царински поступак у ком одређена роба унета на царинско подручје може бити условно ослобођена плаћања царинских дажбина на основу чињенице да је та роба намењена за производњу, прераду или поправку и+поново ће бити извезена; и

(428) (б) „пасивно оплемењивање” је царински поступак у ком одређена роба, која је стављена у слободан промет на царинском подручју, може бити привремено извезена ради производње, прераде или поправке у иностранству, а затим поново увезена уз потпуно или делимично ослобођење од плаћања царинских дажбина.

(429) ЧЛАН 61.

(430) Сарадња граничних органа

(431) Свака Страна ће обезбедити да њени надлежни органи одговорни за контролу увоза и извоза сарађују и координирају своје процедуре како би олакшали трговину.

(432) ЧЛАН 62.

(433) Преглед и жалбе

(434) Свака Страна ће обезбедити, у складу са својим законима и прописима, да увозник, извозник или било које лице на које утичу управне одлуке у вези са царинским питањима има на располагању:

(435) (а) ниво административног преиспитивања одлука од стране њене царинске управе, независно од службеног лица или царинарнице која је одговорна за одлуку која се преиспитује и

(436) (б) судско преиспитивање управних одлука које подлежу њеним законима и прописима.

(437) ЧЛАН 63.

(438) Поверљивост

(439) Све пружене информације у вези са увозом, извозом, обавезујућим обавештењима или транзитом робе Стране ће третирати као поверљиве, и биће покривене обавезом чувања пословне тајне, у складу са одговарајућим законима сваке од Страна. Такве информације органи Страна неће откривати без претходне експлицитне сагласности лица или органа који их пружа.

(440) ЧЛАН 64.

(441) Сарадња и консултације

(442) 1. Стране могу да идентификују и доставе Заједничком комитету на разматрање, даље мере у циљу олакшавања трговине међу њима.

(443) 2. Стране ће унапређивати међународну сарадњу у оквиру релевантних мултилатералних форума који се баве питањима олакшавања трговине. Стране ће разматрати релевантне међународне иницијативе како би идентификовале додатне области у којима заједничке акције могу да допринесу остварењу заједничких циљева и доставиле их Заједничком комитету на разматрање.

(444) 3. Царински органи Страна ће обезбедити међусобну административну сарадњу како би обезбедили правилну примену царинског закона, ревизију царинских процедура, спречавање, истрагу и борбу против царинских прекршаја како би се постигао задовољавајући баланс између ефективне контроле и олакшавања.

(445) 4. Царински органи Страна ће унапредити сарадњу засновану на „паметној царини, паметним границама и паметном повезивању” у циљу повећања међусобног поверења и промовисања олакшавања трговине како би се постигла повезаност на високом нивоу између Страна.

(446) 5. Свака Страна може затражити консултације о питањима која се појаве у вези са спровођењем ове главе. Такве консултације ће се спроводити преко релевантних контакт тачака одговарајућег царинског органа. Информације о контакт тачкама биће достављене другој Страни, и обавештење о свакој измени наведених информација мора бити благовремено достављено.

(447) ГЛАВА 5.

(448) ЗАШТИТА ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ

(449) ЧЛАН 65.

(450) Заштита интелектуалне својине

(451) 1. За потребе овог споразума, израз „интелектуална својина” означава интелектуалну својину како је дефинисано у члану 1. Споразума СТО о трговинским аспектима права интелектуалне својине (у даљем тексту „Споразум ТРИПС”).

(452) 2. Стране препознају значај заштите права интелектуалне својине и обезбеђују адекватну и ефективну примену међународних уговора који се односе на интелектуалну својину чије су потписнице. Стране које су потписнице Споразума ТРИПС потврђују своје обавезе које тај споразум дефинише. Стране које нису потписнице Споразума ТРИПС ће следити принципе Споразума ТРИПС.

(453) 3. Свака од Страна ће држављанима друге Стране пружити третман који није мање повољан од третмана који пружа својим држављанима у погледу заштите интелектуалне својине у складу са одредбама и изузецима предвиђеним у чл. 3. и 5. Споразума ТРИПС.

(454) 4. Свака од Страна ће држављанима друге стране пружити третман који није мање повољан од оног који даје држављанима било које друге земље у погледу заштите интелектуалне својине у складу са одредбама Споразума ТРИПС, а посебно чл. 4 и 5. овог споразума.

(455) 5. Стране ће настојати да у својим законима и прописима обезбеде одредбе за спровођење права интелектуалне својине на истом нивоу као што је предвиђено чл. 41. до 50. Споразума ТРИПС, како би омогућиле ефикасне мере против сваког акта повреде интелектуалне својине.

(456) 6. Стране ће сарађивати у вези са питањима интелектуалне својине. На захтев једне од Страна, одржаће се консултације стручњака о овим питањима, посебно у вези са активностима које се односе на постојеће или будуће међународне конвенције о хармонизацији, управљању и заштити права интелектуалне својине и о активностима у међународним организацијама, као што су СТО, Светска организација за интелектуалну својину, као и у вези са односима Страна са трећим странама у вези са питањима интелектуалне својине.

(457) 7. Ако се појаве проблеми у области заштите интелектуалне својине који утичу на услове трговине, на захтев једне од Страна одржаће се ванредне техничке консултације на Заједничком комитету, у циљу постизања обострано задовољавајућих решења. Техничке консултације могу се спроводити на било који начин о коме се Стране договоре.

(458) ГЛАВА 6

(459) УЛАГАЊА И УСЛУГЕ

(460) ЧЛАН 66.

(461) Подстицање улагања

(462) Стране придају важност унапређењу прекограничних улагања и токова технологије, као средстава за остваривање економског раста и развоја. Сарадња у вези с тим може да укључи:

(463) (а) утврђивање могућности за улагања;

(464) (б) размену информација о мерама за унапређење улагања у иностранству;

(465) (в) размену информација о прописима који се тичу улагања;

(466) (г) помоћ инвеститорима да разумеју прописе у вези са инвестицијама и инвестиционо окружење у обе Стране; и

(467) (д) унапређење правног амбијента који погодује повећању инвестиционих токова.

(468) ЧЛАН 67.

(469) Олакшавање инвестиција

(470) 1. У складу са својим законима и прописима, свака од Страна ће омогућити улагања друге Стране, између осталог путем:

(471) (а) побољшања транспарентности и ефикасности њиховог домаћег инвестиционог окружења;

(472) (б) стварања неопходног окружења за све облике улагања;

(473) (в) поједностављивања доступности информација о процедурама за пријаве и одобрења улагања;

(474) (г) промовисање ширења информација, укључујући, између осталог, правила, прописе, политике и процедуре за улагања; и

(475) (д) унапређење инвестиционог аранжмана у формату „све на једном месту”, у Странама домаћинима, ради пружања помоћи и саветодавних услуга пословним секторима, укључујући олакшавање добијања лиценци и дозвола за рад.

(476) 2. У складу са домаћим законима и прописима, Страна ће ставити на објавити мере којима се прописују формалности успостављања улагања инвеститорима и њиховим улагањима код друге Стране. Страна ће заштитити све поверљиве пословне информације од било каквог откривања које би штетило конкурентској позицији инвеститора или инвестиције.

(477) 3. Ништа у овом ставу неће се тумачити тако да спречава Страну да на други начин прибави или открије информације у вези са правичном применом њеног домаћег закона у доброј вери.

(478) ЧЛАН 68.

(479) Трговина услугама

(480) 1. Стране теже да остваре постепену либерализацију и отворе своја тржишта за трговину услугама у складу с одредбама Општег XVII споразума о трговини услугама (у даљем тексту: „ГАТС”), узимајући у обзир текуће активности под окриљем СТО.

(481) 2. Уколико једна Страна, по ступању на снагу овог споразума, додели трећој страни додатне олакшице у погледу приступа њеном тржишту услуга, дужна је да пружи одговарајућу прилику за започињање преговора у циљу давања тих олакшица другој Страни на узајамној основи.

(482) 3. Стране се обавезују да прате примену ст. 1. и 2. у циљу утврђивања споразума којим се либерализује трговина услугама између њих у складу са чланом В ГАТС.

(483) ЧЛАН 69.

(484) Изузеће од примене одредбе о решавању спорова

(485) Ниједна Страна неће користити Глава 9. (Решавање спорова) за било које питање које произилази из ове главе или се односи на исту.

(486) ГЛАВА 7

(487) ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ ОДРЕДБЕ

(488) ЧЛАН 70.

(489) Заједнички комитет

(490) 1. Стране овим оснивају Заједнички комитет о слободној трговини између Србије и Кине. Састојаће се од представника Страна, које ће предводити високи званичници које они делегирају у ову сврху.

(491) 2. Заједнички комитет ће:

(492) (а) надгледати и оцењивати примену овог споразума, између осталог, и вршењем свеобухватне оцене спровођења одредби овог споразума, узимајући у обзир све конкретне оцене које су садржане у Споразуму;

(493) (б) пратити могућност додатног уклањања препрека у трговини и других рестриктивних мера које се тичу трговине између Страна;

(494) (в) надгледати даљи развој овог споразума;

(495) (г) надгледати рад свих поткомитета и радних група који су основани у складу с овим споразумом;

(496) (д) настојати да реши спорове који могу да настану у вези с тумачењем или применом овог споразума; и

(497) (ђ) размотрити свако питање које може да утиче на спровођење овог споразума2.

(498) 3. Заједнички комитет може да образује поткомитете и радне групе које сматра да потребним, како би му помогли да испуни своје задатке. Осим ако није другачије предвиђено овим споразумом, поткомитети и радне групе делују у складу с мандатом који утврди Заједнички комитет.

(499) 4. Заједнички комитет консензусом доноси одлуке предвиђене овим споразумом, а може да даје и препоруке.

(500) 5. Заједнички комитет је дужан да се састане у року од годину дана по ступању на снагу овог споразума. После тога, састаје се када то буде потребно, уз узајамну сагласност Страна, по правилу сваке две године. Састанцима се заједнички председава. Заједнички комитет доноси свој пословник о раду.

(501) 6. Свака од Страна може у било ком тренутку да затражи, путем писменог обавештења другој Страни, да се одржи посебан састанак Заједничког комитета. Такав састанак ће се одржати у року од 30 дана од пријема захтева, осим ако се Стране другачије не договоре.

(502) 7. Заједнички комитет ће, у складу са чланом 90. (Измене и допуне) разматрати предлоге за све измене и допуне овог споразума које поднесе једна Страна и препоручиће Странама измене и допуне на усвајање.

(503) ––––––––––––

(504) 2 Обе Стране су сагласне да сарађују у области здравства и традиционалне кинеске медицине у складу са овим споразумом, како је наведено у Анексу 6. (Сарадња у области здравства/ТКМ сарадња).

(505) ЧЛАН 71.

(506) Центри за контакт

(507) У циљу олакшавања комуникације између Страна у вези са било којим питањем које је обухваћено овим споразумом, Стране ће именовати и прописно ажурирати информације о органима и институцијама одговорним за спољну трговину који служе као центри за контакт.

(508) ГЛАВА 8

(509) КОНКУРЕНЦИЈА

(510) ЧЛАН 72.

(511) Правила конкуренције у вези са предузећима

(512) 1. Свака од Страна разуме да забрана антиконкурентског пословног понашања и спровођење политике конкуренције доприноси спречавању подривања предности либерализације трговине и инвестиција и промовисању економске ефикасности, фер конкуренције и благостања потрошача.

(513) Стране су сагласне да антиконкурентска пословна пракса означава пословно понашање или трансакције које негативно утичу на конкуренцију на територији једне Стране, као што су:

(514) (а) сви споразуми између предузећа, одлуке асоцијација предузећа или заједничко деловање предузећа чији је циљ или ефекат спречавање, ограничавање или ометање конкуренције;

(515) (б) злоупотреба доминантног положаја од стране једног или више предузећа на целој територији једне од Страна или на њеном већем делу; и

(516) (в) концентрације између предузећа, које значајно ограничавају, нарушавају или спречавају конкуренцију на територији Стране, а посебно ако је то ограничење, нарушавање или спречавање резултат стварања или јачања доминантног положаја.

(517) 2. Одредбе става 1. примењују се и на делатности јавних предузећа и предузећа којима Стране одобре посебна или искључива права, у мери у којој примена ових одредби не омета, правно или стварно, вршење одговарајућих јавних послова који су им додељени.

(518) 3. Одредбе ст. 1. и 2. неће се тумачити тако да представљају било какву директну обавезу за предузећа.

(519) 4. Ниједна Страна нема право да прибегне решавању спорова у складу са Главом 9. (Решавање спорова) за било које питање које произађе из овог члана.

(520) 5. Сви термини и дефиниције коришћени у овом члану, као и сва упућивања на процедуру, тумаче се у складу са релевантним националним законима и прописима Страна.

(521) ГЛАВА 9.

(522) РЕШАВАЊЕ СПОРОВА

(523) ЧЛАН 73.

(524) Предмет и подручје примене

(525) Осим ако није другачије предвиђено овим споразумом, увек када једна Страна сматра да је мера друге Стране у супротности са правима и обавезама по основу овог споразума, примењују се одредбе о решавању спорова из ове главе.

(526) ЧЛАН 74.

(527) Тело надлежно за решавање спорова

(528) 1. Када дође до спора у вези са било којим питањем по основу овог споразума и другог споразумом о слободној трговини које имају Стране, укључујући и Споразум СТО, оштећена Страна може изабрати тело које ће бити надлежно за решавање спора.

(529) 2. Након што оштећена Страна затражи веће у складу са споразумом из става 1, одабрано тело користи се уз искључење осталих.

(530) ЧЛАН 75.

(531) Консултације

(532) 1. У случају било које разлике у тумачењу, спровођењу и примени овог споразума, Стране су дужне да учине све да, путем сарадње и консултација, дођу до узајамно задовољавајућег решења.

(533) 2. Свака Страна може да затражи консултације писменим путем с другом Страном у вези са сваком мером за коју сматра да није у складу са правима и обавезама по овом споразумом. У захтеву за консултације наводе се разлози за захтев, укључујући опис спорне мере и кратак резиме правног основа за жалбу. Друга Страна обавезује се да одговори на захтев у року од 10 дана од дана пријема.

(534) 3. Консултације се обављају у оквиру Заједничког комитета, на захтев било које од Страна, и то у року од тридесет (30) дана од пријема обавештења из става 2, у циљу налажења опште прихватљивог решења. Консултације о хитним питањима почињу у року од петнаест (15) дана од пријема захтева за консултације. Уколико Страна којој је такав захтев поднет у складу са ставом 2, не одговори на њега у року од десет (10) дана или не започне консултације у року од тридесет (30) дана по пријему тог захтева, или у року од 15 дана по хитним питањима, Страна која подноси захтев има право да захтева оснивање арбитражног већа у складу са чланом 77. (Оснивање арбитражног већа).

(535) 4. Консултације су поверљиве и не доводе у питање права било које Стране у било ком даљем поступку.

(536) ЧЛАН 76.

(537) Добре услуге, мирење или посредовање

(538) 1. Добре услуге, мирење и посредовање јесу поступци који се предузимају добровољно ако се Стране тако договоре. Ти поступци могу бити започети и прекинути у било ком тренутку.Они се могу наставити док су у току поступци арбитражног већа основаног у складу са овом главом.

(539) 2. Поступци који укључују добре услуге, мирење и посредовање поверљиви су и без утицаја на права Страна у било ком другом поступку.

(540) ЧЛАН 77.

(541) Оснивање арбитражног већа

(542) 1. Оштећена Страна може путем писменог обавештења Страни на коју се жали поднети на арбитражу спорове између Страна у вези са тумачењем права и обавеза по основу овог споразума, који нису решени путем директних консултација или у оквиру Заједничког комитета у року од 60 дана, односно 30 дана по хитним питањима, од датума пријема захтева за консултације.

(543) 2. Захтев за арбитражу треба да идентификује конкретну меру о којој је реч и да кратак резиме правног основа жалбе.

(544) 3. Арбитражно веће састоји се од три члана. Свака Страна дужна је да у року од 25 дана од пријема обавештења из става 1. именује по једног члана. Два члана која су већ именована сагласно именују трећег члана у року од 30 дана од именовања тог другог члана.

(545) Трећи члан не сме бити држављанин Страна, нити имати трајни боравак на територији било које Стране. Члан који буде тако именован биће председник арбитражног већа.

(546) 4. Ако било који члан арбитражног већа није именован у року од 55 дана након пријема писменог захтева за арбитражу у складу са ставом 1, на захтев било које Стране у спору, очекује се да генерални директор СТО именује члана у наредних 30 дана. У случају да је Генерални директор СТО држављанин било које Стране или није у могућности да изврши тај задатак, захтева се да заменик Генералног директора СТО који није држављанин ниједне Стране изврши тај задатак. Ако ни заменик Генералног директора СТО није у могућности да изврши тај задатак, захтева се да председник Сталног арбитражног суда (САС) изврши тај задатак.

(547) Сви чланови већа морају:

(548) (а) бити стручни или искусни у области права, међународне трговине или решавања спорова који произилазе из међународних трговинских споразума и, уколико је могуће, стручни у питањима на која се спор односи;

(549) (б) бити изабрани строго на основу објективности, поузданости и разборите процене;

(550) (в) бити независни и непридружени са било којом Страном и не примати упутства од било које Стране;

(551) (г) поштовати кодекс понашања у складу са релевантним правилима утврђеним у документу WТ/ДСБ/РЦ/1 СТО.

(552) 5. Ако члан већа именован у складу са овим чланом поднесе оставку или постане неспособан да делује, члан који га наслеђује именује се у року од 15 дана у складу са процедуром за избор која је прописана за именовање првобитног члана већа, а наследник има сва овлашћења и дужности првобитног члана већа. Рад арбитражног већа обуставља се за време именовања новог већа исте.

(553) ЧЛАН 78.

(554) Дужности арбитражног већа

(555) 1. Арбитражно веће дужно је да изврши објективну процену спора, укључујући испитивање чињеница случаја и примењивости овог споразума и усклађености са њим. Одлука арбитражног већа је коначна и обавезујућа за стране у спору.

(556) 2. Када арбитражно веће закључи да нека мера није у складу са овим споразумом, обавезује се да препоручи да одговорна Страна меру усклади са овим споразумом.

(557) 3. Арбитражно веће доноси одлуку по основу одредаба овог споразума које се примењују и тумаче у складу са правилима тумачења међународног јавног права.

(558) 4. Арбитражно веће, у својим налазима и препорукама, не може увећати или умањити права и обавезе предвиђене овим споразумом.

(559) ЧЛАН 79.

(560) Правила поступка

(561) 1. Осим ако се стране другачије не договоре, поступак арбитражног већа води се у складу са Правилима поступка наведеним у Анексу 5. (Правила поступка арбитражног већа). Заједнички комитет може изменити и допунити та Правила и све временске оквире наведене у овој глави.

(562) 2. Осим ако се Стране другачије не договоре у року од 30 дана од дана пријема захтева за арбитражу у складу са ставом 1, његов задатак биће да:

(563) „У светлу меродавних одредаба овог споразума, испита случај који се помиње у захтеву за оснивање арбитражног већеа у складу са чланом 77. (Оснивање арбитражног већа) и да повеже законске одлуке и чињенице са разлозима за исте како би се спор разрешио.”

(564) 3. Арбитражно веће обавезује се да настоји да своје одлуке доноси консензусом. Ако није у стању да постигне консензус, може доносити одлуке већином гласова. Чланови већа могу дати одвојена мишљења о питањима за која није постигнута једногласна сагласност. Арбитражно веће не сме да открије који су чланови повезани са мишљењима већине или мањине.

(565) 4. На захтев било које Стране или на сопствену иницијативу, арбитражно веће може затражити научне информације и технички савет од стручњака према сопственом нахођењу.

(566) 5. Стране у спору подједнако сносе трошкове арбитражног већа, укључујући и накнаду за рад његових чланова.

(567) ЧЛАН 80.

(568) Обустава или прекид поступка

(569) 1. Стране се могу договорити да арбитражно веће обустави свој рад у било ком тренутку на период не дужи од 12 месеци од датума постигнутог договора. Ако је рад арбитражног већа обустављен на период дужи од 12 месеци, овлашћење за оснивање арбитражног већа престаје, осим ако се Стране не договоре другачије.

(570) 2. Стране се могу договорити да прекину поступак арбитражног већа.

(571) ЧЛАН 81.

(572) Извештај арбитражног већа

(573) 1. Извештај арбитражног већа саставља се без присуства Страна, у светлу информација и изјава датих арбитражном већу.

(574) 2. Како би се омогућило Странама да имају прилику за разматрање и коментаре, арбитражно веће дужан је дати на увид Странама свој почетни извештај у року од 90 дана од формирања трибунала, у коме су изнети његови налази о чињеницама и његова одлука о томе да ли је Страна у спору испоштовала своје обавезе из овог споразума. У изузетним случајевима, ако арбитражно веће сматра да не може да објави свој почетни извештај у року од 90 дана, дужно је да писмено обавестити Стране о разлозима кашњења заједно са проценом периода у коме ће објавити свој извештај. Било какво кашњење не може бити дуже од 30 дана, осим ако се Стране другачије не договоре.

(575) 3. Страна може поднети писане коментаре арбитражном већу у року од 10 дана од пријема почетног извештаја. Након што размотри те писане коментаре Страна и спроведе додатно испитивање које сматра потребним, арбитражно веће дужно је да Странама представи свој коначни извештај у року од 30 дана од представљања почетног извештаја, осим ако се Стране другачије не договоре. Коначни извештај арбитражног већа мора бити доступан као јавни документ након истека 10 дана од дана његовог објављивања, уз услов да су поверљиве информације заштићене, у складу са законима Страна.

(576) 4. Арбитражни извештај је коначан.

(577) ЧЛАН 82.

(578) Спровођење одлуке

(579) 1. Страна у спору је дужна да, без одлагања, поступи по одлуци арбитражног већа. Уколико није могуће да одмах поступи по истој, Стране су дужне да настоје да се договоре око разумног временског рока да се тако поступи. Уколико се такав договор не постигне у року од 30 дана од датума одлуке, било која Страна може да, у року од десет дана по истеку тог периода, затражи од првобитног арбитражног већа да утврди дужину разумног временског рока. Одлука арбитражног већа треба да се донесе у року од 30 дана од пријема таквог захтева.

(580) 2. Страна у спору дужна је да обавести другу Страну о мери коју је донела како би спровела одлуку, те да опише начин на који мера осигурава усклађеност, са довољно детаља како би омогућила другој Страни да процени меру.

(581) ЧЛАН 83.

(582) Провера усклађености

(583) 1. Када се Стране не слажу о постојању или доследности мера предузетих у складу са препорукама и одлукама арбитражног већеа са овим споразумом, о таквом спору ће се одлучивати путем поступака за решавање спорова у складу са овом главом, као и путем прибегавања првобитном арбитражном већеу увек када је то могуће.

(584) 2. Арбитражно веће дужно је да сазове седницу што је пре могуће након достављања захтева и да објави извештај о томе у року од 60 дана од дана достављања писменог обавештења. Када арбитражно веће сматра да не може да објави свој извештај у том року, обавезује се да обавести Стране у писаној форми о разлозима кашњења, заједно са проценом временског рока у коме ће објавити свој извештај. Било какво кашњење не може бити дуже од 30 дана осим ако се Стране другачије не договоре.

(585) 3. Чланови који се тичу поступка арбитражног већа у овој глави примењују се мутатис мутандис на поступак по основу овог члана.

(586) ЧЛАН 84.

(587) Компензације и суспензија концесија

(588) 1. Ако предметна Страна не поступи у складу са одлуком у разумном временском року а Стране се нису договориле о било каквој компензацији, друга Страна може да, све док одлука не буде спроведена или док се спор не реши на другачији начин, и уз услов да достави обавештење о томе 30 дана унапред, суспендује примену концесија предвиђених овим споразумом, али само у износу који је еквивалентан онима на које утиче мера за коју је арбитражно веће утврдило да крши овај споразум.

(589) 2. При разматрању које концесије и обавезе да обустави, оштећена Страна најпре ће настојати да суспендује концесије у истом сектору или секторима као онај на које утиче мера за коју је арбитражни веће утврдио да није у складу са овим споразумом. Ако оштећена Страна сматра да није могуће или није делотворно обуставити концесије и обавезе у истом сектору или секторима, може обуставити концесије и обавезе у другим секторима. У том случају, оштећена Страна дужна је да у своје обавештење којим најављује обуставу концесија или обавеза укључи разлоге за своју одлуку.

(590) 3. У обавештењу којим најављује обуставу концесија или обавеза, оштећена Страна обавезује се да наведе концесије или обавезе које намерава да обустави, разлоге за такву обуставу и тренутак када обустава почиње. У року од 15 дана од пријема тог обавештења, Страна против које је поднета жалба може затражити од арбитражног већа да одлучи да ли су концесије или обавезе које оштећена страна намерава да обустави еквивалентни онима које су погођене мером за коју се утврди да није у складу са овим споразумом, и да ли је предложена обустава у складу са ст. 1. и 2. Одлука арбитражног већа треба да се донесе у року од 60 дана од пријема таквог захтева. Концесије или обавезе не могу се обуставити док арбитражно веће не донесе одлуку.

(591) 4. Обештећење и обустава концесија представљају привремене мере и оштећена страна примењује их само док се мере за које се утврди да нису у складу са овим споразумом не повуку или измене и допуне тако да буду у складу са овим споразумом или док Стране на други начин не реше спор. У ту сврху, уколико Страна против које је поднета жалба сматра да је отклонила неусклађеност коју је арбитражно веће уочило, она може доставити писано обавештење оштећеној Страни описујући начин на који је неусклађеност уклоњена.

(592) 5. О сваком спору у вези са спровођењем одлуке или обустави која је најављена одлучује арбитражно веће на захтев било које Стране пре него што се може тражити обештећење или применити обустава накнада. Арбитражно веће може такође одлучити о усаглашености са одлуком било које мере спровођења усвојене након обуставе концесија и да ли обуставу концесија треба прекинути или изменити. Одлука арбитражног већа према овом ставу обично се доноси у року од 45 дана од дана пријема таквог захтева.

(593) ЧЛАН 85.

(594) Након суспензије

(595) 1. Не доводећи у питање поступке из члана 84. (Компензације и суспензија концесија), уколико Страна против које је поднета жалба сматра да је отклонила неусклађеност коју је арбитражно веће уочило, она може доставити писмено обавештење оштећеној Страни описујући начин на који је неусклађеност уклоњена. Ако се оштећена страна не сагласи, она може упутити питање првобитном арбитражном већу у року од 60 дана након пријема таквог писменог обавештења. У супротном, оштећена Страна ће одмах и без одлагања прекинути обуставу концесија или других обавеза.

(596) 2. Арбитражно веће дужно је да објави свој извештај у року од 60 дана након упућивања предмета од стране оштећене Стране у складу са ставом 1. Ако арбитражно веће закључи да је Страна против које је поднета жалба отклонила неусаглашеност, оштећена Страна дужна је да без одлагања прекине обуставу концесија или других обавеза.

(597) ЧЛАН 86.

(598) Приватно право

(599) Ниједна Страна нема право на тужбу на основу домаћих прописа против друге Стране због мера друге Стране које су у супротности са овим споразумом.

(600) ГЛАВА 10.

(601) ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

(602) ЧЛАН 87.

(603) Испуњење обавеза

(604) Стране се обавезују да предузму све потребне опште или посебне мере како би испуниле своје обавезе предвиђене овим споразумом.

(605) ЧЛАН 88.

(606) Анекси

(607) Анекси уз овај споразум представљају његов саставни део.

(608) ЧЛАН 89.

(609) Развојна клаузула

(610) Стране се обавезују да ревидирају овај споразум у светлу даљих кретања у међународним економским односима, између осталог, и у оквиру СТО, те да, у том контексту, и у светлу сваког релевантног чиниоца, испитају могућност даљег развијања и продубљивања међусобне сарадње у складу с овим споразумом, као и да га прошире на области од интереса у одговарајућем року о коме се Стране усагласе. Заједнички комитет обавезује се да редовно испитује ту могућност и, по потреби, даје препоруке Странама, посебно у циљу започињања преговора.

(611) ЧЛАН 90.

(612) Измене и допуне

(613) 1. Свака страна може Заједничкој комисији поднети предлоге за измене и допуне на разматрање и одобрење.

(614) 2. Измене и допуне овог споразума достављају се Странама на ратификацију, прихватање или одобрење у складу са њиховим одговарајућим законским захтевима.

(615) 3. Уколико се Стране друкчије не договоре, измене и допуне ступају на снагу првог дана трећег месеца по датуму обавештења друге Стране да су одговарајући правни захтеви испуњени.

(616) ЧЛАН 91.

(617) Однос према другим међународним споразумима

(618) 1. Одредбе овог споразума не доводе у питање права и обавезе Страна према Споразуму СТО и другим споразумима који су договорени на основу њега и чије су уговорнице, нити на њихова права и обавезе које проистичу из било ког другог међународног споразума чије су оне уговорнице.

(619) 2. Овај споразум не спречава одржавање или успостављање царинских унија, зона слободне трговине, механизама за пограничну трговину и осталих преференцијалних споразума у мери у којој исти немају за последицу мењање трговинских договора предвиђених овим споразумом.

(620) 3. У случају да једна Страна уђе у царинску унију или закључи споразум о слободној трговини са трећим лицем, она је дужна да, на захтев било које друге Стране, пружити одговарајућу прилику за одржавање консултација са Страном која је тај захтев поднела.

(621) ЧЛАН 92.

(622) Отказивање

(623) 1. Свака Страна може да откаже овај споразум обавештавањем друге Стране, дипломатским путем. Овај споразум престаје да важи шест месеци од датума слања таквог обавештења.

(624) 2. У року од 30 дана од обавештења према ставу 1, било која Страна може затражити консултације у циљу боље припреме за отказивање Споразума. Такве консултације почињу у року од 30 дана од дана када је Страна доставила тај захтев.

(625) ЧЛАН 93.

(626) Ступање на снагу

(627) Овај споразум ступа на снагу првог дана трећег месеца након месеца пријема обавештења којим Стране обавештавају једна другу, дипломатским путем, да су испуњене њихове унутрашње законске процедуре неопходне за ступање на снагу овог споразума.

(628) У ПОТВРДУ ЧЕГА, долепотписани представници, сваки прописно овлашћен од стране своје државе, потписују овај споразум.

(629) САЧИЊЕНО у Пекингу, 17. октобра 2023. године, у два оригинална примерка, сваки на српском, кинеском и енглеском језику, при чему сва три текста имају једнаку важност. У случају разлика у тумачењу верзија овог споразума, меродаван је текст на енглеском језику.

(630) У име Владе

(631) РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

(632) Томислав Момировић

(633) У име Владе

(634) Народне Републике Кине

(635) Вентао Ванг

(636) АНЕКС 1.

(637) ЛИСТА ЦАРИНСКИХ КОНЦЕСИЈА

Члан 3 Прилог

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Међународни уговори”.