Закон о правима оптуженог у притвору Међународног кривичног трибунала и чланова његове породице

Члан 1

Овим законом се утврђују права и поступак остваривања права држављанина Републике Србије оптуженог пред Међународним трибуналом за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1991. године (у даљем тексту: Међународни кривични трибунал) који се налази у притвору притворске јединице Међународног кривичног трибунала и чланова његове породице.

Члан 2

(1) У смислу одредаба овог закона чланови породице оптуженог (у даљем тексту: чланови породице) су:

(2) – брачни друг, односно ванбрачни друг,

(3) – брачна, ванбрачна и усвојена деца,

(4) – родитељи, односно усвојиоци са којима је живео у домаћинству,

(5) – брат и сестра са којима је живео у домаћинству.

(6) На сва питања статуса члана породице која нису уређена овим законом примењују се прописи Републике Србије о браку и породичним односима.

Члан 3

(1) Овим законом оптужени може да оствари право:

(2) – на посебну накнаду зараде;

(3) – на паушалну накнаду трошкова обезбеђења доказа одбране;

(4) – на накнаду трошкова обезбеђења стручне помоћи припремања одбране.

(5) Чланови породице могу да остваре следећа права:

(6) – на материјално обезбеђење;

(7) – на накнаду трошкова превоза и боравка у иностранству ради посете оптуженог;

(8) – на накнаду трошкова комуникације са оптуженим.

Члан 4

(1) Посебна накнада зараде оптуженог који је у радном односу одређује се у висини плате запослених у државним органима са коефицијентом 8,80.

(2) Износ посебне накнаде зараде из става 1. овог члана исплаћује се месечно оптуженом, односно члану породице кога он овласти.

(3) Даном испуњавања услова за остваривање овог права, оптужени не може користити право на накнаду зараде по основу удаљења са рада због одређивања притвора које је уређено прописима о правима, обавезама и одговорностима по основу рада.

Члан 5

(1) Право на паушалну накнаду трошкова обезбеђења доказа одбране обухвата исплату паушалног износа у висини од 50% од просечне месечне зараде остварене по запосленом у Републици у месецу који претходи месецу у коме се врши исплата, према подацима организације надлежне за послове статистике, на име трошкова које оптужени, односно чланови његове породице имају приликом прикупљања додатних доказа одбране.

(2) Износ паушалне накнаде из става 1. овог члана исплаћује се месечно оптуженом, односно члану његове породице кога он овласти.

Члан 6

(1) Право на накнаду трошкова обезбеђења стручне помоћи припремања одбране обухвата право оптуженог на новчани износ у висини награде утврђене адвокатском тарифом у Републици Србији, који служи за исплату трошкова за рад лица која пружају стручну помоћ одбране оптуженом.

(2) Право из става 1. овог члана признаје се за највише два лица која пружају стручну помоћ одбране оптуженом, а које је одредио оптужени лично или преко брачног друга.

(3) Износ накнаде из става 1. овог члана исплаћује се оптуженом, односно члану породице кога он овласти.

(4) Право из става 1. овог члана не може да користи оптужени ако користи средстава Међународног кривичног трибунала намењена ангажовању браниоца оптуженог.

Члан 7

(1) Право на материјално обезбеђење има члан породице оптуженог у висини плате запослених у државним органима са коефицијентом 8,80, под условом да оптужени у моменту притвора у Међународном кривичном трибуналу није био у радном односу, нити је остваривао право на пензију или му је у току трајања притвора престао радни однос.

(2) Право из става 1. овог члана има члан породице оптуженог према коме оптужени који се налази у притвору Међународног кривичног трибунала има обавезу издржавања.

(3) Ако има више чланова породице оптуженог који уживају ово право, износ утврђен ставом 1. овог члана дели се сразмерно њиховом броју.

(4) Износ материјалног обезбеђења из става 1. овог члана исплаћује се месечно.

Члан 8

(1) Сви чланови породице оптуженог имају право на накнаду трошкова превоза и боравка у иностранству ради посете оптуженом (стварни трошкови превоза авионом, аутобусом и сл.) у висини цене превозних карата, аеродромских такси и трошкова издавања виза, као и накнаду за смештај у висини која се признаје запосленима у државним органима на службеном путу у иностранству.

(2) Право из става 1. овог члана признаје се за највише за два члана породице у оквиру једне посете оптуженом, а највише за две посете оптуженом у току једног месеца.

(3) Коришћење овог права у оквиру једне посете може да траје четири дана.

Члан 9

(1) Право на паушалну накнаду трошкова комуникације са оптуженим обухвата исплату накнаде на име трошкова телефонских разговора са оптуженим, трошкове слања пакета и на други начин доставе предмета који су неопходни оптуженом у притвору.

(2) Износ паушалне накнаде из става 1. овог члана исплаћује се члану породице кога споразумно одреде као месечни износ у висини од једне просечне месечне зараде остварене по запосленом у Републици у месецу који претходи месецу у коме се врши исплата према подацима организације надлежне за послове статистике.

Члан 10

(1) Поступак за остваривање права оптуженог по овом закону покреће се на писани захтев оптуженог или члана његове породице у име оптуженог.

(2) Поступак за остваривање права чланова породице оптуженог по овом захтеву покреће се на основу писаног захтева члана породице.

(3) Када права по овом закону остварују сви или више чланова породице оптуженог, поступак се покреће на основу писаног захтева члана породице кога споразумно одреде чланови породице.

Члан 11

(1) Права оптуженог и права чланова његове породице могу да се користе за време трајања притвора у притворској јединици Међународног кривичног трибунала, а у случају из члана 7. овог закона док постоји законска обавеза оптуженог да издржава лица из члана 2. овог закона.

(2) Даном правноснажности судске одлуке којом се окончава кривични поступак пред Међународним кривичним трибуналом престају права утврђена овим законом.

Члан 12

По захтевима за остваривање права оптуженог и чланова његове породице решава Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада) у складу са одредбама закона којим је уређен управни поступак.

Члан 13

(1) Право на исплату новчаних накнада и других износа по основу остваривања права по одредбама овог закона не застарева.

(2) Све месечне исплате накнада и паушала оптуженом, односно члану његове породице, на основу одредаба овог закона, исплаћују се у текућем месецу за претходни месец, а доспели износи од дана испуњавања услова за остваривање права на основу овог закона до доношења решења о утврђивању права исплаћују се у року од 60 дана од дана доношења решења

(3) Влада се стара о остваривању права у складу са одредбама овог закона, а средства за остваривање ових права обезбеђују се на одговарајућој позицији Владе у буџету Републике Србије.

Члан 14

(1) Влада је дужна да у року од 15 дана од дана доношења овог закона ближе уреди начин остваривања права из овог закона.

(2) Влада је дужна да у року од 30 дана од дана доношења овог закона писаним путем обавести оптуженог и чланове породице о могућностима и начину коришћења права по одредбама овог закона.

Члан 15

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.