Закон о правном положају међународних спортских савеза са седиштем у Републици Србији

Члан 1

Овим законом уређују се услови и поступак за признавање правног статуса међународним спортским савезима у Републици Србији, питања везана за успостављање седишта међународних спортских савеза у Републици Србији, регистрацију међународних спортских савеза у Републици Србији, правни континуитет, правни положај и остваривање права и обавеза, функционалне привилегије и изузећа, положај међународног особља, финансијску подршку, надзор и престанак статуса, као и друга питања од значаја за рад међународних спортских савеза са седиштем у Републици Србији.

Члан 2

(1) Међународни спортски савез, у смислу овог закона, јесте непрофитна међународна спортска невладина организација која:

1. 1) окупља националне спортске савезе, укључујући и надлежни национални спортски савез Републике Србије;
2. 2) у складу са својим статутом и другим општим актима врши послове од заједничког интереса у одређеној грани или области спорта на регионалном, европском или светском нивоу;
3. 3) организује или управља међународним спортским такмичењима;
4. 4) члан је или је непосредно или посредно призната од стране Међународног олимпијског комитета или Међународног параолимпијског комитета када су у питању спортови особа са инвалидитетом, односно која је на светском, европском или регионалном нивоу надлежна за одређену грану или област спорта;
5. 5) поднесе захтев за пресељење седишта у Републику Србију министарству надлежном за спорт.

(2) Изузетно, Влада може, на предлог министарства надлежног за спорт, признати статус међународног спортског савеза, у смислу овог закона, и међународном спортском савезу који је основан са седиштем на територији Републике Србије и испуњава услове из става 1. тач. 1) до 3) овог члана, уколико је то од посебног значаја за Републику Србију.

(3) Министарство надлежно за спорт, по добијању захтева из става 1. тачка 5) овог члана, односно по добијању захтева међународног спортског савеза из става 2. овог члана, проверава испуњеност услова за стицање статуса међународног спортског савеза у смислу овог закона.

(4) На међународне спортске савезе сходно се примењују одредбе закона којим се регулише спорт у Републици Србији, осим уколико другчије није утврђено овим законом.

Члан 3

(1) Влада доноси одлуку о признавању статуса међународном спортском савезу у смислу овог закона, уз давање оцене да би пресељење седишта међународног спортског савеза, односно да би признавање статуса међународном савезу из члана 2. став 2. овог закона допринело унапређењу положаја и угледа Републике Србије у међународном окружењу, на предлог министарства надлежног за спорт за међународни спортски савез за који је утврђено у складу са чланом 2. став 3. овог закона да испуњава услове прописане овим законом.

(2) Одлуком о признавању правног статуса из става 1. овог члана ближе се уређују питања од значаја за рад међународног спортског савеза у Републици Србији, а нарочито питања везана за: финансијску подршку, обезбеђење и услове коришћења простора, издавање виза, као и одобравање привременог боравка и рада, у убрзаним поступцима међународном особљу и друго.

Члан 4

(1) Међусобна права и обавезе међународног спортског савеза и Републике Србије ближе се уређују споразумом о седишту.

(2) Споразум о седишту са међународним спортским савезом за који је донета одлука из члана 3. став 1. овог члана закључује Влада у име Републике Србије, на предлог министарства надлежног за спорт.

Члан 5

(1) Међународном спортском савезу, у складу са овим законом, признаје се својство правног лица у Републици Србији.

(2) Међународни спортски савез стиче својство правног лица у Републици Србији даном уписа у надлежни регистар Агенције за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција), у складу са овим законом, а сходном применом закона којим се уређује поступак регистрације у Агенцији и закона којим се уређује упис организација у области спорта у Регистар удружења, друштава и савеза у области спорта (у даљем тексту: Регистар).

(3) Међународни спортски савез се уписује у Регистар као облик организовања међународни спортски савез.

(4) Међународни спортски савез има назив који може бити на страном језику.

(5) Међународни спортски савез може имати и скраћени назив на страном језику, који се одређује статутом и уписује се у Регистар.

(6) Међународни спортски савез се уписује у Јединствену евиденцију удружења, организација и предузетника у области спорта коју води министарство надлежно за спорт сходном применом закона којим се уређује спорт и подзаконских аката донетих на основу тог закона.

(7) У Регистар се уписују: облик организовања међународног спортског савеза; назив, седиште и адреса међународног спортског савеза; спортска грана/гране, спортска дисциплина/дисциплине или област/области спорта; датум уписа у Регистар; подаци о заступнику (име и презиме, пребивалиште, односно боравиште и адреса и ЈМБГ грађана, односно број пасоша и држава издавања); матични број и порески идентификациони број (ПИБ); број рачуна у банци; измене и допуне статута; привредна делатност коју међународни спортски савез непосредно обавља; предвиђено време за које се међународни спортски савез оснива; чланство у надлежном међународном спортском савезу или другом савезу или асоцијацији у земљи и иностранству; забелешка покретања поступка за забрану рада; забелешка забране рада; подаци о статусној промени; подаци о ликвидацији; подаци о стечају; контакт подаци (број телефона, факс и интернет адреса); број и датум доношења решења о упису у Регистар.

(8) Регистар садржи и следеће податке, ако ти подаци постоје, и то: скраћени назив; назив, седиште и адресу огранка и податке о заступнику огранка (име и презиме, пребивалиште, односно боравиште и адреса и ЈМБГ грађана, односно број пасоша и држава издавања); забелешке података од значаја за правни промет, датум оснивања, регистарски број из претходног регистра.

(9) Министар надлежан за спорт ближе уређује: предмет регистрације; садржину и образац пријаве за упис у Регистар и регистрацију других података, документацију која се уз пријаву прилаже, као и друга питања од значаја за упис, промену или брисање међународног спортског савеза из Регистра.

Члан 6

(1) Успостављањем седишта у Републици Србији међународни спортски савез задржава пун правни континуитет.

(2) Република Србија признаје права и обавезе међународном спортском савезу настале пре успостављања седишта у Републици Србији, у складу са општим правилима облигационог права, међународног права у области спорта и међународним спортским правилима.

(3) Правни континуитет из става 1. овог члана обухвата, без ограничења: 1) сва уговорна права и обавезе; 2) чланства у другим међународним спортским организацијама; 3) права интелектуалне својине, жигове и називе домена; 4) спортска правила и друга општа акта, одлуке и спортска овлашћења међународног спортског савеза; 5) све текуће поступке, укључујући поступке пред Спортским арбитражним судом; 6) сву имовину и обавезе без обзира где се налазе.

Члан 7

(1) Међународни спортски савез са признатим својством правног лица може стицати права и обавезе, располагати имовином, отварати рачуне код пословних банака у Републици Србији и закључивати уговоре у вези са обављањем својих активности и делатности, у складу са овим законом.

(2) На примања која остваре спортисти и спортски стручњаци од међународног спортског савеза коме је признато својство правног лица у Републици Србији, у складу са чл. 3. и 5. овог закона, сагласно члану 2. став 4. овог закона сходно се примењују одредбе закона којима се регулише спорт у Републици Србији.

Члан 8

(1) Међународни спортски савез у Републици Србији обавља активности и делатности самостално и независно, у складу са статутом међународног спортског савеза и општим актима, у оквиру своје искључиве спортске регулаторне надлежности.

(2) Функционално изузеће из става 1. овог члана има искључиво унутрашњеправни карактер и односи се само на одговорност у правном поретку Републике Србије.

(3) Функционално изузеће из става 1. овог члана односи се, нарочито, на: доношење и примену општих и појединачних аката међународног спортског савеза (укључујући избор, именовање, суспензију и разрешење званичника, чланова органа и других лица која обављају функције у међународном спортском савезу), одлуке у вези са организацијом и спровођењем спортских такмичења, унутрашњу организациону структуру и расподелу надлежности међу органима међународног спортског савеза, поступке лиценцирања, регистрације и рангирања, дисциплинске, етичке и друге унутрашње поступке, рад арбитраже и независних тела међународног спортског савеза.

(4) Акта и одлуке из става 3. овог члана не подлежу преиспитивању од стране органа Републике Србије, осим ако би њихова примена била у супротности са јавним поретком Републике Србије.

(5) Функционално изузеће из става 1. овог члана не односи се на акта и радње које нису у непосредној вези са обављањем послова са искључивом спортском регулаторном надлежношћу међународног спортског савеза, облигационе односе настале закључењем правних послова ван основне делатности међународног спортског савеза и одговорности за штету проузроковану намерним поступањем.

(6) Функционалне привилегије и изузећа не обухватају држављане Републике Србије, нити лица са сталним боравком у Републици Србији која су ангажована од стране међународног спортског савеза.

(7) Међународни спортски савез, његови органи, запослени, функционери и друга лица која поступају у име и за рачун међународног спортског савеза немају дипломатски, конзуларни, нити статус међународне мисије, нити уживају привилегије и имунитете који проистичу из међународног дипломатског или конзуларног права, те им се не признају привилегије и имунитети прописани Бечком конвенцијом о дипломатским односима, сачињеном у Бечу 18. априла 1961. године, ратификоване Уредбом о ратификацији Бечке конвенције о диполоматским односима („Службени лист СФРЈ ‒ међународни уговори и други споразуми”, број 2/64) и Бечком конвенцијом о конзуларним односима, сачињеном у Бечу 24. априла 1963. године, ратификоване Уредбом о ратификацији Бечке конвенције о конзуларним односима („Службени лист СФРЈ ‒ међународни уговори и други споразуми”, број 5/66).

(8) Привилегије и изузећа из овог члана не представљају дипломатски или конзуларни статус, нити општи имунитет од примене Устава и закона Републике Србије.

Члан 9

У питањима која спадају у искључиву спортску регулаторну надлежност међународног спортског савеза, надлежни органи Републике Србије не преиспитују спортска правила и одлуке донете у складу са њима, осим у случају повреде јавног поретка Републике Србије.

Члан 10

Међународном особљу међународног спортског савеза омогућава се издавање виза, као и одобравање привременог боравка и рада, у складу са законима којима се уређује кретање, рад и боравак странаца.

Члан 11

Република Србија може обезбедити међународном спортском савезу финансијску подршку у складу са законом којим се уређује буџетски систем и расположивим буџетским средствима.

Члан 12

(1) Надзор над применом овог закона врши министарство надлежно за спорт.

(2) Министарство надлежно за спорт, у сарадњи са другим надлежним органима, координира примену овог закона у оквиру својих законских овлашћења.

Члан 13

(1) Статус признат по овом закону престаје ако:

1. 1) међународни спортски савез престане да испуњава услове из члана 2. овог закона;
2. 2) прекрши споразум о седишту из члана 4. овог закона;
3. 3) наруши углед или крши јавни поредак Републике Србије;
4. 4) престане да има међународни карактер.

(2) Међународни спортски савез престаје брисањем из Регистра.

(3) Надлежни државни органи у обавези су да писано упозоре међународни спортски савез уколико дође до наступања разлога из става 1. овог члана, са крајњом санкцијом брисања из Регистра.

(4) Међународни спортски савез у обавези је да у року од 60 дана од дана добијања упозорења из става 3. овог члана отклони уочене повреде и о томе достави доказ надлежном државном органу који је издао упозорење. Поступак за престанак статуса не покреће се уколико надлежни државни орган утврди да је међународни спортски савез отклонио повреду због које му је издато упозорење.

(5) Влада доноси одлуку о престанку статуса међународног спортског савеза у случају наступања разлога из става 1. овог члана, на предлог министарства надлежног за спорт.

(6) Одлука из става 4. овог члана основ је за покретање поступка принудне ликвидације и брисања из Регистра.

(7) Поступак принудне ликвидације и брисања из Регистра из става 6. овог члана спроводи се сходном применом закона којим се уређује рад привредних друштава.

Члан 14

(1) Споразуми о седишту из члана 4. овог закона закључени пре ступања на снагу овог закона између међународног спортског савеза и Републике Србије остају на снази, односно ступају на снагу, у складу са условима утврђеним у тим споразумима, до истека рока на који су закључени.

(2) На међународни спортски савез из става 1. овог члана примењују се одредбе чл. 5‒13. овог закона.

Члан 15

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.