Правосудна академија и правосудни испит
72 члана. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС 80/2026.
Овим законом уређује се статус, делатност, органи управљања и финансирање Правосудне академије, обука судија и носилаца јавнотужилачке функције, обука судијских и јавнотужилачких помоћника и приправника, као и обука судског и јавнотужилачког особља.
Циљ рада Правосудне академије (у даљем тексту: Академија) јесте да пружањем теоријске и практичне обуке допринесе професионалном, независном, самосталном, непристрасном и ефикасном обављању судијске и јавнотужилачке функције и стручном и ефикасном обављању послова судског и јавнотужилачког особља.
(1) Оснивач Академије је Република Србија.
(2) Академија је установа која обавља делатности ради обезбеђивања остваривања права утврђених законом.
(3) Академија има својство правног лица.
(4) Седиште Академије је у Београду.
(5) На унутрашње уређење и послове које обавља Академија, сходно се примењују одредбе закона који уређује јавне службе, ако овим законом није друкчије одређено.
(6) Академија је индиректни буџетски корисник министарства надлежног за правосуђе.
(1) Високи савет судства и Високи савет тужилаштва надгледа рад Академије и врши стручни надзор.
(2) Стручни надзор врши се вредновањем квалитета рада стручних органа Академије, ментора и предавача, на начин којим се не угрожава институционална самосталност Академије. О извршеном стручном надзору сачињава се извештај који може да садржи препоруке за унапређење рада Академије, који се доставља Академији.
(3) Начин вршења стручног надзора ближе се уређује актом Високог савета судства, односно Високог савета тужилаштва.
(4) Академија доставља годишњи извештај о раду Високом савету судства и Високом савету тужилаштва.
(5) Садржина годишњег извештаја о раду Академије ближе се уређује актом који заједнички доносе Високи савет судства и Високи савет тужилаштва.
(1) Академија има свој печат.
(2) Садржина и начин коришћења печата Академије утврђује се Статутом Академије (у даљем тексту: Статут), у складу са законом који уређује печат државних и других органа.
(1) Академија:
(2) Академија може спроводити програме стручног усавршавања адвоката, адвокатских приправника, јавних извршитеља, јавних бележника, јавнобележничких помоћника и јавнобележничких приправника, на основу уговора између Академије и Адвокатске коморе Србије, Коморе јавних извршитеља, односно Јавнобележничке коморе.
(1) Органи Академије су Управни одбор, директор и Програмски савет.
(2) Приликом избора чланова Управног одбора и Програмског савета води се рачуна о равноправној заступљености полова.
(1) Управни одбор Академије (у даљем тексту: Управни одбор) је орган који управља Академијом и његов састав чини 11 чланова.
(2) Чланови Управног одбора су: пет чланова које именује Високи савет судства из реда судија, од којих два именује на предлог удружења судија; четири члана које именује Високи савет тужилаштва из реда јавних тужилаца, од којих једног именује на предлог удружења тужилаца; један члан којег именује Влада из реда професора правног факултета, односно из реда научних саветника или научних сарадника у области правних наука; један члан којег именује Влада из реда запослених у Академији.
(3) Чланови Високог савета судства и Високог савета тужилаштва не могу бити чланови Управног одбора.
(4) Мандат чланова Управног одбора траје пет година, без могућности поновног избора.
(5) Чланови Управног одбора имају право на накнаду за рад у висини од 30% од основне плате судије основног суда.
(1) Чланови Управног одбора бирају председника и заменика председника Управног одбора међу члановима Управног одбора из реда чланова судија и јавних тужилаца.
(2) Мандат председника и заменика председника Управног одбора траје пет година без могућности поновног избора.
(3) Председник и заменик председника Управног одбора може бити разрешен те функције пре истека мандата на основу одлуке Управног одбора.
(4) Председник Управног одбора сазива и председава седницама Управног одбора.
(5) Заменик председника Управног одбора замењује председника Управног одбора у случају његове спречености.
Управни одбор:
(1) Члану Управног одбора престаје функција даном:
(2) Орган надлежан за именовање, именује новог члана у року од 30 дана од дана престанка функције члана Управног одбора.
(1) Седнице Управног одбора сазива и њима председава председник Управног одбора. Управни одбор одржава најмање четири седнице годишње.
(2) Председник Управног одбора сазива седницу и на предлог најмање једне трећине чланова.
(3) Седница Управног одбора може бити сазвана и на основу образложеног писменог захтева директора Академије или члана Управног одбора.
(4) Управни одбор одржава седнице ако је присутно више од половине укупног броја чланова.
(1) Управни одбор доноси одлуке већином гласова присутног броја чланова.
(2) Одлуке о избору и разрешењу председника и заменика председника Управног одбора и директора Академије, Статут и пословник о раду Управног одбора доносе се двотрећинском већином гласова свих чланова Управног одбора.
(3) Начин рада и одлучивања Управног одбора ближе се уређује пословником о раду Управног одбора.
(1) Директор је извршни орган Академије.
(2) Директор Академије бира се на период од пет година, уз могућност поновног избора на још један мандат.
(3) За директора Академије може се изабрати лице које поред општих услова за рад у државним органима испуњава следеће услове:
Директор Академије:
Директору Академије престаје функција:
(1) Програмски савет је стручни орган Академије.
(2) Програмски савет чини 17 чланова које именује Управни одбор.
(3) Седам чланова Програмског савета именује се из реда судија, од којих је један члан Високог савета судства, на предлог Високог савета судства.
(4) Пет чланова Програмског савета именује се из реда јавних тужилаца, од којих је један члан Високог савета тужилаштва, на предлог Високог савета тужилаштва.
(5) По један члан Програмског савета из реда судијских, односно јавнотужилачких помоћника, који се именују на предлог Високог савета судства, односно Високог савета тужилаштва.
(6) Један члан Програмског савета именује се из реда корисника претходне обуке.
(7) Државни секретар у министарству надлежном за финансије и државни секретар у министарству надлежном за правосуђе, који се именују на предлог министра надлежног за финансије, односно министра надлежног за правосуђе.
(8) Мандат чланова Програмског савета траје шест година, изузев за чланове из реда државних секретара.
(9) Чланови Управног одбора не могу бити чланови Програмског савета.
Програмски савет Академије:
(1) Програмски савет има сталне комисије:
(2) Чланове сталне комисије именује Програмски савет уз сагласност Управног одбора.
(3) Број, састав и мандат чланова сталних комисија уређује се Статутом.
(4) Чланови сталних комисија имају права на накнаду за рад у складу са одлуком Управног одбора.
(1) Ментори и предавачи су посебно обучена лица из реда судија, јавних тужилаца и других професија која непосредно спроводе програме обуке.
(2) Ментори могу бити само судије и јавни тужиоци.
(3) Предавачи могу бити стални и повремени.
(4) Стални предавачи из реда судија и јавних тужилаца упућују се на рад у Академију на период до три године.
(5) Стални предавачи који нису судије и јавни тужиоци заснивају радни однос у Академији.
(6) Повремени предавачи се ангажују према потреби ради спровођења програма обуке.
(7) Права и обавезе ментора и повремених предавача уређују се уговором између њих и Академије.
(1) Ментори на програму претходне обуке и ментори на програму обуке судијских, односно јавнотужилачких приправника имају право на накнаду за менторски рад у износу од 10% своје основне плате.
(2) Повремени предавачи имају право на накнаду за рад и на накнаду трошкова у вези са припремом и спровођењем обуке у складу са актом Управног одбора.
(1) За обављање стручних и административнотехничких послова у Академији образује се стручна и техничка служба.
(2) Опис послова и радних задатака запослених у стручној и техничкој служби уређују се актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.
(3) На права и обавезе запослених у Академији примењују се одредбе закона и других прописа којима се уређују радни односи.
(1) Средства за рад Академије обезбеђују се из буџета Републике Србије, донација и поклона и других извора у складу са законом.
(2) Услове за рад Академије обезбеђује Влада.
Обука је организовано стицање и усавршавање практичних и теоријских знања и вештина у циљу независног, самосталног, стручног и ефикасног вршења судијске и јавнотужилачке функције.
Обука може бити претходна и стална.
Претходна обука је организовано стицање практичних и теоријских знања и вештина, у циљу разумевања улоге и основних принципа поступања судије и јавног тужиоца, потребних за независно, самостално, стручно и ефикасно вршење судијске и јавнотужилачке функције.
(1) Корисници претходне обуке су лица која су по положеном пријемном испиту примљена у Академију на претходну обуку.
(2) Број корисника претходне обуке одређују Високи савет судства, односно Високи савет тужилаштва најмање једном годишње и о томе обавештавају Академију.
(3) Број корисника претходне обуке Високи савет судства и Високи савет тужилаштва утврђују на основу процене броја слободних судијских и јавнотужилачких места.
(1) Академија расписује јавни конкурс за избор кандидата за пријем на претходну обуку.
(2) Јавни конкурс из става 1. овог члана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” и другом средству јавног информисања које покрива целу територију Републике Србије.
(3) Рок за пријављивање кандидата је 15 дана од дана објављивања јавног конкурса у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Услови за пријем на претходну обуку су:
Циљ пријемног испита је утврђивање степена стручног знања потребног за похађање програма претходне обуке и способности за вршење судијске и јавнотужилачке функције.
(1) Предмет пријемног испита односи се на утврђивање степена стручног знања потребног за похађање програма претходне обуке, што обухвата важеће материјално и процесно право у области грађанског, кривичног, привредног, управног и прекршајног права, људских права, као и познавање опште културе.
(2) Програм пријемног испита уређује се актом који усваја Управни одбор уз сагласност Високог савета судства и Високог савета тужилаштва и објављује се најкасније шест месеци пре дана полагања испита.
(1) Пријемни испит за претходну обуку организује се најмање једном годишње.
(2) Пријемни испит се састоји од писменог и усменог дела и теста личности.
(3) Начин полагања пријемног испита ближе се уређује правилником о полагању пријемног испита за претходну обуку који усваја Управни одбор уз сагласност Високог савета судства и Високог савета тужилаштва.
(1) Пријемни испит се полаже пред Испитном комисијом.
(2) Испитна комисија има пет чланова, који се именују на четири године.
(3) Три члана Испитне комисије су из реда судија, које именује Високи савет судства на предлог Управног одбора, а два члана су из реда јавних тужилаца, које именује Високи савет тужилаштва на предлог Управног одбора.
(4) Чланови Испитне комисије не могу бити чланови Високог савета судства, Високог савета тужилаштва, Управног одбора и Програмског савета.
(5) За спровођење теста личности, Испитна комисија ангажује стручна лица.
(1) Испитна комисија оцењује пријемни испит.
(2) Писмени део пријемног испита оцењује се бодовима од 1 до 100.
(3) Усмени део пријемног испита оцењује се бодовима од 1 до 100.
(4) Оцене на тесту личности су „задовољава” и „не задовољава”.
(5) Кандидат који добије мање од 50 бодова на писменом или усменом делу пријемног испита, као и кандидат који на тесту личности добије оцену „не задовољава”, није положио испит.
(6) Завршна оцена на пријемном испиту представља збир бодова са писменог и усменог дела пријемног испита.
(1) Кандидат има право да у року од 24 часа од објављивања резултата писменог дела пријемног испита изврши увид у свој писмени део пријемног испита.
(2) Кандидат има право да изјави жалбу на оцену писменог дела пријемног испита, у року од 24 часа од истека рока из става 1. овог члана.
(3) Кандидат има право да у року од 24 часа од објављивања резултата усменог дела пријемног испита изјави жалбу на оцену усменог дела пријемног испита.
(4) Жалба из ст. 2. и 3. овог члана подноси се посебној комисији (у даљем тексту: Жалбена комисија).
(5) Жалбена комисија је дужна да о жалби одлучи у року од три дана од дана пријема жалбе.
(6) Жалбена комисија може одлуком да одбаци жалбу, да одбије жалбу или да усвоји жалбу и измени оцену.
(7) Одлука Жалбене комисије из става 5. овог члана је коначна.
(1) Жалбена комисија има пет чланова, који се именују на четири године.
(2) Три члана Жалбене комисије су из реда судија, које именује Високи савет судства на предлог Управног одбора, а два члана су из реда јавних тужилаца, које именује Високи савет тужилаштва на предлог Управног одбора.
(3) Чланови Жалбене комисије не могу бити чланови Високог савета судства, Високог савета тужилаштва, Управног одбора, Програмског савета и Испитне комисије.
(1) Испитна комисија утврђује ранг листу кандидата на основу завршне оцене.
(2) Уколико кандидати имају исту завршну оцену, предност има кандидат са бољом оценом на правосудном испиту, а уколико су и те оцене исте, предност има кандидат који има више радног искуства после положеног правосудног испита.
(3) За кориснике претходне обуке, чија се обука финансира из средстава буџета Републике Србије, примају се кандидати према редоследу са ранг листе до попуне броја корисника одређеног од стране Високог савета судства и Високог савета тужилаштва.
(4) Кандидати који нису обухваћени ставом 3. овог члана, а положили су пријемни испит, могу да похађају претходну обуку као корисници претходне обуке, уз обавезу да самостално сносе трошкове обуке.
(5) Висина накнаде трошкова обуке из става 4. овог члана, одређује се у складу са актом Управног одбора.
(1) После утврђивања ранг листе, а пре њеног објављивања, Испитна комисија доставља Високом савету судства и Високом савету тужилаштва извештај о спроведеном пријемном испиту са утврђеном ранг листом.
(2) Високи савет судства или Високи савет тужилаштва може да на првој наредној редовној седници одбије извештај о спроведеном испиту, ако утврди: битну повреду прописа о спровођењу испита, сукоб интереса чланова комисије, повреду начела једнакости кандидата или доказану неправилност која је могла утицати на резултате испита. Одлука о одбијању извештаја мора бити посебно образложена.
(3) У случају из става 2. овог члана, пријемни испит се поништава одлуком Високог савета судства, односно одлуком Високог савета тужилаштва.
(4) Против одлуке о поништавању пријемног испита кандидати који су учествовали на пријемном испиту могу покренути управни спор.
(1) Програм претходне обуке обухвата примену материјалних и процесних закона, судску и јавнотужилачку праксу, стандарде судијске и јавнотужилачке етике, право Европске уније, праксу Европског суда за људска права, међународне правне стандарде, унутрашњу организацију рада судова и јавног тужилаштва, научне и стручне радове у области домаћег и међународног права, као и вештине судског и јавнотужилачког посла.
(2) Предлог програма претходне обуке утврђује Програмски савет и доставља га Управном одбору.
(3) Програм претходне обуке усваја Управни одбор, уз сагласност Високог савета судства и Високог савета тужилаштва.
(4) Практични део претходне обуке обавља се у суду, јавном тужилаштву, као и у другим државним органима, адвокатским канцеларијама и другим организацијама.
(5) Суд, јавно тужилаштво, други државни орган или адвокатску канцеларију у којој ће корисник претходне обуке обављати обуку, одређује Комисија за претходну обуку, према месту у коме корисник претходне обуке има пребавилиште, односно боравиште.
(6) Теоријски део обуке се одвија кроз обраду одређених тематских целина у организацији Академије, а практични део кроз рад у правосудним органима под надзором ментора и кроз рад у институцијама изван правосуђа.
(1) Корисник претходне обуке похађа програм претходне обуке у зависности од дужине радног искуства који је имао после положеног правосудног испита.
(2) Претходну обуку у трајању од 24 месеца похађају корисници који после правосудног испита имају до две године радног искуства.
(3) Претходну обуку у трајању од 12 месеци похађају корисници који после правосудног испита имају најмање две године радног искуства.
(4) Претходну обуку у трајању од шест месеци похађају корисници који после правосудног испита имају најмање четири године радног искуства.
(5) Претходну обуку у трајању од три месеца похађају корисници који после правосудног испита имају најмање шест година радног искуства.
(1) По завршетку сваког дела претходне обуке која се обавља у суду, односно јавном тужилаштву, ментор из тог дела претходне обуке даје оцену.
(2) Оцењивање претходне обуке врши се оценама од 1 до 5.
(3) Корисник претходне обуке који није задовољан оценом има право да у року од 48 часа од пријема обавештења о оцени поднесе приговор Комисији за претходну обуку.
(4) Комисија за претходну обуку одлучује о приговору из става 3. овог члана у року од осам дана од дана достављања приговора.
(5) Комисија за претходну обуку може приговор одбацити, одбити, усвојити и изменити оцену, а може и организовати полагање усменог дела испита из тог дела обуке.
(6) Оцена Комисије за претходну обуку је коначна.
(7) У случају да корисник претходне обуке добије коначну оцену 1 из дела претходне обуке престаје му својство корисника претходне обуке.
(1) По завршетку претходне обуке корисници претходне обуке полажу завршни испит на коме се проверају искључиво практична знања и оспособљеност за обављање посла судије или јавног тужиоца стечене на претходној обуци.
(2) Програм и начин полагања завршног испита претходне обуке ближе се уређује правилником о полагању завршног испита претходне обуке који доноси Управни одбор, уз сагласност Високог савета судства и Високог савета тужилаштва.
(1) Завршни испит претходне обуке се полаже пред Комисијом за завршни испит.
(2) Комисија за завршни испит има пет чланова, који се именују на четири године.
(3) Три члана Комисије за завршни испит су из реда судија, које именује Високи савет судства на предлог Управног одбора, а два члана су из реда јавних тужилаца, које именује Високи савет тужилаштва на предлог Управног одбора.
(4) Чланови Комисије за завршни испит не могу бити чланови Високог савета судства, Високог савета тужилаштва, Управног одбора, Програмског савета и Комисије за претходну обуку.
(1) Оцењивање завршног испита изражава се оценама од 1 до 5.
(2) Корисник претходне обуке који на завршном испиту добије оцену 1 сматра се да није завршио претходну обуку.
(1) Корисник претходне обуке који није задовољан оценом на завршном испиту има право жалбе на оцену Програмском савету у року од три дана од дана добијања обавештења о оцени.
(2) Програмски савет одлучује о жалби у року од осам дана од дана достављања жалбе.
(3) Програмски савет може жалбу одбацити, одбити или усвојити и изменити оцену.
(4) Одлука Програмског савета је коначна.
На крају претходне обуке корисник претходне обуке добија завршну оцену која представља збир оцена добијених за поједине делове обуке и оцене са завршног испита.
(1) Академија издаје кориснику уверење о завршеној претходној обуци које садржи оцену за сваки део обуке и завршну оцену.
(2) Уверење из става 1. овог члана издаје се на обрасцу који се утврђује актом Управног одбора.
(1) Корисник претходне обуке, чија се обука финансира из средстава буџета Републике Србије, а који обуку похађа у трајању од 24 месеца, заснива радни однос на одређено време у Академији у трајању од 30 месеци.
(2) Корисник претходне обуке, чија се обука финансира из средстава буџета Републике Србије, а који обуку похађа у трајању од 12, шест или три месеца, заснива радни однос у Академији за време трајања обуке.
(3) Кориснику претходне обуке из става 2. овог члана који је запослен код другог послодавца мирује радни однос.
(4) Корисник претходне обуке има плату у висини 70% од основне плате судије основног суда, за време трајања радног односа на одређено време у Академији.
(5) Корисник претходне обуке из става 2. овог члана коме мирује радни однос у органу јавне власти има право на плату у висини плате коју је остваривао у органу јавне власти ако је за њега повољнија.
(6) Похађање претходне обуке сматра се радним искуством у правној струци.
(1) Директор Академије може донети одлуку о одлагању похађања претходне обуке најдуже на 12 месеци на основу молбе корисника претходне обуке.
(2) Корисник претходне обуке има право жалбе Управном одбору, у року од осам дана од дана достављања одлуке из става 1. овог члана. Одлука Управног одбора је коначна.
(3) Изузетно, директор Академије доноси решење о одлагању похађања претходне обуке кориснику који се налази на трудничком боловању или породиљском одсуству. Решење о одлагању се доноси за период одређен законом који уређује ово право.
(1) Лице које је стекло уверење о завршеној претходној обуци у трајању од 24 месеца, а чија је обука финансирана средствима из буџета Републике Србије, може засновати радни однос на одређено време у трајању од најдуже две године, на пословима судијског, односно јавнотужилачког помоћника, у суду, односно јавном тужилаштву или на стручним пословима у Високом савету судства или Високом савета тужилаштва.
(2) Лице које је стекло уверење о завршеној претходној обуци у трајању од 12, шест или три месеца, а чија је обука финансирана средствима из буџета Републике Србије, може засновати радни однос на одређено време у трајању од најдуже две године, на пословима судијског, односно јавнотужилачког помоћника, у суду, односно јавном тужилаштву или на стручним пословима у Високом савету судства или Високом савета тужилаштва.
(3) У случају из ст. 1. и 2. овог члана, радни однос на одређено време се заснива са Високим саветом судства, односно Високим саветом тужилаштва према броју корисника који су одредили.
(1) Корисник претходне обуке обавезан је да редовно похађа претходну обуку и поштује правила утврђена општим актима Академије.
(2) За кршење обавезе из става 1. овог члана кориснику претходне обуке може се отказати уговор о раду или изрећи друге мере за непоштовање радне дисциплине, односно повреду радних обавеза у складу са одредбама Закона о раду.
Стална обука је усавршавање теоријских и практичних знања и вештина у циљу независног, самосталног, стручног и ефикасног вршења судијске и јавнотужилачке функције.
(1) Судије и јавни тужиоци имају право и обавезу сталног стручног усавршавања које се остварује кроз програм сталне обуке.
(2) Академија води евиденцију о судијама и јавним тужиоцима који су учествовали у програму сталне обуке и те податке доставља Високом савету судства и Високом савету тужилштва.
(1) Стална обука може бити обавезна и добровољна.
(2) Стална обука је обавезна када је то предвиђено законом или одлуком Високог савета судства и Високог савета тужилаштва у случају промене специјализације, битних промена прописа, увођења нових техника рада и ради отклањања недостатака у раду судије и јавног тужиоца уочених приликом вредновања њиховог рада.
Програми сталне обуке су:
(1) Одлуком Високог савета судства, односно Високог савета тужилаштва за поједине категорије судија и јавних тужилаца, може бити прописана обавезна стална обука.
(2) Одлуком из става 1. овог члана одређује се број дана и тема обавезне обуке за календарску годину.
(3) Одлука из става 1. овог члана доноси се до краја јуна текуће године за наредну годину.
(4) Програмски савет је у обавези да изради програм обавезне сталне обуке, у складу са одлуком из става 1. овог члана и достави га Високом савету судства и Високом савету тужилаштва.
(1) Корисници посебног програма обавезне сталне обуке су и судије и јавни тужиоци, који су одређени одлуком Високог савета судства, односно Високог савета тужилаштва, када је то потребно ради отклањања недостатака у раду судије и јавног тужиоца, уочених приликом вредновања њиховог рада, у складу са Законом о судијама и Законом о јавном тужилаштву.
(2) Програмски савет је у обавези да изради посебан програм обавезне сталне обуке, у складу са одлуком из става 1. овог члана и достави га Високом савету судства и Високом савету тужилаштва.
(1) Академија је дужна да једном годишње, најкасније до 1. децембра, достави судовима и јавним тужилаштвима годишњи програм добровољне обуке за наредну календарску годину.
(2) Предлог годишњег програма добровољне сталне обуке утврђује Програмски савет.
(3) Годишњи програм добровољне сталне обуке усваја Управну одбор, уз сагласност Високог савета судства и Високог савета тужилаштва.
(4) Академија издаје уверења судијама и јавним тужиоцима, о учешћу у програму добровољне сталне обуке.
(1) Ментори и предавачи из реда судија и јавних тужилаца похађају програм обуке који усваја Управни одбор на предлог Програмског савета.
(2) Академија издаје менторима и предавачима уверење о завршеној обуци из става 1. овог члана.
(3) Уверење из става 2. овог члана, издаје се на обрасцу који се утврђује актом Управног одбора.
(1) За спровођење обуке, судијски и тужилачки помоћници и приправници имају менторе из редова судија, односно јавних тужилаца које именује председник суда, односно главни јавни тужилац.
(2) Ментори из става 1. овог члана су обавезни да заврше програм обуке за менторе који организује Академија.
(1) Предлоге програма обуке судијских и јавнотужилачких помоћника утврђује Програмски савет у сарадњи са председницима судова и главним јавним тужиоцима.
(2) Програм обуке судијских помоћника, односно програм обуке јавнотужилачких помоћника усваја Управни одбор, уз сагласност Високог савета судства, односно Високог савета тужилаштва.
(3) Судијски и јавнотужилачки помоћници обавезни су да похађају програм обуке из става 2. овог члана.
(1) Кандидати за судијске или јавнотужилачке приправнике су обавезни да полажу пријемни испит да би били примљени у суд или јавно тужилаштво ради обављања приправничког стажа.
(2) Програм пријемног испита за приправнике доноси Управни одбор на предлог Програмског савета.
(3) Кандидати за судијске, односно јавнотужилачке приправнике примају се на рад у суд, односно јавно тужилаштво на основу укупне оцене.
(4) Укупна оцена састоји се из збира просечне оцене са студија и оцене са пријемног испита, при чему 40% укупне оцене чини оцена са основних студија, а 60% чини оцена са пријемног испита.
(5) Радни однос као судијски, односно јавнотужилачки приправници, заснивају кандидати који имају највишу укупну оцену.
(1) Предлоге програма обуке судијских и тужилачких приправника утврђује Програмски савет у сарадњи са председницима судова и главним јавним тужиоцима.
(2) Програм обуке судијских приправника, односно програм обуке јавнотужилачких приправника усваја Управни одбор, уз сагласност Високог савета судства, односно Високог савета тужилаштва.
(3) Судијски и јавнотужилачки приправници обавезни су да похађају програм обуке из става 2. овог члана.
(4) Судијски и јавнотужилачки волонтери имају иста права и обавезе, у вези са обуком као и приправници.
Обука судског и јавнотужилачког особља је организовано стицање знања и вештина у циљу стручног и ефикасног обављања послова у суду и јавном тужилаштву.
(1) Корисници обуке из члана 64. овог закона су судско и јавнотужилачко особље које обавља административне послове.
(2) Предлоге програма обуке судског и јавнотужилачког особља утврђује Програмски савет.
(3) Програм обуке судског особља, односно програм обуке јавнотужилачког особља усваја Управни одбор, уз сагласност Високог савета судства, односно Високог савета тужилаштва.
(1) Правосудна академија основана Законом о Правосудној академији („Службени гласник РС”, бр. 104/09, 32/14 – УС и 106/15), од дана ступања на снагу овог закона, наставља са радом у складу са овим законом.
(2) Директор Правосудне академије изабран у складу са Законом о Правосудној академији („Службени гласник РС”, бр. 104/09, 32/14 – УС и 106/15), од дана ступања на снагу овог закона, наставља да обавља своју функцију до истека мандата на који је изабран.
(1) Чланови Управног одбора Академије биће именовани у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
(2) Конститутивну седницу Управног одбора Академије сазива најстарији члан из реда судија и јавних тужилаца, у року од 15 дана од дана именовања чланова Управног одбора.
Програмски савет образује се у року од два месеца од дана конституисања Управног одбора.
(1) Статут се доноси у року од 30 дана од дана конституисања Управног одбора Академије.
(2) Други подзаконски акти предвиђени овим законом донеће се у року од 60 дана од дана конституисања, односно образовања органа и тела надлежних за њихово доношење, односно предлагање.
(3) Подзаконски акти донети у складу са Законом о Правосудној академији („Службени гласник РС”, бр. 104/09, 32/14 – УС и 106/15), примењују се до доношења аката из ст. 1. и 2. овог члана, ако нису у супротности са овим законом.
На кориснике почетне обуке који су у складу са Законом о Правосудној академији („Службени гласник РС”, бр. 104/09, 32/14 – УС и 106/15), примљени на почетну обуку, започели почетну обуку или завршили почетну обуку пре дана ступања на снагу овог закона примењују се прописи који су важили до дана ступања на снагу овог закона.
Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о Правосудној академији („Службени гласник РС”, бр. 104/09, 32/14 – УС и 106/15).
Овај закон ступа на снагу 1. марта 2027. године.
Сл. гласник РС 80/2026
Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.