Члан 1 "Службени лист СФРЈ - Међународни уговори", бр- 2 од 18. фебруара 1983, 10 од 15. новембра 1984 - исправка
(1) Ратификује се Уговор о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Демократске Народне Републике Алжир, потисан 31. марта 1982. године, у Београду, у оригиналу на српскохрватском, арапском и француском језику.*)
(2) _______________
(3) *) Текст Уговора на арапском и француском језику може се видети у Савезном секретаријату за иностране послове.
(1) Текст Уговора у оригиналу на српскохрватском језику гласи:
(2) УГОВОР
(3) о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Демократске Народне Републике Алжир
(4) Социјалистичка Федеративна Република Југославија и Демократска Народна Република Алжир, у жељи да развијају пријатељске односе између својих народа и подстакну правну помоћ у грађанским и кривичним стварима између две државе, а у духу поштовања суверенитета, националне независности, равноправности, немешање у унутрашња питања и у заједничком интересу, споразумеле су се да закључе овај уговор.
(5) У том смислу, оне су одредиле као своје опуномоћенике:
(6) - за Социјалистичку Федеративну Републику Југославију - Лука Бановић, члан Савезног извршног већа и савезни секретар за правосуђе и организацију савезне управе:
(7) - за Демократску Народну Републику Алжир - Боуалем Баки, министар за правду,
(8) који су се, после провере веродостојности и исправности својих овлашћења, договорили о следећим одредбама:
(1) 1. Ако се одредбама које се односе на екстрадицију не предвиђа другачије, сви предмети и обавештења намењена лицима са пребивалиштем, односно боравиштем на територији једне од страна уговорница, упућују се:
(2) а) кад је реч о Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији - посредством секретаријата надлежних за послове правосуђа социјалистичких република Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске, Македоније, Словеније и Србије и социјалистичких аутономних покрајина Војводине и Косова,
(3) б) кад је реч о Демократској Народној Републици Алжиру - посредством Министарства за правду.
(4) Међутим, у случају сумње у надлежност органа, Министарство за правду Демократске Народне Републике Алжира може да општи и посредством Савезног секретаријата за правосуђе и организацију савезне управе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
(5) 2. Стране уговорнице могу директно да достављају сва судска или вансудска акта намењена њиховим држављанима путем дипломатских или конзуларних представништава, ако они прихватају да их приме.
(1) 1. Захтеви којима се тражи правна помоћ, као и документи у прилогу захтева, састављају се на језику стране молиље и њима се прилаже превод на француском језику. Захтеви морају бити оверени службеним печатом.
(2) 2. Превод оверава званичан преводилац надлежног органа који упућује акт или дипломатско, односно конзуларно представништво једне од страна уговорница.
На захтев, стране уговорнице достављају једна другој информације у вези са садашњим или ранијим законским одредбама из области грађанског, породичног и кривичног права и грађанског, односно кривичног поступка.
Јавна документа и њихови прилози који носе потпис и званични печат органа који их издаје у једној држави уговорници биће прихваћени на територији друге државе уговорнице без легализације.
Члан 7 СУДСКА ПОМОЋ
(1) 1. Држављани једне стране уговорнице уживају пред судским органима друге стране уговорнице бесплатну судску помоћ, ослобођење или смањење судских такса које се одобрава сопственим држављанима, узимајући у обзир њихово имовно стање, под истим условима и у истом обиму.
(2) 2. Олакшице из става 1. овог члана које се дају држављанима једне од страна уговорница у покренутом поступку пред судским органима друге стране уговорнице, примењују се и кад је у питању извршење одлука и достављање аката.
(1) 1. Потврду о имовном стању која се мора обезбедити да би се уживале олакшице предвиђене у члану 7. овог уговора издаје надлежни орган стране уговорнице на чијој територији подносилац захтева има пребивалиште, односно боравиште.
(2) 2. Потврда коју издаје дипломатско или конзуларно представништво надлежно на територији стране уговорнице чији је држављанин подносилац захтева сматра се довољном ако се пребивалиште, односно боравиште подносиоца захтева налази на територији треће државе.
Сваки орган од ког је тражена бесплатна судска помоћ или олакшица предвиђена у члану 7. овог уговора доноси одлуку у складу са законима своје државе и може, по потреби, да се обрати надлежним судским органима друге стране ради добијања допунских података.
(1) 1. Ако држављанин једне стране уговорнице са пребивалиштем, односно боравиштем на територији те стране уговорнице, жели да користи судску помоћ пред судским органима друге стране уговорнице, може писмено то да затражи од надлежног судског органа где има пребивалиште, односно боравиште, у складу са законима те државе.
(2) 2. Судски орган коме је, у складу са ставом 1. овог члана, достављен захтев, упућује га, заједно са потврдом предвиђеном у члану 8. овог уговора и евентуалним прилозима, надлежном судском органу друге стране уговорнице.
Члан 11 ДОСТАВЉАЊЕ СУДСКИХ И ВАНСУДСКИХ АКАТА И ИЗВРШЕЊЕ ЗАМОЛНИЦА
(1) Ако овим уговором није друкчије одређено, замолница треба да садржи следеће податке:
(2) а) назив органа који подноси замолницу, а по могућности, назив замољеног органа;
(3) б) предмет замолнице;
(4) ц) име и презиме, занимање, пребивалиште, односно боравиште странака, а за правна лица треба навести њихов назив и седиште;
(5) д) име, презиме и адресу заступника, ако су познати;
(6) е) тачне податке о лицу против кога се води кривични поступак, његово држављанство, пребивалиште, односно боравиште, затим кратак опис и правну оцену кажњиве радње, са подацима о времену и месту где је она извршена, ако то не произлази из приложених списа и докумената.
Замољени судски орган доставља судске акте у складу са позитивним законским одредбама у својој држави. Ако судски акт, односно прилог не одговара условима садржаним у овом уговору, замољени судски орган ће предати тај акт примаоцу, ако је он вољан да га прими.
(1) 1. Ако адреса лица које треба да буде позвано да сведочи или да прими неки акт није прецизно назначена или је нетачна, замољени судски орган треба да прибави тачну адресу, ако је то могуће.
(2) 2. Ако замољени судски орган није надлежан да удовољи захтеву, он га упућује надлежном судском органу и о томе обавештава судски орган од кога потиче замолница.
Достава аката се мора доказати доставницом, са датумом уручења акта, потписом примаоца и лица које је акт уручило, као и печатом суда или путем записника суда у коме се наводи датум и начин уручења акта.
(1) 1. Судски орган коме је упућена замолница удовољава, у случају потребе, овој замолници користећи иста принудна средства као да замолница потиче од надлежних органа његове државе.
(2) 2. Ако судски орган од кога потиче замолница то захтева, биће обавештен о датуму и месту обављања поступка по замолници, да би заинтересована страна била у могућности да њему присуствује, односно да пошаље свога представника.
(3) 3. Ако замолници није било могуће удовољити, акта се враћају. Разлози због којих замолници није било могуће удовољити или због којих је одбијена, треба да буду саопштени страни молиљи.
Трошкови настали у вези са удовољавањем замолници не надокнађују се међу странама уговорницама.
Правну помоћ замољена страна уговорница може да одбије ако је она у супротности са основним начелима њеног законодавства, суверенитета, безбедности и јавног поретка.
Члан 18 ЗАШТИТА СВЕДОКА И ВЕШТАКА
Сведок или вештак, без обзира на његово држављанство, који се појављује пред судским органима државе молиље на основу позива који му је достављен од стране судског органа замољене државе у грађанској или кривичној ствари, не сме да буде подвргнут судском гоњењу, нити притворен због дела које је предмет судског поступка у коме је тражено његово присуство или за дело које је починио пре него што је прешао границу државе молиље, нити да буде присиљен да издржава казну на основу неке раније судске одлуке.
(1) 1. Сведок или вештак губи заштиту која му је дата на основу члана 18. овог уговора ако није напустио територију државе молиље у року од 15 дана пошто му је саопштено да његово присуство више није потребно, иако је за то имао могућности.
(2) 2. Роком одређеним у ставу 1. овог члана није обухваћено време у коме сведок или вештак није могао, из објективних разлога, да напусти територију државе молиље.
Члан 20 ПРИЗНАЊЕ И ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА
(1) 1. Под условима утврђеним овим уговором, стране уговорнице признају и извршавају, на својој територији, следеће одлуке донете на територији друге стране уговорнице:
(2) а) судске одлуке донете у области грађанског права, као и одлуке у вези с трошковима;
(3) б) судске одлуке донете у области кривичног права које се односе на захтеве за накнаду штете и враћање предмета;
(4) ц) арбитражне одлуке у привредним стварима.
(5) 2. Под судским одлукама такође се сматрају, у смислу става 1. овог члана, и одлуке из области оставинских ствари донете од стране судских органа страна уговорница који су, на основу њихових унутрашњих закона, надлежни за оставинске ствари.
(1) Одлуке предвиђене у члану 20. овог уговора признају се и извршавају под следећим условима:
(2) а) ако је одлука постала правноснажна и извршна у складу са законима стране уговорнице на чијој је територији донета;
(3) б) ако је судски орган стране уговорнице на чијој је територији одлука донета надлежан у овој области сходно законодавству стране уговорнице на чијој се територији тражи признање и извршење;
(4) ц) ако је странка против које је одлука донета, а која није учествовала у поступку, била уредно и благовремено позвана, сходно законима стране уговорнице на чијој је територији одлука донета и ако је та странка била ваљано заступана у случају да сама није могла предузимати процесне радње;
(5) д) ако у истом спору није раније донета правноснажна одлука између истих странака, по истом предмету и истом правном основу, од стране надлежног судског органа стране уговорнице на чијој територији одлука треба да се призна и изврши;
(6) е) ако признање или извршење одлуке није у супротности са основним начелима законодавства и јавног поретка стране уговорнице на чијој територији одлука треба да се призна и изврши.
(1) 1. Захтев за извршење донете одлуке може се директно упутити надлежном судском органу стране уговорнице на чијој територији одлука треба да се изврши. Поступак извршења спроводи се у складу са законом државе у којој се тражи извршење.
(2) 2. Уз захтев из става 1. овог члана прилаже се:
(3) а) отправак или оверена копија одлуке којој се прилаже потврда о правноснажности и извршности, ако то не произлази из саме одлуке;
(4) б) потврда у којој се назначује да је странка против које је одлука донета, а која није учествовала у поступку, била уредно и благовремено позвана и ако је та странка била ваљано заступана у случају да сама није могла предузимати процесне радње;
(5) ц) оверен превод на француском језику докумената наведених у тач. а) и б) овог члана, састављених на језику стране уговорнице на чијој је територији одлука донета.
(1) 1. Судски орган стране уговорнице на чијој територији одлука треба да буде призната и извршена, спроводи одлуку у складу са законима своје државе.
(2) 2. Судски орган који одлучује о захтеву за извршење ограничава се на констатацију да су испуњени услови предвиђени у чл. 21. и 22. овог уговора.
Правноснажне судске одлуке које доносе судови једне од страна уговорница у споровима који се односе на лични статус сопствених држављана, признају се и производе правно дејство на територији друге стране уговорнице.
(1) Арбитражне одлуке се признају и извршавају ако су, поред услова предвиђених у чл. 21. и 22. овог уговора, испуњени и следећи услови:
(2) а) да је одлука донета на основу писменог споразума којим се утврђује надлежност арбитражног суда за одређени спор или будуће спорове који могу произаћи из одређеног правног односа, а арбитражни судски орган је донео одлуку у складу са уговорном надлежношћу. Спорови треба да буду у вези са правним односима који се, према законодавству двеју страна уговорница, сматрају привредним;
(3) б) да је споразум предвиђен у тачки а) овог члана о признавању надлежности арбитражног судског органа закључен у складу са законодавством обе стране уговорнице.
Одредбе овог уговора о извршавању судских и арбитражних одлука не утичу на законске одредбе страна уговорница које се односе на пренос новца или извоз ствари стечених кроз судско извршење.
Члан 27 ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ У ОБЛАСТИ КРИВИЧНОГ ПРАВА
Стране уговорнице се обавезују да пружају једна другој правну помоћ у области кривичног права под условима утврђеним овим уговором.
Правна помоћ у кривичним стварима обухвата уручење докумената и доказних материјала, као и обављање процесних радњи као што су испитивање окривљених, саслушање сведока и вештака, попис просторија и лица.
(1) 1. Стране уговорнице извештавају једна другу о пресудама својих судова против држављана друге стране које су уведене у казнену евиденцију.
(2) 2. Свака страна уговорница, у случају гоњења код њених судова, може да добије од друге стране уговорнице извод из казнене евиденције у вези са лицем према коме је предузето гоњење.
(3) 3. Осим случајева гоњења, свака од страна уговорница може да добије извод из казнене евиденције који се налази код друге стране уговорнице ако је то у складу са законодавством замољене стране уговорнице.
(1) Правна помоћ се може одбити:
(2) а) ако дело на које се односи замолница није кажњиво по закону замољене државе;
(3) б) ако замољена држава сматра да би удовољење замолници могло повредити њен суверенитет, безбедност, јавни поредак или њене друге битне интересе;
(4) г) ако се дело за које се тражи помоћ састоји само у повреди војне дужности;
(5) д) ако дело, по оцени замољене државе, представља политичко кривично дело или дело повезано са таквим делом.
Стране уговорнице се обавезују да ће изручити једна другој, у складу са одредбама овог уговора, лица која се налазе на њиховој територији према којима је предузето кривично гоњење или извршење казне на територији друге стране уговорнице.
(1) 1. Екстрадиција ради кривичног гоњења биће дозвољена само ако се за дело, у складу са законима страна уговорница, предвиђа казна лишења слободе дужа од две године.
(2) 2. Екстрадиција ради извршења казне дозволиће се само кад су у питању дела која су кажњива према законима страна уговорница и ако је лице које је у питању било осуђено на казну лишења слободе дужу од годину дана.
(1) Не могу бити екстрадирана:
(2) а) лица која су на дан пријема захтева за екстрадицију држављани замољене стране;
(3) б) лица без држављанства са пребивалиштем на територији замољене стране;
(4) ц) лица која су добила право азила на територији замољене стране.
(1) Екстрадиција се неће одобрити:
(2) а) ако је дело извршено на територији замољене стране;
(3) б) ако је дело због кога се тражи екстрадиција извршено ван територије стране молиље, као и ако законодавство замољене стране не предвиђа гоњење у случају неког сличног дела извршеног ван њене територије;
(4) ц) ако се, у складу са законима страна уговорница, кривични поступак може покренути само на основу предлога (тужбе) оштећеног лица;
(5) д) ако је дело због кога се тражи екстрадиција по законима једне стране застарело или амнестирано, односно ако постоји неки други законски разлог који онемогућава покретање кривичног поступка, односно извршења казне;
(6) е) ако је против лица за које се тражи екстрадиција донета правноснажна пресуда или ако су судски органи замољене стране обуставили кривично гоњење за исто дело.
(1) 1. Ако је према лицу за које се тражи екстрадиција у току кривични поступак или ако је осуђено на територији замољене стране због другог дела, екстрадиција може бити одложена до окончања кривичног поступка, а у случају осуде - до извршења казне.
(2) 2. Ако одлагање екстрадиције повлачи застарелост кривичног гоњења или озбиљно смета одвијање кривичног поступка против лица за које се тражи екстрадиција, могуће је, на ваљано образложен захтев једне од страна уговорница, одобрити привремену екстрадицију ради вођења кривичног поступка. Страна молиља се, у том случају, обавезује да ће вратити екстрадирано лице пошто процесне радње због којих је одобрена екстрадиција буду обављене.
(1) Екстрадирано лице не може бити гоњено нити суђено за неко друго дело, осим оног за које је екстрадиција одобрена; то лице не може бити подвргнуто извршењу друге казне, осим она на основу које је одобрена екстрадиција и не може бити изручено некој трећој држави, изузев:
(2) а) ако постоји претходна сагласност замољене стране;
(3) б) ако екстрадирано лице, иако је за то имало могућност, није напустило територију стране молиље у року од 30 дана после пуштања из притвора или ако се на ту територију добровољно вратило после њеног напуштања.
Ако је за дело за које се тражи екстрадиција предвиђена смртна казна по законодавству државе молиље, а ову казну не предвиђа законодавство замољене државе или се у тој држави ова казна обично не извршава, издавање ће се одобрити само под условом да држава молиља пружи уверавања да се смртна казна неће извршити.
(1) 1. Издато лице се може појавити само пред редовним судским органима на територији државе молиље.
(2) 2. Издавање ће се одобрити само ради извршења казне коју је изрекао редовни суд.
Захтев и документација у вези са екстрадицијом упућују се дипломатским путем.
(1) 1. Уз захтев за екстрадицију који се упућује замољеној страни треба приложити:
(2) а) оверену копију налога за лишење слободе, а ако се екстрадиција тражи због извршења казне - оверену копију правноснажне пресуде. Ако се у налогу за лишење слободе не наводе дело, место и време његовог извршења, нити правна квалификација, ови елементи ће бити садржани у овереном прилогу;
(3) б) копију текстова закона који се примењују у овом случају;
(4) ц) податке у вези са трајањем преостале казне у случају екстрадиције лица које је осуђено и које је само делимично издржало казну;
(5) д) све податке који могу да послуже за идентификацију лица за које се тражи екстрадиција.
(6) 2. Замољена страна уговорница може да тражи допунске информације и документа ако су подаци предвиђени у ставу 1. овог члана непотпуни. Страна молиља треба да одговори на овај захтев у року од два месеца.
Кад су формални услови за екстрадицију испуњени, замољена страна уговорница, пошто је примила захтев на екстрадицију, без одлагања притвара лице на које се односи захтев, осим ако, у складу с овим уговором, екстрадиција не може бити одобрена.
(1) 1. На изричит захтев, лице може бити привремено притворено пре пријема захтева за екстрадицију, ако се надлежни судски орган стране молиље позове на налог о притварању или на правноснажну пресуду и најави захтев за екстрадицију. Овај изричит захтев може бити достављен преко поште, телеграмом или било којим другим средством писменог општења.
(2) 2. О притварању у складу с одредбама става 1. овог члана, треба, без одлагања, обавестити страну молиљу.
(1) 1. Ако тражени допунски подаци нису достављени у року одређеном у члану 40. овог уговора, замољена страна одмах обуставља поступак екстрадиције и пушта на слободу притворено лице.
(2) 2. Притворено лице, у складу с одредбама члана 42. овог уговора, пушта се на слободу, ако захтев није достављен у року од 30 дана од дана када је друга страна уговорница званично обавештена о извршеном притварању.
(1) 1. Замољена страна извештава страну молиљу о својој одлуци о екстрадицији.
(2) 2. Замољена страна која одобри екстрадицију обавештава страну молиљу о месту и датуму предаје траженог лица.
(3) 3. Лице за које је екстрадиција одобрена, пушта се на слободу ако га страна молиља не преузме у року од 15 дана од дана одређеног за предају. Ако се у таквом случају понови захтев за екстрадицију, он може бити одбијен.
Ако више држава траже екстрадицију једног истог лица, због почињеног једног или више дела, замољена страна доноси одлуку ком ће захтеву удовољити.
Ако екстрадирано лице избегне, на било који начин, кривично гоњење или извршење казне и већ борави на територији замољене стране, оно се изручује на поновљени захтев, без достављања докумената наведених у члану 40. овог уговора.
(1) 1. На захтев стране молиље, замољена страна доставља:
(2) а) предмете који могу да послуже као доказно средство у кривичном поступку; ови предмети се достављају и у случају да не може да дође до екстрадиције због смрти, бекства или неких других околности;
(3) б) предмете који очигледно имају везе са делом или су послужили за извршење тог дела.
(4) 2. Предмети се предају уз издавање признанице.
(5) 3. Ако су предмети који се траже потребни замољеној страни у кривичном поступку, они могу привремено бити задржани или предати под условом да буду што је могуће пре враћени замољеној страни.
(6) 4. Сва права замољене стране или трећих лица на ове предмете остају недирнута. Предмети на које се полажу таква права, достављају се, што је могуће пре, без наплате трошкова, замољеној страни ради евентуалног повраћаја ових предмета правним следбеницима. Ако правни следбеници станују на територији стране молиље, она ове предмете може директно њима уручити, под условом да добије сагласност од замољене стране.
(7) 5. Пренос новца или достављање предмета обавља се у складу са законодавством замољене стране.
(1) 1. Стране уговорнице одобравају, на захтев, транзит преко њихове територије лица која се изручују једној од страна уговорница од неке треће државе. Замољена страна није обавезна да одобри транзит у случајевима за које екстрадиција по овом уговору није предвиђена.
(2) 2. Захтев за транзит треба да буде поднет и решаван по истом поступку као и захтев за екстрадицију.
(3) 3. Замољена страна одобрава транзит преко њене територије на начин који јој се чини најпогоднијим.
(1) 1. Трошкови екстрадиције падају на терет стране уговорнице на чијој су територији настали.
(2) 2. Трошкови транзита падају на терет стране молиље.
(1) 1. Страна уговорница која тражи екстрадицију обавештава замољену страну о резултату кривичног поступка вођеног против изрученог лица.
(2) 2. Ако је изручено лице осуђено, страна уговорница ће, уз ово обавештење, послати отправак правноснажне судске одлуке.
Члан 51 ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
(1) 1. Овај уговор подлеже ратификацији.
(2) 2. Ратификациони инструменти биће размењени у Алжиру, у најкраћем року.
(1) 1. Овај уговор ступа на снагу 30 дана после размене ратификационих инструмената.
(2) 2. Овај уговор је закључен на неодређено време. Свака страна уговорница га може отказати. То отказивање производи правно дејство шест месеци после датума нотификације у овој одлуци другој страни уговорници.
(3) Сачињено у Београду 31. марта 1982. године, у два изворна примерка, сваки од њих на српскохрватском, арапском и француском језику, с тим што су сва три текста веродостојна. У случају да дође до спора у тумачењу одредаба овог уговора, важи текст на француском језику.
(4) У потврду чега су опуномоћеници страна уговорница потписали овај уговор и ставили на њега свој печат.